Snežana Nikolić, učiteljica u Osnovnoj školi „Desanka Maksimović“ u Priboju, najomiljenija je među decom. Deca su njena inspiracija. S njima deli lepe i tužne trenutke, a oni joj to vraćaju na najbolji način – svojim uspesima.
Stiže sve. I da svoju petu generaciju prvaka nauči prva slova, ali i da vodi dramsku, likovnu i literarnu sekciju. Uspesi njenih đaka su veliki. Iza svakog od njih stoji njena neverovatna energija i posvećenost pozivu koji je izabrala. Jer biti učiteljica za ovu skromnu ženu predstavlja najveću čast.
Snežana Nikolić voli da otkriva talente svojih đaka. Tako je jednog od njih, Nemanju Berlića, prijavila na konkurs koji je Dečji sajt organizovao pred novogodišnje praznike, kada smo birali najlepše pismo za Deda Mraza. Pismo koje je napisao Nemanja bilo je po oceni našeg žirija najlepše. Učiteljica Snežana ne krije da je ponosna na njegov uspeh za koji je delom i zaslužna.
Radi u pribojskoj osmoletki skoro 20 godina. Završila je Pedagošku akademiju, a potom i Učiteljski fakultet u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu je apsolvirala na odseku za istoriju. Ovo je njena peta generacija prvaka koja broji 25 učenika.
Pitali smo je kako je biti učiteljica u vreme kada su mnoge vrednosti u društvu urušene.
– Vreme u kojem sam ja bila đak i ovo današnje se dosta razlikuju. Deca su slobodnija u ponašanju, postavljanju pitanja, iznose svoje mišljenje i stavove. Položaj učitelja u Srbiji danas nije na zavidnom mestu. Suočeni smo sa niskim primanjima i nedovoljnim brojem učenika, tako da je svaka naredna godina pitanje opstanka radnog mesta učitelja. Ali verujem da se izgubljene vrednosti mogu pronaći u radu s decom.
Priznaje da i pored svih teškoća sa kojima se svakodnevno sreće voli svoj posao i da bi opet, da može da bira, izabrala isti poziv.
– Mislim da radim sa istim žarom kao na početku karijere i da me ispunjava pozitivna energija. Svaka generacija učenika je jedna nova emotivna priča koja se nikada ne zaboravlja i u kojoj je moje srce iznova ranjeno. Teški su rastanci sa četvrtacima a već naredna godina ti nosi nova radovanja, nove izazove, sticanja znanja.
Najvažnije je, kaže, poverenje koje međusobno grade.
– Na početku učim decu da razviju poverenje u mene, da se oslobode straha od obaveza, neguju drugarstvo, da se pomažu.
Pored redovne nastave, učiteljica Snežana dosta pažnje poklanja vannastavnim aktivnostima.
– Jako su važne vannastavne aktivnosti kojima se učenici raduju. One svakako zadovoljavaju i mogu proširiti interesovanja, sklonosti i sposobnosti učenika za pojedine oblasti života, rada i stvaralaštva. Razvijaju kreativnost, doprinose socijalizaciji i motivišu učenike. Zato učestvujemo u literarnim i likovnim konkursima, muzičkim festivalima, saborima, ekološkim radionicama, humanitarnim akcijama.
Ni uspesi ne izostaju kada se ovako vredno radi.
– Grupa učenika I3 učestvovala je u projektu “CK Promocija humanih vrednosti”, gde su sa dramskom igrom “Crno jagnje” na slikovit način prikazali diskriminaciju kao pojavu u društvu. Trenutno pripremamo za Vaskrsnji sabor u Banji Vrujci kratku dramsku igru “Koledarska priča”, gde će đaci predstaviti zaboravljene običaje iz naših krajeva.
Svako od te dece zauvek ostane u njenom srcu.
– Emotivnih trenutaka je bilo u svakoj generaciji. Zajednički uspesi, osvajanja nagrada, odlasci učenika u drugi grad, oproštajne priredbe.
Učenici iz prve generacije koju je vodila Snežana Nikolić su već završili fakultet.
– Često mi se javljaju, posete me, pošalju poruku. Ostaju uspomene koje niko ne može izbrisati.
Ostavite vaš komentar