Kako su Pribojci zbog rata i sankcija pre 16 godina ostali bez možda najmanjeg i najjeftinijeg automobila na svetu: Poli-10, sa japanskim motorom kubota, pravljen u pribojskom „Poliesteru“ i koštao 3.900 maraka
Erad
– Baš kad je trebalo da krenemo u proizvodnju malolitražnog automobila „poli 10“ kad smo sve složili, presekle su nas sankcije. Stopiran je uvoz motora i komponenti iz kooperacije. Uspeli smo da sklopimo 30 automobila i prodamo ih, cena je bila 3.900 maraka – kaže Dragan Njemčević, rukovodilac tehničke pripreme u fabrici „Faspini“ pribojskog „Poliestera“.
Podsećanje na sudbinu „mališe“, kako su ga zvali majstori iz fabrike i kupci, podstakao je prošlonedeljni tekst „Novosti“ o indijskom narodnom automobilu, koji košta 2.500 dolara i najjeftiniji je na svetu.
– Sa francuskom firmom „Erad“, iz grada Due, sklopljen je 1988. godine ugovor o proizvodnoj kooperaciji – podseća Njemčević na dane kad je u Priboju, pored FAP-ovih kamiona, započela proizvodnja četvorotočkaša.
– Dobili smo dva „Eradova“ vozila i sa njih „skinuli“ kalupe za izradu delova od poliestera. Naši radnici su tamo išli na obuku, a njima smo, sa kooperacijom iz „Juge“, isporučivali metalne rešetke, volane, akumulatore i druge delove, koji su im sa prevozom bili jeftiniji nego u Francuskoj.
Iz pribojske fabrike, poznate po specijalnim nadgradnjama na kamionima za prevoz namirnica, bilo je poručeno 200 motora, a kad su videli šta se sprema, smanjili su na probnu seriju od 30 komada. Ubrzo su u hali, koja nije imala proizvodnu traku, počeli proizvodnju – čamaca.
Do pre godinu-dve fabrici su se javljali kupci tražeći neki manji deo za „mališu“, koji je početkom devedesetih godina prošlog veka ispunjavao sve standarde za zaštitu životne sredine. Sa redovnom proizvodnjom vozilo je trebalo, kaže Njemčević, da se prilagođava zahtevima kupaca, da menja opremu i dizajn, kao i sada već zastarelu koncepciju.
Iz fabrike „Faspini“, uz samu među sa BiH, na graničnom prelazu Uvac, kupcima otpremaju hladnjače i čamce, a proizvodni hit sada su im ormani (kutije) od armiranog poliestera za strujomere.
MOTOR:
AUTOMOBIL „poli-10“ pokretao je japanski motor „kubota“, snage 7,6 kilovata (10 konjskih snaga) sa prosečnom potrošnjom 2,3 – tri litre dizela na 100 pređenih kilometara i maksimalnom brzinom od 75 km na čas. „Mališa“„ je bio dugačak 2,5 metara, težak 400 kilograma, imao troja vrata, dva sedišta i veliki prtljažni prostor, namenjen za servisne i druge korisnike.
SVE PUKLO
SA prvim danom sankcija sve je puklo, nije bilo šanse da bilo šta stigne ni iz bivših jugoslovenskih republika. A brave i pojasevi su pravljeni u Ohridu, košuljica menjača u Makarskoj, „srce“ u fabrici „Soko“ iz Mostara, upravljač u Nevesinju, kočnice u varaždinskom „Strojoteksu“„ – podseća Njemčević.
Izvor:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:208954-Kratak-vek-naseg-malise
Da, to je ta priča o mini automobilu „mališi“. Treba reći da je to velika propuštena šansa Priboja da se dobro plasira i zaradi na ovom automobilu, ali tazlozi zašto do toga nije došlo su dublji, prazna priča je to da je navodno kriv raspad Jugoslavije. Moram da dodam i dve veoma bitne stvari-Ja sam bio prvi novinar koji je pisao o ovom automobilu u tadašnjem dnevnom listu „Ekspres politika“, prvi sam uspeo i da ga fotografišem i da prvi pustim u javnost tu vest o mini automobilu iz Priboja, pošto se ceo ovaj projekat krio od očiju javnosti. Imao sam velikih problema zbog toga, zabranjivali su mi kao novinaru da uđem u tadašnji Poliester, a izvesni Rasim Rovčanin mi je čak i pretio i nasrtao na mene! Istina je da sam ja taj automobil, zbog svojih malih gabarita, u svojim tekstovima, bukvalno prvi, nazivao – Mališa. Sve te tekstove čuvam i mogu ih dati Vama i javnosti na uvid.
Drugo što želim da ispričam je činjenica da su tadašnji rukovodioci Poliestera i opštine Priboj u pogonu sedišta „Mališu“ pokazali Slobodanu Miloševiću, koji je devedesetih godina posetio Priboj. On je seo u taj automobil, a toliko njih iz opštine i Poliestera se trudilo da mu objasni sve o ovom automobilu, a danas o svemu tome ćute…!
Mujo Bjelopoljac.
Da li neko pravi karoseriju za buggy , cini mi se da su to nekada pravili u Priboj.
Nije nam poznato da neko to još uvek radi.