Od srede 24. marta 1999. u 20 časova naša zemlja je u ratu. Tog časa avioni NATO-a izveli su prvi napad na SR Jugoslaviju, hroničari kažu prvi napad na jednu suverenu zemlju od osnivanja ove organizacije. Vest o napadu na Jugoslaviju objavio je generalni sekretar NATO Havijer Solana, kako izgleda, u trenutku kada su bombe već počele da padaju. Naime, petnaestak minuta pre 20 časova u blizini Prištine čuo se niz jakih detonacija u razmaku od oko 30 sekundi koje su dolazile iz pravca istočno od ovog grada.
Satnica agresije
Sreda – četvrtak, 24-25. mart. 1999. godine
Sreda, 24. mart:
Predstavnici beogradske vlasti saopštili su u sredu (18,30) da su preduzete sve zakonom predviđene mere za zbrinjavanje i sklanjanje stanovništva i funkcionisanje komunalnih službi u slučaju vazdušnih udara na Beograd. „Svi sistemi grada su spremni da preduzmu obaveze koje mogu proisteći iz nevolje, ukoliko do nje dođe. Mi zaista verujemo da Beograd i naša zemlja neće biti napadnuti, ali smo obavezni i spremni da izvršimo sve što se zakonski od nas očekuje i traži“. Spasoje Krunić je zamolio Beograđane da „krajnje sabrano i mirno prihvate sve što nam se dešava“ i da ne podlegnu „panici“ i „zlonamernim informacijama“.
Vlada Srbije saopštila je da je „u ovom trenutku“, kada „NATO preti agresijom na našu zemlju“, „najvažnija odbrana zemlje“ i apelovala na „svakog pojedinca, organizaciju i instituciju“ da „dosledno izvršava obaveze u skladu sa neposrednom ratnom opasnošću“. U saopštenju se kaže da „Vlada Srbije garantuje građanima uredno snabdevanje neophodnim životnim namirnicama koje su sve raspoložive u dovoljnim količinama“. Vlada je saopštila i da su „nadležni organi i organizacije obavezni da obezbede zaštitu građana od svih opasnosti, gde god se oni nađu u blizini mesta napada“. „Mediji su obavezni da daju maksimalni doprinos jačanju patriotizma i odbrani zemlje“, dok su „zdravstvene i farmaceutske organizacije dužne da pružaju zdravstvenu zaštitu i obezbeđuju neophodne lekove i materijal“, saopštila je Vlada Srbije. U saopštenju se navodi i da je Vlada Srbije „donela odgovarajuće odluke za izvršavanje ovih obaveza“.
Generalštab Vojske Jugoslavije (GŠVJ) saopštio je da je u 20.00 sati NATO izvršio agresiju na SRJ.
Petnaestak minuta pre 20 časova u blizini Prištine čuo se niz jakih detonacija. Iz pojedinih delova Prištine videlo se delovanje protivavionske artiljerije u okolini aerodroma Slatina, javio je izveštač Bete iz Prištine.
U Beogradu su se oko 20.15 sati oglasile zavijajuće sirene za uzbunu. Tri jake detonacije čule su se oko Avale. Pogođena je i radarska stanica u Rakovici. Sa prostora oko vojnog aerodroma Batajnica čulo se do 22 časa, ukupno 11 detonacija. Na to područje izvršena su tri napada. U napadu NATO snaga na ciljeve u Beogradu pogođeni su Vojnotehnički institut i Vojnotehnička akademija u Žarkovu prema izjavi iz vojnih izvora, u tim objektima su smešteni pansioni za smeštaj porodica oficira VJ, izbeglih iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Vojnotehnički institut nije pogođen uverili su se izveštači Bete na licu mesta.
Na više mesta južno od Beograda bilo je, takođe, eksplozija. Jedna od njih čula se u regionu Ralje, 30 kilometara južno od Beograda.
Tri jake detonacije čule su se u okolini Novog Sada. U nekim delovima Novog Sada čule su se sirene, ali ne i u centru grada. Tri projektila pogodila su u 19.55 Centar za obuku pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, severozapadno od centra kao i da je oštećen pogon fabrike „Motinsa“.
Hrvatska televizija saopštila je da je vazdušni prostor Hrvatske zatvoren. Nije dato nikakvo dodatno objašnjenje, javlja AFP.
Sirene su se u Kragujevcu oglasile oko osam sati i 20 minuta. Jedan projektil je pao u blizini kasarne „Milan Blagojević“ i pričinio malu materijalnu štetu.
Nekoliko minuta posle 20 časova izvršen je prvi napad, a u 21.30 drugi na Centar za specijalnu obuku MUP-a u Kuli.
Snage NATO-a napale su oko pola devet aerodrom Golubovci kod Podgorice i vojnu bazu u Danilovgradu.
U Kliničko-bolničkom centru u Podgorici su zbrinuta tri vojnika VJ koji su povređeni u napadu NATO-a, rekao je agenciji Beta direktor KBC-a Budimir Šegrt, koji je dodao da su primljeni vojnici Đorđe Galatin iz Sombora, Ivo Colić iz Subotice, koji su zadobili lakše opekotine lica i leđa i Ivan Pešić, koji je povređen u trbuh i noge i čije se stanje „dijagnosticira“.
U napadima NATO na SRJ u Kuršumliji tokom noći čulo desetak eksplozija, od kojih je četiri-pet locirano iz pravca kasarne, koja je okružena civilnim naseljima.
Radio-televizija Srbija prekinula je u 20.55 minuta program i objavila saopštenje Generalštaba Vojske Jugoslavije kojim se obznanjuje agresija NATO.
Udarima NATO pogođena je fabrika aviona u Pančevu, javio je Radio Pančevo.
Jaka eksplozija čula se u Mladenovcu iz pravca u kojem se nalazi kasarna „Vrbica“ iz koje se video plamen.
U Ulcinju se oko 21 sat čula eksplozija iz pravca brda Mavrijan, gde je smešteno radarsko postrojenje Vojske Jugoslavije.
U Kraljevu se čula jedna detonacija, kojoj su prethodila tri bljeska. Kako javlja televizija Kraljevo aerodrom Lađevci, koji se nalazi petnaestak kilometara severozapadno od grada na putu prema Čačku, „bio je jedna od prvih meta vazdušnih udara NATO-a“.
Nekoliko minuta pre ponoći sirene su označile prekid vazdušne opasnosti u Užicu. Prema vestima napadnut je aerodrom Ponikve, tridesetak kilometara severozapadno od grada.
Radio-televizija Srbije javila je da su raketne napade na Kosovo i Metohiju izvela 24 NATO aviona koja su ušla iz Albanije. U komandi Prištinskog korpusa, RTS saznaje da su tri projektila pala na jedinicu VJ u Kuršumliji, bez posledica po pripadnike VJ. Spiker RTS-a je poručio gledaocima: „Kriminalci NATO pakta i njihovi zločinački nalogodavci mogu nam naneti žrtve i materijalnu štetu, ali nas ne mogu pobediti i pokoriti“. Nakon informacije o agresiji televizija je počela emitovanje ratnog filma „Kozara“.
Radio Beograd je u vestima u 22 časa objavio da je gađano sedam gradova: „Neprijateljska avijacija je u prvom napadu gađala ciljeve u Prištini, Kuršumliji, Užicu, Danilovgradu, Novom Sadu, Pančevu i Podgorici.
Radio Crne Gore javio je da je u napadu NATO pogođeno i poluostrvo Laštica, na ulazu u Bokokotorski zaliv i tom prilikom lakše su ranjena dva vojnika VJ.
Prvu vest o gubicima neprijatelja javila je italijanska televizija: „Jedan avion NATO-a oboren je prilikom današnjih napada na SR Jugoslaviju“. NATO demantuje ovu vest. Nemačko ministarstvo odbrane potvrdilo je da je oboren nemački borbeni avion „tornado“, prenela je nemačka televizija ARD.
Jedan avion NATO-a oboren je u širem reonu planine Čičavice, zapadno od Prištine, javila je u vestima u 23 časova Radio-televizija Srbije. Oborene su i tri rakete pre nego što su pale na cilj, javio je izveštač RTS-a iz Prištine. Prištinski Media centar saopštio je da su prilikom agresije NATO na snage VJ na Kosovu i Metohiji oborene dve krstareće rakete, kao i da je najverovatnije oboren i jedan avion zapadne vojne alijanse.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija počeo je hitnu sednicu povodom napada NATO-a na ciljeve u Jugoslaviji. Sednica je održana na zahtev Rusije. Posle većanja nikakva odluka nije doneta.
Prema saopštenju GŠVJ izdatom nakon prvog udara vazdušne snage NATO-a su tokom tročasovnih dejstava, u agresiji na SRJ, gađale 40 objekata: gađano je pet aerodroma, pet kasarni, više centara veze, nekoliko komandnih mesta, skladišta i jedinice na položajima, kao i dva objekta namenske proizvodnje. Efekti masovnih dejstava avijacije i krstarećih raketa po objektima i ljudstvu su minimalni, ističe se u saopštenju. Prema saznanjima VJ oborena su dva neprijateljska aviona i više krstarećih raketa.
Četvrtak, 25. mart
Posle ponoći u okolini Prištine čuju se eksplozije. Pogođena je fabrika plastičnih masa, pri čemu je pričinjena znatna materijalna šteta, javila je u rano jutro RTS.
Komandant Treće armije general-potpukovnik Nebojša Pavković izjavio je da je u napadu NATO-a na ciljeve u Srbiji bilo žrtava među civilima, od kojih i među izbeglicama iz Prokuplja.
Prema njegovim rečima, napad je izvršen na jedinice Trećeg korpusa i jedinice Treće armije krstarećim raketama i sa oko 150 aviona. Najveći napadi izvršeni su na naseljena mesta (Kuršumlija, Prokuplje i Đakovica), kao i na više sela naseljenih isključivo srpskim življem i dodao da je napad izvršen i na Gračanicu, selo sa najvećom srpskom svetinjom, manastirom Gračanica. Pavković je rekao da su najjači napadi izvršeni sa prostora Makedonije i Albanije Efekti dejstva po jedinice Treće armije i Prištinskog korpusa su minimalne. „Za vreme napada jedinice za protivvazdušnu odbranu uspele su da obore šest krstarećih raketa i dva aviona“, rekao je Pavković.
U toku je jaka agresija NATO snaga na šire područje Beograda, a jedan od osnovnih ciljeva je aerodrom u Batajnici, rečeno je agenciji Beta u Službi za osmatranje i obaveštavanje Beograda u 3.40 časova. Isti izvor navodi da se područje Batajnice „dosta gađa i pogađa“, ali nije mogao da saopšti više detalja o eventualnoj šteti. Iz istog izvora je rečeno da su napadnuta i područja Voždovca i Grocke.
Beogradska TV stanica Studio B javila je ujutro da se pilot oborenog nemačkog aviona katapultirao u okolini planine Jastrebac i da „meštani okolnih sela tragaju za pilotom“.
U 5 sati i 25 minuta u Beogradu sirene su objavile prestanak vazdušne opasnosti.
Ministar prosvete Srbije Jovo Todorović je saopštio da se nastava u osnovnim i srednjim školama i na fakultetima neće održavati do 2. aprila, zbog „novonastale situacije“.
U Beogradu su se u 9.35 oglasile sirene koje označavaju početak vazdušne opasnosti, kraj opasnosti oglašen je u 11.55.
U napadima avijacije i krstarećih raketa NATO-a na Jugoslaviju (tokom noći 24/25. marta) poginulo je 10 i ranjeno 38, dok se jedan vojnik vodi kao nestao, saopštio je GŠVJ. „U više masovnih udara borbenih aviona NATO-a – SAD, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Italije, Nemačke i Španije i krstarećih raketa gađano je više od 50 vojnih objekata, uključujući i industrijske objekte namenske proizvodnje: fabriku UTVA u Pančevu, Vazduhoplovni zavod ‘Moma Stanojlović’ i preduzeće ‘Milan Blagojević’ u Lučanima. U izrazito neravnopravnoj vazdušnoj borbi oborena su dva neprijateljska aviona i više krstarećih raketa“, dodaje sa u saopštenju.
U intervjuu nemačkom radiju potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a Vili Vimer zatražio je hitno okončanje vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju.
GŠVJ je saopštio da su uporedo sa početkom vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju, „šiptarski teroristi otpočeli opšti napad protiv jedinica VJ i policijskih snaga“ na Kosovu i Metohiji.
Beogradska gradska čistoća uvela radnu obavezu.
Partija demokratskog socijalizma jedna od opozicionih stranaka u nemačkom parlamentu, odlučila je da pred Saveznim ustavnim sudom podigne tužbu zbog učešća Nemačke u vojnoj akciji NATO-a protiv Jugoslavije.
Rukometni savez Jugoslavije je obavestio javnost da do daljneg odlaže sve javne manifestacije u organizaciji.
Misija SR Jugoslavije pri EU u Briselu je Savetu ministara EU uručila verbalnu notu u kojoj se kaže da su „NATO snage pokrenule oružanu agresiju protiv SR Jugoslavije“.
Savet 46. Festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma saopštio je da se ta smotra odlaže zbog napada NATO-a na SRJ.
Makedonski ministar odbrane Nikola Kljusev demantovao je izjavu generala Nebojše Pavkovića da je NATO za udare protiv SR Jugolsavije koristio teritoriju Makedonije.
U Beogradu su se oko 14 časova oglasile sirene kojima je označena neposredna vazdušna opasnost, u 16.22 oglašen je prestanak opasnosti.
Upravnik Narodnog pozorišta Nebojša Bradić izjavio je da će repertoar tog teatra biti prilagođen novonastaloj situaciji.
Zbog agresije NATO-a na SRJ, „Beogradfilm“ je sa repertoara u beogradskim bioskopima povukao sve strane filmove, ali i „Nož“ zbog teškog sadržaja.
Svetski šampionat u stonom tenisu, koji je trebalo da se održi u Beogradu od 26. aprila do 7. maja, odložen je do daljnjeg „zbog aktuelne situacije u Jugoslaviji“, saopštila je Međunarodna federacija stonog tenisa.
Francuska policija je privela u policijsku stanicu 120 Jugoslovena, koji su u Parizu demonstrirali u znak podrške Jugoslaviji.
Udruženje likovnih umetnika Srbije saopštilo je da otkazuje otvaranje „Prolećne izložbe ULUS-a“ zakazane za četvrtak.
Direktor Poslovne zajednice pekarske i mlinarske industrije Srbije „Žitozajednica“ Zlatica Marković izjavila je da se proizvodnja hleba u državnim pekarama iz sata u sat povećava. Komandant Ratnog štaba civilne zaštite Beograda Dragan Čović apelovao je na građane da ne kupuju zalihe hleba.
Slobodan Milošević održao je sastanak najvišeg rukovodstva zemlje, javili su beogradski mediji. „Na sastanku je razmatrana i ocenjena vojno-politička situacija nakon brutalne agresije snaga NATO-a, predvođenih Sjedinjenim Američkim Državama na Saveznu Republiku Jugoslaviju“. U saopštenju se navodi da je „državno rukovodstvo ocenilo da je zlikovačkim udarima vazduhoplovnih snaga agresora izvršen teški zločin protiv naroda Savezne Republike Jugoslavije“. Konstatovano je da su pripadnici VJ „pružili odlučan otpor našim neprijateljima, pri čemu su ispoljili visoku patriotsku svest, hrabrost i požrtvovanje.“
Savezno ministarstvo odbrane saopštilo je da su obezbeđeni uslovi za odbranu i zaštitu stanovništva.
Papa Jovan Pavle Drugi je izrazio duboku zabrinutost zbog patnji svih ljudi u SR Jugoslaviji.
Predsednik Srbije Milan Milutinović doneo je uredbu o radu republičkih državnih organa za vreme ratnog stanja.
[ot-video type=“youtube“ url=“https://www.youtube.com/watch?v=n58kUN-TJJY“]
Dragoljub Šalipur
Ostavite vaš komentar