Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Pozivamo sve zainteresovane posetioce koji su u mogućnosti da od 17. do 27. maja posete izložbu našeg sugrađanina Alena „Đola“ Đozgića u Domu Kulture Ivanjica. U njegovim fotografijama su do sada uživali građani Priboja, Prijepolja, Požege… Imali ste (i imaćete) prilike da gotovo svakodnevno vidite Alenove fotografije i na ovoj stranici.
Sinoć je u Svečanoj sali Pribojske gimnazije sa početkom u 19 časova održana promocija izdanja izdavačke kuće „Bernar“. Izdanja je predstavio i o knjigama govorio Nikola Drobnjaković bivši učenik Gimnazije , sada urednik i izdavač.
Ova promocija u organizaciji galerije „Spirala“ , koju vodi profesor Gimnazije Dragan Nešić, pratila je ovogodišnji Sajam knjiga koji se već deveti put, u čast Dana Gimnazije , organizuje u saradnji sa Nikolom Drobnjakovićem.
Након величанственог гостовања проф. др Мила Ломпара, у Прибоју ће 14. и 15. маја у организацији Продухвата гостовати угледна професорица Филолошког факултета у Београду, шекспиролог др Зорица Бечановић-Николић. Она ће у Гимназији одржати два предавања: у уторак, 14. маја, у 19 часова, предавање “Ренесанса, Шекспир и ми”, а у среду, 15. маја, у 13. часова, о Шекспировом “Хамлету”. Како бисте се боље упознали са нашим гостом можете погледати библиографију, избор текстова и видео снимака проф. Бечановић-Николић приређене на сајту: http://produhvati.wordpress.
Добитница награде за књижевни конкурс о Шекспировом „Хамлету“ је Марија Љубинковић, ученица Прве београдске гимназије. Награду су даровали: ИК Клио, ИК Службени гласник, ИК Бернар, ИК Архипелаг, ИК ЗУНСРС Источно Сарајево, ИК Чигоја, ПО Прибој г. Лазар Рвовић, др Зорица Бечановић-Николић.
Организатори се захваљују штампарији Инкогнито на несебичној помоћи. Посебно се захваљују ПО Прибој г. Лазару Рвовићу, који је одговорно помогао да наши гости буду дочекани достојанствено и памте Прибој по гостопримству.
(priboj033, http://produhvati.wordpress.
У Прибоју ће 9. и 10. маја 2013. године гостовати један од најугледнијих професора Београдског универзитета – проф. др Мило Ломпар.
Мило Ломпар је рођен 1962. године у Београду. Завршио је Групу за југословенске и општу књижевност на Филолошком факултету у Београду, где предаје Српску књижевност XVIII и XIX века и Културну историју Срба. Аутор је студија о Његошу и Црњанском које спадају у највише домете српске херменеутике. Књиге Моралистички фрагменти и Дух самопорицања истичу га као једног од најдубљих и најдоследнијих мислилаца савремене српске интелигенције. Родољубље, моралност, дубокомисаоно-критички приступ на идејном и есејистички разноврстан и леп језик, научно јасан и прецизан израз на стилском плану чине основне одлике дела Мила Ломпара.
За време гостовања у Прибоју професор Ломпар ће у великој сали Гимназије одржати два предавања: у четвртак, 9. маја, у 19 часова, о “Духу самопорицања и српској културној политици” и у петак, 10. маја, у 13 часова, о Његошевој песми “Ноћ скупља вијека”. Основну библиографију, избор текстова и видео снимака проф. Ломпара можете наћи на http://produhvati.wordpress.
(priboj033, Фото: В.Данилов)
Na 43. Opštinskoj smotri recitatora, u organizaciji Doma kulture, odabrani su recitatori koji će na Okružnoj smotri u Kosjeriću, 11. aprila 2013, predstavljati Priboj. Od 32 prijavljena, selektor Miki Damjanović odabrao je sledeće recitatore:
MLAĐI UZRAST
Na Okružnu smotru u Kosjerić idu:
1) Ana Potparić (O.Š. “Desanka Maksimović)
2) Vesna Šaponjić (O.Š. “Branko Radičević”)
SREDNJI UZRAST
1) Bosiljka Kojadinović (O.Š. „Branko Radičević)
2) Hristina Rvović (O.Š. “Vuk Karadžić”)
STARIJI UZRAST
1) Vanja Marković (Gimnazija)
2) Ana Šušanj (Gimnazija)
U petak i subotu, 22. i 23. marta, održače se Limske večeri dečje poezije.
Pristiglo je 836 radova đaka iz 45 gradova Srbije i Crne Gore, a žiri je odabrao šest koje će se predstaviti na finalnoj večeri.
Finalisti su Vasilije Kadić, učenik 6. razreda iz Kragujevca,Miloš Franović sedmak iz Kotora, Teodora Cvetanović, učenica 8. razreda iz Babušnice, Dimitrije Vlahović đak 7. razreda iz Nikšića i dve osmakinje iz Bijelog Polja – Monika Vujisić i Azra Mehonjić.
Najbolje radove izabrao je žiri u sastavu: Tode Nikolić i Crvenke, Nataša Ivanović iz Beograda i Podgoričanka Jovanka Vukadinović.
Domaćin ovogodošnjih Limskih večeri dečje poezije je OŠ Vuk Karadžić.
Juče je u Prijepolju u organizaciji LimArt-a u okviru manifestacije „Jedrenjak“, otvorena izložba fotografija našeg sugrađanina Alena Đozgića. Izložba je dobro prihvaćena među posetiocima manifestacije. Ovo je njegova treća izložba do sada. Njegove fotografije možete videti i na facebook stranici „Alen Djole Djozgic Photography“.
Prenosimo vam danas tekst iz nedeljnika „Vreme“ koji je pre dve godine napisao Muharem Bazdulj, književnik, a posvećen je priči o prijateljstvu između Miloša Vidakovića i Ive Andrića. Vidaković je rođen u Štrpcima, iako Štrpca ne pripadaju opštini Priboj, smatramo da ipak treba da znamo da je jedna takva pesnička veličina rođena u našoj blizini.
Piše: Muharem Bazdulj
NASTUPAJUĆE, 2011. GODINE NAVRŠAVA SE POLA VEKA OTKAKO JE IVO ANDRIĆ DOBIO NOBELOVU NAGRADU. TIM SU POVODOM VEĆ NAJAVLJENE RAZLIČITE KONFERENCIJE I MANIFESTACIJE. NEKAKO U SENCI PEDESETOGODIŠNJICE NOBELOVE NAGRADE, OSTAJE ANDRIĆEVSKA – STOGODIŠNJICA. ISTE GODINE SE, NAIME, NAVRŠAVA TAČNO JEDNO STOLEĆE OTKAKO JE ANDRIĆ UŠAO U SVET KNJIGE I KNJIŽEVNOSTI. U BROJEVIMA 18 I 20 SARAJEVSKE BOSANSKE VILE1911. GODINE OBJAVLJENE SU ANDRIĆEVE PESME; IZMEĐU OVA DVA IZDANJA, U BROJU 19, DAKLE, OBJAVLJENA JE PESMA MILOŠA VIDAKOVIĆA U KOJOJ SE ZAZIVA ANDRIĆ
Pišući u svojoj knjizi Rani Andrić o sarajevskim gimnazijalcima koji su se okupljali oko Dimitrija Mitrinovića, Miroslav Karaulac kaže: „Andrić je u ovoj družini već imao nešto slave i zvuka. Bosanska vila koja je u ono doba važila za samo meru duhovnih vrednosti objavila mu je 1911. dve pesme – U sumrak i Blaga i dobra mesečina, promovišući prva njegov rani pesnički dar. Te godine njegovo ime je već prepoznatljivo barem u sarajevskom duhovnom vilajetu.
‘Gle, Ivo, već su jablani žuti
I sve je sumorno – sumorno…’
obratiće mu se Miloš Vidaković pesmom objavljenom te iste, 1911. godine uBosanskoj vili, koja je sačuvala nešto od tih šetnji i te jeseni, od teme i razgovora i gimnazijske ustreptalosti pred putevima života.“
Настави са читањем „Kako je sarajevskim gimnazijalcima govorio Zaratustra“
U odnosu na standardne muzičke škole naša ima i prednosti i mane. Ona ni u kom slučaju ne može ponuditi onu visinu znanja koju nude državne škole: ni disciplinu, ni ozbiljnost, ni približan kvalitet nastavnika. Sa druge strane, prednosti su to što ne postoji uzrasni uslov za priključenje (uzrast polaznika se kreće od sedam do preko dvadeset godina), kao i to što je potpuno besplatna. Njen cilj nije da učenike usavršava i priprema za takmičenja nego da se ljudi približe kulturi klasične muzike. Tako da svako uči i svira po slobodi srca. Ne postoji selektivnost po principu talentovanosti; svi koji žele da se priključe dobrodošli su.
Posebno naglašavamo da je škola besplatna, a u tom isticanju ne treba videti antistenovsku gordost, nego želju da se uputi na esencijalnu ljudskost u pedagogiji, da se kaže ne samo da je to moguće i da je realno, nego da je to nužno. Ljubav, lepota i znanje se ne smeju prodavati. I muzika, da bi bila ono što joj samo ime govori – božanska, ne sme biti zasnovana na komercijalnim interesima.
Cilj ove škole, takođe, nije samo da učenici nauče da sviraju Albenizov Asturijas i Pahelbelov Kanon u De-duru; sastavni deo obrazovnog programa čine i lektira i zajedničko gledanje filmova. Primera radi, do sada su (stariji) polaznici čitali Puškinovu malu tragediju Mocart i Salijeri, gledali Amadeusa Miloša Formana i Tri boje – Plavo Kšištofa Kješlovskog.
Prvi koji su u nama prepoznali prijatelje bili su ljudi iz „Udruženja MNRO.“ Oni su nam posudili svoju izvanrednu klasičnu gitaru, a za uzvrat mi idemo i sviramo za njih i sa njima. Naša škola je poziv svima koji vole i znaju da po sličnom principu pokrenu druge sekcije; ne samo da nam treba klavir, čelo, flauta: treba nam slikarstvo, pozorište, strani jezici…
Dečja strast, lepota, vera, mudrost, sloboda srca, ljubav, sve su to odlike ličnosti čije ime nosi ova škola.
Radoslav Dokmanović
www.priboj033.com
Večeras je u Kancelariji za mlade održan sastanak povodom Škole klasične gitare, čiji se časovi tamo održavaju već dva meseca i koja ima dvanaest polaznika. Po svojoj formi – nepostojanje uzrasne granice i ikakve novčane nadoknade – ova škola je jedinstvena u celoj Srbiji.
Trenutni koordinator KZM, Emir Vražalica, međutim, sve čini kako bi ovoj školi uskratio, po svim građanskim i ljudskim pravima obezbeđenu, mogućnost da za časove koristi prostoriju KZM. O svemu tome, podrobno, uskoro će za ovaj sajt pisati osnivač škole Radoslav Dokmanović.
Andrijana Bojović i Valentina Stevanović, učenice IV-3 odeljenja O.Š. „Desanka Maksimović“, osvojile su prvu nagradu na likovnom konkursu koji je raspisala kompanija „Ivančić i sinovi“ povodom 20 godina uspešnog rada.
Program u „Delta city“-ju su vodili poznati glumci Boda Ninković i Branko Milićević Kockica. Uz pesmu i igru sa decom Mladenovca, Beograda, Subotice i Niša uručeni su im bogati pokloni.
Nagrade će biti uručene u prostorijama biblioteke, u Novom delu grada, u zgradi Gimnazije. U kategoriji dece, najaktivniji član je Aleksandra Bukvić, učenica OŠ „Desanka Maksimović“, omladine Katarina Petaković, učenica Gimnazije i u kategoriji odraslih Dijana Kruškonja.
Izvor: www.priboj.rs
– Neki slikari slikaju šta znaju, neki šta im se kaže, a umetnici šta hoće-, reči su kojima je profesor i akademski slikar Obrad Jovanović, u petak prošle nedelje u Užicu, u Gradskom kulturnom centru otvorio izložbu likovnih radova pribojskog umetnika Dragana Nešića pod nazivom „Jazz“ . Настави са читањем „Nešićev likovni jazz – intervju povodom izložbe“
