Објављено

Umro poslednji potomak Mehmed-paše Sokolovića.

RUDO – U selu Sokolovići, nadomak Rudog, rodnog mjesta čuvenog Mehmed-paše Sokolovića, umro je u 88. godini Ljubo Kiridžić, poslednji potomak velikog vezira.

Ljubo je do smrti živeo u velikoj nemaštini, u trošnoj kući bez struje. Decenijama je svim namernicima s ponosom pričao razne događaje iz života slavnog pretka.

Seoce iz kog je kao janjičar u Tursku odveden Mehmed-paša deluje usnulo i pusto. Ostali su u njemu uglavnom starci, mladih gotovo i nema, a godinama se ovde nije čuo plač novorođenčeta.

Flickr-iharstenLjubina rodbinska veza s čuvenim turskim vojskovođom nije mu pomogla da ima udobniji život. Decenijama je s ponosom pričao svima koji su pohodili Sokoloviće o svom pretku, pokazujući im ruševine porodične kuće Dimitrija Sokolovića, Mehmedovog oca.

Ljubo Kiridžić je za života pričao da se 1943. kod njega u selu Ravanci, koje se naslanja na Sokoloviće, krio đeneral Draža Mihailović, s kojim se on rukovao u zoru 13. marta 1946, ne sluteći izdaju i hvatanje Draže samo koji sat kasnije.

Meštani kažu da je baš zbog Draže zaselak Ravanci, u kome su Ljubo i njegova supruga Milja (83) dugo bili jedini stanovnici, posle rata bio kažnjen i zaboravljen, bez struje i osnovnih sredstava za život. Tako je ostalo do dan danas.

Starina Ljubo je svojevremeno ispričao nešto što nisu dokučili ni mnogobrojni istoričari. U autobiografiji Mehmed-paše Sokolovića majka velikog vezira zvala se Marija. To mu je potvrdio deda koji je bio rođen 1848. i živeo ravno 100 godina, a njemu opet njegov deda, što se kao živo predanje prenosilo s kolena na koleno.

Ovih dana selo Sokolovići je sablasno pusto, s tek desetak raštrkanih, uglavnom napuštenih kuća. Selom dominira po drugi put obnovljena džamija, koju je Mehmed-paša sagradio svom ocu Dimitriju, koji je prelaskom u islam postao Sinan-beg.

Pokojni Ljubo je tvrdio da je stotinak metara dalje od džamija Mehmed-paša sagradio i crkvu svojoj majci Mariji, ali je ona ostala porušena u šipražju i nikada nije obnovljena.

Zanimljivo je da vodovod pravljen pre pet vjekova u ovom selu i danas funkcioniše. Na autobuskom stajalištu na natpisom „Sokolovići“ na putu Rudo – Sarajevo, dominiraju gomile otpada i šuta.

U šest vekova dugoj istoriji Osmanske carevine, za vreme 36 sultana, izmenjalo se na vlasti ukupno 210 velikih vezira. Međutim, turski istoričari se slažu da među njima Mehmed-paša Sokolović zauzima istaknuto mesto jer je najzaslužniji za uzdizanje turske imperije.

Njegov život od ličnog sultanovog sobara i oružara, admirala mornarice, vojnog komandanta turske vojske, osvajača Sigeta, Arabije i Bagdada, održao ga je u službi čak kod tri sultana.

„I danas je neverovatno i nepojmljivo kako je Mehmed-paša Sokolović u svom selu, prije 450 godina, mogao graditi i crkvu i džamiju, biti i Srbin i musliman, i pravoslavac i Turčin odjednom, pa imati za brata srpskog patrijarha Makarija Sokolovića i ujedno biti sultanov zet, dizati ćupriju na Drini svom narodu i planirati Suecki kanal drugim narodima“, priča u dahu Bojan Bajić, stanovnik Rudog.

 

Izvor: Naše novine

Објављено

Oduzeta energetska dozvola graditelju HE Brodarevo na Limu

Upravni sud Srbije odlučio je da poništi rešenje o dodeljivanju energetske dozvole kanadskoj kompaniji REV, koja je planirala da gradi hidrocentrale Brodarevo 1 i Brodarevo 2 na reci Lim, saopštio je Portalu Analitika izvršni direktor NVO „Euromost“ Almer Mekić.

– Odlukom suda postupak se vraća na početak. Energetska dozvola je poništena na osnovu žalbe koju su predale naše kolege iz NVO sektora iz Brodareva i Prijepolja, preko advokata Sretena Đorđevića. Ovo je još jedan dokaz da se ceo postupak vodio na nezakonit način, na šta su ukazivale nevladine organizacije iz Srbije i Crne Gore – naveo je Mekić.

za-sada-potraga-bez-uspeha-jezero-i-he-potpec-1350926417-222136
Ilustracija: He Potpeć

Podsetio je da je Vlada Srbije dala pozitivno mišljenje na studiju uticaja na životnu sredinu kompaniji REV u kojem je prekršila ESPO konvenciju. Komisija koju je formirala Agencija za životnu sredinu Crne Gore, je u svome izveštaju jasno naglasila da studija mora da se doradi.

Najavio je da opština Bijelo Polje uskoro organizuje okrugli sto na temu najave izgradnje hidrocentrala u Brodarevu, na osnovu građanske inicijative koju su pokrenule NVO, kroz peticiju koju su potpisali građani Bijelog Polja da se o ovom problemu raspravlja u lokalnom parlamentu.

Izvor: http://www.portalanalitika.me/ekonomija/vijesti/109149-oduzeta-energetska-dozvola-graditelju-he-na-limu-.html

Објављено

Вратили се преварени сезонци из Шведске

 Након неколико дана проведених у мочварама на североистоку Шведске, у Прибој се јутрос вратило 46 преварених сезонских радника. Уместо посла на плантажи јагода, одведени су у мочварну шуму, а није било ни обећане зараде.

У Прибој се јутрос вратило 46 сезонских радника који су данима били у мочварама код градића Бодена, на североистоку Шведске.

Група од 76 Прибојаца старих од 25 до 35 година отишла је у Шведску на предлог суграђанина Е.Г. који живи у тој земљи, а обећао им је дневницу од 50 евра на плантажама јагода у Бодену.

Они су јутрос рекли новинарима, уз жељу да им се не објаве имена, да су, уместо на плантажу, одведени у мочварну шуму, а није било ни обећане зараде.

За већину је Општина Прибој платила аутобуски превоз и дала им џепарац за повратак, а тридесетак се враћа сопственим средствима.

Извор: Бета

Објављено

Počela obuka za skipere Limskog biatlona

Danas je u Priboju počela obuka za skipere koji će upravljati rafting čamcima na ovogodišnjem Limskom biatlonu . Obuka u oraganizaciji Turističke organizacije Priboj trajaće pet dana , a sprovodi je Aleksandar Pastir, predsednik  Rafting saveza BiH i instruktor Svetske rafting federacije  .

IMG_1944

Većina učesnika obuke su članovi pribojskog rafting kluba „Eko-Lim“ na čelu sa Dejanom Puzovićem koji već ima značajno iskustvo i edukaciju u ovom ekstremnom sportu. Među polaznicima obuke za skipere na raftin čamcima ima i onih koji se prvi put susreću sa raftingom .

Prvi dan obuke koja je danas započela  je teoretskog karaktera i izvodi se na obali Lima ispod ugostiteljskog objekta „Helm“  . Trener Aleksandar Pastir se na početku predstavio učesnicima i objasnio da je obuka za skipere ozbiljan posao koji zahteva isti takav pristup , naglasivši da će bezbednosт  učesnika predstojećeg raftinga u okviru Limskog Biatlona u mnogome zavisiti od njih.

 

IMG_1942

IMG_1943

IMG_1947

 

 

Објављено

Kole bira između „FAP“-a ili 14. Oktobra.

 

„Vlada Srbije je lider i ima lidera, ujedinitelja“, rekao je predsednik MK grupe i napomenuo da bi Srbija mogla da bude kao Švajcarska

Miodrag Kostić, Vensan Dežer, foto Tanjug

BEOGRAD – Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić je na skupu „Srbija okrenuta ekonomiji“ rekao da 13 godina nije član nijedne stranke, ali da razmišlja sada da se učlani u Srpsku naprednu stranku (SNS).

„Šalim se, neću se učlaniti u SNS, ali sam spreman, kao i klub Privrednik, da vam pomognemo u sprovođenju nepopularnih mera i zakona zbog dobrobiti svih nas i dobrobiti Srbije“, rekao je Kostić, koji je Vladi Srbije ponudio svoju pomoć u restruktuiranju društvenih preduzeća, dok mu je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić rekao da može da bira između fabrika FAP Priboj ili „14. oktobar“ iz Kruševca.

„Vlada Srbije je lider i ima lidera, ujedinitelja„, rekao je Kostić i napomenuo da bi Srbija mogla da bude kao Švajcarska, ukoliko bi iskoristila svoje kapacitete u rudnom bogatstvu ili u navodnjavanju i ukrupnjavanju poljoprivrednih parcela.

„Mi smo spremni ukoliko nas Vlada Srbije zamoli ili zatraži pomoć da prenesmo svoje know-how. Ja nemam mnogo vremena, ali hoću da pomognem. Dajte mi neko preduzeće, ne da ga privatizujem, već da pomognem da od neprofitnog postane profitno“, rekao je Kostić.

Dinkić je ponudio FAP ili „14. oktobar“, a Kostić je ponovio da je spreman da pruži svoje usluge.

Izvor: http://www.kurir-info.rs/bogata-udavaca-kostic-hoce-u-sns-clanak-881529

Објављено

Priboj osvojio 14 medalja na MOSI igrama.

Finalnom utakmicom u fudbalu Prijepolje – Nova Varoš i pobedom Zlataraca na penale sa 3:2, u nedelju su završene 50. MOSI, na kojima se pet dana u 12 disciplina nadmetalo oko 2.000 sportista iz 28 gradova sa tromeđe Srbije, BiH i Crne Gore. Pobednik u ukupnom plasmanu je ekipi Prijepolja, koja je osvojila 1.650 bodova, skoro 750 više od drugoplasirane Bajine Bašte, a treće mesto pripalo je Rogatici. Najuspešniji takmičari Igara su Gorana Cvijetić iz Sokoca, sa pet medalja, od kojih po dve zlatne i srebrne, i Predrag Ranđelović iz Užica, koji se okitio sa dve zlatne i jednom srebrnom.

Sportisti Priboja su na MOSI ukupno osvojili 14 medalja. Zlato za Priboj osvojio je Igor Raović u skoju u vis, Miloš Raović u trci na 400m sa rezultatom 48,27, oborivši tako raniji rekord MOSI od 49,13. Sanel Kukić je uzeo zlatu medalju u ribolovu. Rukometaši Priboja su se takođe okitili zlatnom medaljom. Srebrnu medalju osvojili su ribolovci ekipno, odbojkaši, ženska ekipa u katama. Igor Raović osvojio je je još jednu medalju za Priboj, srebro u troskoku. Bronzane medalje osvojile su Marija Vojinović u bacanju kugle i Arijana Berbo u trci na 400m. Vojinović Njegoš je u karate borbama do 78 kg bio treći. Fudbaleri Priboja su osvojili bronzanu medalju. Bronzana medalja u bič voleju osvojila je muška ekipa .U generalnom plasmanu sportisti Priboja u muškoj konkurenciji bili su treći. Svečanom predajom zastave MOSI budućem domaćinu Novom Pazaru završene su jubilarne 50. MOSI. Domaćin Igara 2015. godine biće Požega.

 

Izvor: http://www.radiolim.rs/

Објављено

Objašnjenje heraldike novog grba Priboja / nezvanična varijanta

Predlog novog  grba opštine Priboj , koji je izradio heraldički umetnik LJubodrag Grujić, usvojila je Komisija za utvrđivanje obeležja opštine Priboj. Detaljno i zvanično objašnjenje heraldike grba objaviće Komisija. Mi vam predstavljamo nezvaničnu varijantu delova objašnjenja velikog grba .

Настави са читањем „Objašnjenje heraldike novog grba Priboja / nezvanična varijanta“

Објављено

Obezbeđeno 40 miliona za uređenje seoskih puteva

 

Obezbeđeno 40 miliona za uređenje seoskih puteva

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdvojilo je 40 miliona dinara za uređenje i revitalizaciju seoskih i poljskih puteva u opštinama Tutin, Sjenica i Priboj.

Tutinu i Sjenici odobreno je po 14 miliona, dok je za sređivanje seoskih puteva u Priboju predviđeno 12 miliona dinara.

“Uređenjem seoskih puteva u ovim opštinama omogući će se bezbedniji, lakši i efikasniji transport poljoprivrednika i njihovih proizvoda. Tako će se steći uslovi za poboljšanje života i rada na selu”, saopštila je Stranka demokratske akcija Sandžaka, pozivajući se na državnog sekretara ovog ministarstva Senada Mahmutovića.

Izvor: http://radiostoplus.com/drustvo/item/12056-obezbe%C4%91eno-40-miliona-za-ure%C4%91enje-seoskih-puteva

Објављено

Dačić i Makaj: Unaprediti saradnju

Premijer Ivica Dačić i šef beloruske diplomatije Vladimir Makej ocenili su da su odnosi dve zemlje prijateljski i nadaju se da biti bolji i na ekonomskom planu

Foto: Tanjug

„Beloruska strana ima ozbiljan pristup planu dva predsednika (Tomislava Nikolića i Aleksandra Lukašenka iz marta ove godine)da se međusobna spoljnotrgovinska saradnja poveća sa 170 miliona evra u prošloj godini na 500 miliona evra u narednim godinama“, rekao je Dačić na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Makejom u vladi Srbije.

Makej je, istakavši da belorusko-srpski odnosi doživljavaju preporod, ukazao da bi za povećanje robne razmene bilo potrebno uspostaviti novi, integracioni vid saradnje, prevashodno stvaranje zajedničkih kompanija, čemu treba da prethodi usvajanje mape puta.

Dačić je rekao da su u izgledu mnogi zajednički projekti, poput otvaranja avionske linije između dve zemlje u septembru i dodao da je veliko interesovanje beloruskih kompanija za saradnju sa srpskim, među kojima su Prva petoletka iz Trstenika, FAP iz Priboja, 14. oktobar iz Kruševca, IMT i IMR.

Izvor: Beta

Објављено

Kamene kugle u Priboj

Ako se neko seća, pre nešto više od pet godina bilo je dosta priče u medijima oko kamenih kugli na teritoriji opštine. Mnogi su tada senzacionalistički (a najmanje stručno) tvrdili da su kugle meteorskog porekla. Bilo je i ideja da se kugle prenesu u grad i napravi „trg meteora“. Pročitavši priču u novinama oko kugli, iz Niša je tada u aprilu 2007. godine došao profesor Pavle Premović iz laboratorije za geohemiju Prirodno-matematičkog fakulteta. Tih dana sam sa profesorom Premovićem i njegovim saradnicima obilazio nalazišta ovih kugli (Pribojska Banja, Čelice, Mažići i Sastavci), i tada je sa njim nastao ovaj intervju koji je kasnije jednim delom objavljen u časopisu Priča.

Kamena kugla - Mažići
Kamena kugla – Mažići

 

Prvi deo intervjua se odnosi na istraživanja sa terena drugih dana, a drugi je vezan za priču o profesoru Premoviću i njegovoj karijeri i poslu.

Vi ste 21. i 22. aprila bili u Priboju. Kakvi su Vaši utisci o Priboju i njegovoj okolini?

Moji saradnici i ja smo oduševljeni Pribojem i njegovom divnom okolinom, a naročito sa meštanima koje smo sretali. Kao geohemičara mene je impresionirao geološki ambijent okoline Priboja, naročito magmatske formacije. To će biti sigurno tema jednog od naših budućih istraživanja.

Imao sam prilike da dva dana provedem sa Vama u potrazi za kamenim kuglama. Polemisalo se da su to zapravo meteoriti. Da li može biti govora o meteoritima?

 Sigurno da “misteriozne” kamene kugle/polukugle/valjci nisu meteoritskog porekla vec su nastale u geoloskim procesima u toku ili posle magmatskih aktivnosti u okolini Priboja ali drugde, npr. selo Sastavci. U svakom slučaju, one su prirodna retkost i trebale bi da budu pod zaštitom države Srbije.

Da li imate neke pretpostavke kako su uopšte nastale kamene kugle?

Relativno pravilan geometrijski oblik navedenih objekata moze se tumaciti ili formiranjem prirodnih “kalupa” sa odgovarajućim šupljinama ili oblikovanjem u toku izuzetno dugog vremenskog perioda uzrokovano npr. glečerskim aktivnostima. To su dve radne pretpostavke sa kojima započinjemo naša istraživanja.

I kada možemo da očekujemo rezultate analize?

Već u Parizu ja ću se konsultovati sa mojim kolegama geolozima i mineralozima oko tih ovih pribojskih geoloških retkosti. Očekujem da ću vec u septembru ili najdalje u oktobru ove godine imati pouzdane eksperimentalne podatke o njima.

Planirate li uskoro da ponovo posetite Priboj?

Sledeću posetu planiram u toku septembra/oktobra ove godine jer, kao što sam napomenuo, tada ćemo moći nešto više da kažemo o ovim “retkostima”!

Kako izgleda jedan vaš radni dan?

Moj radni dan već godinama počinje izmedju 5-6 sati ujutro a ponekad ranije Tada samo pišem naučne članke i to obično do 13 h. Posle toga razgovaram sa saradnicima o tekućim problemima u vezi sa njihovim istraživanjima ili aktivnostima značajnim za Laboratoriju. Obično to traje do 18-19 h. U Parizu radim veoma mnogo i eksperimentalno jer tamo imam uslova za tu aktivnost.

Geohemija bez rada na terenu je kao nebo bez plave boje. Da bi znali šta je sedimenat mora se znati i gaziti blato. Meni je, ponekad, vrlo zabavno da slušam mnoge kolege iz razvijenih zemalja kada govore o sedimentima a da nisu nikad prali noge od blata! Ova naučna oblast nije kabinetska! Na teren odlazimo rano ujutro obično dzipom koje nam “dodeli” (sa svojim vozačem), recimo, niško javno preduzeće “Elektroistok” ili “Srbijasume” Jednom prilikom smo dobili i helikopter od MUP-a Srbije i to zahvaljujući zalaganju tadašnjeg ministra g-dina Dušana Mihajlovića. Na terenu ostanemo obično do večeri a kad treba i prenoćimo dan-dva. Recimo, jednom smo čak noćili na 1400 m nadmorske visine i imali odličan večernji roštilj! Moj moto je da nauku i zadovoljstvo treba spojiti.

Kada i kako ste počeli da se bavite naukom?

 Ja sam detinstvo i dečaštvo proveo u maloj rudarskoj varošici na obalama Dunava u Kostolcu. Već sa osam godina sam silazio u rudnik uglja lignita u Starom Kostolcu. Fosilni ostaci drveta, fosilne školjkice … su učinile svoje da se bavim geohemijom. To je neosporno, mada sam voleo i raketna goriva. Ali to je druga, i pomalo, “neprijatna” priča kad se u nauku umeša politika… A nauka i politika se mnogo razlikuju.

Moja prodica je bila izuzetno siromašna tako da sam već kao apsolvent Katedre za Fizičku hemiju (Univerzitet u Beogradu) radio u Gimnaziji u Višegradu kao nastavnik fizike. Tamo su moji učenici osvojili najvažnije republičke i savezne nagrade u čuvenoj akciji “Nauka mladima”. Moj rad u nauci je počeo u četvrtoj godini studija na Fakultetu za Fizičku hemiju u Beogradu. Moj diplomski rad je potom zapazio naš omiljeni i vrlo cenjeni profesor Slobodan Ristić koji je, inače, doktorirao na Institutu “Maks Plank” u Majncu (Nemačka) kod Nobelovaca Han i Štrasmana. On me je preporučio za Institut za nuklearne nauke u Vinči koji me je prihvatio i pomogao da se razvijem u pravog mladog naučnika.

Razgovor vodio Milija Jovičić u proleće 2007. godine.

Објављено

КРАДУ СЕЉАЦИМА МАЛИНЕ-ПОЛИЦИЈА НЕМОЋНА

Засади малина у селима око Ужица, Ариља, Ивањице, под окриљем ноћи на мети крадљиваца. Сваке ноћи у селима око Ужица, Ариља, Ивањице, Пожеге и Нове Вароши, род уместо сељака убирају крадљивци, а њихов плен одмах проналази купце на пијацама, код накупаца, али и у хладњачама. Настави са читањем „КРАДУ СЕЉАЦИМА МАЛИНЕ-ПОЛИЦИЈА НЕМОЋНА“