fond za humanitarno pravo

Izvor: E-novine

Pravnosnažnom presudom u predmetu vođenom pred Okružnim sudom u Beogradu protiv Milana Lukića i drugih, utvrđeno je da su otmicu i ubistva Sjeverinskih Bošnjaka izvršili pripadnici oružane formacije Osvetnici. Međutim, stav FHP-a je da odgovornost države Srbije za ovaj zločin proizilazi iz činjenice da su institucije Srbije kontinuirano pružale novčanu, kadrovsku i druge vidove podrške Vojsci Republike Srpske (VRS) koja je kontrolisala formaciju Osvetnici, kao i zbog kršenja zakonske obaveze da osiguraju živote građana koji su putovali u zonu ratnih dejstava

Fond za humanitarno pravo ustavnom žalbom zahteva da Ustavni sud utvrdi kako je država Srbija prekršila pravo na pravično suđenje, garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, time što sudski postupak koji su porodice žrtava ratnog zločina pokrenule protiv Republike Srbije traje neopravdano dugo, i da im po tom osnovu isplati naknadu štete u ukupnom iznosu od 22 miliona dinara. Fond u saopštenju od 19. avgusta podseća i da je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije odbilo zahteve porodica žrtava iz Sjeverina da im se prizna status civilnih žrtava rata.

„Fond za humanitarno pravo je 19. avgusta 2013. godine, u ime 22 člana porodica žrtava ratnog zločina iz Sjeverina, podneo žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. U postupku za naknadu štete koji je 2007. pokrenut protiv Republike Srbije, Sud ni nakon šest godina nije doneo pravnosnažnu presudu. FHP je u junu 2007, u ime članova porodica nestalih i ubijenih, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pokrenuo postupak za naknadu nematerijalne štete protiv Republike Srbije zbog odgovornosti države za otmicu 16 sjeverinskih Bošnjaka u oktobru 1992. godine. Pravnosnažnom presudom u predmetu vođenom pred Okružnim sudom u Beogradu protiv Milana Lukića i drugih, utvrđeno je da su otmicu i ubistva Sjeverinskih Bošnjaka izvršili pripadnici oružane formacije Osvetnici. Međutim, stav FHP-a je da odgovornost države Srbije za ovaj zločin proizilazi iz činjenice da su institucije Srbije kontinuirano pružale novčanu, kadrovsku i druge vidove podrške Vojsci Republike Srpske (VRS) koja je kontrolisala formaciju Osvetnici, kao i zbog kršenja zakonske obaveze da osiguraju živote građana koji su putovali u zonu ratnih dejstava. Suđenje je počelo u junu 2008. godine, čak godinu dana nakon podnošenja tužbe i pismene urgencije advokata FHP-a“, navodi se u saopštenju.

U februaru 2009. godine, Prvi opštinski sud je doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev porodica otetih Sjeverinaca kao neosnovan. FHP je na ovu presudu uložio žalbu Okružnom sudu u Beogradu u aprilu 2009. Nakon reforme pravosuđa 2009, ovaj predmet je prešao u nadležnost Apelacionog suda u Beogradu, podseća ova organizacija.

„Zbog nepostupanja Apelacionog suda po žalbi, advokat FHP-a je u dva navrata podnosio urgencije postupajućem veću (predsednica Veća – sudija Melanija Santovac), a zatim i pritužbu predsedniku suda. U odgovoru na pritužbu, u oktobru 2012. godine zamenica v.d. Predsednika suda Milica Popović-Đuričković obavestila je FHP da je postupajućem veću naložila da o žalbi FHP-a donese odluku u roku od mesec dana. Od tada je prošlo više od 10 meseci“, konstatuje Fond za humanitarno pravo.

Izvor: Blic

Viši sud u Beogradu doneo je presudu kojom je utvrdio odgovornost države Srbije za ratni zločin u selu Kukurovići u opština Priboj, 18. februara 1993. i to je prva takva presuda za područje Sandžaka, saopštio je danas Fond za humanitarno pravo (FHP).

FHP je 9. jula 2007. pokrenuo sudski postupak protiv Srbije u ime 20 meštana Kukurović, a od suda je traženo da „obaveže državu da zbog odgovornosti za napad Vojske Jugoslavije (VJ) na Kukuroviće i štete na imovini meštana isplati odštetu od 32.750.000 dinara“.

„O visini odštete sud će odlučivati ukoliko Apelacioni sud potvrdi ovu presudu“, dodaje se u saopštenju.

U toku postupka održano je 12 ročišta na kojima je saslušano 10 svedoka koji su „opisivali teror pripadnika VJ nad muslimanskim stanovništvom nakon što je VJ stigla na to područje u maju 1992.“
Tri svedoka očevidca opisali su minobacački napad VJ na Kukuroviće 18. februara 1993, navodi FHP i ističe da je sud utvrdio „da su se pre napada jedinice Užičkog korpusa VJ nalazile u neposrednoj blizini sela i da je u minobacačkom i pešadijskom napadu uništena imovina mnogih meštana“.
Navodi se i da su 18. februara 1993. oko 18 sati „pripadnici VJ, čiji su položaji bili oko sela, napali selo Kukurovići“ i da su meštani, „među kojima je bilo i dece, pobegli kroz šumu, prema Pljevljima i Priboju“.
Dva dana kasnije, nekoliko meštana koji su se vratili u Kukurovićima „zatekli su zgarišta i pobijenu stoku“, a „u spaljenim kućama leševe Uzeira Bulutovića, Mušana Husovića i Fatime Sarač, koji za vreme napada nisu uspeli da napuste selo“.
FHP navodi da je 11. aprila 1993, „kada u selu više nije živeo niko, zapaljeno još osam kuća sa pomoćnim objektima“.
Istražni sudija je u oba slučaja izvršio uviđaj, ali nakon toga „nijedan meštanin Kukurovića nikada nije saslušan, niti je sprovedena bilo koja druga istražna radnja“, kaže se u saopštenju.
FHP navodi i da je 23. oktobra 2006. Okružnom javnom tužilaštvu u Užicu podneo krivičnu prijavu protiv nepoznatih pripadnika Užičkog korpusa VJ. U saopštenju se dodaje i da je 27. oktobra 2006. to tužilaštvo obavestilo FHP da je predmet prosleđen Tužilaštvu za ratne zločine.
FHP navodi da je sud odbio prigovor zasterelosti koje je tokom postupka istaklo Republičko javno pravobranilaštvo, „jer Tužilaštvo za ratne zločine Srbije i dalje preduzima radnje na otkrivanje počinilaca ovog zločina“.

Ознака: fond za humanitarno pravo

Sjeverin: Nema pravde za žrtve državnog zločina

Država kriva za zločin u Kukurovićima