Објављено

Roman o zločinu u Štrpcima

Roman „671“ za temu ima otmicu u Štrpcima, zločin od 27. februara 1993. godine, kada su pripadnici srpskih paravojnih jedinica oteli grupu putnika iz voza 671 na relaciji Beograd-Bar, mučili ih, a zatim ubili.

„Nevinost nema nacionalno porijeklo ni političko opredjeljenje“

Napisao ga je Aleksandar Tutuš, rođen u Kninu, profesor filozofije, koji u Irskoj radi kao kuvar. Za sebe kaže da je Dinarac koji voli Bunjina, ne voli vlast, a slaže se sa Kjerkegorom. Na pitanje zašto ga je zainteresovao baš ovaj zločin, Tutuš odgovara da je, kao pripadnik srpskog naroda koji je nevin masovno stradavao u logorima i jamama, odlučio da piše o zločinu koje su počinile srpske snage nad nevinim Muslimanima ili Bošnjacima prije 27 godina, „jer nevinost nema nacionalno porijeklo ni političko opredjeljenje, nevinost je univerzalna – svečovječja“.

– Odlučio sam da pišem o žrtvama drugog naroda da bi probudio u sebi i drugima one vrijednosti koje su lukavo prekrivane višedecenijskim lažnim projektima, prije svega čojstvo, koje znači imati svijest o slabijem od sebe i zaštititi slabijeg od sebe – od sebe. Razlog je i taj što je ovo jedan poseban i istaknut slučaj kada je država, čiji su ovi nevino postradali državljani, zatajila, osim N. N. lica, kojem sam dao ime Tomas i literarnom fikcijom u par redaka odao mu poštu. Koliko smo smo naučili za ovih 27 godina? Zar slučaj Savamale i brojni drugi, nije takođe slučaj zatajenja države? Neuporedljivo je manja šteta, ne mogu se upoređivati nekolike kuće i ljudski životi, ali princip kad država umjesto da bude zaštitnica postaje goropadna zvijer je isti, kaže naš sagovornik, koji rado koristi arhaične, dinarske izraze.

Da li je knjiga čisto dokumentarna ili ima i umetničkih elemenata?

– Stvarni su vrijeme i mjesto nemilog događaja. Što se tiče stradalih i njihovog identiteta, nalazi se par vrlo grubo uzetih činjenica kao što su ime i porijeklo oficira JNA u penziji, Tome Buzova, koji kroz radnju knjige ima nadimak Barba. Ostalo je uglavnom fikcija koja ima za cilj opisati da žrtve iako drugačijeg imena i porijekla žive uobičajen život, ispunjen običnim problemima, jednakim htijenjima i nadanjima. Prateći Fadila ili Barbu vežemo se za njih na jednom opštem, najširem i istovremeno najdubljem nivou. I broj voza je dokument u jednom strogom smislu, iza tog broja stoji voz u kojem su se izmješale stvarne sudbine, izdigli pravi vitezovi jednog vremena kao što je bio i penzionisani oficir Tomo Buzov i pognule glave skoro hiljadu putnika koji nisu imali snage ni hrabrosti oduprijeti se i zaštititi svoje saputnike

Reakcije na roman govore da mnogi nisu shvatili njegovu svrhu?

– Moje dvogodišnje traženje izdavača vrlo se interesantno završilo. Kao po nekom promislu, došao sam u knjižaru Hilandarske zadužbine i upoznao uvaženog gospodina i brata Nikolu Drobnjakovića, glavnog urednika izdavačke kuće Bernar. Roman je odštampan, a u narednim mjesecima kontaktirao sam nekoliko novinara sa prostora bivše Jugoslavije, slao im primjerke knjige u želji da se još neko upozna sa romanom i da eventualno napiše neku recenziju. Reakcije koje su usljedile neću pojedinačno komentarisati, ali ukupno uzev, interesantno su i važno iskustvo. Izostalo je prvenstveno razumjevanje cilja knjige. U inboks su stizale poruke da je nesporan moj talenat, ali da sam trebao napraviti roman muškijim, u smislu da sam trebao puno strasnije popljuvati vlastiti narod. Roman sam na čitanje poslao i Muharemu Bazdulju. On mi je odgovorio da, ako ću prihvatiti to kao estetski sud, pročitao roman u dahu. Da mi je neko onda, ili ovog jutra ponudio milion nečeg konvertibilnog u zamjenu za to pismo, izabrao bih to pismo.

Zašto niste kontaktirali porodice žrtava?

– Bojim se da bi porodicama postradalih roman možda bio razočarenje, mogli bi pomisliti da to i nije roman o otmici putnika na liniji 671 i svo to pisanije doživjeti čak i kao zloupotrebu svojih najmilijih. To i nije roman o samom tom činu. U tom se romanu ne opisuje zlo i patnja, skoro ga se i ne dotiče. Roman opisuje obične dane običnih ljudi u neobično vrijeme, koji pokušavaju ostati normalni i svoji. Otmica je jedno grozomorno buđenje, otrežnjenje, šamar stvarnosti, rez koji sve prekida, kao što je prekinut život stradalih. Nakon tog reza nema ništa, roman se završava. Ali može početi preispitivanje, samospoznaja i kajanje. Država za svoje zatajenje treba tražiti oprost od porodica žrtava, ali i platiti. Na žalost države kod nas tako često mjenjaju ime da podsjećaju na manipulante koji gase stara i otvaraju nova preduzeća da bi izbjegli odgovornost.

Koliko je roman protkan ličnim iskustvom i da li se mogu promišljati koreni zločina?

– Spontano sam unosio neka svoja iskustva, dileme i pitanja u likove romana, posebice u lik Radovana, kao neku nesvakidašnju autobiografiju. Iskustvo sa studija filozofije, ratno, izbjegličko, boravak u bezbroj gradova, različitih država i različitih poslova koje sam radio. Ono se nalazi u svakom slovu i kao da pokušava da se izlječi od samog sebe, od sopstvenog tereta. Konkretno, o uzrocima otmice u Štrpcima nije moguće ne misliti, jer na osnovu tog pojedinačnog zločina otkrivaju se i principi i uzroci mnogih drugih, a nazire se i ustrojstvo zbivanja na Balkanu, naročito u drugoj polovici dvadesetog vijeka.

Taj zločin nikako nije išao u prilog srpskoj strani, baš zbog toga je i naručen, naprotiv, uz inscenirane masakre u Sarajevu, ukupna slika koja se formirala o Srbima bila je pogubna, pokazaće sve ono što slijedi.

Da li je projekat srpskog nacionalizma kreiran na Gazimestanu?

– Ubjeđen sam da je nacionalizam devedesetih, čiji su simboli kreirani još ’89 na Gazimestanu projekt unižavanja i obesmišljavanja svega što je uzvišeno i plemenito u srpstvu. Nije bilo drugog načina da se narod koji je u Prvom svjetskom ratu izgubio svaku treću mušku glavu, nad kojim je izvršen genocid u Drugom svjetskom ratu, nego da se isti taj narod prisili na kulturno, identitetsko, političko samoubistvo, pa da bude proglašen za najgoreg od najgorih. To političko i svako drugo samoubistvo Srbi su izvršili nad samima sobom zahvaljujući državnoj politici devedesetih koja nije bila slučajna, i nije bila takva zato što nemamo pametnih ljudi – ona je bila projekt. U toj podvali možemo naći uzroke zla počinjenog s naše strane, tog zla koje je upravo najviše naškodilo kolektivu u cjelosti.

S.Bjelić

Izvor: „Danas“

Dokumentarni film o otmici i zločinu u Štrpcima

https://youtu.be/QPsAaZPgKBs
Објављено

Presuđeno policajcu iz Priboja za ubistvo sugrađanina

Viši sud u Užicu danas je doneo presudu Igoru Avramoviću (25), policajcu iz Priboja, optuženom za teško ubistvo Ervina Ćelahmetovića (35).

Avramović je osućen na 11 godina zatvora za krivično delo teške telesne povrede čija je posledica smrt

Prema optužnici Avramiović je, 21. maja 2023. godine, dok se nalazio u kafiću, bezobzirno i nasilnički više puta pesnicom udario Ćelahmetovića u glavu i vrat. Mladić je preminuo od povreda, što je u optužnici bilo kvalifikovano kao teško ubistvo. Za to krivično delo zaprećena je kazna od 10 godina do doživotne robije.

Njegova devojka Natalija Gazdić (23) iz Priboja osuđena na godinu dana zatvora za pomaganje učiniocu da pobegne posle izvršenog krivičnog dela.  

Mihailo S. i Milu A. oslobođeni su optužbi zbog nedostatka dokaza.

Објављено

Zemljotres kod Plužina zatresao i Polimlje

Zemljotres jačine VII stepeni Merkalijeve i 5,4 Rihterove skale, koji je u 4 sata i 6 minuta potresao Crnu Goru, osetio se i u širem regionu.

Sektor za seizmologiju Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne gore saopštio da je epicentar bio na pet kilometara od mjesta Čarađe u opštini Plužine. Žarište je bilo na dubini od 14 kilometara.

Podrhtavanje tla i potrese u objektima oosetili su i građani Priboja, Prijepolja i Nove Varoši.

U automatski generisanom izveštaju na Sajtu Zavoda piše da je zemljotres ove jačine mogao izazvati materijalnu štetu.

www.priboj033.com

Објављено

Bakterije sa pribojske deponije istražuju svetski naučnici

Umesto lepote prirodnog okruženja, posetioce Priboja na samom ulazu u grad bez daha ostavljala pribojska deponija koja se nalazi u neposrednoj blizini Potpećkog jezera. Naša sugrađanka, tehnolog dr Marija Mojićević je deo međunarodnog projekta BIOICEP (The Bio Innovation of a Circular Economy for Plastics).

Diplomirala je na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Prve korake svog istraživanja započela je na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu, gde je provela pet godina naučno-istraživačkog rada. Nakon toga svoje usavršavanje nastavlja u Irskoj. Marija je svoj istraživački rad posvetila rešavanju problema otpada. Zajedno sa svojim timom na Institutu za materijale, Tehnološki Univerzitet Šenon (Technological University of the Shannon), uspela je da pronađe mikroorganizme koji mogu da doprinesu smanjenju otpada i proizvodnji biorazgradivih materijala. Mikroorganizmi koji su služili kao uzorak, potiču upravo sa pribojske deponije.

 

  • Trenutno radiš na nekoliko projekata čija se istraživanja odnose na probleme plastičnog otpada. U jednom od tih istraživanja otpad sa pribojske deponije ima važnu ulogu. Kakvu? Na tragu kakvog potencijalnog otkrića se nalazite? 

Ono što je veoma bitno istaći na samom početku je da je plastika fenomenalan materijal i da bi njeno potpuno izbacivanje iz upotrebe, (što će se eventualno desiti jer se pravi od neobnovljivih resursa) bilo toliko neekonomičan potez, da se naučnici više ni ne bave traženjem brzog rešenja već se okreću ka održivoj, cirkularnoj ekonomiji. Cirkularna ekonomija predstavlja regenerativni ekonomski sistem u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad i energetski odliv umanjuju usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa u proizvodnji. Jedan od projekata koji se bavi pronalaženjem cirkularnih rešenja za plastični otpad je kao osnovnu ideju imao da se mikroorganizmi koji su sposobni da razgrađuju plastiku mogu pronaći upravo na lokalitetima koji su dugo opterećeni plastičnim otpadom (BioICEP, https://www.bioicep.eu/). Kao deo jedne doktorske disertacije u mojoj grupi, pribojska deponija je poslužila kao mesto za uzorkovanje. Mirkoorganizmi koji su izolovani iz tog uzorka su se pokazali kao veoma dobri razgrađivači plastike i njihovih gradivnih jedinica.

  • Šta je krajnji cilj istraživanja? I kako bi njegova primena mogla da doprinese smanjenju mešovitog plastičnog otpada? 

Kada su ovakva istraživanja u pitanju, teško je definisati krajnji cilj a da to nije: svet bez otpada. Mi se zadovoljavamo manjim ciljevima, manjim dostignućima i ne prođe dan od dobrog rezultata, a mi smo već nastavili dalje i zadali sebi nove ciljeve. Na primer:

  1. Našli smo proces koji može PET flašu da reciklira u krug tako da se dobije flaša istog kvaliteta, hajde sad da probamo da pronađemo nešto slično i za ove plastike koje su malo “veći igrači”. 
  2. Našli smo bakterije koje će da pojedu plastiku u određenoj meri ako je ta plastika tretirana na nekakav način, hajde sad da proverimo da li je moguće da taj način bude “zelen” i isplativ.
  3. Našli smo način da privolimo bakterije da jedu plastiku, a da nam proizvode veoma značajna jedinjenja (enzime, antibiotike, pigmente, bioplastiku), kako ćemo sad to da podignemo na veći nivo i da implementiramo u postojeće krugove na tržištu?
  4. Dobili smo biopolimer od plastičnog otpada, hajde sada da vidimo kako da mu podesimo mehaničke i termičke karakteristike da može da bude prava kompeticija plastičnim materijalima.

Svaki odgovor povlači sa sobom mnoštvo pitanja, otvara neke nove opcije i izazove, ali to je, makar za mene, lepota ovog posla. Konkretno, jedno istraživanje/projekat ne može da napravi ama baš nikakvu promenu na globalnom nivou. Ni sva istraživanja na ovom svetu ne mogu praktično rešiti problem mešovitog otpada. Ne postoji magični sprej za prskanje smeća u našem jezeru koji će učiniti da smeće nestane. Promena kreće od nas samih. Ja potpuno razumem da je ljudima lakše da računaju na neke tamo naučnike da im reše probleme, ali konkretno ovaj problem ne može da se reši bez svih nas. Moja najveća pobeda je kada u pojedincu vidim promenu u ponašanju, obzir prema prirodi i obzir prema budućim generacijama, na kraju krajeva. Posledice plastične pandemije će se tek osetiti, i zaista se nadam da ćemo se malo osvestiti i pokušati da ih maksimalno ublažimo, zbog naše dece.

"Pribojke bakterije" ispituju u Portugalu
  • Kakvu važnost ima ovo otkriće u krugovima cirkularne ekonomije? 

Ove “pribojske bakterije” su se pokazale kao veoma interesantno oružje za cirkularnu ekonomiju za plastiku, jer koristeći gradivnu jedinicu PETa kao izvor energije mogu da proizvedu biopolimere za koje se smatra da će u budućnosti zameniti konvencionalnu plastiku. Ovi biopolimeri koji se zovu polihidroksialkanoati bakterijama služe kao rezervni izvor energije. Kada se nađu u nepovoljnim uslovima, i kada se osete ugroženo, pojedine bakterije počnu da pribegavaju “stvaranju zaliha” u formi ovih biopolimera (s tačke gledišta čoveka: nešto poput masovnog kupovanja toalet papira za vreme kovida ili ekstremno snižene piletine u Lidlu). Dakle, to su bakterije koje su ležeći na otpadu bile prinuđene da razviju mehanizme da prežive i da se hrane onim što im je dostupno. A za ove naše, Pribojke bakterije se ispostavilo da su toliko dobre da bivaju korisćene i za drugi naučni projekat koji se bavi upravo produkcijom biopolimera iz plastičnog otpada (EcoPlastiC, https://ecoplasticproject.eu/). Trenutno se ispituju u jednoj laboratoriji u Portugalu i ja im zaista želim svetlu budućnost u ovom novom cirkularnom svetu koji nas sve očekuje hteli mi to ili ne.

Naša sugrađanka, tehnolog dr Marija Mojićević je deo međunarodnog projekta BIOICEP (The Bio Innovation of a Circular Economy for Plastics).
  • Kakve su sociološke sprege između istraživanja koje vršite i svakodnevnog čovekovog života? 

Svi naši projekti u sebi imaju i sociološku notu, značajni fondovi se odvajaju za podizanje svesti kod ljudi, sa akcentom na mlade. Angažuju se kompanije/agencije koje su veoma iskusne u istraživanjima javnog mnjenja i osmišljavaju se različite akcije i radionice. Baš od ove godine je startovao moj prvi mali samostalni projekat pod nazivom “ToyStories” koji se bavi podizanjem svesti o problemu plastike i potencijalnim rešenjima kod dece. Ovaj projekat će se realizovati u Irskoj i u Srbiji u vidu interaktivnih radionica i upitnika, gde će se na kraju povući paralela između dve ekonomski značajno različite zemlje i proceniti koliko smo bili uspešni u upućivanju dece u svet bez plastike.

  • U kojoj meri i kako lokalne samouprave i građani mogu da pomognu u rešavanju problema velike količine mešanog plastičnog otpada?

Kako je rekao naš astronom Branko Simonović, “Čovečanstvo se ponaša kao domaćin koji stoji u dvorištu i zapanjeno konstatuje: gori kuća!” Zajednička globalna odgovornost za budućnost planete Zemlje proizlazi iz fundamentalnog principa moralne pravde koji priznaje jednakost svih ljudi u pravu na najšire osnovne slobode, uz poštovanje prava drugih i budućih generacija kao i prava drugih živih bića na opstanak. Kad god pričam o svom poslu pomislim kako se ovaj problem ne može rešiti sve dok posledice ne postanu ekstremne ili sve dok ne stasaju neke nove generacije kojima je ekološka dobrobit usađena u ranom detinjstvu. Akcije lokalne samouprave bi imale mnogo više smisla da postoje legislative na državnom nivou. Ali eto, može da se potencira na ukidanju jednokratne plastike, na reciklaži, na kompostiranju. Svi možemo da pijemo cedevitu u kafiću iz jedne slamčice, ne trebaju nam dve (ne treba ni ta jedna, ali hajde, da ne idem daleko). I ono što je najvažnije, iako je kliše: učiti decu i kod kuće i u školama da imamo samo jednu planetu i da nju ne možemo da promenimo tek tako (za sada).

Sve u svemu, plastični otpad je problem bogatih ljudi, zemalja koji su zaista ekonomski tigrovi. Kako ja da održim predavanje o štetnosti plastike čoveku koji nije siguran kako će da plati račun za struju sledećeg meseca? Iskreno nisam sigurna koliko bi donošenje zakona koji obavezuju pojedince da se bave svojim otpadom bilo efektno. Lično sam više za opciju da se do tih promena u ponašanju dodje empirijski, da ljudi sami shvate zašto je to neophodno i da svojoj deci u okviru osnovnog kućnog vaspitanja ubace i tu klauzulu: ne bacamo smeće po ulici zaboga deco.

  • Da li ti recikliraš? (Ako recikliraš, kako, na koji način? A u slučaju da ne recikliraš otpad – zašto ne recikliraš?

Kad sam odlazila iz Srbije, recikliranje je bilo jedna velika varka: bacis plastični otpad u odvojen kontejner a onda jedan kamion sve pokupi i pomeša. I na pitanje zašto je Marija odvajala i prala plastiku iliti zašto bi to bilo ko drugi radio, evo ne znam da odgovorim. Nadam se da se to u međuvremenu promenilo. Sada živim u zemlji u kojoj imam priliku da recikliram, ne mogu da kažem da je uvek iskoristim, ali trudim se da odvajam plastični otpad i karton od ostatka smeća. Planiram da nabavim komposter za otpad od hrane. Generalno ne osuđujem ljude koji ne recikliraju, svi imamo svoje principe i živimo prema njima ili prosto nemamo vremena/energije da se time pozabavimo. Strašniji su mi slučajevi gde se plastika sasvim nepotrebno tlači zarad nekog minimalnog, trenutnog užitka (dve slamčice u cedeviti, plastični tanjiri i escajg jer zašto bismo prali sudove posle korsćenja), u mojoj glavi se to jednači sa bahatošću i razmaženošću koja za posledicu ima veoma ozbiljan ishod koji još uvek ne možemo ni da sagledamo u potpunosti.

Autor intervjua: dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije

Објављено

Nova školska godina uz smernice

Danas je počela nova školska godina. Pre desetak dana Ministarstvo prosvete uputilo je osnovnim i srednjim školama smernice po kojima su dužne da organizuju obrazovno-vaspitni rad u školskoj 2023/2024. godini.
Naglasak je na vaspitnom radu škola. Uvode se i nove slobodne aktivnosti.

Kako se u smernicama navodi osnovni cilj rada u školskoj 2023/2024 je razvoj pozitivnih ljudskih vrednosti kod učenika i unapređivanje odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju, saradnji i solidarnosti uz uvažavanje različitosti. Napominje se da se na taj način teži uspostavljanju kontinuiteta u radu i ublažavanju posledica majskih tragedija

Naložene aktivnosti

  • Prvi nastavni dan školske 2023/2024. godine potrebno je organizovati kroz razgovor sa učenicima i upoznavanje učenika sa planom rada u prvim nedeljama nove školske godine;
  • Nastava u nedelji od 04. do 08. septembra 2023. godine se organizuje kroz tematsku nastavu, u okviru koje se mogu realizovati radionice i druge aktivnosti usmerene ka negovanju vrednosti međusobnog poštovanja, saradnje i solidarnosti, uz uvažavanje različitosti;
  • U nedelji od 11. do 15. septembra 2023. godine se sprovodi inicijalno procenjivanje u okviru predmeta programa nastave i učenja određenog razreda i na osnovu rezultata inicijalnog procenjivanja se planira realizacija obrazovno-vaspitnog rada u skladu sa postignućima učenika;
  • Godišnjim planom rada škole predvideti samovrednovanje rada u oblastima kvaliteta – Podrška učenicima i Etos. Samovrednovanje rada se realizuje u prvom polugodištu školske 2023/2024. godine;
  • Realizaciju akcionog plana unapređivanja Podrške učenicima i Etosa realizovati početkom i tokom drugog polugodišta;
  • Organizovati i realizovati inicijalno procenjivanje adaptacije učenika petog razreda na novu sredinu i planirati mere podrške sa nastavnicima i učenicima;
  • Učenike upoznati sa programima slobodnih nastavnih aktivnosti (SNA), istaći značaj realizacije svih, a naročito realizaciju dve nove slobodne nastavne aktivnosti – Vrline i vrednosti kao životni kompas I, II ;
  • Do kraja prvog polugodišta jasno istaći viziju razvoja škole i na osnovu nje u participativnom procesu definisati moto (identitet) škole. Moto je jedan od važnih simbola škole koji je poznat i opšteprihvaćen.

Ceo tekst smernica za organizaciju i realizaciju obrazovno – vaspitnog rada u školskoj 2023/2024.godini možete pogledati na sledećem linku

Објављено

Muslimani danas dočekuju Kurban-bajram

Prema kalendaru Islamske zajednice danas, po izlasku sunca, počinje Kurban-bajram i traje četiri dana.

Ovaj, inače najveći, muslimanski praznik, čije su glavne odlike  okupljanje, solidarnost  i druženje, zove  se još  i hadžijski Kurban – bajram, (za vernike koji odlaze u Hadž), poseban je po prinošenju žrtve za opšte dobro.

Muslimani za Kurban-bajram imaju obavezu da se sete beskućnika ili onih koji nemaju priliku svakoga dana da pojedu meso. Jedna trećina mesa pripada onome ko je klao kurban, iako se po učenju islama i ta trećina može podijeliti drugima.

www.priboj033.com

Објављено

18 prekršaja zbog kojih će se oduzimati vozila

Prema predloženim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje  u martu Vlada treba da usvaja,  vozilo će biti oduzimano  vozačima koji su u prethodne dve godine već pravosnažno osuđeni za neki  od prekršaja sa spiska, i to do pravosnažnog okončanja prekršajnog postupka, bez obzira na to da li je vozač vlasnik vozila.

lista prekršaja za oduzimanje vozila:

1. Odbijanje alkotestiranja ili testiranja na opijate;

2. Vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila;

3. Prekoračenje brzine za više od 100 km/č van naselja;

4. Prekoračenje brzine za 90 km/č u naselju;

5. Prekoračenje brzine za više od 60 km/č u zoni škole ili zoni „30“;

6. Prekoračenje brzine za više od 50 km/č u zoni usporenog saobraćaja;

7. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje (prtljažnik, instrument-tabla, zadnja polica, spoljnji delovi vozila i sl.);

8. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu suvozača;

9. Prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta;

10. Preticanje kolone vozila preko pune linije;

11. Vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije;

12. Vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom;

13. Vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena;

14. Vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja;

15. Vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu;

16. Preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu;

17. Preticanje kolone pod pratnjom;

18. Nepropuštanje vozila pod pratnjom.

Zakon o javnom prevozu već predviđa trajno oduzimanje vozila taksistima koji rade nelegalno.

Објављено

Priboj u programu za izrazito nedovoljno razvijene opštine

Uredbom Vlade Srbije utvrđeno je koje opštine imaju pravo da apliciraju za sredstva, 365 miliona dinara, u okviru Programa podrške unapređenju razvoja izrazito nedovoljno razvijenih opština.

Pravo da prijave projekte imaju opštine čiji je stepen razvijenosti ispod 60 procenata republičkog proseka.

Rok za podnošenje prijava projekata je 20 dana od dana objavljivanja javnog poziva u Službenom glasniku, dok se zahtevi za mere podrške podnose najkasnije do 15. novembra.

Spisak opština

Na spisku su, pored Priboja : Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Varvarin, Vladićin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Golubac, Dimitrovgrad, Doljevac , Petrovac na Mlavi, Preševo, Prijepolje, Ražanj, Raška, Rekovac, Svrljig, Sjenica, Surdulica, Trgovište, Tutin i Crna Trava..

Projektima za sredstva mogu da konkurišu i Žagubica, Žitorađa, Knjaževac, Krupanj, Kuršumlija, Kučevo, Lebane, Ljig, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Nova Varoš i Opovo.

www.priboj033.com

Објављено

Lim srušio most u Mrsovu

U ruđanskom naselju Mrsovo Lim je potkopao jednu stranu mosta, a dokrajčilo ga je veliko stablo koje je nanela reka. Odsečeno je oko 50 domaćinstava.

https://www.youtube.com/watch?v=awPPCC4wXUQ&t=20s
Објављено

U Limu nađeno telo devojke

Kako nezvanično saznajemo, u Limu, kod Živinica, nedaleko od Rudog, oko 16 časova, danas je nađeno telo, za koje se sumnja da je telo nestale devojke Ilinke Dujović. U toku je uviđaj u mestu „Orfica“.

Devojka Ilinka Dujović iz Priboja je nestala 12. decembra. Poslednji put je tog dana viđena oko 16h, i od tada joj se gubi trag. Prethodno je, 30 septembra ove godine, odlazila od kuće, i tada je prijavljen nestanak, ali je tada, posle oko 24 sata potrage pronađena u šumi ispod Bića, planine pored Priboja.

Svih 37 dana potragu za Ilinkom uglavnom je organizovao njen otac, Dalibor Dujović, (u potrazi su učestvovali građani Priboja i članovi lokalnog rafting kluba) koji se u zadnjih nekoliko dana žalio na izostanak podrške institucija države upotrazi za Ilinkom.

www.priboj033.com

Објављено

Pribojskom odborniku uništen automobil

Nenadu Anđiću, opozicionom odborniku pribojskog lokalnog parlamenta, noćas su polupana sva stakla na automobilu i oštećen enterijer.

Automobil se nalazio na parkingu ispred OŠ „Desanka Maksimović“, koji pokriva video nadzor škole.

Vandalizam je prijavio policiji

Prijavio sam slušaj policiji. Iako je očigledno da se neko baš „posvetio“ uništavanju mog Saićenta, ja se nadam da to nema veze sa mojim opozicionim delovanjem, i da će vandale, pošto postoji video nadzor, policija brzo pronaći,
rekao je Nenad Anđić

www.priboj033.com

Објављено

Srećni vam badnjaci!

Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.

Badnjak se seče pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima (obavezno neko mlad) ide u šumu da seče badnjak.

Настави са читањем „Srećni vam badnjaci!“
Објављено

Počela prijava za vaučere

Od danas se na šalterima „Pošte Srbije“ možete prijaviti za vaučere kojima se subvencioniše odmor u Srbiji.

Pravo na vaučere, do 5000 dinara, imaju penzioneri, (kao i stariji od 65 godina koji ne primaju penziju),nezaposleni, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica, zaposleni sa primanjima koja ne prelaze 70.000 dinara mesečno, studenti,vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva .

Објављено

Objavljeni prvi rezultati popisa – 3344 Pribojca manje nego 2011.

Danas je Republički zavod za statistiku saopštio prve rezultate popisa održanog ove godine. U Priboju, prema najnovijem popisu, živi 23.789 lica, što je za 3.344 manje od popisa 2011. godine kada je bilo 27.133 lica.

U Srbiji, po najnovijem popisu, živi 6.690.887. ljudi, što ja za skoro pola miliona manje nego 2011. godine kada je poslednji put rađen popis.

Popisom, koji je zbog epidemije Korone odloženza godinu dana, prikupljeni su podaci o 2 520 854 domaćinstava i 3.628.175 stanova.

Zavod za statistiku će sukcesivno, do marta naredne godine, objavljivati konačne rezultate popisa.



www.priboj033.com

Објављено

FAP dobio novo rukovodstvo

FAP Korporacija ad iz Priboja dobila je novog direktora i tu funkciju od sada će obavljati dr Milutin Živković, profesor strukovnih studija iz Trstenika.

Živković je na mestu direktora najčuvenije pribojske fabrike zamenio Ranka Vukovića, koji se na čelu nekadašnjeg giganta nalazio od 2016. godine.

Ovo privredno društvo dobilo je i novog predstavnika državnog kapitala, a imenovan je i novi Nadzorni odbor.

Umesto Dejana Muratovića, po nalogu ministra odbrane Miloša Vučevića, novi zastupnik državnog kapitala u FAP Korporaciji biće pukovnik Milorad Jakovljević, diplomirani inženjer saobraćaja, koji se nalazi na dužnosti načelnika Centra za koordinaciju, kretanje i transport Uprave za logistiku Generalštaba Vojske Srbije.

I Nadzorni odbor dobio je, odlukom Skupštine akcionara FAP Korporacije, novo članstvo, pa će u njemu biti Dragan Jović, Velibor Stoilkov i Milan Jovanović.

Za zamenika generalnog direktora postavljen je Dejan Golubović.

U narednim danima očekuje se potpisivanje novih ugovora između FAP-a i Vojske Srbije, što će obezbediti posao i stabilnost funkcionisanja pribojskog FAP-a.

Tanjug