Dokazao se u zemlji i inostranstvu

Stefan Derikonjić, freskopisac velikih formata iz Priboja.

Stefan Derikonjić iz Priboja  (rođen 1986)   diplomirani je slikar freskopisac koji se, iako mlad, već dokazao na velikim formatima oslikavajući crkve u zemlji i inostranstvu . Za naš list govori o svome pozivu , dosadašnjim radovima i planovima.

Stefan Derikonjić diplomirani freskoslikar iz Priboja

• Kako je izgledalo tvoje školovanje za ovo neobično zanimanje?

– Zavrsio sam Akademiju SPC za umetnost i konzervaciju, osnovne studije za  konzervaciju i restauraciju stafelajnih slika kod prof. mr Jovana Pantića. Zbog ljubavi prema slikanju nastavio sam master studije na istom fakultetu odsek- Freskopis.

• Gde si sve imao prilike da radiš freske, oslikavaš crkve ?

-Godine  2013.  sam učestvovao u oslikavanju crkve Sv. Petke u selu Krasava kod Krupnja, a na  leto 2014. sam dobio neočekivan poziv od monahinje Ekatarine iz manastira Pavlica kod Raške da joj se pridruzim na oslikavanju crkve Sv. Jovana Krstitelja u Australiji u Vollongongu.

Nas šest slikara je krenulo  iz Srbije na taj put. Za mene ,  još uvek neiskusnog freskopisca, taj zadak i ukazano poverenje su mi  mnogo značili  jer sam kao slikar imao apsolutnu slobodu prilikom oslikavanja, slobodu u smislu postavljanja crteža pa do samostalnog oslikavanja celih kompozicija, tako sam stavio na probu i  svoj talenat i dotadašnje školovanje ,te  preneti energiju koju sam osećao u tom trenutku.

Od fresaka koje sam oslikao u tom  hramu izdvojio bih Raspeće Hristovo u koga sam uložio najviše truda što se na kraju pokazalo vredno, dobio sam dosta pohvala za taj rad .

• Jeste li na kraju bili , kao ekipa, zadovoljni urađenim poslom u Australiji?

– Jesmo , i mi i naručioci , vernici ,  svi su zaista bili zadovoljni, tako da nam je to bila dobra preporuka . Kada sam dosao iz Australije u Srbiju ubrzo sam bio pozvan da se pridruzim oslikavanju gradske crkve u Minhenu u Nemačkoj i tu sam radio oko mesec dana.

• Kakvi su ti planovi ? Planiraš li uopšte svoju karijeru , da li je to moguće u ovoj specifičnoj  vrsti umetnosti?

– Moji planovi su uglavnom vezani za oslikavanje hramova, to je divan posao kojim nameravam da se bavim celog zivota, voleo bih  iza sebe ostaviti  dela ispisana po zidovima svetih hramova. Ono čemu ću težiti je da dobijem neki samostalan projekat jer u Eparhiji Mileševskoj odakle sam ja, kao jedini diplomirani slikar freskopisac to očekujem a mislim i da zaslužujem. Jeste da život i rad u inostranstvu pruža mladom čoveku i umetniku dosta toga , ali ja bih ipak voleo da ostanem svojoj domovini i  u svojoj Eparhiji.

• Osim freskoslikarstva zanimaju li te i druge tehnike?

– Naravno, jako volim   akvarel, a  tu se možda najbolje snalazim ali takođe i akril, ulje na platnu. Definitivno mi najviđe dgovaraju veliki  formati, kao sto su scene u crkvama gde mogu da opustim ruku. U crkvama uglavnom  slikamo akrilnim bojama, u seko tehnici.

Hobi tetoviranje

Stefan ima hobi koji je možda neobičan za jednog freskoslikara ali ne i za mladog čoveka . Kući u slobodno vreme radi tetovaže i  u šali kaže da j izšarao metre i metre ljudske kože.
– I to je odgovoran posao jer se ljudi uvek  vežu za crtež na svom telu  i značenje koje mu pridaju . Pored likovnosti , jedina sličnost sa freskoslikarstvom je  što ni ovde nisu dozvoljene greške .

Priprema za velike formate

Izvor: „Danas“    Autor: Saša Bjelić