Naš zemljak koji sa porodicom u Kini živi godinama priča o trenutnoj situaciji.
Ljudi iz jugozapadne Srbije, Sandžaka, Raške oblasti ili kako ko već voli da zove ovaj kraj, nema puno, ali su dobro raspoređeni po svetu. Ova lokalna pošalica postaje sve istinitija, pa tako pored uobičajenih destinacija za rad u inostranstvu, zapadne Evrope, Skandinavije, Amerike, Australije, Rusije, sada sve više zemljaka imamo i u Kini.
Dobra zarada
Razlog za to je prilično dobra zarada koju u Kini nude za nastavnike engleskog jezika. Dovoljno je solidno znanje, čak i da niste nastavnik po profesiji, tako da tog posla ima najviše. Ima, međutim u Kini i kuvara, prevodilaca, mornara i inženjera, pa i umetnika, iz ovih krajeva. Naš sagovornik je jedan od njih. Zbog delikatne situacije u Kini, izazvane korona virusom, on želi da ostane anoniman. Objašnjava zašto je došao i ostao u Kini.
– Razlozi za odlazak iz Srbije su za većinu naših ovde slični, a za boravak i rad u Kini svako ima svoju priču i nešto drugačije razloge. U Kini sam sa porodicom već više od pet godina. Mi smo ostali jer možemo normalno da živimo od zarade, putujemo i bavimo se stvarima koje volimo. Na neke stvari se nije bilo lako navići. Nije baš dostupna hrana koju smo navikli da jedemo. Zato se snalazimo, sami spremamo, nešto i proizvodimo, ćevape recimo. A recimo ima dobrog piva i veće je od našeg velikog, priča naš sagovornik.
„Nema neke velike panike, ali je strah prisutan i iz dana u dan sve veći. U početku ga nije bilo, malo ljudi je uopšte nosilo maske. Sada su već počele da se prave zalihe hrane u kućama, kupuju maske, deficitarne su. Prijateljica mi kaže da je stigla tranša iz Srbije. Porasle su im cene naglo. U većini gradova ovih dana ništa ne radi, cela Kina je u kući. LJude sede kod kuće i prate šta se dešava“.
On je sa porodicom izašao u jednu pograničnu zemlju, zahvaljujući ranije bukiranim kartama.
„U Kini je sada sezona godišnjih odmora, većina ljudi je izašla u okolne zemlje, zahvaljujući tome što su imali ranije bukirane karte. I mi smo tako pre nekoliko dana izašli. U Laosu smo. Da nismo bukirali ranije karte, verovatno bi ostali. Putovanje koje je trebalo da bude turističko nije baš tako bilo, stresno je, hiljade ljudi pod maskama. Nešto para koje sam uštedeo poneo sam na put, ako budem morao da ostanem duže vreme. Nisu svi koji su izašli poneli ušteđevinu, videćemo kako će se situacija odvijati“.
Disciplinom protiv Korona virusa
Prema njegovim rečima, Kinezi su neverovatno disciplinovani, sistem strog i ulažu veliki napor u zaustavljanje širenja korona virusa.
„Svakodnevno se čujem sa prijateljima iz grada u kome smo bili. Neki od njih danonoćno rade na prevenciji širenja virusa i kako čujem stvari idu na bolje. Ima dosta slučajeva izlečenja. Videćemo šta će biti sad posle perioda inkubacije“, zaključuje naš anonimni sagovornik.
„Био сам професионални возач у једној аустријској фирми, возио сам камионом производе из те земље искључиво за Индију, Пакистан и Авганистан. Остао сам после неколико година рада без посла, а онда ми је понуђен посао у католичком манастиру Гобелсбург у Доњој Аустрији, недалеко од Кремса, 60 километара од Беча, где имам кућу у којој живи моја породица. Прихватио сам, обучен да радим и водим послове почев од наводњавања и узгоја винограда, бербе, преко пресовања грожђа и специјализоване производње вина у винарији манастира Гобелсбург. Сву ту традиционалну производњу са много тајни, која се не мења од далеке 1725. године, до најситнијих детаља проверавају у савременој лабораторији“, прича Зијад.
