Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Настави са читањем „Javnim časom u Priboju otvoren novi teniski teren, (VIDEO)“
Настави са читањем „RHMZ UPOZORAVA: Preti opasnost od novih poplava!“
Finci dolaze u FAP da prošire proizvodnju i osvoje nova tržišta, naročito u Africi i Aziji. FAP i njegov budući vlasnik „Sisu auto“ imaju dosta sličnosti, pa će se nekadašnji pribojski gigant brzo uklopiti u program finskog proizvođača.
Budući vlasnik pribojskog FAP-a, finska fabrika „Sisu auto“, u svetu kamiona ima reputaciju kao „Rols Rojs“ među putničkim vozilima. Njihov princip u poslovanju je da kupcu treba pružiti kompletnu uslugu i da delovi ugrađeni u kamion moraju biti vrhunskog kvaliteta.
Jedan deo fabrike radi za vojnu indsutriju, što je velika prednost, jer je poznato da je FAP razvio nekoliko kamiona baš u ove namene. Druga sličnost je što oba proizvođača svoju tehnlogiju zasnivaju na Mercedesovim motorima i šasijama.
Kurt Martinsons iz kompanije „Sisu auto“ kaže da u kamione ugrađuju „Mercedesove“ motore i menjače.
„Ako klijent želi, ugrađujemo i katerpilar motore, snage od 500 do 600 konjskih snaga. Kod nas kamioni kod krajnjeg korisnika idu poptpuno opremljeni to znači da, po želji kupca, svu potrebnu dodatnu opremu ugarđujemo već u fabrici. Nigde ne idu na doradu. Najviše radimo za drvnu i građevinsku industriju, ali imamo i veoma dobre vojne radne platforme“, kaže Kurt Martinsons.
Fabrika „Sisu auto“ je stara 80 godina, godišnje proizvede 400 vozila. Prozvodi i vučna vozila, guseničare, a najviše takozvane platforme – kamione koji služe za prevoz u bespuću. Naravno, njih najviše kupuje vojska.
„Naše načelo je da ugrađujemo najproverenije delove. Naši tehničari se trude da isprojektuju vozila dugog veka, koja trpe velike hladnoće i toplote. Naravno, šasije su osnov svega“, rekao je Mertinsons.
Vojni kamioni-platforme, koji imaju i do deset pogonskih osovina, specijalnost su fabrike „Sisu“.
Naš FAP je još osamdesetih godina za vojsku projektovao na mercedesovoj tehnologiji vozilo sa 8 pogonskih točkova koje se dobro prodavalo u arapskim zemljama.
Taj kamion je dobio izmene u našem novom oklopnom vozilu „Lazar“, što znači da će se FAP brzo uklopiti u program finskog proizvođača.
Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1535732/Ko+je+budući+vlasnik+FAP-a+.html
Juče je u hotelu Lim u Priboju održan sasatanak Koordinacionog odbora za borbu protiv brana na Limu. Sastanku su prisustvovali predstavnici gotovo svih udruženja građana iz Priboja kao i pojedinci koji se zalažu za očuvanje ove reke . U fokusu razgovora bile su , trenutno aktuelne , pripreme investitora za izgradnju brane u Mramorju , ispod Crkve u Starom Priboju.
Na sastanku je pročitano mišljenje Javnog komunalnog preduzeća iz Priboja koje je dato na zahtev investitora u vezi brane u Mramorju . U njemu piše da izgradnja brane u Starom Priboju nije moguća jer bi tako nastala vodna akumulacija potopila kanalizacione odvode za fekalne vode .
Na sastanku je određena delegacija koja će posle kontakata sa predstavnicima Opštine pokušati da izdejstvuje obećani Okrugli sto na temu izgradnje brana , koji bi prenosila TV Priboj , a na kome bi se konačno javno i otvoreno izneli argumenti protiv izgradnje brana .
– Ohrabreni smo izjavom nedavnom izjavom predsednika Opštine ,Lazara Rvovića, koju je preneo jučerašnji Blic , a u kojoj kaže da će se zalagati za očuvanje Lima u Priboju , a da će umesto izgradnje brana predložiti gradnju alternativnih izvore energije . Zbog toga se nadamo da će reagovati i na gradnju brane u Mrsovu , (teritorija susedne opštine Rudo), koja bi ako se izgradi , ugrozila stanovnike Sjeverina koji pripada našoj opštini, rekao je Dejan Puzović , predsednik Rafting kluba .
Nekoliko nevladinih organizacija iz Bijelog Polja, u Crnoj Gori, i Prijepolja, u Srbiji, osnovale su zajednički tim za odbranu reke Lim, zbog namere srpske vlade da u Brodarevu, na granici između dve zemlje, podigne hidrocentrale.
U Srbiji su se povdom najave izgradnje brana na dve javne rasprave desili incidenti.
Javna rasprava održana u avgustu prošle godine prekinuta je zbog tuče učesnika, dok su javnu raspravu, održanu u Beogradu početkom januara ove godine, nakon burnog negodovanja napustili predstavnici NVO koji su protiv izgradnje hidrocentrala.
Dve hidroelektrane na Limu, ukupne snage 58 megavata, trebalo bi da gradi kanadska kompanija REV, koja je spremna da uloži 145 miliona evra i koja je do sada u geološka istraživanja, potrebne projekte i otkup privatnog zemljišta, investirala više od 10 miliona evra.
*Izvor: Beta
U emisiji „Talasanje“, Radio Beograda 1, bili su naši sugrađani Jasna Dizdarević, Dejan Puzović, Saša Bjelić i Novica Papić. Oni su govorili o govorili o borbi protiv izgradnje hidroelektrana na Limu. Emisiju možete poslušati ispod.
[soundcloud url=“http://api.soundcloud.com/tracks/68714701″ params=““ width=“ 100%“ height=“166″ iframe=“true“ /]