Ako se neko seća, pre nešto više od pet godina bilo je dosta priče u medijima oko kamenih kugli na teritoriji opštine. Mnogi su tada senzacionalistički (a najmanje stručno) tvrdili da su kugle meteorskog porekla. Bilo je i ideja da se kugle prenesu u grad i napravi „trg meteora“. Pročitavši priču u novinama oko kugli, iz Niša je tada u aprilu 2007. godine došao profesor Pavle Premović iz laboratorije za geohemiju Prirodno-matematičkog fakulteta. Tih dana sam sa profesorom Premovićem i njegovim saradnicima obilazio nalazišta ovih kugli (Pribojska Banja, Čelice, Mažići i Sastavci), i tada je sa njim nastao ovaj intervju koji je kasnije jednim delom objavljen u časopisu Priča.
Prvi deo intervjua se odnosi na istraživanja sa terena drugih dana, a drugi je vezan za priču o profesoru Premoviću i njegovoj karijeri i poslu.
Vi ste 21. i 22. aprila bili u Priboju. Kakvi su Vaši utisci o Priboju i njegovoj okolini?
Moji saradnici i ja smo oduševljeni Pribojem i njegovom divnom okolinom, a naročito sa meštanima koje smo sretali. Kao geohemičara mene je impresionirao geološki ambijent okoline Priboja, naročito magmatske formacije. To će biti sigurno tema jednog od naših budućih istraživanja.
Imao sam prilike da dva dana provedem sa Vama u potrazi za kamenim kuglama. Polemisalo se da su to zapravo meteoriti. Da li može biti govora o meteoritima?
Sigurno da “misteriozne” kamene kugle/polukugle/valjci nisu meteoritskog porekla vec su nastale u geoloskim procesima u toku ili posle magmatskih aktivnosti u okolini Priboja ali drugde, npr. selo Sastavci. U svakom slučaju, one su prirodna retkost i trebale bi da budu pod zaštitom države Srbije.
Da li imate neke pretpostavke kako su uopšte nastale kamene kugle?
Relativno pravilan geometrijski oblik navedenih objekata moze se tumaciti ili formiranjem prirodnih “kalupa” sa odgovarajućim šupljinama ili oblikovanjem u toku izuzetno dugog vremenskog perioda uzrokovano npr. glečerskim aktivnostima. To su dve radne pretpostavke sa kojima započinjemo naša istraživanja.
I kada možemo da očekujemo rezultate analize?
Već u Parizu ja ću se konsultovati sa mojim kolegama geolozima i mineralozima oko tih ovih pribojskih geoloških retkosti. Očekujem da ću vec u septembru ili najdalje u oktobru ove godine imati pouzdane eksperimentalne podatke o njima.
Planirate li uskoro da ponovo posetite Priboj?
Sledeću posetu planiram u toku septembra/oktobra ove godine jer, kao što sam napomenuo, tada ćemo moći nešto više da kažemo o ovim “retkostima”!
Kako izgleda jedan vaš radni dan?
Moj radni dan već godinama počinje izmedju 5-6 sati ujutro a ponekad ranije Tada samo pišem naučne članke i to obično do 13 h. Posle toga razgovaram sa saradnicima o tekućim problemima u vezi sa njihovim istraživanjima ili aktivnostima značajnim za Laboratoriju. Obično to traje do 18-19 h. U Parizu radim veoma mnogo i eksperimentalno jer tamo imam uslova za tu aktivnost.
Geohemija bez rada na terenu je kao nebo bez plave boje. Da bi znali šta je sedimenat mora se znati i gaziti blato. Meni je, ponekad, vrlo zabavno da slušam mnoge kolege iz razvijenih zemalja kada govore o sedimentima a da nisu nikad prali noge od blata! Ova naučna oblast nije kabinetska! Na teren odlazimo rano ujutro obično dzipom koje nam “dodeli” (sa svojim vozačem), recimo, niško javno preduzeće “Elektroistok” ili “Srbijasume” Jednom prilikom smo dobili i helikopter od MUP-a Srbije i to zahvaljujući zalaganju tadašnjeg ministra g-dina Dušana Mihajlovića. Na terenu ostanemo obično do večeri a kad treba i prenoćimo dan-dva. Recimo, jednom smo čak noćili na 1400 m nadmorske visine i imali odličan večernji roštilj! Moj moto je da nauku i zadovoljstvo treba spojiti.
Kada i kako ste počeli da se bavite naukom?
Ja sam detinstvo i dečaštvo proveo u maloj rudarskoj varošici na obalama Dunava u Kostolcu. Već sa osam godina sam silazio u rudnik uglja lignita u Starom Kostolcu. Fosilni ostaci drveta, fosilne školjkice … su učinile svoje da se bavim geohemijom. To je neosporno, mada sam voleo i raketna goriva. Ali to je druga, i pomalo, “neprijatna” priča kad se u nauku umeša politika… A nauka i politika se mnogo razlikuju.
Moja prodica je bila izuzetno siromašna tako da sam već kao apsolvent Katedre za Fizičku hemiju (Univerzitet u Beogradu) radio u Gimnaziji u Višegradu kao nastavnik fizike. Tamo su moji učenici osvojili najvažnije republičke i savezne nagrade u čuvenoj akciji “Nauka mladima”. Moj rad u nauci je počeo u četvrtoj godini studija na Fakultetu za Fizičku hemiju u Beogradu. Moj diplomski rad je potom zapazio naš omiljeni i vrlo cenjeni profesor Slobodan Ristić koji je, inače, doktorirao na Institutu “Maks Plank” u Majncu (Nemačka) kod Nobelovaca Han i Štrasmana. On me je preporučio za Institut za nuklearne nauke u Vinči koji me je prihvatio i pomogao da se razvijem u pravog mladog naučnika.
Razgovor vodio Milija Jovičić u proleće 2007. godine.