Blog

Izet Mujezinović sa ženom i troje dece živi u selu Požegrmac u opštini Priboj . Bavi se poljoprivredom i uporan je u nameri da pošteno živi od svog rada, ali težak život u zabačenim selima dodatno komplikuju teškoće sa ostvarivanjem osnovnih građanskih prava. Trenutno mu najveći problem predstavlja školovanje dece .

U školu u Sastavcima, koja je od njegove kuće udaljena  šest kilometara ide njegovo  dvoje dece, jedno je predškolac a drugo drugi razred . Izet mora svaki dan da ih vozi i vraća iz škole terenskim vozilom jer je put veoma loš.

– Nekao bih, i pored svih obaveza oko stoke i imanja i odvojio vreme da ih vozim kad bi mi završili put koji su u Direkciji dole u  Opštini obećali , još prošle godine, da će nasuti, još uvek ništa od toga. Ovako izlomih kola, sad su mi opet u kvaru i trebaće mi 300 evra da ih odšlepam i poravim. Goriva ne mogu da se naplaćam , a ovo što su jednom za čitavu godinu  dali 8000 hljada za đake pešake ne može da bude ni za par meseci ,

– kaže Mujezinović i objašnjava da su mu rekli u Užicu  da ove godine na spisku za đake pešake uopšte nema njegove dece,  pa verovatno neće primiti ni tih 8 000 dinara.

Žalio se Izet i tražio svoja prava u vezi prevoza dece  i u Školskoj upravi u Užicu gde su mu  rekli da je u pravu i , kako kaže, dali neki papir na kome su nabrojani članovi zakona iz Službenog glasnika.

– Ja para za advokata nemam niti imam taj Službeni glasnik, meni bi pomoglo šta bilo: ili  nasipanje puta, ili plaćanje goriva ili otvaranje škole u Kasidolima, ( a od toga sam već digao ruke jer vidim da zatvaraju i velike škole), objašnjava Mujezinović .

U Direkciji za izgradnju opštine Priboj kažu da će put do Izetove kuće biti sigurno nasut.
– Ne razume se on baš dovoljno u izgradnju puta , pa traži više materijala nego što je potrebno. Firma koja je izabrana za izvođenje radova ima nalog da se put naspe i to se mora uraditi , kaže Mlađen Simović iz Direkcije.

U prosvetnoj inspekcijskoj službi Opštine kažu da je obezbeđen besplatan prevoz za učenike tamo gde postoje autobuske linije, a da nije predviđeno finansiranje tamo gde ne postoji organizovan prevoz, mada je Opština na ime toga isplatila prošle godine đacima pešacima po 8 000 dinara.

Izet ne odustaje od života na svom imanju, renovira kuću, gradi novu veliku štalu, a uložio je svoje  pare za privatni buldožer  i izgradnju dela puta  , ima dosta stoke pa mora da obrađuje i tuđa imanja kako bi ih prehranio ; ali , kako kaže, ponekad mu se čini da se državna administracija prema njemu ponaša kao prema državnom neprijatelju , jer za sve što želi da ostvari mora višestruko da se namuči. Priča i kako je , nedavno kad je dobio treće dete , (koje je bilo nedonošče , pa moralo da boravi u Beogradu u inkubatoru ), zbog greške administracije,  morao ponovo da putuje u Beograd  i piše zahtev za promenu matičnog broja , koji su mu po rođenju pogrešno uneli.

Izvor: „Danas“                                    Autor: Saša Bjelić