Meštani Miševića kod Nove Varoši mobom renoviraju četvororazrednu školu u centru sela na koju je katanac stavljen pre dvadesetak godina, pa jedini đak Nemanja Bojović neće više morati da putuje 20 kilometara na nastavu u Radijeviće jašući kroz vrleti Zlatara na golim leđima konja Ciga.
Plan je i da se jedna od dve učionice pretvori i spomen sobu slavnom zemljaku vojvodi Petru Bojoviću, a meštani se nadaju da će sa školom oživeti i selo.
Šestogodišnji Nemanja Bojović koji će na jesen u prvi razred i njegova dve godine mlađa sestra Milica jedina su deca u selu Miševići sa oko 80 stanovnika. Nedavna reportaža u „Blicu“ o nevoljama predškolca sa Zlatara ganula je mnoge, pa su meštani zasukali rukave a pomoć obećali opština i donatori.
– Radujem se jer neću više morati da ustajem u pola pet kako bih išao u školu, a imaću i više vremena za igru sa sestrom Milicom. Put do Radijevića jeste dug a zimus je bilo i dosta hladno, ali volim školu i nije mi teško. Žao mi je samo što u Miševićima neće biti druge dece u školi. U Radijevićima nas je troje i lepo se družimo – kaže Nemanja.
Škola u Miševićima svojevremeno je imala preko 60 đaka u četiri razreda, a zatvorena je krajem devedesetih jer u selu nije više bilo dece stasale za školu. Ukoliko sve bude teklo po planu, u septembru će se opet oglasiti školsko zvono budeći nadu u opstanak sela.
Ne moraju više da strahuju od zveri
– Kuća nam je odmah iza brda pa će Nemanja na nastavu u renoviranu školu moći da ide sam, a ja ću imati više vremena za poljoprivredu koja nam je jedini izvor prihoda. Zbog zveri i drugih opasnosti na putu sada ga svakodnevno pratim na predškolsku nastavu u Radijeviće – kaže Nemanjin otac Jozo Bojović (59).
Majka malog Nemanje je iz Albanije, a u Miševiće se udala pre sedam godina i rodila dvoje dece.
– Više mladi bračni parovi neće morati da beže u grad bliže školi, a nadamo se da će biti i više svadbi. Mada je u selu tridesetak momaka poslednja je bila pre dve godine. Miševići su bili bez škole i puta pa devojke nisu htele iz grada ijako je ovde puno lepše. Mada imam porodičnu kuću u Novoj Varoši i ja sam sudbinu vezao za selo i planiram da tu oformim i porodicu. Sa mlađim bratom na dedovini sejem krompir i gajim dvadesetak govedi, od čega deset muznih krava, i svoj sam gazda – kaže Miloš Bojović (25).
Školska zgrada površine 160 kvadrata zidana je pre šest decenija od kamena iz lokalnog majdana, a njeno renoviranje će koštati oko četiri miliona dinara. Pod njenim krovom biće i prostorija za zajedničke potrebe meštana.
– Spomen soba koju će eksponatima opremiti Vojni muzej biće deo turističke ponude, a u blizini je i spomen česma koju smo ozidali takođe u čast našeg Miševčanina, vojvode Petra Bojovića. Uz pomoć države asfaltiramo i dva i po kilometra puta preko Zlatara, pa će do sela stizati brže i lakše i kupci poljoprivrednih proizvoda – kaže pokretač akcije Radojko Čolović.
U matičnoj Osnovnoj školi „Momir Pucarević“ u Akmačićima kažu da čine sve da uz pomoć opštine i prosvetnih vlasti olakšaju muke đacima iz planinskih sela i njihovim roditeljima.
– Pre dve godine smo otvorili i četvororazredo odeljenje u Radijevićima za dva đaka. Nadamo se da male seoske škole imaju budućnost, jer je sve više mladih bračnih parova koji bi da žive na selu – kaže direktor škole Leko Kolašivnac.
Izvor: Zlatarinfo
Ostavite vaš komentar