Prenosimo vam danas tekst iz nedeljnika „Vreme“ koji je pre dve godine napisao Muharem Bazdulj, književnik, a posvećen je priči o prijateljstvu između Miloša Vidakovića i Ive Andrića. Vidaković je rođen u Štrpcima, iako Štrpca ne pripadaju opštini Priboj, smatramo da ipak treba da znamo da je jedna takva pesnička veličina rođena u našoj blizini.
Piše: Muharem Bazdulj
NASTUPAJUĆE, 2011. GODINE NAVRŠAVA SE POLA VEKA OTKAKO JE IVO ANDRIĆ DOBIO NOBELOVU NAGRADU. TIM SU POVODOM VEĆ NAJAVLJENE RAZLIČITE KONFERENCIJE I MANIFESTACIJE. NEKAKO U SENCI PEDESETOGODIŠNJICE NOBELOVE NAGRADE, OSTAJE ANDRIĆEVSKA – STOGODIŠNJICA. ISTE GODINE SE, NAIME, NAVRŠAVA TAČNO JEDNO STOLEĆE OTKAKO JE ANDRIĆ UŠAO U SVET KNJIGE I KNJIŽEVNOSTI. U BROJEVIMA 18 I 20 SARAJEVSKE BOSANSKE VILE1911. GODINE OBJAVLJENE SU ANDRIĆEVE PESME; IZMEĐU OVA DVA IZDANJA, U BROJU 19, DAKLE, OBJAVLJENA JE PESMA MILOŠA VIDAKOVIĆA U KOJOJ SE ZAZIVA ANDRIĆ
Pišući u svojoj knjizi Rani Andrić o sarajevskim gimnazijalcima koji su se okupljali oko Dimitrija Mitrinovića, Miroslav Karaulac kaže: „Andrić je u ovoj družini već imao nešto slave i zvuka. Bosanska vila koja je u ono doba važila za samo meru duhovnih vrednosti objavila mu je 1911. dve pesme – U sumrak i Blaga i dobra mesečina, promovišući prva njegov rani pesnički dar. Te godine njegovo ime je već prepoznatljivo barem u sarajevskom duhovnom vilajetu.
‘Gle, Ivo, već su jablani žuti
I sve je sumorno – sumorno…’
obratiće mu se Miloš Vidaković pesmom objavljenom te iste, 1911. godine uBosanskoj vili, koja je sačuvala nešto od tih šetnji i te jeseni, od teme i razgovora i gimnazijske ustreptalosti pred putevima života.“
Настави са читањем „Kako je sarajevskim gimnazijalcima govorio Zaratustra“