Posle duge i teške bolesti u 54. godini preminuo je legendarni košarkaš Crvene zvezde Mileta Lisica.
Licisa je rođen 12. juna 1966. godine u Priboju. Karijeru je počeo u rodnom mestu da bi kasnije prešao u Crvenu zvezdu. U crveno-belom dresu odigrao je više od 100 utakmica.
Njegov neobičan životni put doveo ga je do najvećih visina u zemlji košarke, iako je ovim sportom počeo da se bavi iz hobija u ekipi Poliestera iz Priboja za koji je nastupao od 1989. do 1991. godine. Radio je kao metalostrugar u FAP-u u rodnom Priboju i nekako je uspeo da uskladi posao u dve smene sa utakmicama i treninzima za Poliester uz razumevanje za njegove povremene izostanke sa posla.
Ekipa je iz Druge srpske lige ušla u viši rang – Prvu B ligu, a Lisica je kasnije kao jedan od najistaknutijih u ekipi prešao u Slobodu iz Tuzle na poziv Borislava Džakovića. Tu se u potpunosti posvetio magičnoj igri pod obručima i odigrao sezonu 1991/92, a zatim na poziv Dragana Kapičića prelazi u redove tada najtrofejnijeg srpskog košarkaškog kluba Crvene zvezde.
Za crveno-bele je nastupao u tri sezone, od 1992. do 1994. godine i od 1995. do 1996. Osvojio je dve šampionske titule 1993. i 1994. i Superkup Jugoslavije u sezoni 1993/94. Na 102 takmičarske utakmice postigao je 1343 poena – prosečno 13,2 po utakmici i ostao upamćen kao jedan od najboljih košarkaša kluba sa Malog Kalemegdana tokom devedesetih godina 20. veka.
Zbog povrede prednjih ukrštenih ligamenata propustio je najveći deo sezone 1992/93, ali se oporavio u finišu ligaškog dela i pomogao ekipi da stigne do šampionske titule posle pauze od dve decenije. U plej-ofu je zabeležio 12 poena, od čega osam u finalnoj seriji protiv Partizana, a Zvezda je sa 3:2 u pobedama osvojila svoju 13. titulu prvaka. Mileta je na 14 odigranih susreta u svojoj prvoj sezoni u Zvezdi postigao 22 poena, ali najbolje je tek sledilo.
Odlaskom uzdanica ekipe Nebojše Ilića, Saše Obradovića, Zorana Jovanovića, Rastka Cvetkovića i još nekoliko mlađih prvotimaca, Zvezdi su davane male šanse da odbrani trofej, a uz to zbog sankcija crveno-belima nije bilo dozvoljeno da igraju u Evroligi. Ipak, Obradović se posle nekoliko meseci vratio u Zvezdu iz Limoža, pa ekipa Laleta Lučića sa njim ponovo postaje ozbiljan pretendent na tron. Već 29. decembra 1993. u meču Superkupa Jugoslavije crveno-beli osvajaju trofej pobedom nad ekipom Invest eksporta (OKK Beograd) rezultatom 83:78 uz osam poena Milete Lisice, 14 poena Saše Obradovića i 22 poena kapitena Aleksandra Trifunovića.
Ekipa je uhvatila veliki zalet kako se ligaški deo bližio kraju, a krilni centar beogradskog kluba je dostigao top formu baš u to vreme. U trijumfu protiv beogradskog Radničkog na gostovanju (104:96) Lisica je ubacio 29 poena, a Zvezda je zbirno nanizala čak 19 ofanzivnih skokova. Stameni košarkaš je sa 414 poena na 31 susretu u ligaškom delu (prosek 13,4) bio treći strelac tima iza Obradovića (439) i Trifunovića (467).
Mileta je u plej-ofu pružio fenomenalne partije. U polufinalu protiv šabačke Ive zabeležio je 24 poena u trijumfu rezultatom 97:76, da bi u pet susreta finalne serije protiv Partizana demonstrirao svoju klasu. Postigao je 88 poena, od čega 23 u petom meču, a crveno-beli su odbranili titulu sa 4:1 u pobedama i to ponovo pod vođstvom trofejnog stratega Vladislava Lučića.
Mileta Lisica je proglašen za MVP-a finalne serije, a u plej-ofu 1994. godine ukupno je na 10 utakmica zabeležio 151 poen. Sa ukupno 646 poena na 47 mečeva u sezoni 1993/94 (prosek 13,7 po utakmici) bio je treći košgeter kluba. Saša Obradović je zabeležio 749, a Aleksandar Trifunović 682 poena.
Lisica je bio na vrhuncu karijere sa sjajnom sezonom iza sebe u kojoj je proglašen za najboljeg igrača, osvojio novu titulu i Superkup Jugoslavije. Izolacija zemlje je učinila da košarkaši sa srpskih prostora teško dolaze do inostranog angažmana, pa je Lisica pojačao ambicioznu Borovicu iz Rume, sa kojom je u sezoni 1994/95 stigao do finala plej-ofa.
U Zvezdu se vratio već sledeće 1995/96 i uz još jednog povratnika, legendarnog Nebojšu Ilića, bio lider ekipe. Sa 675 poena na 41 utakmici (16,5 po meču) Mileta Lisica je bio najbolji strelac Crvene zvezde, koja je najdalje dogurala u nacionalnom kupu, gde je stigla do polufinala, a u plej-ofu je zaustavljena od beočinskog BFC-a u četvrtfinalu.
Ukidanjem sankcija Zvezda je početkom te sezone odigrala prve mečeve u Evropi posle duge pauze, ali je ruski Akvarijus iz Volgograda bio uspešniji, jer crveno beli nisu nadoknadili minus sedam iz prvog susreta. U Beogradu je bilo 78:76 za Zvezdu pred 6.000 gledalaca, a Lisica je bio najefikasniji u timu sa ukupno 32 poena na dva evropska duela. U plej-ofu je sa 16,3 poena po meču takođe bio najbolji strelac Zvezde, kao i u kupu, gde je na četiri meča beležio 21 poen po utakmici. U pobedi crveno-belih protiv FMP-a (76:74) u ligaškom delu zaustavio se na brojci od 33 poena.
Karijeru je nastavio u slovenačkoj Pivovarni Laško, gde je igrao od 1996. do 2001. godine. Dugi niz godina bio je najbolji igrač ekipe i jedan od najboljih u slovenačkoj ligi. U sezoni 1996/97 beležio je prosečno 18 poena i 11 skokova, da bi u sezoni 1997/98 potpuno izdominirao i bio najbolji strelac šampionata sa 22,3 poena po meču i drugi skakač lige sa devet uhvaćenih lopti u proseku, kao i najbolji šuter za dva poena sa izvanrednim procentom šuta od 72 odsto. U sezoni 1998/99 beležio je 13,3 poena i 6,5 skokova i kao pravi patriota digao glas protiv bombardovanja Jugoslavije.
Naredne sezone 1999/2000 prosečno je ubacivao 15 poena i proglašen je za MVP-a prvenstva, da bi u svojoj poslednjoj sezoni u Laškom 2000/01 u 35. godini bio najbolji skakač lige sa 9,1 uhvaćenih lopti po meču. Iste sezone je u Saporta kupu beležio 17,4 poena, 9,7 skokova i 3,2 asistencije. Tri puta je igrao i na Ol-star meču slovenačke lige i po dva puta u finalima kupa i plej-ofa 1999. i 2000. godine.
U francuskom Le Manu nastupao je u sezoni 2001/02 uz učinak od 11 poena i 5,3 skoka u Saporta kupu, dok je na osam mečeva u šampionatu Francuske beležio 11,8 poena i 7,4 skoka. Igrao je i za Limož u sezoni 2002/03, gde je ostvario učinak od 6,8 poena i 5,1 skok na 21 meču, ali se povredio u martu, pa se na jesen 2003. godine vratio u Srbiju i odigrao sezonu 2003/04 u dresu ekipe Lavovi 063, gde je na 24 utakmice imao 6,6 poena i 3,8 skokova po meču. Od 2005. do 2007. godine nosio je dres Novog Sada, a karijeru je završio u sezoni 2007/08 igrajući za Rudar Trbovlje.
Da nije bilo povrede možda bi se još bavio košarkom. Iako je kasno počeo da igra, njegova karijera je potrajala skoro dve decenije, a patike je okačio o klin u svojoj 42. godini. Nije nadmašio Mijaila Grušanovića po dugovečnosti na košarkaškoj sceni, ali je ostavio neizbrisiv trag u igri pod obručima na ovim prostorima. Navijači Crvene zvezde ga se uvek rado sećaju kada se povede priča o trofejnom periodu iz devedesetih godina.
Izvor:RTS
