Godišnjica ubistva Srđana Aleksića
Danas se navršavaju 24 godine od smrti Trebinjca Srđana Aleksića. Настави са читањем „Godišnjica ubistva Srđana Aleksića“
Traže odvajanje bolnice od ZC Užice
Ključni problemi pribojske bolnice ostali su i dalje isti. Permanentna blokada Zdravstvenog centra Užice u okviru kog funkcioniše bolnica u ovoj opštini otežava nabavke i najosnovnijih potrepština koje se vrše tenderski u Užicu, zbog čega i banalna zamena sijalica postaje problem. Настави са читањем „Traže odvajanje bolnice od ZC Užice“
Sednica SO Priboj
Sednica Skupštine opštine Priboj, na kojoj treba da se odlučuje o ostavci predsednika Opštine Priboj, Lazara Rvovića, biće zakazana u petak, 27. januara. Po poslovniku, sednica mora biti održana u narednih pet dana .
Večeras noćno skijanje na Zlataru
Lepa vest za ljubitelje skijanja stiže sa novovaroškog skijališta Zlatar. Naime, od petka (27.01.2017. godine) ovo skijalište će raditi svakodnevno svojim punim kapacitetom. Kao posebnu atrakciju sa skijališta Zlatar ističu noćno skijanje i to u sredu 25, januara na stazi Zlatar 2, u terminu od 18-21h. Настави са читањем „Večeras noćno skijanje na Zlataru“
Saopštenje za javnost Udruženja za zaštitu radnika FAP-a
Posle niza sastanaka koje su održali u Vladi Republike Srbije zajedno sa predsednikom opštine Lazarom Rvovićem, Udruženje za zaštitu radnika FAP-a oglasilo se saopštenjem za javnost koje prenosimo u celosti. Настави са читањем „Saopštenje za javnost Udruženja za zaštitu radnika FAP-a“
PUPS napustio naprednjake i podržao vladajuću većinu
Nakon novogodišnjih i božićnih praznika odbornici Skupštine opštine Nova Varoš vratili su se u odborničke klupe i počeli sa radom, Milan Đajić, odbornik PUPS-a se pridružio vladajućoj većini. Настави са читањем „PUPS napustio naprednjake i podržao vladajuću većinu“
Željka Šalipur prva doplivala do Bogojavljenskog krsta (video + fotogalerija)
Petnaestogodišnja Željka Šalipur, prva je danas doplivala do Bogojavljenskog krsta u Priboju. Među deset takmičara, pored Željke, bila je još jedna devojka, šestaestogodišnja Gordana Golubović. U sklopu tradicije održana je u popodnevnim časovima i sedma po redu Krtolijada. Настави са читањем „Željka Šalipur prva doplivala do Bogojavljenskog krsta (video + fotogalerija)“
Danas u 10 protest fapovaca – saopštenje
Povodom protesta radnika Fapa zakazanih za danas u 10 časova ,Udruženje za zaštitu radnika Fabrike automobila Priboj „Radnik nije rob“, izdalo je saopštenje koje u celosti prenosimo:
Настави са читањем „Danas u 10 protest fapovaca – saopštenje“
Havarija u Domu kulture u Priboju
Havarija na toplovodnoj mreži u pribojskom Domu kulture, izazvala je proteklog vikenda, značajnu štetu u prizemnim prostorijama objekta.
Džafov zekan
Mrko Ikonić – „Pretežno istinite priče“ //
U našem gradu je šezdesetih godina bio čuvnen Džafov zekan, bela kljusina, možda navajveći i najglomazniji konj koji je ikada prklapasao od Drčeline kovačnice do Goduškog potoka. Ne samo da je bi čuven u našem malom gradu, već je često pominjan i u okolnim mestima, pa i dalje, u gradovima i selima gde se o našem malom mestu malo ili nimo znalo. Obično je pominjan kao začin onim bezazlenim, a opet ružnim psovkama kojima se ,,časte“ dobri drugari stari pajtosi, ili pak dokone susetke i prijateljice obešću obuzete.
Uistinu, bio je to izuzetan konj, ne samo po svojoj veličini i snazi, već i po opvštem izgledu: bio je ćorrav na jedno oko, imao ogromna kopita tako da je kovač Jović kovao poseban potkov za njega. Konj je vukao velika rabadžijska kola u koja su neki štrknjasti bubuljiičavi dečaci utovarali šljunak, vodeći ga po plićaciml Lima. Sve su to radili ti izgladneli i musavi dečaci koji su se često smenjivali. Izgleda da im je to bio uzgredan posao dok ne nađu nešto bolje. Samo je Zekan bio stalan i nezamenljiv. Pravog vlasiika zekana i kola malo ko je poznvao. Džafo je bio tajanstvena ličnost čije je ime ušlo u legende i mudre izreke, ali opet samo zahvaljujući zekanu. Tako bi slučajnom putniku namerniku ili poslovnom čoveku koji bi se podrobnije hteo da upozna sa zna menitostima našeg grada, obaveznb pokazivali Džafovog zekana, uzgred pominjući neku veselu zgodu koja je u vezi sa njim.
Neki su se čak i fotografisali tapšući dobrog zekana po sapima ili glavi. Bilo kako bilo, slava Džafovog zekana se širila tako da sučak i đaci osnovci o njemu pisali domaće zadatke kao o najomiljenijoj domaćoj životinji.
Nekako sa proleća u našem gradu je osvanuo jedan bradati dugajlija, čudno odeven u neko polusportsko odelo ukrašeno cvetićima. Njegovo neobično ponašanje odmah je palo u oči hotelskom portiru Turudiću, kad ga je upisvnao u knjigu gostiju. Raspitivao se o svemu i svačemu najviše o neobičnim ljudima u gradu, ali sve onako poizdalje, kao uzgred. Iako su ljudi od njega zalirali, pa čak izbegavali ga , opet smo ubrzo saznali da je taj neobični čovek umetnik i da je došao iz dalekog sveta da naslika Džafovog zekana, da će to bita nelika skupocena slika. Bilo je to onog proleća kada su zagrljeni maturanti prve generacije Ekonomske škole (čija je zajednička fotografija visila na izlogu radnje ,,FOTO-BOŠKO“), obesno pevali, šetajući pored železničke prugesne do Poljica i Mramorja, pa i dalje sve do Uvca i ,,Zlatnog burenceta. Već u praskozorje umetnik je zauzimao mesto na žičanom mostu preko Lima, odakle je imao izvanredan pregled na nekoliko plićaka iz kojih su rabadžije utovarale šljunak . Umetnik je sedeo na montažnoj stolici i čekao da naiđe Džafov zekan, onda je brzo i grčevito pravio skice ponekad po dve tri, dok traje jedav utovar. Radio je to mekom, grafitnom olovkom na listovima crtaćeg baoka broj pet, onako na kolenu. Nije upotrebljavao gumicu za brisanje, njegova ruka je bila prilično sigurna, a skice su se svakam danom množnle. Već posle nekoliko dana bilo ih je stotinak. Slnkar je malo govorio, sa nama dečurlijom nikako.
Jednog jutra je umetnik na mostu postavio prravi pravcati štafelaj sa platnom, na platnu je već uveliko bio uobličen Džafov zekan, sa nekako uzdignutim prednjim nogama, kakvog ga mi nikad nismo videli.
Kasnije, na naše veliko čuđenje, umetnik je naslikao jednu polunagu ženu sa izazovno izbačenom zadnjcom i bludnim osmehom. Neko je u toj izazovnoj lepotici prepoznao kaf ansku pevačicu Čikitu, koja je tog leta pevala u bašti našeg malog, ali prijatnog hotela. Na slici nije biolo naše lepe reke, kojom smo se mi ponosili a koja je u to vreme bila prozirna i čista kao detinje oči, kako napisa pesnik Pavle Popović. Nije bilo ni onih glomaznih prljavih kola, a ni onih mršavih dečaaka koji su baš kočijaški psovali. Na toj slici je bilo još ponešto, neki krugovii kvadratići u čije značenje nismo mogli proniknuti.
I kasnije, slikar se neprimetno izgubio iz našeg grada grada,, ali u nšnim sećanj ima i snovima on se javljao često onako suv i dugačak, sa žutom neurednom bradom i dugom razbarušenom kosom.
Džafov zekan je još nekoliko godina klapasao kaldrmisanim ulicama našeg grada, i njegov svaki prolazak izazivao je pažnju i komentarisanje dokonih građana. Odmah po umetvikonom odlasku, mi đaci danima smo se okupljali na žičanom mostu sa blokovima i vodenim bojama i bezuspešno pokušavali da nasaikamo Džafovog zekana . I ne samo đaci. Blokove pokupovaše i gradski besposličari pa su i oni pokušavali da zakorače, što reče mtudri Andrić, na tu nesigurnu i tanku stazu umetnosti. Bilo je tu svega i svačega, velikih konjskih nalaza, ali ništa od gipkosti i beline Džafovog zekana. Dešavalo se ponekad da se ,,slikari“ pobiju oko mesta, jer svak je hteo da sedi baš na onom mestu gde je sedeo onaj čudni umetnik. Ta slikarska groznica se smiri posle nekoliko nedelja, i što naše mesto nije postalo žarište naivne umetnosti bio je kriv neko iz Doma kulture, nećemo mu u priču pomenuti ime, jer je zaista beznačajan, odakle je je uporno kritokovana ta nova slikarska manija..
S jeseni godine 1964. dok je sipila sitna kiša, na železničku stanicu su doternne čitave ergele konja, starih oronulih drtana koje više vnsu bile za rad. Pričalo se da su ih po planinskim selima otkupili Talijani i da će od njih praviti salame i kobasice, Jedan besposličar, svetski putiik, pričao je da kod njih postoje takve mašine da u njih uguraju žive konje a na drugu stranu izlaze kobasice i salame, a kosti i koža posebno.
I jednog dana, kao grom iz vedra neba, u čaršiji puče glas da je Džafo prodao zekana Talijanima. Konj je bio slomio prednju nogu, za posao više nije bio pa ga se gazda morao rešiti.
Bili su to hladni i vlažni dani, ulice blatnjave i puste; na železničku stanicu nismo odlazili, tako da poslednji put nismo videli Džafovog zekana. Neko je pričao da su za njegov utovar u vagon koristili dizalicu. Tako nestade zekana ali ostadoše priče o njemu i mnogobrojne psovke uz koje je obavezno išlo njegovo ime. Sigurno negde u svetu postoji i njegava slika koju naslika onaj stranac, onog proleća kada su zagrljeni maturanti prve generacije Ekonomske škole bučno pevali pored pruge i na obali Lima.
Priredio :
www.priboj033.com
Građani bez obaveze da plaćaju račune za grejanje?
Isporučioci toplotne energije imali obavezu da do 29. decembra 2016. zaključe pojedinačne ugovore sa potrošačima – građanima . Dosad nijedna toplana nije ispunila tu obavezu, zbog čega udruženja građana tvrde da domaćinstva nemaju obavezu da plaćaju račune * Toplane imale dve godine da potpišu ugovore, a sad traže još jednu.
Zakon o energetici nalaže da su najkasnije do 29. decembra prošle godine gradske toplane u Srbiji morale da zaključe ugovore o snabdevanju toplotnom energijom sa svakim korisnikom ponaosob.
Iako ovaj zakon podrazumeva pretnju novčanim kaznama do dva miliona dinara po toplani ukoliko se rok ne poštuje, one to nisu učinile ni u jednom gradu i opštini u Srbiji.
Kako saznajemo, Poslovno udruženje toplana Srbije je, uprkos jasnoj zakonskoj odredbi, u decembru prošle godine zauzelo stav da bi „obaveza zaključenja ovakvih ugovora trebalo da važi od sledeće grejne sezone“, pošto je reč o velikom poslu koji u praksi može da dovede do problema. Različita udruženja građana iz Niša, Kraljeva, Zrenjanina i Kragujevca, međutim, već organizuju akcije u kojima upozoravaju toplane i lokalne vlasti da takvo kršenje zakona znači da korisnici nakon tog datuma „nemaju nikakve ugovorne obaveze prema toplanama“.
U okviru te akcije, građani ovih gradova sve masovnije potpisuju obaveštenja, koja će dostaviti nadležnima, u kojima, osim da nakon 29. decembra 2016. prestaju njihove ugovorne obaveze, navode i da će nastavak isporuke toplotne energije smatrati „jednostranom, ugovorno neobavezujućom i dobrovoljnom uslugom“. Osim gradskim toplanama, oni će obaveštenja dostavljati i lokalnim organima vlasti, odnosno gradonačelnicima, većima i skupštinama. Akciju organizuju Udruženi pokret slobodnih stanara iz Niša (UPSS), Lokalni front Kraljevo, Centar za zaštitu potrošača „Begej“ iz Zrenjanina i Kragujevački kućni savet. NJihova ambicija je da akciju prošire na sve građane Srbije, pošto se Zakon o energetici krši u celoj zemlji.
U „obaveštenju“ koje će ova udruženja i građani dostavljati nadležnima podseća se da Zakon o energetici, koji je stupio na snagu 29. decembra 2014. godine, propisuje da su „snabdevač toplotnom energijom i krajnji kupac dužni da zaključe pisani ugovor o snabdevanju toplotnom energijom“ u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog zakona. U slučaju da ne zaključe ovakve ugovore „energetski subjekti će se za takav prekršaj kazniti novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara“, navodi se u Zakonu, a prenosi u „obaveštenju“.
– Tačno je da nigde u Srbiji ovakvi ugovori nisu zaključeni, a da je Poslovno udruženje toplana Srbije u decembru, na sednicama skupštine i upravnog odbora, zauzelo stav da to treba da važi od sledeće grejne sezone. Skupštini je prisustvovao i državni sekretar Ministarstva energetike. Znamo šta kaže zakon, ali praksa zahteva nešto drugo, jer je reč o obimnom i komplikovanom poslu, a prilikom njegove realizacije može doći i do problema, za koje moramo imati rešenje. Uostalom, zar i za druge poslove nije produžavan zakonski rok uredbama ili na drugi način? Pa i lične karte se još uvek izdaju iako je prošao zakonski rok za to. Pri tom, građani svakim plaćenim računom toplanama priznaju svoj ugovorni odnos i obaveze prema njima – kaže za Danas Zoran Stojanović, direktor Gradske toplane Niš.
Stojanović kaže da „nije jednostavno“ obezbediti „ugovore od šest strana, pa u dva primerka“ za brojne korisnike, kojih samo u Beogradu ima oko 300.000, Novom Sadu – više od 100.000, Nišu – više od 30.000, niti organizovati njihovo potpisivanje. Pri tom, kako kaže, nije sasvim jasno „šta bi se dogodilo ako pola zgrade hoće da potpiše ugovore, a druga polovina neće“ ili ukoliko građanin odbije da potpiše ugovor i ne želi da primi predstavnike toplane u stan kako bi ga isključili iz sistema. Za ulazak u stan u takvim slučajevima potreban je sudski nalog, što znači da bi u čitav proces moralo da bude uključeno i pravosuđe, navodi on.
– Stav toplana Srbije da neće poštovati zakon automatski znači da ni građani ne moraju da ga poštuju. Mi ne pozivamo ljude da ne potpisuju ugovore sa toplanama ili da se isključuju, ali upozoravamo da toplane krše zakon, a da korisnici nakon 29. decembra nemaju nikakve ugovorne obaveze prema njima. Za sada organizujemo „akciju obaveštavanja nadležnih“, a građani iz cele Srbije koji žele da učestvuju u njoj sve podatke, formulare i dokumenta mogu pronaći na Fejsbuk stranici našeg udruženja – kaže Đokica Jovanović, jedan od osnivača niškog UPSS-a.
Prema našim saznanjima, Poslovno udruženje toplana Srbije je prošlog decembra formiralo Radnu grupu, u kojoj su predstavnici više toplana u Srbiji, koja bi trebalo da pripremi ne samo „sva rešenja“ u vezi sa zaključenjima pojedinačnih ugovora sa korisnicima, već i predloge kako da se „ujednači praksa“ privremenog isključenja iz sistema daljinskog grejanja, pošto je ona u Srbiji „krajnje raznolika“. Predloženo je da odluke ove radne grupe važe od sledeće grejne sezone.
Niš: Niko se ne javlja da potpiše ugovor
[blockquote style=“3″]- Mi smo već započeli zaključivanje pojedinačnih ugovora sa korisnicima, ali u malom obimu. U decembru prošle godine poslali smo dopis Objedinjenoj naplati da obavesti građane da mogu da potpišu ugovore sa Gradskom toplanom, ukoliko to žele, ali nam se do sada niko nije javio. Takođe, sve nove investitore obaveštavamo da kupci stanova ili prostora mogu da potpišu ugovore sa toplanom, što je već imalo nekog efekta – kaže Zoran Stojanović, dodajući da se prošle godine iz sistema daljinskog grejanja u Nišu isporučilo „manje od pet odsto korisnika“.[/blockquote]
Izvor: Danas Autor: Z. Miladinović
Ostavka Rvovića nije dovoljna
FAP-ovci za utorak najavljuju povratak u proizvodne hale.
Lazar Rvović, predsednik Opštine Priboj, 30. decembra 2016. podneo je ostavku. Sedam dana kasnije u odgovoru radnicima Fabrike automobila Priboj (FAP) kao razlog ostavke naveo je kašnjenje obećanih 100 evra po godini staža onima koji su sporazumno prekinuli radni odnos, a koje je on garantovao.
Radnici organizovani u udruženje „Radnik nije rob“ i dalje nezadovoljni neispunjenjem dogovorenih sporazuma, najavljuju povratak u radničke hale u utorak, 17. januara i traže smenu rukovodstva FAP.
Neposredno pred Novu godinu, u svojoj izjavi prilikom podnošenja ostavke, osim što se sugrađanima zahvalio na ukazanom poverenju i Vladi Srbije što je, kako piše u izjavi, „uložila ogromna sredstva i rad da Priboj dobije novu šansu“, Rvović nije objasnio razloge za ostavku. Izostanak tog objašnjenja je otvorio prostor za različite spekulacije u javnosti, pa su se kao stvarni i dodatni razlozi, pored neispunjenja sporazuma sa radnicima FAP, navodili, pored ostalih, loši izveštaji poslednje budžetske revizije, nepovoljan status Rvovića u SNS-u zbog obećanih 100 evra radnicima FAP, suprotstavljanja njegovom rukovodstvu.
Tek 6. januara u svom odgovoru na dopis Udruženja za zaštitu radnika FAP „Radnik nije rob“, u kome su za 10. januar najavljeni protesti ispred Opštine i u Fabrici, Rvović, navodi razloge svoje ostavke. „Do kašnjenja u isplati došlo je zbog izostanka očekivane uplate Budžetu Opštine Priboj. Isplatu predmetnih sredstava garantovao sam i lično svojom funkcijom na sastanku u Vladi na kojem ste i sami prisustvovali. Jedna od posledica kašnjenja je i moja ostavka. Smatram da najavljeni protesti nemaju svrhu i da mogu biti zloupotrebljeni.“, piše, između ostalog u Rvovićevom odgovoru radnicima.
Radici su odložili svoj odlazak pred Opštinu i u radničke hale, a u ponedeljak je organizovan je novi sastanak predstavnika Udruženja za zaštitu radnika „Radnik nije rob“ na čelu sa Miroslavom Mrševićem i predstavnika Opštine – predsednika u ostavci i narodnog poslanika SNS-a iz Priboja Krsta Janjuševića. Kako kažu u Udruženju, predstavnici Opštine Priboj im nisu mogli garantovati isplatu obećanih sredstava, kao ni smenu direktora, već su zatražili dodatno vreme kako bi na novom sastanku u Vladi Srbije uspeli da izdejstvuju traženo. Sastanak u Vladi bi trebalo da se održi danas.
Predstavnici udruženja su nastavili da insistiraju na svojim zahtevima: isplati 100 evra po godini staža u najkraće moguće vreme, smeni direktora zbog nepoštovanja Zakona o radu, kolektivnog ugovora i Sporazuma o napuštanju radnih mesta, da vojska preuzme fabriku, isplati 2,8 zaostalih zarada, pre dolaska vojske
Predstavnici Udruženja su na sastanku istakli da ukoliko ne dobiju otpremnine, datume povezivanja staža u punom iznosu, datume isplata zaostalih zarada smatraju Sporazume o otkazu ugovora o radu nevažećim , pa će na osnovu toga pozvati sve radnike u utorak 17. 01. na radna mesta.
ODRGOVOR „DANASU“
[blockquote style=“1″]U svom odgovoru Udruženju za zaštitu radnika FAP „Radnik nije rob“, predsednik Opštine Priboj u ostavci Lazar Rvović reagovao je i na članak lista Danas u kome su navođeni mogući razlozi njegove ostavke. „Navodi da do isplate nije došlo zbog mojih loših odnosa sa predsednikom Vlade su istiniti kao moja slika objavljena na naslovnoj strani dnevnog lista „Danas“ od 5. 1. 2017. godine, čiji sadržaj teksta ne bih ni komentarisao.“ [/blockquote]
PRIVATNO OBEZBEĐENJE ISPRED FAP
[blockquote style=“2″]Ispred zgrade FAP se može videti vozilo privatnog obezbeđenja Euro Security, koje je… [/blockquote]
ceo članak pročitajte u Danasu
Putnički voz bez grejanja na minus 16!
Iako je cela Srbija okovana ledom i temperatura je znatno ispod nule, na planinama ispod 20 stepeni u minusu, Železnice Srbije puštaju u putnički saobraćaj vozove bez grejanja. Tako je sinoć putnički voz br. 2102 na relaciji Vrbnica – Požega koji je u svom sastavu imao samo jedan vagon i koji iz Priboja polazi u 21 čas i saobraća preko Zlatibora prevozio putnike bez grejanja! Настави са читањем „Putnički voz bez grejanja na minus 16!“
Prekid rada u OŠ „Nikola Tesla“ Pribojska Banja
Osnovna škola u Pribojskoj Banji počeće sa radom tek 16. januara. Razlog za prekid obrazovno -vaspitnog rada u ovoj ustanovi je kvar na glavnom kotlu centralnog grejanja i nemogućnost da se taj kvar otkloni u kratkom vremenskom periodu.
U skladu sa zakonom , nadležim organima jedinice lokalne samouprave, (predsednik Opštine , Štab za vanredne situacije Opštine Priboj), sa zahtevom za prekid obrazovno-vaspitnog rada u ustanovi u periodu 11., 12. i 13. januar 2017. godine, obratio se Nikola Tošić, vršilac dužnosti direktora škole . Zahtev je usvojen.
Pošto u opštini Priboj nije uvedeno vanredno stanje, ostale škole će sutra početi sa radom.
Novo obaveštenje Štaba za vanredne situacije u vezi nestanka vode
Obaveštenje 2: Opštinski štab za vanredne situacije
Opštinski štab za vanredne situacije opštine Priboj nakon današnje sednice obaveštava javnost da je do današnjeg prekida u vodosnabdevanju oko 13 časova, kao što je to bilo i prethodni dan, došlo usled ekstremno niske temperature u prošloj noći. Sve raspoložive ekipe JKP „Usluga“ Priboj na terenu otklanjaju kvar.
Do problema u snabdevanju dolazi usled zamrzivanja vazdušnih ventila, a što je prouzrokuje stvaranje vazdušnih čepova u cevovodu sirove vode, tako da voda sa izvorišta preliva u prekidnoj komori u Druglićima (pored magistralnog puta Priboj – Bistrica (Kratovska reka)). Očekuje se normalizacija vodosnabdevanja u narednih dva sata, nakon punjenja mreže.
Sve raspoložive ekipe JKP „Usluga“ Priboj su na terenu i pokušavaju da otklone nastali problem.