Објављено

Kome služe sajle na Limu

Problem upravljanja otpadom, u opštinama Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, još uvek nije rešen. Na snazi su privremena, nelogična, a skupa rešenja.

Posle zatvaranja deponije Stanjevine, smeće iz Prijepolja, Priboja i Nove Varoši se, evo već treću godinu, odlaže na, nesanitarnu deponiju u Priboju, koja se nalazi na 100 metara od Lima. To je tada, od strane republičkih i lokalnih  institucija vlasti, predstavljeno kao privremeno rešenje, ali ono još uvek traje.

Da bi se trajno  rešio problem upravljanja otpadom i zagađenja reke Lim potrebno je nekoliko uslova. Sanitarna deponija na koju se odlaže primarno selektovan otpad, odvoženje  otpada iz prigradskih naselja i sela, prekogranični dogovor sa Crnom Gorom u vezi zaštite  reke Lim, kao i  izgradnja kolektora za prečišćavanje otpadnih voda.

Čekajući Banjicu

Sanitarna deponija Banjica, sa najavljenom transfer stanicom, koja treba da bude ključna u rešavanju problema upravljanja otpadom u ove tri opštine,  još uvek ne radi. Na taj projekat se troši značajan  novac već skoro 20 godina, a jedini vidljiv korisnik godinama je bio samo direktor ovog preduzeća, nepostojeće deponije, sa svojom platom i čudnovatim izveštajima koje je podnosio na lokalnim skupštinama koje su izdvajale sredstva.
 
Osim za platu direktora novac se iz opštinskih budžeta, republičkog  budžeta, kao i stranih fondova, trošio sve vreme – na studije i izrade projekata i druge različite načine. Sve je počelo 2003, kada je pored ove tri opštine u dogovoru o zajedničkoj sanitarnoj deponiji učestvovala i Sjenica.  Pripremu studije vrednovanja i izbora lokacije, za oko 20.000 evra, uradio je Institut „Kirilo Savić“. Izrada  glavnog projekta, koštala su oko 107.000 evra.

Blizu 1000.000 evra potrošeno je za gradnju  deponije od  2007. do 2009  godine, a onda je došlo je do problema, i nesuglasica između opština u vezi finansiranja, pa su 20009. radovi obustavljeni. To  je objašnjeno odronom nastalim u toku gradnje  i promenom  zakonodavstva, pa je preko programa Evropskog partnerstva sa opštinama – EU PROGRES, 2013. godine, donirano 193.000 evra za  preprojektovanje glavnog projekta. Predračunska vrednost nastavka radova procenjena je na 779.500.000 dinara. Tada je rečeno  je da će Regionalna deponija „Banjica“ biti završena 2015. godine.

Čarobne sajle na Limu


Iako Lim ne zagađuje samo vidljivi, plutajući otpad, već i onaj koji se, preko podzemnih voda, cedi iz svih nesanitarnih deponije u njegovoj blizini, aktuelne lokalne i državna vlast   su stavile težište na rešavanje problema plutajućeg otpada, ali je i ono podjednako neracionalno i skupo.

Finansiran je, od strane nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine i opština,  projekat postavljanja plutajućih sajli , ukupne vrednosti oko 84.000.000  dinara. Za gradnju tri plutajuće barijere – lančanice, koje treba  da spreče prodor plutajućeg otpada  u HE “Potpeć”, i privatnu,  nedavno  izgrađenu MHE „Rekovići“, opštine Priboj, Prijepolje i Nova Varoš dobile su 70 miliona dinara od Ministarstva za zaštitu životne sredine – Priboj 35, Nova Varoš 19, a Prijepolje15 miliona dinara, s tim što je svaka od lokalnih samouprava trebalo da izdvoji  još 20 odsto od iznosa koje im je odobrilo Ministarstvo. Samo je opština Priboj sajlu platila 32. 400.00  dinara.
Čak da ne ulazimo u koruptivne rizike, (ko je dobio tender, da li je sajla morala toliko da košta, ko kome i koliko plaća kupljenje otpad sa sajle) koji su vrlo izvesni, postavlja se pitanje svrhe.

Jedna od sajli, ona koja je postavljena u Prijepolju, po rečima predstavnika ekoloških udruženja u Prijepolju – „Kolovrat“ i Bjelom Polju – „Euromost“, nema nikakvu svrhu i ništa ne zaustavlja jer je postavljena na brzom toku reke. Druga, u delu opštine Nova Varoš se prekidala prilikom svakog većeg vodostaja, te uglavnom i  nije bila u funkciji, tako da se najviše otpada koji pluta skupljalo na lančanici u Priboju.

Plutajući otpad koji se pre  sakupljao kod btane HE Ptpeć, sada se, zahvaljujući pribojskoj lančanici nalazi  samo par kilometara uzvodno, (meštani se žale da im tu više smeta) pa se, umesto sa brane kupi sa obale odvozi na pribojsku deponiju „Duboki potok“, koja se nalazi 100 metara od obale Lima i koja je  takođe nesanitarna. Da li je to benefit vredan tolikih ulaganja? Ko zaista od takvih projekata ima koristi-građani, životna sredina,  ili one firme i  organizacije  koje su plaćene da  sprovode ove nelogične projektne aktivnosti ?

Bratsko zagađenje

Veliki deo odgovornosti za trenutnu ugroženost Lima, jedine planinske reke u Srbiji, delimo i sa stanovništvom koje naseljava obale Lima – uzvodno, u Crnoj Gori, gotovo sve pritoke Lima su male deponije. Sa Crnom Gorom delimo i problem malog broja inspektora angažovanih u zaštiti životne sredine i voda. Ceo sever crne Gore pokriva jedan inspektor, teritorijalno gledano slično je i u zapadnoj Srbiji, a to prilično govori o stvarnoj nameri država da se uhvate u koštac sa zagađivačima.

S.Bjelić

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Објављено

Bjeličkovica-trospratna isposnica kod Priboja

Ispod pribojskog sela Kratovo, u  živopisnom i uzbudljivom kanjonu Kratovske reke  koja se, kilometar nizvodno, kod jezera Potpeć uliva u Lim, nalazi se stena Bjeličkovica i u njoj ozidana trospratna isposnica.

Isposnica je   izgrađena   u srednjem veku, u prirodnoj pećini u rascepu dva kamena masiva, namenjena je monasima manastira Svetog Nikole, u Pribojskoj Banji,koij su u njoj obitavali  još u prednemanjićkom periodu .Na ulazu je ozidana sigom i kamenom, nivoi – spratovi, podeljeni su drvenim konstrukcijama, a na spratovima postoje prozori  i ostaci kamina. Isposnica je duboka 22 metra, ulazni zid je visok 9 metara, a svaki sprat je imao oko 18 kvadratnih metara prostora.

Iako je dobro kamuflirana u krajolik, njen spoljni zid se može videti, (kada znate gde da gledate)  sa obližnje  staze koja vodi kroz kanjon. Pristup isposnici sada je moguć samo uz pomoć alpinističke opreme, a istraživači ostavljaju mogućnost da joj se prilazilo preko neke drvene konstrukcije ili  stepenica u kamenu.

„Pustinja“, za monahe podvižnike

Meštani zaseoka Ćirkovići, u blizini čijih domova se nalazi ova isposnica, nazivaju je „Pustinja“. Istim  nazivom su vekovima ranije nazivane naseobine monaha podvižnika koji su u osamljivanju i izbegavanju društvenih kontakata videli  priliku da se duhovno uzdignu i učvrste u veri.

Isposnica manastira Sveti Nikola na Banji

Vrlo je verovatno da su u ovoj i sličnim isposnicam pisane i prepisivane verske knjige,na šta, upućuju i naučnici Danica i Marko Popović  koi su do sada najdetaljnije istaživali ovu isposnicu i osvojim nalazima pisali naučne  radove .

U rezimeu jednog  svog rada oni navode da je isposnica Bjeličkovica pripadala veoma značajnom manastiru Svetog Nikole, u Pribojskoj Banji  koji je u jednom periodu bio episkopsko sedište Dabarske episkopije. O značaju tog episkopskog sedišta govori podatak da se on  pominje u Tipiku manastira Studenice, (pisanom početkom XIII veka)  kao jedan od šest manastira čije su starešine birale igumana studeničke lavre.Organizacija monaškog života ovog manastira  podrazumevala je dakle  i keliotski način života, predodređen za odabrane podvižnike i karakterističan za rani srednji vek . Oni zaključuju da je to razlog što kelije manastira Banje prevazilaze regionalni značaj.

Neistražena pustinja Grabovica

Iako najznačajnija, Bjeličkovica nije bila jedina isposnica manastira  u Pribojskoj Banji. U pisanim izvorima pominje se i monaška pustinja Grabovica.

„Pisah ovo pisanije na reci Limu, prema hramu svetog i slavnog arhijereja Nikole, zvanom dabar, u Pustinji Grabovici“, napisao je u svom zapisu iz 1535. godine jeromonah Sava, i zamolio čitaoca da mu oprosti greške u pisanju, jer, kako kaže, „beše mesto strpatno,a vreme zimno i mračno“.
Isposnica Grabovica nije istražena, ali je locirana na levoj obali Lima  u pribojskom selu Dobrilovići , zaseok Grabovica, na litici stene,(vrh se Gradac) kod meštana poznata kao „Stan pećina“.

S.B.

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije

Објављено

Rudnik Jarmovac prilika za arheološki turizam

Na području opštine Priboj nalazi se preko 130 registrovanih arheoloških lokacija. Arheološka nalazišta imaju potencijal da oplemene turističku ponudu Priboja. Kao interesantno nalazište izdvaja se praistorijski rudnik bakra Jarmovac koji je eksploatisan od vremena vinčanske kulture i spada u četiri najstarija rudnika u Evropi.

Tokom neolitskog perioda (neolit je period mlađeg kamenog doba, period ljudske civilizacije od oko 12.000 do 2.000 godina pre nove ere), Polimlje su naseljavali ljudi iz različitih neolitskih kultura. Oni su koristili resurse prirode u okolini, uključujući i rudnik samorodnog bakra na Jarmovcu .

Rudnik bakra Jarmovac predstavlja značajno mesto neolitskog i bakarnog doba . Škotski istraživač O. Devies, 1937. godine je rudnik Jarmovac uveo u svetsku naučnu literaturu. Arheološka iskopavanja Zavičajnog muzeja u Priboju od 2003. do 2005 godine otkrila su mnoge artefakte, oruđa i oružja, kao i ostatke naselja i drugih objekata.
Ona su vršena u okviru međunarodnog projekta “Evolucija, organizacija i upotreba ranog metala na Balkanu”. Alatke pronađene u oknima deo su stalne postavke Zavičajnog muzeja Priboj.

Dokazane dve istorijske faze rudarenja

U toku istraživanja nađeni su dokazi za dve uzastopne faze eksploatacije. Na osnovu nalaza kamenog čekića i tehnologije bakarnog rudarstva, starija faza može se datovati u rani eneolitski period. Pored iskopavanja na drugom tunelu na lokaciji Majdan,vršena su istraživanja humke na lokaciji Kaluđersko Polje, gde su otkrivena četiri groba, tri skeletna i jedan spaljen sa kosturnim nalazima smeštenim u urni, koja se može pripisati kasnijoj fazi rane bronze. Ispitivanja su dokazala da je humka podignuta iznad eneolitskih predmeta. Arheološki nalazi sa ovih predmeta mogu se datirati krajem faze Pločnik kulture Vinča.

Strategije arheološkog turizma

Razvoj arheološkog turizma posetiocima pruža mnoge mogućnosti i može se postići primenom nekoliko ključnih strategija:

  • Edukacija – organizacija edukativnih programa, radionica i predavanja kako bi se posetioci upoznali sa istorijom određenog mesta.
  • Infrastruktura – izgradnja adekvatne infrastrukture kao što su staze, vidikovci, izletišta kako bi se turistima olakšao pristup.
  • Očuvanje kulturne baštine – rudarska nalazišta često odražavaju tehnološki napredak i pružaju uvid u prošlu industrijsku aktivnost.
  • Rekreacija – poseta arheološkim nalazištima često podrazumeva fizičku aktivnost.
Primer dobre prakse

U Užicu je 2022. godine otvoren neolitski park u okviru kog je izvršena rekonstrukcija objekata iz kamenog doba. Posetioci mogu da se upoznaju sa načinom na koji su se obrađivali kamen, kosti, glina, koža.

Autor teksta: dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije

Објављено

Bakterije sa pribojske deponije istražuju svetski naučnici

Umesto lepote prirodnog okruženja, posetioce Priboja na samom ulazu u grad bez daha ostavljala pribojska deponija koja se nalazi u neposrednoj blizini Potpećkog jezera. Naša sugrađanka, tehnolog dr Marija Mojićević je deo međunarodnog projekta BIOICEP (The Bio Innovation of a Circular Economy for Plastics).

Diplomirala je na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Prve korake svog istraživanja započela je na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu, gde je provela pet godina naučno-istraživačkog rada. Nakon toga svoje usavršavanje nastavlja u Irskoj. Marija je svoj istraživački rad posvetila rešavanju problema otpada. Zajedno sa svojim timom na Institutu za materijale, Tehnološki Univerzitet Šenon (Technological University of the Shannon), uspela je da pronađe mikroorganizme koji mogu da doprinesu smanjenju otpada i proizvodnji biorazgradivih materijala. Mikroorganizmi koji su služili kao uzorak, potiču upravo sa pribojske deponije.

 

  • Trenutno radiš na nekoliko projekata čija se istraživanja odnose na probleme plastičnog otpada. U jednom od tih istraživanja otpad sa pribojske deponije ima važnu ulogu. Kakvu? Na tragu kakvog potencijalnog otkrića se nalazite? 

Ono što je veoma bitno istaći na samom početku je da je plastika fenomenalan materijal i da bi njeno potpuno izbacivanje iz upotrebe, (što će se eventualno desiti jer se pravi od neobnovljivih resursa) bilo toliko neekonomičan potez, da se naučnici više ni ne bave traženjem brzog rešenja već se okreću ka održivoj, cirkularnoj ekonomiji. Cirkularna ekonomija predstavlja regenerativni ekonomski sistem u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad i energetski odliv umanjuju usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa u proizvodnji. Jedan od projekata koji se bavi pronalaženjem cirkularnih rešenja za plastični otpad je kao osnovnu ideju imao da se mikroorganizmi koji su sposobni da razgrađuju plastiku mogu pronaći upravo na lokalitetima koji su dugo opterećeni plastičnim otpadom (BioICEP, https://www.bioicep.eu/). Kao deo jedne doktorske disertacije u mojoj grupi, pribojska deponija je poslužila kao mesto za uzorkovanje. Mirkoorganizmi koji su izolovani iz tog uzorka su se pokazali kao veoma dobri razgrađivači plastike i njihovih gradivnih jedinica.

  • Šta je krajnji cilj istraživanja? I kako bi njegova primena mogla da doprinese smanjenju mešovitog plastičnog otpada? 

Kada su ovakva istraživanja u pitanju, teško je definisati krajnji cilj a da to nije: svet bez otpada. Mi se zadovoljavamo manjim ciljevima, manjim dostignućima i ne prođe dan od dobrog rezultata, a mi smo već nastavili dalje i zadali sebi nove ciljeve. Na primer:

  1. Našli smo proces koji može PET flašu da reciklira u krug tako da se dobije flaša istog kvaliteta, hajde sad da probamo da pronađemo nešto slično i za ove plastike koje su malo “veći igrači”. 
  2. Našli smo bakterije koje će da pojedu plastiku u određenoj meri ako je ta plastika tretirana na nekakav način, hajde sad da proverimo da li je moguće da taj način bude “zelen” i isplativ.
  3. Našli smo način da privolimo bakterije da jedu plastiku, a da nam proizvode veoma značajna jedinjenja (enzime, antibiotike, pigmente, bioplastiku), kako ćemo sad to da podignemo na veći nivo i da implementiramo u postojeće krugove na tržištu?
  4. Dobili smo biopolimer od plastičnog otpada, hajde sada da vidimo kako da mu podesimo mehaničke i termičke karakteristike da može da bude prava kompeticija plastičnim materijalima.

Svaki odgovor povlači sa sobom mnoštvo pitanja, otvara neke nove opcije i izazove, ali to je, makar za mene, lepota ovog posla. Konkretno, jedno istraživanje/projekat ne može da napravi ama baš nikakvu promenu na globalnom nivou. Ni sva istraživanja na ovom svetu ne mogu praktično rešiti problem mešovitog otpada. Ne postoji magični sprej za prskanje smeća u našem jezeru koji će učiniti da smeće nestane. Promena kreće od nas samih. Ja potpuno razumem da je ljudima lakše da računaju na neke tamo naučnike da im reše probleme, ali konkretno ovaj problem ne može da se reši bez svih nas. Moja najveća pobeda je kada u pojedincu vidim promenu u ponašanju, obzir prema prirodi i obzir prema budućim generacijama, na kraju krajeva. Posledice plastične pandemije će se tek osetiti, i zaista se nadam da ćemo se malo osvestiti i pokušati da ih maksimalno ublažimo, zbog naše dece.

"Pribojke bakterije" ispituju u Portugalu
  • Kakvu važnost ima ovo otkriće u krugovima cirkularne ekonomije? 

Ove “pribojske bakterije” su se pokazale kao veoma interesantno oružje za cirkularnu ekonomiju za plastiku, jer koristeći gradivnu jedinicu PETa kao izvor energije mogu da proizvedu biopolimere za koje se smatra da će u budućnosti zameniti konvencionalnu plastiku. Ovi biopolimeri koji se zovu polihidroksialkanoati bakterijama služe kao rezervni izvor energije. Kada se nađu u nepovoljnim uslovima, i kada se osete ugroženo, pojedine bakterije počnu da pribegavaju “stvaranju zaliha” u formi ovih biopolimera (s tačke gledišta čoveka: nešto poput masovnog kupovanja toalet papira za vreme kovida ili ekstremno snižene piletine u Lidlu). Dakle, to su bakterije koje su ležeći na otpadu bile prinuđene da razviju mehanizme da prežive i da se hrane onim što im je dostupno. A za ove naše, Pribojke bakterije se ispostavilo da su toliko dobre da bivaju korisćene i za drugi naučni projekat koji se bavi upravo produkcijom biopolimera iz plastičnog otpada (EcoPlastiC, https://ecoplasticproject.eu/). Trenutno se ispituju u jednoj laboratoriji u Portugalu i ja im zaista želim svetlu budućnost u ovom novom cirkularnom svetu koji nas sve očekuje hteli mi to ili ne.

Naša sugrađanka, tehnolog dr Marija Mojićević je deo međunarodnog projekta BIOICEP (The Bio Innovation of a Circular Economy for Plastics).
  • Kakve su sociološke sprege između istraživanja koje vršite i svakodnevnog čovekovog života? 

Svi naši projekti u sebi imaju i sociološku notu, značajni fondovi se odvajaju za podizanje svesti kod ljudi, sa akcentom na mlade. Angažuju se kompanije/agencije koje su veoma iskusne u istraživanjima javnog mnjenja i osmišljavaju se različite akcije i radionice. Baš od ove godine je startovao moj prvi mali samostalni projekat pod nazivom “ToyStories” koji se bavi podizanjem svesti o problemu plastike i potencijalnim rešenjima kod dece. Ovaj projekat će se realizovati u Irskoj i u Srbiji u vidu interaktivnih radionica i upitnika, gde će se na kraju povući paralela između dve ekonomski značajno različite zemlje i proceniti koliko smo bili uspešni u upućivanju dece u svet bez plastike.

  • U kojoj meri i kako lokalne samouprave i građani mogu da pomognu u rešavanju problema velike količine mešanog plastičnog otpada?

Kako je rekao naš astronom Branko Simonović, “Čovečanstvo se ponaša kao domaćin koji stoji u dvorištu i zapanjeno konstatuje: gori kuća!” Zajednička globalna odgovornost za budućnost planete Zemlje proizlazi iz fundamentalnog principa moralne pravde koji priznaje jednakost svih ljudi u pravu na najšire osnovne slobode, uz poštovanje prava drugih i budućih generacija kao i prava drugih živih bića na opstanak. Kad god pričam o svom poslu pomislim kako se ovaj problem ne može rešiti sve dok posledice ne postanu ekstremne ili sve dok ne stasaju neke nove generacije kojima je ekološka dobrobit usađena u ranom detinjstvu. Akcije lokalne samouprave bi imale mnogo više smisla da postoje legislative na državnom nivou. Ali eto, može da se potencira na ukidanju jednokratne plastike, na reciklaži, na kompostiranju. Svi možemo da pijemo cedevitu u kafiću iz jedne slamčice, ne trebaju nam dve (ne treba ni ta jedna, ali hajde, da ne idem daleko). I ono što je najvažnije, iako je kliše: učiti decu i kod kuće i u školama da imamo samo jednu planetu i da nju ne možemo da promenimo tek tako (za sada).

Sve u svemu, plastični otpad je problem bogatih ljudi, zemalja koji su zaista ekonomski tigrovi. Kako ja da održim predavanje o štetnosti plastike čoveku koji nije siguran kako će da plati račun za struju sledećeg meseca? Iskreno nisam sigurna koliko bi donošenje zakona koji obavezuju pojedince da se bave svojim otpadom bilo efektno. Lično sam više za opciju da se do tih promena u ponašanju dodje empirijski, da ljudi sami shvate zašto je to neophodno i da svojoj deci u okviru osnovnog kućnog vaspitanja ubace i tu klauzulu: ne bacamo smeće po ulici zaboga deco.

  • Da li ti recikliraš? (Ako recikliraš, kako, na koji način? A u slučaju da ne recikliraš otpad – zašto ne recikliraš?

Kad sam odlazila iz Srbije, recikliranje je bilo jedna velika varka: bacis plastični otpad u odvojen kontejner a onda jedan kamion sve pokupi i pomeša. I na pitanje zašto je Marija odvajala i prala plastiku iliti zašto bi to bilo ko drugi radio, evo ne znam da odgovorim. Nadam se da se to u međuvremenu promenilo. Sada živim u zemlji u kojoj imam priliku da recikliram, ne mogu da kažem da je uvek iskoristim, ali trudim se da odvajam plastični otpad i karton od ostatka smeća. Planiram da nabavim komposter za otpad od hrane. Generalno ne osuđujem ljude koji ne recikliraju, svi imamo svoje principe i živimo prema njima ili prosto nemamo vremena/energije da se time pozabavimo. Strašniji su mi slučajevi gde se plastika sasvim nepotrebno tlači zarad nekog minimalnog, trenutnog užitka (dve slamčice u cedeviti, plastični tanjiri i escajg jer zašto bismo prali sudove posle korsćenja), u mojoj glavi se to jednači sa bahatošću i razmaženošću koja za posledicu ima veoma ozbiljan ishod koji još uvek ne možemo ni da sagledamo u potpunosti.

Autor intervjua: dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije

Објављено

Heljda iz Polimlja

Kuvari i  nutricionisti se slažu da najbolje brašno heljde stiže iz Polimlja. Umereno-kontinentalna klima Polimlja sa svojim specifičnostima  je izuzetno  pogodna za gajenje Heljde, koja nema visoke zahteve prema zemljištu. Pribojska crna pita je jedno  od najukusniijih jela koje možete napraviti od heljdinog brašna .

Heljda je odlična zamena za žitarice, naročito onima koji iz zdravstvenih i drugih razloga izbegavaju gluten, a pošto plod  heljde sadrži prilično redak antioksidans, vitamin P, i obilje aminokiselina, sve je popularnija u zdravoj ishrani.

Jedna od prednosti uzgajanja je ta što je heljda medonosna vrsta, pa je značajna za pčelarstvo. Setva heljde može se prilagoditi prema potrebama pčelara, zato predstavlja dobar izvor nektara za period kada nema dovoljno pčelinje paše. Med od heljdinog cveta je specifičnog ukusa, tamne boje a izuzetno je cenjen  na tržištu.

Heljda ima sposobnost da poboljša fizička I hemijska svojstva zemljišta, a nakon žetve neiskorišćeni deo biljke  se može iskoristiti kao đubrivo

Crna pita – pribojski specijalitet od heljde

Heljda je stara kultura koja se u kulinarstvu koristi na različite načine, a jedan od specijaliteta koji se pravi od heljdinog brašna, poznat kao crna pita,crni tavančići, ražljevak ili pita od heljde, karakterističan je za područje Priboja. Ovaj specijalitet se razlikuje od klasične heljdopite po načinu pripreme.
Umesto uobičajnog  slaganja palačinaka napravljenih od heljdinog brašna, za crnu pitu se priprema smesa od heljdinog brašna,(nešto gušća od one za palačinke),  pšeničnog brašna i vode. Smesa se razlije u zagrejanu  tepsiju , u tankom sloju i peče u rerni dok ne postane čvrsta. Na prvi zapečeni sloj se dodaje mešavina od kajmaka i jaja,. Zatim se sve zajedno ponovno peče, pa zalije novom kutlačom smese. Ppostupak se  ponavlja 2 do 3 puta.

Crna pita ili ražljevak predstavlja autentičan spoj domaćih proizvoda i tradicionalne pripreme. Poznavaoci domaće kuhinje tvrde da je bolja od klasične heljdopite jer je hrskavija

Jastuci od heljde

Ljuspice heljde se koriste kao alternativa klasičnim punjenjima za jastuke, poput perja ili sunđera. U jastučnicu, koja može biti od prirodnog materijala (pamuk, lan, svila) ubacuje se željena količina ljuspica koje su prethodno prošle sve faze čišćenja i pripreme.

Jastuci od ljuspica heljde ne samo da imaju svojstva prilagođavanja obliku glave i vrata, već su hipoalergeni i omogućavaju prirodnu cirkulaciju vazduha unutar jastuka.Pored navedenih prednosti, ovi jastuci su i ekološki prihvatljivi. Korišćenjem prirodnih materijala doprinosi se očuvanju životne sredine, istovremeno smanjujući potrebu za upotrebom sintetičkih i potencijalno štetnih materijala.

Heljda je postala svestran i široko korišćen resurs u današnjem svetu, od ishrane do upotrebe u domaćinstvu. Raznolika primena heljde ukazuje na to da postoji još mnogo potencijalnih načina korišćenja ove biljke, što otvara mogućnosti za buduća istraživanja i inovacije na tom planu.

Gajenje

Setva heljde se obavlja od kraja aprila do početka juna, kada vise nema opasnosti od pojave mraza. Otporna je na bolesti i štetočine, nema zahteve prema pesticima pa su samim tim troškovi proizvodnje manji. Za heljdu je karakteristična kratka vegetacija, cveta odjula do avgusta u zavisnosti od vremena setve. Žnje se kad 2-3 zrna na biljci potamne , što se najčešće dešava u avgustu. Prinos zrna se kreće oko 3 tone po hektaru.

Autor teksta: dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije

Објављено

Miomirisni jeremičak

Jeremičak je veoma retka, ugrožena  i zaštićena biljna vrsta koja raste samo na Balkanu, dok ga u Polimlju, naročito u pribojskim selima, ima u izobilju. Njegov prelepi beli cvet opojnog  mirisa  izlaže ga prekomernom branju i  riziku od nestajanja.

 Njegov latinski naziv je Dafne blagayana Freyer, a  u narodu je još  poznat i kao renik, remnik, borika, blagajev likovac. Lepi beli cvet je opojnog intenzivnog mirisa. Kada u šetnji kroz šumu osetite mirise luksuznih parfema, za to su zaslužne Isparljive cvetne supstance, benzil benzoat i linalol,koje se retko zajedno nalaze u prirodi, a  koje njegovom mirisu daju te  slatkaste, tople i osvežavajuće mirisnie  note.

Redak opojan i otrovan

Zbog cveta neobičnog mirisa, jeremičak  se tradicionalno ubirao tokom perioda cvetanja, obično od marta do maja.
Oguljene stabljike mogu sadrže otrovni glikozid dafnin, koji u dodiru sa ljudskom kožom može da prouzrokuje plikove i druga oštećenja  kože, pa je to, pored očuvanja, još jedan razlog da ne kidate ovu retku biljku.

U planinskim područjima, hrabro probijajući se kroz sneg, ovaj cvet predstavlja prvi vesnik proleća i najavu toplih dana,koristio se često kao dekoracija u domu uspostavljajući harmoniju između spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja.

Rasprostranjenost i zaštita

Možemo se smatrati počastvovanim što ova endemska biljna vrsta, poznata po svom retkom statusu, ima svoje stanište u opštini Priboj, posebno u selima  Bučje i Pribojska Goleša. Inače, raste uglavnom  u proređenim mešovitim  šumama,(borovim, jelovim, hrastovim),  na serpentinitskom supstratu u zapadnoj Srbiji, ima ga dosta  još  i na Kosovu i Metohiji.

U slučaju da primetite stanište ove biljne vrste na još nekom lokalitetu unutar opštine Priboj, molimo vas da nas obavestite, radi daljih istraživanja i adekvatnih mera zaštite ove dragocene biljke.

Autor teksta dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije

Објављено

Zemlja zove – izložba Drage Šušanj u pribojskom muzeju

Sutra če u Zavičajnom muzeju u Priboju, na Dan planete zemlje (22. maj), biti otvorena izložba Earth Calls – Zemlja Zove, zbirka fotografija radova nastalih u zavičaju umetnice, u okolini Priboja,

Period prinudne izolacije Draga Šušanj je posvetila istraživanju svog rodnog okruženja fokusirana na tradicionalne elemente koristeći autohtone vrste lekovitog bilja, vune, žitarica.

“Duboko svesna izazova globalnog zagrevanja, umetnica nas podseća na životne blagoslove, radosti i lepotu
okruženja, na Prirodu i Zemlju kojima dugujemo odanost i zahvalnost.” Vera Jaraković, umetnik

Draga Šušanj multidisciplinarna umetnica u SAD

Draga je diplomirala vajarstvo na Art Institutu u Čikagu, a master diplomu vajarstva stekla na njujorškom Alfred niverzitetu. Ima dve decenije iskustva u umetničkoj oblasti Land Art. Rođena je u Jugoslaviji, državljanin Srbije i Sjedinjenin Američkih Država.

Radila je kao vajar i predavač u Američkom prirodoslovnom muzeju u Njujorku, Šed akvarijumu, i
Školi art Instituta u Čikagu. Od 2018 Draga Šušanj radi kao ekolog i umetnik u Omega centru ѕa samoodrživi život u Rajnbeku, država Njujork, gde je i stekla zvanje dizajnera permakulture.

Umetnički radovi Drage Šušanj nalaze se u brojnim privatnim kao i stalnim ѕbirkama: u Američkom Muzeju Stakla (the Museum of American Glass, NJ) i Muzeju Moderne Umetnosti u Njujorku (MOMA, NYC). Njene umetničke instalacije izlagane su u Americi i Srbiji: u Njujorku, Dolini Hadson (The Hudson Valley, NY), Čikagu, Bostonu, Sijetlu, Portlandu, i u Beogradu.

Godine 2016. postavila je specifičan rad – prirodni hotel za pčele pod nazivom BeeGuardInn,
na planinskom vrhu u Ketskil Arboretumu (Catskills, NY) uz podršku veća za umetnost države Njujork.

Brojne nagrade

Za svoj umetnički angažman Draga Šušanj dobila je nagrade i podršku brojnih američkih umetničkih institucija kao što su: Creative Glass Center of America, 2010; The Edwin Austin Abbey Mural Workshop Fellowship at the National Academy Museum, 2009; Pollock-Krasner Foundation Grant, 2005; The Pritzker Foundation Endowed Fellowship, 2003;
Skowhegan School of Painting and Sculpture, 2002; Pilchuck Glass School,1999 – 2002; the School of the Art Institute of Chicago,1997 – 2000.

Izložbu, koja će će biti u postavci pribojskog muzeja do kraja maja, omogućila Fondacija za savremenu umetnost u Njujorku , (Foundation for Contemporary Arts, NYC, NY)

www.priboj033.com

Објављено

Specijalni rezervat prirode „Uvac“proširen i na pribojsku opštinu

Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je javni uvid Uredbe o proglašenju i studiju zaštite Specijalnog rezervata prirode “Uvac”. Nakon revizije biće povećana površina pod zaštitom sa 7.543 hektara na 11.746 hektara i uspostavljen i prvi stepen zaštite, odnosno režimi zaštite I, II i III stepena.

Po novoj uredbi specijalni rezervat prirode „Uvac”, nalazi se na teritoriji opština Nova Varoš, Sjenica i Priboj.

“Proglašenjem zaštite Specijalnog rezervata prirode „Uvacˮ, obezbeđuje se očuvanje prirodnih vrednosti koje svojim značajem zaslužuju status reprezentativnih primera geološke i biološke raznovrsnosti na teritoriji Republike Srbije,
piše, između ostalog, u obrazloženju razloga za ovu odluku .

Javni uvid o nacrtu uredbe o proglašenju i studiji zaštite  specijalnog rezervata prirode „Uvacˮ, od 19. Aprila do 14. Maja 2021.

Fizička i pravna lica mogu u toku trajanja javnog uvida, zaključno sa 14. majom 2021. godine, dostaviti u pisanoj formi primedbe na dokumenta o zaštiti Ministarstvu zaštite životne sredine, poštom ili na pisarnicu, sa naznakom „SRP „Uvacˮ – Javna uvid o zaštiti.

JAVNA RASPRAVA o dokumentima o zaštiti u okviru koje će biti razmatrane primedbe dostavljene tokom javnog uvida, zbog epidemiloške situacije, održaće se online. O datumu Javne rasprave i pojedinostima načina na koji će se održati Javna rasprava, javnost će biti obaveštena naknadno. 

Izveštaj o izvršenom javnom uvidu biće objavljen na internet stranici Ministarstva zaštite životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Predlog Uredbe možete pogledati ovde.

Opis granice možete preuzeti ovde.

Obrazloženje Uredbe možete pogledati ovde.

Објављено

Pogranično smeće

Već je postala tradicija, i gotovo deo folklora, da se nelegalne deponije formiraju na granicam između – imanja, sela, opština, dražva.

Tako se valjda smeće može lakše nazvati „ničijim“, a odgovornost prebaciti na drugog .

Takav je slučaj i povelike deponije na „području graničnog prelaza za pogranični saobraćaj Mokronozi „

Ta deponija na samoj granici između Srbije i BiH, u blizini pribojske bolnice, je godinama tu. Nekad je veća, nekad manja, nekad skroz u Limu, ali se redovno održava. Održava je inat meštana i nebriga država-pogranična saradnja .

I budite sigurni – kad bi bi pitali ove u Srbiji, rekli bi da je smeće bosansko dok bi ovi iz BiH rekli da je srbijansko, a Lim je izgleda svačiji kad treba zafrljačiti u njega ničije smeće .

S.B.

www.pribo033.com

Објављено

Ribočuvari nisu primetili pomor ribe u Limu

Ribočuvari Priboja i Prijepolja nisu primetili pomor ribe u Limu, koji se desio početkom septembra, a koji je bio najvidljiviji kroz Bijelo Polje, bio je povod za istraživanje Prirodno-matematičkog fakulteta u Podgorici.

U ribočuvarskoj službi preduzeća koje gazduje tokom Lima kroz Srbiju kažu da u donjem toku nije primećen veći pomor ribe.

Veće količine uginule ribe primetili su i fotografisali sportski ribolovci u Ribolovnom društvu „Sinjavac“iz Bijelog Polja. Istraživanje kvalitetu vode, na osnovu prisustva ribljih vrsta je rađeno četiri dana nakon ekološkog incidenta. Profesori fakulteta u Podgorici u izveštaju saopštavaju da u Limu nije nađen ni jedan primerak plemenite salmonidne ribe: pastrmke, mladice, lipljena, koje su ranije bile prisutne u tim vodama.

Ribolovnim područjem „Zapadna Morava“, kome pripada i Lim u donjem toku, kroz Srbiju, (Prijepolje, Priboj), gazduje „Balkan Eco Team“ doo, Prijepolje . NJihovi predstavnici kažu da nisu primetili pomor ribe.

„U redovnom monitoringu na području Lima, jezera Potpeć , Priboja i Prijepolja, kojim gazduje naše preduzeće, takođe nije zabeleženo prisustvo salmonidnih vrsta, ali nismo primetili ni pomor ribe u poslednjih 15- tak dana“, kaže za naš list Milan Milošević, jedan od poslovođa „Balkan Eco Team“. On još dodaje da je moguće da je zabeleženi ekološki incident u gornjem toku Lima možda lokalnog karaktera.

Pomor ribe u rijeci Lim je ekološka katastrofa, koja je i ovog puta pokazala svu neodrživost postojećeg stanja i njegovu štetnost za razvoj Crne Gore kao ekološke države. Pozivamo nadležne institucije da hitno pronađu počinioce i javno saopšte građanima ime fabrike koja je direktno odgovorna za ovaj ekocid“, ističe se u saopštenju kluba odbornika Demokrata u SO Bijelo Polje. Oni zahtijevaju od tužilaštva da preduzme sve potrebne mjere i pokrene postupak protiv odgovornog lica koje je izazvalo ovu ekološku katastrofu.

Šta je uzrokovalo povećan nivo nitrita u vodi Lima?

„Uginula riba je pronađena nizvodno od Industrijske zone do mjesta Sutivan. Voda je danima bila bijele boje. Tri dana nakon pomora, površinom rijeke Lim su plutale velike količine ribe. Prilikom ispitivanja, primjerci pastrmke mladice i lipljena nijesu pronađeni u rijeci. Više ih nema. Ovo je krajnje nedopustivo za jednu ekološku državu. Ko i zbog čega je dozvolio da dođe do ovoga? U čijem interesu se dešavaju ovakve stvari? Uginulo je na stotine tona ribe i nije dovoljno reći građanima da je uzrok u povećanom sadržaju nitrita i da je deficit rastvorenog kiseonika vjerovatno uzrok pomora ribe“, napominju Demokrate.

Podsjećajući da se i ranije dešavalo da ribolovci ulove ribe na kojima su vidljive promjene u vidu oteklina, izraslina i slično, dodaju da Centar za toksikološka ispitivanja hitno mora da izvrši ispitivanja.

„Mora se otkriti i javno objaviti koji je glavni uzrok i ko je počinilac i neophodno je podnijeti krivičnu prijavu i preduzeti sve potrebne mjere kako se ovaj ili sličan ekocid više ne bi ponovio“, upozoravaju bjelopoljske Demokrate.

Ceo članak u listu „Danas“

https://youtu.be/SxRLn0i6cFY
Mogući uzrok pomora ribe u Limu kod Bijelog Polja
Објављено

Požar na nesanitarnoj deponiji u Prijepolju

Stanjevine ponovo gore!

Na deponiji Stanjevine vije se gust dim. Požar je juče u ranim popodnevni satima zahvatio prednji deo deponije, onaj na kome se lageruje smeće nakon detaljnog presipanja zemljom posle poslednjeg velikog požara koji je pre mesec i po dana doveo do proglašavanja vanredne situacije na delu opštine.

Ima indicija da je požar podmetnut

-Ekipa Sektora za spašavanje i protivpožarnu zaštitu je odmah otišla na teren i tamo su i sada naše cisterne koje posipaju vodom mesto gde je došlo do požara kao i komunalci koji presipaju zemljom tu lokaciju ,rekao je za „Polimlje“ komandir vatrogasne jedinice u Sektoru za vanredne situacije PU Prijepolje Vujadin Kovačević. Ima nekih indicija da je požar podmetnut, ali to će se utvrđivati u posebnom postupku. Na nama je da što pre lokalizujemo požar, dodao je on.

Nastavljeno gašenje požara

Tokom jučerašnjeg dana vatrogasci i komunalci stavili požar pod kontrolu, jutros sa po jednom cisternom nastavljaju gašenje.
Prema informacijama koje smo dobili u JKP „Lim“ stanje na deponiji smeća Stanjevine na kojoj je juče izbio požar se popravlja. Sa po jednom cisternom vatru i jutros gase vatrogasci i komunalci.


-Mi smo sinoć i juče delimično zemljom nasuli deo deponije koji je zahvaćen požarom, rekao je za „Polimlje“ direktor JKP „Lim“ Enis Memišahović. Sa vatrogascima nastavljamo i danas gašenje vatre. Stanje na deponiji zahvaćenoj požarom se polako popravlja tako da verujem da će danas i sutra požar biti zaustavljen, rekao je on.


Vatrogasno-spasilačka jedinica Sektora za vanredne situacije PU Prijepolje je i jutros na deponiji. Vodom se presipa deo zahvaćen požarom a komandir Vatrogasno-spasilačke jedinice Vujadin Kovačević izražava optimizam u pogledu ishoda.

Vreme ide na ruku



-Na ruku nam ide i vremenska situacija, a ako bi kiša počela intenzivnije da pada to bi umnogome olakšalo posao. Za razliku od avgustovskog požara, ovoga puta imamo oblačno vreme i retku kišu. Naša jedna cisterna nastavlja i jutros gašenje požara a na deponiji je i ekipa komunalaca sa svojom cisternom i kombinovanom mašinom koja zemljom delimično zasipa deo deponije zahvaćen požarom, kaže Kovačević.



Požar je zahvatio, juče popodne, prednji deo deponije, onaj na kome se lageruje smeće nakon detaljnog presipanja zemljom posle poslednjeg velikog požara. Gust dim je zahvatio kompletnu dolinu kao i najveći deo grada. Jutros je mnogo manje dima, posebno u gradskoj zoni.


Depoonija Stanjevine gorela je početkom avgusta kada je, na predlog Štaba za vanredne situacije predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović proglasio vanrednu situaciju na delu teritorije koja gravitira nesanitarnoj deponiji „Stanjevine“.

Izvor : Polimlje Autor: M.M.M.

Објављено

Pribojski odbornici dali saglasnost za novu toplanu

Daljinsko grejanje na biomasu

Na 21. sednici Skupštine opštine Priboj, doneta je odluka kojom se daje saglasnost JP „Toplana Priboj“ da uđe u projekat „Podsticanje obnovljive energije i razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji“.

Ovaj projekat podrazumeva izgradnju toplane na biomasu snage osam MV, a sredstva u iznosu oko pet miliona evra biće obezbeđena kroz realizaciju povoljnog razvojnog kredita nemačke razvojne banke KfW .

Izgradnjom nove gradske toplane sa dvadesetčetvoročasovnim režimom rada, trebalo bi da bude rešen dugogodišnji problem neefikasnog i skupog daljinskog grejanja. Toplana na biomasu koja treba da zameni sadašnju, koja radi na mazut značajno će smanjiti i zagađenje vazduha u grejnoj sezoni. Od ukupnog iznosa, milion i po evra će biti uloženo u rekonstrukciju toplovoda i podstanica.

– Želim da pozovem građane u stambenim zajednicama koji trenutno nisu priključeni na sistem daljinskog grejanja da iskoriste ovu mogućnost i priključe se, a ja mogu da obećam ispred lokalne samouprave da Opština Priboj može da finansira besplatne priključke za daljinsko grejanje, rekao je, obrazlažući predlog na sednici SO, Saša Vasilić, zamenik predsednika Opštine Priboj.

Čistiji vazduh

On je još i dodao da će emisija štetnih gasova SO2 i CO2, izgradnjom nove toplane, biti smanjena za oko 90 odsto. Realizacija razvojnog kredita od nemačke razvojne banke KfW na period od 20 godina, uz grejs period od dve godine i uz kamatnu stopu od oko jedan odsto pribojskoj toplani odobriće Republika Srbija uz trilateralni ugovor koji će potpisati ministri finansija i energetike u Vladi Srbije, JP „Toplana Priboj“ i Opština Priboj.

Izgradnja pribojske toplane na biomasu je deo ….ceo članak u „Danas“

Autor: S. Bjelić

Објављено

Pribojci uspešno promovisali nove turističke proizvode svoga kraja

Od 09. do 11. avgusta u okviru prve VoLim ekspedicije, održane pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Priboj i njegove  turističke potencijale promovisalo je pribojsko udruženje Discover Serbia u saradnji sa Srbijom za mlade i udruženjem Skibus.

Prvi dan VoLim eskpedicije obeležila je atraktivna i nezaboravna regata na živopisnom Zlatarskom jezeru, gde su učesnici mogli da se osveže na nestvarnim mestima za kupanje  ispod zaseoka Drulovići, dok su posmatrali let retke vrste orla lešinara, Beloglavog supa.

Dom u Kratovu

Sledećeg dana, u subotu 10. avgusta, nakon okupljanja i prezentacije u domu u Kratovu, više od 150 turista iz Srbije, Slovenije, Češke i Kanade krenulo je sa VoLim ekspedicijom niz egzotični kanjon Kratovske reke. Cilj pešačke ture je bio novoizgrađeno Ribarsko selo na Potpećkom jezeru na kome su održane „Igre bez granica“ uz degustaciju proizvoda VoLim dobro u ljudima (hrana našeg kraja).

“Igrama bez granica” je prethodila akcija čišćenja Potpećkog jezera koju  su zajednički sproveli pribojsko udruženje Discover Serbia i Kancelarija za mlade Priboj.

Igre bez granica

Opšte mišljenje turističkih radnika koji su pratili dešavanja na Potpećkom jezeru i Kratovskoj reci, je da je ovaj koncept promocije turističkih potencijala, uz zanimljive turističke sadržaje i hranu ovog kraja dao izuzetne rezultate kroz direktni marketing putem društvenih mreža kao i kroz planirani receptivni turizam agencija koje su vec počele da promovišu programe sa ova dva nova turistička proizvoda.

Kroz kanjon Kratovske reke

Nedelja rezervisana za Pribojski rafting

VoLim ekpedicija je i u nedelju 11.08. odabrala Priboj za cenatar aktivnosti. Održan je „Pribojski rafting“, sa preko 200 direktnih učesnika. Rafting na reci Lim predstavlja pravi izazov i pruža vrhunski doživljaj, kako ljubiteljima raftinga, tako i zaljubljenicima u prirodu. Veličanstveni predeli kroz koji prolazi ova reka, ostavljaju bez daha.

Startovalo se sa gradske plaže u novom delu Priboja, dok je cilj bio na plaži u Setihovu na kojoj su rafteri uživali u VoLim proizvodima i ručku u prirodi.

Organizator Discover Serbia se zahvalio Ministarstvu turizma, trgovine i telekomunikacija na poverenom zadatku realizacije projekta VoLim ekspedicija, takodje je upućeno izvinjenje Pribojcima zbog limitiranog broja čamaca za rafting uz obećanje da će Pribojci u narednoj godini moći aktivnije da učestvuju u raftingu.

Објављено

Zbor građana zbog deponije

Prijepolje -Za utorak zakazan zbor građana – Traže trajno zatvaranje deponije Stanjevine


Trajno zatvaranje deponije Stanjevine, tema je zbora građana i građanki Mesne zajednice Prijepolje, koji je zakazan za utorak 13. avgusta u 18 sati ispred hotela Mileševa u Hašimbegovića Polju.


Zbor je zakazan na inicijativu više od 450 meštana naselja oko deponije Stanjevine, koji potpisima traže zatvaranje nesanitarne deponije Stanjevine.

Grad Prijepolje je već šesti dan u dimu i smradu, zbog požara koji je u večernjim satima prošlog ponedeljka izbio na nesanitarnoj deponiji Stanjevine. Kako bi još jednom ukazali da je neophodno što pre rešavati ovaj problem, meštani okolnih naselja od rukovodstva Mesne zajednice Prijepolje traže da u utorak, 13. avgusta, sazove zbor građana ove mesne zajednice.

Edin Bećirović, predsednik Mesne zajednice Prijepolje
Na osnovu potpisa preko 450 meštana naselja Zalug, Dušmanići i Hašimbegovića Polje, ja kao predsednik Mesne zajednice dužana sam po članu 32 Statuta MZ da sazovem zbor građana, na kome će se razmatrtai aktuelni problemi oko deponije Stanjevine. Jedini zahtev meštana je zatvaranje deponije Stanjevine. Naša obaveza je da zaključke zbora uputimo na određene adrese za koje se na zboru donese zaključak – kaže predsednik Mesne zajednice Prijepolje Edin Bećirović.

Početak zbora građana Mesne zajednice Prijepolje zakazan je za 18 sati na prostoru ispred hotela Mileševa u Hašimbegovića polju.

https://youtu.be/o-HlBmdiLp8

Izvor: foruminfo.rs Autor: Mirela Veljović

Објављено

POŽAR NA DEPONIJI I DALJE GORI (VIDEO)

Prijepolje okovano dimom, gradom se širi neprijatan miris

Vatra na deponiji Stanjevine u Prijepolju i dalje gori, uprkos naporima Vatrogasno-spasilačke jedinice koja natapa deponiju vodom.

Kamioni preduzeća „Putevi Užice“ već dva dana posipaju zemlju i drugi čvrst materijal kako bi ugasili požar.

Uprkos činjenici da se situacija popravlja i plamen javlja samo povremeno, gust dim i neprijatan miris sa deponije i dalje se širi duž Limske doline i gradskim jezgrom.

Od srede je na snazi vanredna situacija

Rukovodilac Radne jedinice Komunalni objekti Dževad Beganović rekao je da je samo tokom jučerašnjeg dana na deponiju nasuto skoro 1.500 kubika zemlje.

On navodi i da će nadležni nastaviti da gase požar i danas i za vikend i dodaje da se nada da će požar biti i ugašen.

Od srede je na snazi vanredna situacija na delu teritorije Prijepolja koje gravitira ovoj nesanitarnoj deponiji.

Izvor: Blic/Tanjug

https://youtu.be/TC3eiBk0000
Објављено

Čišćenje jezera Potpeć u Priboju 26. juna

Čišćenje jezera Potpeć od plastičnih flaša i ostalog plutajućeg otpada, u okviru akcije „Očistimo reke i jezera“ biće organizovano u sredu, 26. juna.

Pribojska lokalna samouprava je jedna od 13 u Srbiji koje su, na predlog dnevnog lista Blic, prihvatile organizaciju akcije, a u čišćenju će učestvovati sportska udruženja, javna preduzeća i nevladine organizacije.

Rafteri uključeni u akciju

Panirano je da u toku čišćenja jezera rafteri, pomoću čamaca, plutajući otpad dospeo u Lim sa nesanitarnih deponija, prikupljaju od sredine jezera prema priobalju, smeće će sa obala uklanjati ostali učesnici akcije, a ono će se potom odvoziti na najbližu deponiju.

U timu za organizaciju čišćenja su direktori JKP „Usluga“ i Turističke organizacije, predstavnici Kancelarije za mlade, ekoloških, rafting i ribolovačkih udruženja. Za koordinatora je izabran Dragan Ljeljen, novopostavljeni zamenik predsednika, novopostavljeni zamenik predsednika opštine zadužen za ruralni razvoj.

Jezero Potpeć, veštačka je akumulacija nastala izgradnjom istoimenehidroelektrane na reci Lim. Lim i jezero na njemu su u tom delu zagađeninesanitarnim deponijama, dve velike i nekoliko manjih, koje se nalaze na njegovojobali.

Najviše smeća sa deponije Stanjevine kod Prijepolja

Nesanitarna deponija Stanjevine, na koju se već 40 godina nelegalno odlaže otpad, nalazi se na desnoj obali Lima, na ulazu u Prijepolje i sa nje se u reku svakodnevnosurvaju tone smeća. Ukoliko problem odlaganja smeća u opštinama Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, ne bude dugoročno rešen izgradnjom sanitarne deponije, Pribojci će se, posle završetka gradnje hidroelektrane „Rekovići“, sa sličnim problemom plutajućeg otpada, najverovatnije suočiti i u samom gradu, gde se gradi ova hidroelektrana.

Inicijativa za izgradnju sanitarne deponija Banjica, kojom treba da se trajno rešiproblem odlaganja otpada iz Priboja, Prijepolja, Sjenice i Nove Varoši, pokrenuta jepre 15 godina . Najveći deo projektne dokumentacije za deponiju koja je do sada urađena, finansiran je sredstvima EU preko programa EU PROGRES. Pre šest godina formirano je i „Društvo sa ograničenom odgovornošću za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom na teritoriji Opštine Nova Varoš, Priboj, Prijepolje i Sjenica “Regionalna sanitarna deponija Banjica DOO Nova Varoš“. Gradnju „Banjice“ onemogućavaju i komšijske nesuglasice.

Ceo članak pročitajte ovde, u listu „Danas..