Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Priboj – U magacinima pribojskog preduzeća u stečaju, „Mlinsko pekarska industrija – 12 januar AD“, nalazi se preko 160 tona brašna iz robnih rezervi kome je već devet godina istekao rok . Građani su u lokalnim medijima izrazili zabrinutost da će tolika količina pokvarenog brašna ugroziti njihovo zdravlje.
Настави са читањем „Ucrvalo se 160 tona brašna iz robnih rezervi“
Kako saznajemo u prva tri dana ove godine u Priboju nije rođena nijedna beba.
Prema podacima popisa iz 2011. godine, u Priboju je zabeležen negativan prirodan priraštaj. Stopa priraštaja od -5 nikako ne može biti dobra i sigurno je poziv na uzbunu.
Prosečna starost Pribojaca je 42 godine.
PRIBOJ (Autor: EPK / RTS,Foto: RTS) – Meštani Mažića i Kučina, koji su prošle zime lomili led na jezeru kako bi čamcima obezbedili jedinu vezu sa svetom, dobili su put.
Opština Priboj i „Drinsko-limske hidroelektrane“ izgradile su pet kilometara puta za 70 domaćinstava Mažića i Kučina. Put je delimično asfaltiran, a gradiće se i ove godine kao deo 17 kilometara duge kopnene veze.
Nekoliko godina čamci su bili jedino prevozno sredstvo za meštane ovih sela. Prošle zime su svakodnevno lomili led, dežurali noću da prolaz opet ne smrzne i tako stizali do prodavnica, škola, lekara.
„Svakog dana smo lomili led, pa ujutru opet. Ako se jedan dan preskoči, sutra ne moramo ni da pokušavamo“, objašnjava Vaso Drčelić iz Mažića.
Pune četiri i po decenije, od izgradnje brane i formiranja Potpećkog jezera, za sedamdesetak porodica čamci su bili osnovno prevozno sredstvo do druge obale i puteva. Rizik i napor bili su srazmerni mrazu i neprimereni veku koji juri brzinom nanotehnologija.
„Kada vidite da građani imaju ovakav problem i da su ugroženi, bez obzira na to kakva je finansijska situacija u opštini, naći ćete način da nešto uradite“, kaže predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
Tone građevinskog materijala za sve kuće u ovim selima prevezene su isključivo čamcima. I svi proizvodi čuvenih povrtara do pijace su stizali preko jezera.
Sa novim putem čamci su postali prošlost, a život se potpuno menja na ovoj obali Potpećkog jezera.
„Sušna godina nama nije sušna. Od vašeg snimanja na jezeru sve je krenulo uspešno“, kaže Živorad Drčelić iz Mražića.
Da je put urađen ranije, možda mnogi mladi ne bi napustili ova sela. Sada kada je izgrađena veza sa drugom obalom i putevima, meštani će se truditi da povrate omladinu ukoliko je to moguće.
Ovim se putem, kraj čuvene Orahovice, u kojoj je u srednjem veku bila prva srpska bolnica, ima gde vratiti. Zemlja je plodna, sela nekim čudom ipak nisu opustela.
Da će sve biti bolje najavljuju već od proleća planirani radovi, kojima će se povezati dva sela, dve opštine i čitava druga, do sada zaboravljana obala jezera.
Na srpskim prugama ponovo drama. Stotinak putnika voza koji je iz Beograda išao za Priboj, ostavljeni su tokom cele noći sami u pustari bez struje, grejanja, vode i hrane. Zbog zastoja na pruzi, železničari su otkačili lokomotivu sa vagona i bez ikakvog objašnjenja otišli. Po putnike su se vratili tek posle dvanaest sati.
Onog trenutka kada je lokomotiva otkačena, vagoni su automatski ostali bez struje pa tako i grejanja. Posle nekoliko sati, kada je uveliko pala noć, čekanje se pretvorilo u agoniju. Jedna od putnica voza Slađana N. za “Blic” kaže da je najgore bilo to što od osoblja iz „Železnica“ nije bilo nikoga.
– Svi su se pokupili i otišli, i mašinovođa i kondukter. Rekli su nam da je posredi zastoj, da će ga brzo rešiti, i nestali! Stali smo negde u blizini Valjeva, u nedođiji odakle je vodila samo kozja stazica. Nigde nikoga nema, nijedne kuće. Ne možete da kažete ni gde se nalazite! Bilo je strašno – priča za “Blic” Slađana N.
– Zvali smo policijsku stanicu u Valjevu. Javio se muškarac kome smo objasnili šta se dešava, ali nam je uz ironično pitanje da li on treba da dođe i konstataciju da mi u stvari želimo da se svađamo sa njim, na kraju spustio slušalicu. Na železničkoj stanici u Kosjeriću se niko nije javljao na telefon, a u Požegi se javila žena, pa ironično pitala da li ona sad treba nama da donese vode i hrane… Njih nije zanimalo što su među putnicima deca i stari ljudi – razočarano zaključuje naša sagovornica.
Voz na liniji Beograd-Priboj krenuo je sa železničke stanice prošle nedelje oko 19 sati. U Požegu, do koje se putuje tri i po sata, stigao je tek sutra u sedam ujutro.
– Pred zoru smo se smrzli. Ljudi su šetali po hodniku vagona da se zagreju jer nismo mogli da izađemo ni napolje pošto je padala kiša. Zaista mislim da neko mora da odgovara za ovakvo ponašanje zaposlenih u železnicama. Ovde nije reč o sporosti voza ili kvaru, već o neodgovornom ponašanju – kaže Slažana N.
U „Železnicama Srbije“ imaju objašnjenje i za ovakve situacije. I sve je, kako kažu, u skladu sa propisima.
– Po železničkim propisima, da bi se sa otvorene pruge pokrenuo teretni voz koji je bio u defektu, otkačena je lokomotiva putničkog voza koji je prvi stigao na lice mesta.
A to je bio putnički vozu koji je u 19.05 sati krenuo iz Beograda za Priboj. Ona to nije mogla pa je poslata druga – kažu u „Železnicama Srbije“.
Objašnjenje zbog čega su putnici ostali sami nismo dobili.
– Izvinjavamo se putnicima koji su, zbog ovog vanrednog događaja, pretrpeli neprijatnosti. Stručne službe “Železnica Srbije” ispituju sve okolnosti vezane za ovaj događaj. Ukoliko se utvrde propusti tehničkog ili pratećeg osoblja, preduzeće se odgovarajuće disciplinske mere kojima će odgovorni biti sankcionisani – poručuju iz ovog preduzeća.
Izvor: blic.rs
AUTOR: S. BJELIĆ Priboj – Predlog odluke Opštinskog veća o mreži škola dat je na usvanje Skupštini opštine Priboj. Ovaj Predlog koji podrazumeva pripajanje osmogodišnje skole u Kratovu školi „Nikola Tesla“ u Pribojskoj Banji, naći će se na dnevnom redu sednice SO zakazanoj za ponedeljak. Zaposleni u školi „Blagoje Polić“ iz Kratova ne slažu se sa ovakom koncepcijom mreže škola, a roditelji kažu da neće slati decu u školu u Banji.
Predstavnici Opštinskog veća tvrde da deca neće putovati, da se od iduće školske godine ukida samo dupla administracija i rukovođenje školama, a u obrazloženju svog predloga još navode da je za ovu odluku odgovorno Ministarstvo prosvete koje nije odobrilo njihov predlog od prošle godine da mreža škola u Priboju ostane nepromenjena i da je čini šest matičnih osmorazrednih škola. „Na osnovu dokumentacije koja je poslata i kriterijuma iz Uredbe kojom se reguliše ova oblast, oni su dali predlog da škola u Kratovu postane izdvojeno odeljene škole u Banji. To se objašnjava racionalizacijom mreže škola, postojećim trendom prirodnog priraštaja, saobraćajnom povezanošću mesta kao i sprovođenjem propisanog načina finansiranja u osnovnim školama“, navodi se u obrazloženju Opštinskog veća.
Sa nedavno održanog zajedničkog sastanka roditelja i zaposlenih u OŠ „Blagoje Polić“ iz Kratova upućen je zahtev Opštini da ovu odluku ne usvoji. Na sastanku su postavljena i pitanja zasto se pomenuti kriterijumi o mreži škola ne primenjuju na ostale škole u okrugu koje imaju manje đaka, kao primer su navedene škole u Bistrici i Akmačićima i zašto je traženo stručno mišljenje načelnika školske uprave kada ono nije obavezujuće za usvajanje Akta o mreži ustanova.
Ukoliko u ponedeljak bude usvojena, ova odluka o mreži škola pribojske opštine počeće da se primenjuje od naredne školske godine.
Izvor „Danas“
Republički zavod za statistiku unapredio je DevInfo bazu podataka u cilju poboljšanja raspoloživosti podataka na opštinskom nivou. Pristup podacima je pojednostavljen uz pomoć interaktivne web-aplikacije
Ispred prostorija „FAP-Stan D.O.O Priboj”, u sredu je održan protest građana Priboja nezadovoljnih daljinskim grejanjem. Oni su na protestu izneli svoje zahteve i dali rok za njihovo ispunjenje. Prisutnima se obratio direktor FAP-Stana i obećao da će grejanje u narednom periodu biti normalizovano.
Od početka grejne sezone, građani čiji su stanovi priključeni na daljinsko grejanje ukazuju lokalnoj j vlasti i rukovodstvu FAP-Stana da temperatura u njihovim stanovima nije ni blizu 20 stepeni, kao i da se ne poštuje trajanje grejnog dana. Bilo je i pritužbi na protekciju u zagrevanju zgrada u kojima žive opštinski funkcioneri, a koje se zbog redovnog održavanja grejne instalacije bolje zagrevaju. Pošto na njihove žalbe niko nije reagovao, a grejanja u utorak skoro da nije ni bilo, predsednici skupština stanara zakazali su miran protest ispred prostorija FAP-Stana. Protest je počeo u jedanaest časova i na njemu je bilo prisutno nekoliko stotina građana nezadovoljnih grejanjem.
Velika nezaposlenost ne dozvoljava Pribojcima da u potrazi za poslom puno biraju. Odlaze svuda po svetu, na ona mesta gde im se posao najpre ponudi. Zbog toga su često u situaciji da im je zbog ekstremno loših uslova rada ugrožen i život. Vito Slović je krajem prošle godine zbog loše situacije u gradu bio prinuđen da zatvori svoju radnju. Bio je nekoliko meseci bez posla, a onda je od poznanika čuo da jedna firma iz Beograda šalje građevinske radnike u Rusiju. Otišao je u predstavništvo te firme gde su mu rekli da ima posla u istočnom Sibiru na izgradnji naftovoda u bazi NPS 13 . Poznanik, koji ga je uputio na tu firmu, rekao mu je da je čuo da u toj bazi nije lako raditi. Vito nije mogao da bira pa se prijavio za posao, očekivao je loše uslove , ali ne i ono što ga je zadesilo.
Mesto u kome je radio nalazi se u sred sibirske prašume, više od 1.000 kilometara od prvog naseljenog mesta. Rade se građevinski poslovi na izgradnji baze naftovoda . Radove izvodi naša firma u ime hrvatske građevinske firme „Velestroj“ koja je glavni preduzimač poslova. „Radno vreme je minimum 12 sati dnevno, ali često je bivalo i po 20 . Ako se desi da radnik odbije da produženo radi pada u nemilost poslovođa koji imaju apsolutnu vlast nad radnicima i mogu da ti prepolove sate koje si radio iz bilo kog razloga tako da ne smeš da im se zameraš , kaže Slović.
Najteže mu je padala katastrofalno loša ishrana i ekstremno niske temperature. Svih 113 dana vrtela su se, za sva tri obroka, tri jela kuvana na vodi, (pirinač, pre-krompir , makarone), u koja si mogao da dodaš šečer ili kečap. Kuhinja je bila udaljena skoro kilometar od gradilišta a za jelo mora da se gura i čeka u redu i po pola sata. „Sobe u kojima je spavalo po 6-7 nas na krevetima na sprat, imale su oko osam kvadrata, ako neko ustane drugi su morali da leže na boku.Topla voda , ako stigneš do nje, bilo je jednom u 15 dana na pola sata, bila je prava blagodet“, seća se Slović.
– Od medicinskog osoblja na gradilištu je bio samo jedan bivši hirurg. Sa posla se nije moglo odsustvovati ni zbog povreda na radu. Posečeš se brusilicom stave ti zavoj i odmah na posao. Ako ne radiš bez dozvole lekara naplate ti pansion za taj dan 1000 rubalja. Meni su skoro na živo izvadili zub koji me boleo, a bio se samo okrnjio, kaže Vito.
Bratstvo i jedinstvo u muci
Na gradilišti je bilo najviše Rusa, uglavnom bivših zatvorenika koji nigde drugo nisu mogli da nađu posao, a Slović kaže da su međunacionalni odnosi bili dosta čudni. Odnos među radnicima iz bivše Jugoslavije bio je na nivou pravog bratstva i jedinstva, ali su Rusi su prema „braći“ iz Srbije pokazivali veliku mržnju. „Mržnja je prelazila često i u agresiju, pogotovo kada se napiju smućkanog alkoholnog pića koje su u nedostatku pravog sami pravili i pili na eks. Tada su provaljivali u naše sobe, vikali na nas nazivajući nas Kirgizima i fizički napadali“, tvrdi Slović.
Nema napuštanja
Pomisao o napuštanju gradilišta svakom bi pala na pamet već posle nekoliko sati, ali nije bilo moguće. Radnike niko fizički nije sprečavao da odu, ali nedostupnost bilo kakve komunikacije i činjenica da su odmah do ograde sibirski tigrovi i medvedi u hiljadama kilometara sibirske prašume, odlazak je činio nemogućim. Uslovi iz ugovora, (ako svojom voljom odustaneš od rada dužan si da isplatiš 6 000 dolara odštete dodatno platiš „pansion“ po paprenoij ceni ) su dodatno upotpunjavali ovo poludobrovoljno ropstvo.
Vito Slović kaže da je po ugovoru njegova agonija trebalo da traje šest meseci, ali se na sreću završila posle 113 dana, pošto je firma prekinula radove. Slović se vratio kući sa 18 kilograma manje. Od krvavo zarađenog novca vratio je dugove i kupio najpotrebnije za porodicu. Novca već ponestaje pa će morati ponovo u potragu za poslom , ali u Sibir sigurno ne.
Vito nije usamljen u svojoj pečalbarskoj sudbini. Mornar Milan Kladnik proveo je u poluzarobljeništvu nekoliko nedelja. On je, preko crnogorske firme „Merkur“, otišao da radi na albanskom brodu „Adrijatik king“. Posao se pretvorio u noćnu moru jer je brod bio četiri meseca usidren u luci u Draču. „Pasoš i mornarsku knjižicu sam predao upravi broda, kapetan je sa oficirskom posadom nestao pre oko mesec dana, a ja nisam dobio ni novac ni smeštaj pa sam prinuđen da boravim na brodu. Nemamo ni struju ni vodu , a zalihe hrane su na minimumu“, pričao je Kladnik u telefonskom razgovoru. Tek sredinom ove nedelje Kladniku je omogućeno da napusti brod i u sredu je stigao u Bar.
Izvor „Danas“ Autor: Saša Bjelić