Fapov prvenac

Fapov prvenac

Prvo vozilo naše fabrike

 

fap

Naš  cilj је Sjenica —  gradić na Реšterskoj visoravni, okićenoj zelenim, nepreglednim раšnjacima. Vise od dva sata voznje ostavio je za sobom kamion FAP-a „Četvrtak“ , dok nije savladao uspon Miloševa dola i Govednjaka.

Mašina sopti i s’ naporom  savlađuje strminu Каraule  i Aljinovića, odakle se brzo stiže u Sjenicu. Čista i gostoprimljjva, ona ljubazno dočekuje goste. Pošli smo da posetimo prvenca Fabrike automobila Priboj, kamion 6GGF-L, koji je ovde, u jesen 1953. godine, stigao u „Autotransportno preduzeće“  sa šefom računovodstva Vehbom Vrcićem, vozačem Karlom Egerom, austrijancem, koji je onda boravio u ime „Saurera“ u Priboju i vozačem Numanom Zekićem koj i i sada, posle deset godina, radi u Autotransportnom preduzeću.

Susret sa prvim vozilom naše fabrike bio je za nas vrlo svečan. Neku potajnu snagu i posebno osećanje radosti osetili smo kada smo stali pred „Šestaka“, tek pristiglog sa daleke voznje.

Posiveo od prašine, uprskan blatom, ovaj pionir naše automobilske industrije, činilo nam se , bio je ponosniji nego ikad. Za njim je ostalo desetine hiljada kilometara pređenih   vrletima   i primitivnim putevima brdskih predela .

Ugledao je sve puteve Jugoslavije, i gotovo da nema mesta u zemlji gde nije stigao prvi FAP-ov „“Šestak“.

Prvenac

Ovo je prvenac naše fabrike —„“Šestak“, koga su nazvali „Labud“.
Čovek u kožnom kaputu је Numan Zekic prvi vozac ovog vozila

Numan Zekjc je njegov prvi vozač. Sačuvao је iz 1953. godine i prvi snimak našeg pionira. Desetine građana okupilo se oko kamiona  sa oznakom FAP-a, čija  je pojava izazivala pravu senzaciju na sjeničkim ulicama .

— Као danas se sjećam, kaze Numan, koliko sam bio radostan onog jesenjeg dana 1953. godine kada sam prvi put sjeo za volan FAP-ovog kamiona. Šest meseci sam ga vozio bez predaha. lšao је „Šestak“ poslušno i onuda kuda se nije moglo zamisliti. Građani su bili ponosni što је prvo FAP-ovo vozilo došlo u njihov grad.

Gledamo „Šestaka“ i divimo mu se. On је napunio 10 godjna. Deset godina neumornog pu­tovanja i „ambasadorovanja“ jugoslovenskim drumovima.

Ispred prvog autobusa

Evo prvog FAP-ovog autobusa. Njega su proizvele neiskusne, mlade ruke.

 

Iza „“Šestaka“ parkiran је i FAP-ov autobus kupljen 1954. , i njega je vozio Numan Zekić, а pored njega Alija Čerkez i Salih Bronjo. Prvi ga je vozio Muharerm  Kaćevac. Punih 8 godina putuje ovaj neurmorni putnik na relacijama prema Novom Pazaru, Prijepolju i dаlје, prema svim većim mestima Jugoslavije. Njjm su svi zadovoljni i raduju se kad njime putuju jer je udoban, brz i skladan. Nimalo oronuo, vitak, belesao se na suncu pored čilog „“Šestaka“.

— То su odlicna kola, kaže Brojo, čini mi se da mu  je glavna odika izdržljivost. Njime najradije krećem na put.

Ovaj autobus je prvi proizveden u Pribojskoj fabrici  i on je pionir u svojoj vrsti, neisluženi vojnik pred kim stoje jos neproputovani putevi.

hladnjaca

Ovo je prva hladnjača.Svakadnevno saobraća na relaciji Sjenica Sarajevo . Prvi vozac hladnjace је Alija Čerkez

Маlо dаlје je prva jugoslovenska hladnjača FAP-ove proizvodnje. Svakog drugog dana ona doputuje iz Sarajeva u Sjenicu, prolazeci pritom jednu od najtežih relacija drumskog saobracaja.

— Hladnjača је odlično vozilо, kaze Alija Čerkez, čak i tamo gde su skeptici smtгatrali da je nemoguce njome putovati. Ja sam ponosan sto prvi vozim naše prvo vozilo — hladnjacu. Putovao sam njome i u inostranstvo: u Italiju, Bugarsku- Svuda je bila postojana, ogromna i vitka.

 

I tako, u Sjenici se nalaze sva tri prvoproizvdena vozila Fabrike automobila. Jedno već  ove godine slavi svoju desetu godišnjicu, zajedno sa radnom zajednicom koja je u vrletima Sandžaka, u nekadašsnjem bespuću, izrasla u ogromnu fabriku automobilske industrije Jugoslavije.

Sа njom živi i „Šestak“ koji deset godina juri drumovima naše zemlje i ponosno nosi ime FAP-a.

Oni su montirali prva vozila

Doživljaj  je zaista fantastičan za svakog onog koji prvi put stupi u taj nepojmljivi  prostor koji odjekuje zaglušujućim  ritmom motora, prostor u kome se ljudi gube u površine strugova, šasija i kranova. Kao da se ljudi tu ne  susreću i ne primećuju…

lzgled vara. FAP — to je ritam mašina i motora, ali i ritam ljudi. FAP je ritam naše motorizacije, one posleratne i , možda, one koja će doći, dolaziti …

montaza iz prvih dana

Cela montaža iz prvih dana proizvodnje

U ogromninm prostorijama hale Montaže ,  ljudi su nekada, pre deset godina, svemoguću matematičku  formulu kretanja vozila pretvorili u čelik , čelik u  vozilo, vozilo u  svoju budućnost.

Bile je to ogromna stvar , to pretvaranje formule, taj ritam ….

Da, bile je to ogromna stvar, te 1950. i 1951. godine uhvatiti se u koštac s prirodom. Savladati njene ćudi i pobediti je, jer tada su nekolicina radnika zakopali prve pijuke na ledinu gde je danas fabrika, i nisu znali da li se gradi fabrika ili nešto  drugo. Zato su  kopali brzo i bez predaha, u želji da sagledaju prve konture onog što prave. Iz te rado­znalosti  izgleda, a sigurno je da je bilo i nešto drugo po sredi, nikao je prvi fabrički dimnjak u ovom  kraju. I to je bila prva pobeda. Nicali su gvozdeni nosači, ukrštao se čelik sa žuljeviima i sve manje su čelični stubovi mrsili jutarnju maglu Limske doline.

 

I došla je potom druga pobeda.

ugradnja prvog motora

Red je zaustavljen za jedan minut. Radnici su hteli da ovekoveče ovaj trenutak montiranje prvog vozila. Na slici su prvih pet montera, sleva na desno: Cane Tomić, Rahmo Šahović, Muradif Sukić, Pavle Milošević, Daut Hasanagić

Tog 10. septembra 1953. godine montirano je prvo FAP-ovo vozilo 4GE-L. Bio je to, u stvari, „Četvrtak“ firma „Saurer“ koja je poslala ova vozilo da se na njemu uče  budući  monteri . A njih je tada bilo  svega petorica: RamoŠahović, Daut  Hasanagić, Pavle Milošević, Muradif Šukić i Cane Tomić.

Radna grupa montaže u nastanku

Nije trebalo dugo čekati pa da sa linijske tra­ke siđe prvo vozilo koje je nosilo znak — FAP. Taj ohrabrujući ritam mašina i motora počeo je tačno u 10 časova i 30 minuta , pre podne,  30. oktobra 1953. godine. Zvuk  fabričke sirene je označio znak za uzbunu. U krugu fabrike sjatili su se radnici i ra­doznalo iščekivali da direktor Autotransportnog preduzća iz Sjenice preuzme prvo Fap-ovo vozi­lo. Bio je to „Šestak“ — 6 GGF-L. Uz gromoglasno „URAA“ i uz pisak sirene , tresnula je flaša šampanjca  o karoseriju vozila.

Radosni poklici, uzbuđenja, a možda i po koja suza radosnica, zvuci fabričke sirene,  sve je to pratilo vozilo, prvo FAP-ova vozilo, sve dok nije iščezlo sa vidika .

Jednom je izgledalo nemoguće . I veličina tog „nemogućeg“ ležala je baš u tome u tome —što je taj dan označavao prodor u nemoguće.

Oni su eho vremena koje se nastavlja u punom sjaju  svoje perspektive.

Svaka čast našoj jugoslovenskoj motorizaciji, all FAP je otkucaj njen, on je ritam te  ma­torizacije, FAP je mladost i starost naše socijalističke industrije i njen progres.

Jer, u  tom prvom ritmu radilo  se ručno, sa drvenim podmetačima i razmontiranom dizalicom .

Pa ipak, krajem  te godine bilo je sve više mon­tera, više radnika i više alata. A danas u toj montaži ima ih dvadeset puta više . Danas oni  za 8 sati sa linije izbace 18 vozila .

zato ne treba zaboraviti njih petoricu : Dauta, Rama, Pavla, Muradifa i Caneta .

I ako se neko prvi put zaputi kroz posni krš san­džačkih  prevoja, vrh  fabričkog dimnjaka, fapovog, ugledaće  iz svakog kraja, videće budućnost ovog kraja.

FAP ne  izrađuje samo vozila, on izgrađuje i ljude. A to je najveća snaga onog što jesmo i što postajemo…

saurer

Predhodnik naših današnjih vozila — kamion firme „Saurer“ iz Beča. Otkupljena licenca i prve probne voinje. Ispitivanje „Saurerovog“ vozila trajalo je dugo, dok nije doneta konaena odluka

www.priboj033.com, priređeno na  osnovu  publikacije „10 godina FAP-a“, 15.9.1963.

Napiši komentar

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*