Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Dao je gol zlata vredan, vredan odlaska na Mundijal. Kaže da za golove živi, a na to da je preko noći postao seks-simbol, kaže: „Samo me je žena videla bez majice i bez gaća“. Voleo bi da karijeru završi u Srbiji. Znate li u kojem klubu? Настави са читањем „Aleksandar Prijović: Bez gaća samo za ženine oči“
U Srbiji se svečanostima širom zemlje obeležava 15. februar – Dan državnosti u znak sećanja na početak Prvog srpskog ustanka 1804. godine u Orašcu, ali i na dan kada je 1835. u Kragujevcu donet takozvani Sretenjski ustav. Taj dokument označio je početak savremene državnosti. Настави са читањем „Dan državnosti Srbije“
Vaterpolisti Srbije odbranili su titulu šampiona Evrope pobedom nad Crnom Gorom 10:8, pred 16.000 gledalaca u Kombank areni! Настави са читањем „Dominantna Srbija odbranila evropski tron!“
Najbolji je igrač proteklog prvenstva Evrope za juniore, a samo nekoliko meseci kasnije odveo je Zvezdu u Top 16 fazu.
Marko Gudurić je i danas bio najbolji u Zvezdi kada se to malo ko od njega nadao. Dejan Radonjić mu je pružio priliku da igra 6 minuta u prvom poluvremenu gde se videlo da je veoma raspoložen, da bi u drugom dobio još veću priliku i to kada je Zvezda igrala na sve ili ništa.
Dobila je sve, zahvaljujući „Hardenu sa Lima“, kako su ga pojedinci nazvali.
Njegove trojke u poslednjoj četvrtini su prevagnule, Zvezda je uspela da stigne -11 i ne samo to, nego i da pobedi na kraju.
Neki od poteza Marka Gudurica na vecerasnjoj utakmici:
[ot-video type=“youtube“ url=“https://www.youtube.com/watch?v=b6rt0qhf0wM“]
Lady Gaga je sa dečkom nedavno boravila u Srbiji i izgleda odmah prepoznala njene prave vrednosti. Između ostalog, oduševila ju je šljivovica, (kažu da je bila iz pribojske opštine, tačnije Her. Goleša). Oduševljenje je pokazala na svom instagram profilu, fotografišući se u majici sa natpisom:
-Fuck the Cola, fuck the pizza, all we need is shlivovitza.
U prevodu
– Zajebi Kolu, zajebi picu, sve što nam treba je šljivovica.
Прибој – Протокол о међуграничној сарадњи општина Прибој и Рудо ради заједничког аплицирања за европске фондове
potpisan je juče u opštini na Limu. Ove opštine iako se nalaze u dve različite države udaljene su manje od jednog kilometra i dele prirodne resurse.
“Današnji protokol je potpisan u sklopu projekta Podrinje koji sprovode Vlada Republike Srpske i naša državna vlast o uspostavljanju specijalnih veza ka boljoj institucionalnoj i regionalnoj saradnji. Ovaj projekat je u skladu sa svim evropskim tendencijama kada je reč o prekograničnoj kooperaciji i glavni akcenat u ovom projektu je razvoj privrede”, ističe zamenik predsednika ovog poduhvata, Krsto Janjušević.
Janjušević dodaje da postoji zajednički pristup u promociji slobodne industrijske zone Priboj koja se graniči sa teritorijom opštine Rudo i izrazio nadu da će uspeti da reše mnoge probleme koje muče ove susedne opštine.
“Učinićemo sve da relativizujemo granice i da povežemo naš narod na polju turizma, kulture, obrazovanja. Opština Priboj ima apsolutnu podršku Vlade Republike Srbije koja pokazuje kako se suštinski rešavaju problemi jerje shvatila da FAP-a nije pitanje jednog industrijskog subjekta već čitavog kraja, ne samo naše opštine već i opštine Rudo i okruženja” rekao je predsednik opštine na Limu Lazar Rvović.
Prema Rvovićevoj oceni pitanje ove kompanije nije samo ekonomsko već i političko, a zahvaljujući naporima državne vlasti, za ovo područje dolaze bolji dani.
“Najveće napore ulažemo da zaustavimoo narod, a u tome možemo uspeti ako mu stvorimo uslove za ekonomski opstanak odnosno ako ima gde radi i pristojno živi. Zatim imamo i infrastrukturne probleme, jer se do 70% naše opštine ne može doći, a da se ne pređe državna granica.
Vlada je prepoznala naše probleme i Putevi Srbije privode kraju radove na saobraćajnici koja će nam omogućiti da nesmetano kretanje u svakom delu naše teritorije”, napomenuo je Rvović.
Načelnk opštine Rudo, Rato Rajak kaže da iako su ekonomija i privreda prioritet, imamo priliku da iskoristimo mogućnost zajedničkog nastupa pri dostupnim fondovima EU u prekograničnoj i regionalnoj saradnji.
“U svakoj oblasti života pokušaćemo da unapredimo naše partnerstvo, a tog prostora ima zaista puno. Sve što je bilo prepušteno samoinicijativi određenih resora, sada je na zvaničan način kanalisano nekimputem koji će sigurno biti uspešniji i produktivniji”, naglasio je Rajak.
Glas zapadne Srbije
Omladinci Srbije su na krovu sveta! Reprezentacija Srbije osvojila je 1. mesto na Svetskom prvenstvu za fudbalere do 20 godina pošto je u Oklendu savladala Brazil posle produžetaka sa 2:1. Do najvećeg uspeha u istoriji srpskog fudbala mladu reprezentaciju golovima su doveli Staniša Mandić u 70. i Nemanja Maksimović u 118. minutu. Mali je osvojio 3. mesto pošto je savladao Senegal sa 3:1. Настави са читањем „Srbija je prvak sveta u fudbalu! (video)“
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić boraviće u Finskoj u ponedeljak, 26. januara, gde će se sastati sa finskim zvaničnicima sa kojima će razgovarati o ekonomskoj saradnji dveju zemalja.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao da će u Finskoj razgovarati sa predstavnicima kompanije „Sisu auto“ o Fabrici automobila Priboj (FAP) i da očekuje da pre kraja godine prvi kamion izađe iz te fabrike.
„Sledi nam raspisivanje tendera, ići ćemo na stvaranje zajedničkog preduzeća sa Sisu-om i očekujemo da pre kraja godine moderan prvi kamion izađe iz FAP-a“, rekao je Vučić, koji će sutra boraviti u zvaničnoj poseti Finskoj.
On je naveo da će povratak FAP-a u život uticati na BDP kao i na povećanje životnog standarda ne samo u Priboju, već i u okolini.
Vučić će se sutra sastati sa finskim zvaničnicima sa kojima će razgovarati o ekonomskoj saradnji dveju zemalja.
Prilikom posete Helsinkiju, premijer Srbije će se sastati sa predsednikom Vlade Republike Finske Aleksandrom Stubom, predsednikom Republike Finske Saulijem Ninistom i ministrom spoljnih poslova Erkijem Tuomiojom. Boravak u Helsinkiju biće posvećen i ekonomskoj saradnji dveju zemalja, što potvrđuje i obraćanje premijera Vučića na Okruglom stolu o poslovnim potencijalima Srbije, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.
Izvor: Blic
Kada slušate pesmu sa albuma „Živim u tebi“ , u početku vam treba dobra koncentracija da iza prijatne melodije kancone prepoznate srpski jezik. Gramatički je sve pravilno i izgovor je dobar, ali reči i njihova melodika kao da su istkani na podlozi nekog romanskog jezika. Peva je Peruanac po rođenju, njemu je španski maternji jezik, a posvećena je Srbiji.
Kada vam autor ove ode domovini po poreklu ispriča kratku istoriju svoje porodice neke stvari postaju jasnije. Настави са читањем „Pesma Srbiji iz Perua“
Danas oko 13 časova je otišao kamion sa humanitarnom pomoći za Bajnu Baštu koju su građani Priboja prikupljali prethodnih dana u prostorijama Crvenog Krsta i Kancelarije za mlade Priboj. U sklopu pomoći Bajinoj Bašti opšina Priboj je poslala i 2000 l nafte, a rano jutros iz FAP-a za Paraćin je otišla cisterna sa vodom za piće.
Akcija skupljanja pomoći se nastavlja u prostorijama Crvenog krsta. Odeća više nije potrebna. Najpotrebnija je hrana za bebe, konzervirana hrana, sredstva za higijenu, sredstva za dezinfekciju i lekovi.
Prethodno je Štab za vanredne situacije Priboj opštini Kosjerić poslao tehničku pomoć u vidu dva kipera i utovarivača.
IZVEŠTAJ O PROHODNOSTI PUTEVA U SRBIJI NA DAN 17.05.2014., PREMA INFORMACIJAMA IZ JP “PUTEVI SRBIJE”
Zbog vremenskih neprilika koje su uslovile nezapamćene poplave širom Srbije, AMSS objavljuje spisak svih neprohodnih puteva, na osnovu informacija iz JP „Putevi Srbije“, u državi na današnji dan, 17. maj 2014. godine, kako bi naši članovi, ostali vozači i svi građani Srbije mogli, pre nego što krenu na put, da provere stanje na saobraćanicama.
Na graničnim prelazima zadržavanja za putnička vozila su do 30 minuta. Настави са читањем „Spisak neprohodnih puteva zbog izlivanja reka i poplava“
Odluka o vazdušnim udarima na Srbiju, odnosno SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan.
Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.
Klark je kasnije u knjizi „Moderno ratovanje“ napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ „sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku“ i da je završeno krajem avgusta te godine.
SRJ je napadnuta kao krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu svoje pokrajine.
Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi.
Najpre su gađani protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu…
Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.
Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca, a prema neslužbenim podacima teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.
Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara.
Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno.
Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru“ 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo „nikakve žrtve“.
U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.
Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kololeč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.
Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše najširi stepen autonomije.
Izvor: B92, Beta, Tanjug
Opština Priboj će ove godine biti jedan od šest domaćina 54. Međunarodne biciklističke trke kroz Srbiju koja se organizuje povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. U trci će učestvovati i 28 stranih ekipa, a više od 300 učesnika iz zemlje i inostranstva imaće priliku da upozna Priboj tokom dvodnevnog boravka u ovoj opštini.
“Pred ekipama iz Amerike, Velike Britanije, Francuske, Rusije, Danske, Nemačke, Alžira, Ekvadora, Norveške., imaćemo priliku da se pokažemo kao dobri domaćini. Imaćemo vremena da prezentujemo opštinu i sve ono sa čim raspolažemo. Trka je međunarodnog karaktera i pratiće je dosta stranih medija, pa će slika o Priboju i našim krajevima obići čitav svet. Činjenica je da će morati znatno da se popravi i uredi put od Kokinog broda prema Pribojskoj banji, što će nama značiti i posle trke jer smo svedoci u kakvom je lošem stanju taj put”, rekao je za TV Priboj predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
Biciklistička trka posvećena stazama slobode naših predaka održaće se polovinom juna ove godine, u Požarevcu, Kruševcu, Priboju, Palama, Rumi i Beogradu, a pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića.
Izvor: http://www.radioluna.rs, TV Priboj
Прибој – Зијад Фазлић (66) из села Миоче код Прибоја је пуних 40 година провео живећи и радећи у католичком манастиру Гобелсбург у Аустрији, где је готово четири деценије био водећи стручњак у производњи надалеко чувених вина, у првом реду чувеног „Грине ветрина“, која се извозе само за монденску елиту у Америци, Аустралији, Енглеској и Канади. О каквим висококвалитетним винима се ради, а чију производњу је водио наш човек, говори и податак да флаша од само 0,75 литара кошта преко 30 евра.
„Био сам професионални возач у једној аустријској фирми, возио сам камионом производе из те земље искључиво за Индију, Пакистан и Авганистан. Остао сам после неколико година рада без посла, а онда ми је понуђен посао у католичком манастиру Гобелсбург у Доњој Аустрији, недалеко од Кремса, 60 километара од Беча, где имам кућу у којој живи моја породица. Прихватио сам, обучен да радим и водим послове почев од наводњавања и узгоја винограда, бербе, преко пресовања грожђа и специјализоване производње вина у винарији манастира Гобелсбург. Сву ту традиционалну производњу са много тајни, која се не мења од далеке 1725. године, до најситнијих детаља проверавају у савременој лабораторији“, прича Зијад.
Он каже да се у овој винарији производи на стотине тона најквалитетнијих аустријских вина. А када се вино од годишње бербе произведе, следи посебна церемонија, нико га не сме пробати и наздрављати док се оно званично не освешта од стране католичких свештеника и та се традиција изузетно поштује, истиче Зијад.
Он је испричао да је као човек који држи до своје исламске вероисповести, живео деценијама у католичком манастиру Гобелсбург, ту се хранио и никада није имао проблема што он сам није католик.
„У манастиру су се са великим поштовањем односили према мојој вероисповести, добијао сам увек посебну храну прилагођену мојој исламској вери и никада ме ничим нису повредили. Са католичким свештеницима сам одлично сарађивао, било је самном и Срба из Србије, православних хришћана и честитих људи и верника, који су ту радили и данас тамо раде, једноставно, ту се гледало само какав је ко човек и радник, вероисповест није била уопште важна“, додаје он.
Зијад напомиње да су имали једину обавезу да чувају тајну производње старих аустријских вина, на то су их свештеници обавезали као одговорне и верујуће људе, а овај Прибојац је никоме није открио. Истина, каже да у селу Миоче, где такође има кућу и проводи своје пензионерске дане, за своју душу понекад пече ракију „Шљивку“, а уз тајне у печењу ракије које знају наши људи у Србији, он примењује и сазнања која је научио у производњи старих вина у Аустрији.
Неколико пута годишње оде у Аустрију, обавезно обиђе винарију у Гобелсбургу, а како рече недавно су му тамо дословце казали: Зијаде, без обзира што си у пензији, ако икада пожелиш да поново радиш у овој земљи, без много размишљања дођи код нас, имамо за тебе посла у производњи вина.
Фазлић је остао велики пријатељ са људима из манастира, који су му после 40 година рада и живота у овом верском објекту, поклонили златан сат са посветом и мноштво других дарова. Ипак, жеља за родним крајем и одлука да остатак живота проведе у свом завичају је била јача и он се вратио у своје село Миоче код Прибоја, где каже „да ипак дише пуним плућима и где му је најлепше, уз своје пријатеље и наше људе“.
„Ја само ценим људе по том колико су они вредни и поштени, а не које су вере и како се они зову. Овде у Миочу, са мојим пријатељима и комшијама Србима и Бошњацима заједнички прослављамо и православни и католички Божић, али и Бајрам, а иако овде нема ниједан католик, ми то заједнички наздравимо и обележимо у знак подршке нашим пријатељима католицима“, каже уз осмех необичан човек Зијад Фазлић.
Глас западне Србије