Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Autor: Zoran Panović Izvor: „Danas“
Jedna od najgorih osobina ovdašnjeg mentaliteta, pored pakosti, jeste i kafansko tumačenje visoke politike na osnovu laži pretvorenih u mitove. Ili na osnovu „suspenzije neverice“ – primanja svega zdravo za gotovo. Dok Srbija nestrpljivo iščekuje „Ravnu goru“ Radoša Bajića na RTS, dobar deo te Srbije treba da zna da se Draža Mihailović i De Gol nikad u životu nisu sreli, pa otuda nisu ni mogli spavati zajedno (misli se na vojničke krevete na sprat). Настави са читањем „Ah, taj Priboj“
Radnici fapa 60-ti rođendan Fabrike nastavljaju na barikadama uz blokadu pruge. Danas su imali najveću podršku građana od početka štrajka. Prvo su im se jutros pridružili taksisti, zatim su ih posetili učenici starijih razreda srednjih škola , dok su im preduzetnici sa Trga Fapa poslali pravu rođendanski tortu. Očekuje se najavljeni dolazak radnika iz sindikata zdravstva.
Više od 200 remek dela eksjugoslovenskog i svetskog slikarstva iz legata čuvene savremene srpske i američke slikarke Nadežde Vitorović i njene sestre Nevene Vitorović, rođenih u Priboju, krase galeruju „Nadežda Vitorović“ u Zavičajnom muzeju u Priboju. Umetnost Amerike obrela se u Priboju, koji je uz Beograd i Njujork stao u društvo velikih i značajnih gradova za svetski poznate slikarke Nadeždu i Nevenu. Ove dve ugledne slikarke zaveštale su rodnom Priboju svoja ali i izuzetno vredna umetnička dela koja su dobijale na poklon od svetskih slikarskih veličina. Bolji poznavaoci vrednosti ovih umetničkih dela tvrde da ona premašuju sumu od pet miliona dolara, a koliko vrede dela sestara Vitorović govori i podatak da je najjeftinija slika Nadežde Vitorović prodata na jednoj izložbi u Parizu za 38.000 dolara. Tako sada u Priboju možete videti i dela Henrija Mura, Huana Mira, Natana Silberberga, Franca Malija, Peđe Milosavljevića, Ica Voljevice, Jovana Soldatovića, Milivoja Nikolajevića…
Мали грб се састоји од штита са следећим садржајем: Плаво, таласаста хералдичка пруга између три потковице сребрно, у подножју два крина а у средини штита зупчаник златно..
.
.
.
Средњи грб
Средњи грб се састоји од гореописаног штита на ком је сребрна бедемска круна са три видљива мерлона а окруженог златним полувенцем од храстове гране у роду (хералдички) десно и буквине гране у роду лево увезаних врпцом у бојама српске тробојке а испод свега сребрн свитак са натписом ПРИБОЈ.
.
…
Велики грб
Велики грб се састоји од гореописаног штита на ком је сребрна бедемска круна са три видљива мерлона све постављено између два храста истргнута и са пет жирова природно који придржавају штит и иза њих два копља природна окована златом са којих се у поље н десном вијори стег у бојама српске тробојке а на левом хералдички стег Општине оба златно оперважена а као постамент стоје две сребрне планине из којих поменути храстови расту са унутрашњих падина између којих су травнати брежуљци, на десном горње представа рудника из старине природно а на левом горњем сребрн бедем са три мерлона а између брежуљака и испод штита на травнатој површини бањски извор полукружни природно између два талаласаста хералдичка прута из којег истиче вода у језеро сребрно окружено брежуљцима у дну постамента. Испод свега је сребрн свитак са натписом ПРИБОЈ.
Стег
Хералдички стег је истоветан садржају штита пренесеном на квадратну основу: Плаво, таласаста хералдичка пруга између три потковице сребрно, у подножју два крина а у средини стега зупчаник златно.
Симболика грба Општине Прибој
Један месни грб може имати три нивоа.
Мали грб
Три сребрне потковице имају вишеслојно значење на грбу Прибоја. Основно је да алудирају на наше хералдичко наслеђе апокрифног грба Рашке – на плавом три потковице сребрне – из тзв. илирске хералдике из које се развила наша модерна хералдика. Такав штит се појављује као једно од поља на сложеном штит апокрифног грба цара Душана као и на апокрифном грбу Босне у илирској хералдици а био је познат и у свим хералдикама околних земаља. Постављањем три потковице Прибој потврђује наставак и сећање ове велике хералдичке традиције довољно хералдички промењене да не исказује јединствено право на апокрифни грб Рашке. Други слој симболике потковица је радиност, занатство и индустрија – у хералдици се ретко стављају модерни артефакти па потковица служи често и као симбол аутомобилске индустрије. Трећи сло симболике је да потковица у свом нормалном хералдичком положају подсећа на ћирилично слово П као почетног слова Општине Прибој, а хералдика се често служи таквим енигматским решењима. Потковица је такође општепознати симбол среће. Зарад верности старијим изворима, није потребно прецизније описивати изглед потковице, тј. да је „рупама отворена пољем“. У овом опису грба нема потребе да се наведе распоред потковица јер се у таквој хералдичкој синтакси подразумева да су две горе а једна доле. Плава као основна боја штита се доводи у овом случају не само у везу са апокрифним грбом Рашке него је и национална боја и Срба и Бошњака. Плаво је симбол узвишеног, правде, лојалности и ведрине у хералдици. Река Лим је представљена танком хоризонталном лелујавом белом траком са хералдичким термином таласаста пруга. Лим је мала и брза река и не треба да буде представњена таласастом гредом, која је значајно шира. Она заузима средишњу зону грба а изнад ње у средишњој тачки је златни зупчаник који такође има вишеслојну симболику. Први слој је да се такав зупчаник налазио на социјалистичком амблему Прибоја и д тако представља континуитет у обележјима до одређеног нивоа. Изабрана је златна боја уместо црвене да би се зупчаник повиновао хералдичким правилима али и да покаже прворазредну важност зупчаника на грбу – злато је вредније од сребра. Други слој симболике се огледа у јасној алузији на Фабрику аутомобила Прибој због које је и град и општина израсла у модеран центар а трећи слој је да позиционирањем зупчаника изнад таласасте пруге добијамо нови симбол за сам град Прибој. У подножју грба се налазе два златна крина. Крин је у хералдици синоним за љиљан и важи за посебну шаржу (хералдички објекат) који није истоветан цветовима са тим називима иако јесте сасвим сигурно као симбол настао инспирисан и њима. У опису грба није наведено да су кринови златни јер постноминални придев средњег рода „златно“ иза зупчаника описује и њих. Крин је у хералдици и византијској амблематици најчешћи наш симбол у средњем веку, чешћи и од орлова и од оцила. У првом реду на грбу Прибоја кринови означавају два народа јер их оба баштине као своје симболе, затим су ту као директно подсећање да је Прибој у Србији јер се на грбу Србије налазе у истоветном положају и тинктури а њихово представљање богате флоре општине је јасно по себи. У хришћанској амблематици крин је симбол чистоте, врлине и Богородице. Налази се на грбу Котроманића и на апокрифном грбу царства Немање. На оцијалистичком амблему Прибоја се такође налазе две спојене стабљике биљке са криноликим завршецима. За изглед малог грба се препоручује да има сразмерно мало елемената јер је најширој употреби. Њега могу да користе сви грађани општине.
Средњи грб
На гореописаном штиту се налази такозвана бедемска или мерлонска круна сребрна са три видљива мерлона. У модерној српској хералдици се усталила пракса да се оваквим елементима на нивоу средњег и великог грба показује да је у питању муниципални, тј. месни грб. Облик круне, тинктура и број мерлона или грудобрана на њој означавају број житеља општине. Бедемска круна такође алудира на средњовековни утврђени град Јагат. Штит је окружен златним полувенцем од храста и букве са плодовима као прастарих наших симбола, храст је свето дрво старих Словена, симбол отпорности и чврстоће, гранчица храста се налазила на полувенцу на грбу кнежевине Србије. Буква је симбол написане речи због лакоће са којом су се урезивали знаци у кору (одатле предвуковски називи слова аз, буки, вједи… као и придев буквалан) и тиме знања и разумевања, као и чврстине и опстајања. Храст и буква славе чињеницу да је општина покривен шумом на скоро две трећине територије. Трака у српским бојама обједињује и физички и симболички. Средњи грб може да буде сложенији у изгледу од малог грба а стилизација полувенца због величине и састава композиције може бити и мало природнија. Користи се пре свега од стране званични институција Општине. Досадашња модерна хералдичка пракса у нас је показала да се средњи грб неправедно запоставља па овом приликом скрећем пажњу да овај ниво грба треба што више користити у јавном животу општине.
Велики грб
Велики грб у нашој хералдици се пре свега користи у церемонијалне сврхе и као такав може да прими све оне симболе у параферналијама грба који нису нашли места на самом штиту или на средњем грбу. То значи да ће углавном имати врло сложену структуру и изглед. Подвлачим да је његова употреба ограничена само на највише органе управе Општине или на свечаности и лично томе. Наравно, могуће га је користити у уметничком стваралаштву и наставном и образовном раду. Два држача штита су храстови стилизованог изгледа у склопу са остатком великог грба. Поред симболике описане за грану храста на средњем грбу, они су свевременски подсетник и памјатник старине и трајања овог шумовитог подручја кроз вишемиленијумске промене. Постоје више археолошких налазишта у општини почев од бронзаног доба па све до касног средњег века. У постаменту – у основи великог штита – стоје две сребрне планине због симетрије и слагања боја као симболи планине Побијеник, Јаворје и Златар. Зарад симболике чврстине и трајања из њих расту храстови у природној боји са по пет зрелих жирова – пет је симбол целине, у хришћанству пет Христових рана, у исламу пет клањања дневно, у старини пет основних елемената. Храстови обављају дужност држача грба тако што гранама придржавају штит и стегове. Стегови и њихов садржај су представљени на класичан начин у модерној српској хералдици. Травнати брежуљци симболички представљају флувиоденудационе површи општине. На горњем брежуљку са десне стране је симболичка представа праисторијског рудника бакра Јармовац који је светски познат – тврди се да је најмање 5500 година стар. На горњем левом брежуљку је симболичка представа остатака наше утврде Јагат. Обе шарже су постављене симболички одмах испод храстова држача. Такође одмах испод штита у средини постамента је стилизована представа бањског извора на начин и на месту примереном херладичком изразу која представља познату Прибојску бању. Између ње су две усправне танке таласасте линије, хералдичког термина таласасти прут, које обележавају Увац и Лим, тј. симболички представљају све водотокове општине. Алувијалне равни и флувиоглацијалне терасе Лима одликују се изразито слабом пошумљеношћу па је ова површина остављена равна и без дрвећа. Вода се улива у сребрно језеро у дну постамента окружено брежуљцима, Потпећко језеро.
Predlog novog grba opštine Priboj , koji je izradio heraldički umetnik LJubodrag Grujić, usvojila je Komisija za utvrđivanje obeležja opštine Priboj. Detaljno i zvanično objašnjenje heraldike grba objaviće Komisija. Mi vam predstavljamo nezvaničnu varijantu delova objašnjenja velikog grba .
Ako se neko seća, pre nešto više od pet godina bilo je dosta priče u medijima oko kamenih kugli na teritoriji opštine. Mnogi su tada senzacionalistički (a najmanje stručno) tvrdili da su kugle meteorskog porekla. Bilo je i ideja da se kugle prenesu u grad i napravi „trg meteora“. Pročitavši priču u novinama oko kugli, iz Niša je tada u aprilu 2007. godine došao profesor Pavle Premović iz laboratorije za geohemiju Prirodno-matematičkog fakulteta. Tih dana sam sa profesorom Premovićem i njegovim saradnicima obilazio nalazišta ovih kugli (Pribojska Banja, Čelice, Mažići i Sastavci), i tada je sa njim nastao ovaj intervju koji je kasnije jednim delom objavljen u časopisu Priča.
Kamena kugla – Mažići
Prvi deo intervjua se odnosi na istraživanja sa terena drugih dana, a drugi je vezan za priču o profesoru Premoviću i njegovoj karijeri i poslu.
Vi ste 21. i 22. aprila bili u Priboju. Kakvi su Vaši utisci o Priboju i njegovoj okolini?
Moji saradnici i ja smo oduševljeni Pribojem i njegovom divnom okolinom, a naročito sa meštanima koje smo sretali. Kao geohemičara mene je impresionirao geološki ambijent okoline Priboja, naročito magmatske formacije. To će biti sigurno tema jednog od naših budućih istraživanja.
Imao sam prilike da dva dana provedem sa Vama u potrazi za kamenim kuglama. Polemisalo se da su to zapravo meteoriti. Da li može biti govora o meteoritima?
Sigurno da “misteriozne” kamene kugle/polukugle/valjci nisu meteoritskog porekla vec su nastale u geoloskim procesima u toku ili posle magmatskih aktivnosti u okolini Priboja ali drugde, npr. selo Sastavci. U svakom slučaju, one su prirodna retkost i trebale bi da budu pod zaštitom države Srbije.
Da li imate neke pretpostavke kako su uopšte nastale kamene kugle?
Relativno pravilan geometrijski oblik navedenih objekata moze se tumaciti ili formiranjem prirodnih “kalupa” sa odgovarajućim šupljinama ili oblikovanjem u toku izuzetno dugog vremenskog perioda uzrokovano npr. glečerskim aktivnostima. To su dve radne pretpostavke sa kojima započinjemo naša istraživanja.
I kada možemo da očekujemo rezultate analize?
Već u Parizu ja ću se konsultovati sa mojim kolegama geolozima i mineralozima oko tih ovih pribojskih geoloških retkosti. Očekujem da ću vec u septembru ili najdalje u oktobru ove godine imati pouzdane eksperimentalne podatke o njima.
Planirate li uskoro da ponovo posetite Priboj?
Sledeću posetu planiram u toku septembra/oktobra ove godine jer, kao što sam napomenuo, tada ćemo moći nešto više da kažemo o ovim “retkostima”!
Kako izgleda jedan vaš radni dan?
Moj radni dan već godinama počinje izmedju 5-6 sati ujutro a ponekad ranije Tada samo pišem naučne članke i to obično do 13 h. Posle toga razgovaram sa saradnicima o tekućim problemima u vezi sa njihovim istraživanjima ili aktivnostima značajnim za Laboratoriju. Obično to traje do 18-19 h. U Parizu radim veoma mnogo i eksperimentalno jer tamo imam uslova za tu aktivnost.
Geohemija bez rada na terenu je kao nebo bez plave boje. Da bi znali šta je sedimenat mora se znati i gaziti blato. Meni je, ponekad, vrlo zabavno da slušam mnoge kolege iz razvijenih zemalja kada govore o sedimentima a da nisu nikad prali noge od blata! Ova naučna oblast nije kabinetska! Na teren odlazimo rano ujutro obično dzipom koje nam “dodeli” (sa svojim vozačem), recimo, niško javno preduzeće “Elektroistok” ili “Srbijasume” Jednom prilikom smo dobili i helikopter od MUP-a Srbije i to zahvaljujući zalaganju tadašnjeg ministra g-dina Dušana Mihajlovića. Na terenu ostanemo obično do večeri a kad treba i prenoćimo dan-dva. Recimo, jednom smo čak noćili na 1400 m nadmorske visine i imali odličan večernji roštilj! Moj moto je da nauku i zadovoljstvo treba spojiti.
Kada i kako ste počeli da se bavite naukom?
Ja sam detinstvo i dečaštvo proveo u maloj rudarskoj varošici na obalama Dunava u Kostolcu. Već sa osam godina sam silazio u rudnik uglja lignita u Starom Kostolcu. Fosilni ostaci drveta, fosilne školjkice … su učinile svoje da se bavim geohemijom. To je neosporno, mada sam voleo i raketna goriva. Ali to je druga, i pomalo, “neprijatna” priča kad se u nauku umeša politika… A nauka i politika se mnogo razlikuju.
Moja prodica je bila izuzetno siromašna tako da sam već kao apsolvent Katedre za Fizičku hemiju (Univerzitet u Beogradu) radio u Gimnaziji u Višegradu kao nastavnik fizike. Tamo su moji učenici osvojili najvažnije republičke i savezne nagrade u čuvenoj akciji “Nauka mladima”. Moj rad u nauci je počeo u četvrtoj godini studija na Fakultetu za Fizičku hemiju u Beogradu. Moj diplomski rad je potom zapazio naš omiljeni i vrlo cenjeni profesor Slobodan Ristić koji je, inače, doktorirao na Institutu “Maks Plank” u Majncu (Nemačka) kod Nobelovaca Han i Štrasmana. On me je preporučio za Institut za nuklearne nauke u Vinči koji me je prihvatio i pomogao da se razvijem u pravog mladog naučnika.
Razgovor vodio Milija Jovičić u proleće 2007. godine.
Limska regata na relaciji Plav-Prijepolje održana je te godine 13. put . Organizatori su planirali da se ovih 134 kilometra avanture rekom pređe u tri etape za tri dana . Prva etapa od Plava do Berana vožena je 25. maja, druga od Berana do Bijelog Polja, posle koje je organizovan kamp za učesnike na ušću reke Bistrice u Lim , 26. Maja. Trećeg dana su rafting ekipe završile regatu u Prijepolju.Očekivao se veliki broj učesnika, kao i prethodnih godina, ali je zbog lošeg vremena i kiše , u zavisnosti od etape, Limom plovilo 8-9 čamaca . Настави са читањем „Limska regata 2012. , Tifran i Pribojci“
Na današnji dan, 28. maja 1976. godine, nakon 23 godine izgradnje, svečano je u rad puštena pruga Beograd – Bar. Tada je na put ovom prugom krenuo predsednik SFRJ, Josip Broz Tito u pratnji supruge Jovanke, ispraćen na glavnoj stanici u Beogradu od mase naroda. Tada su na svakoj većoj stanici ljudi dočekivali „Plavi voz“ i maršala Tita. Slično je bilo i u Priboju, gde su se na železničkoj stanici okupili odrasli i đaci pribojskih škola kako bi pozdravili prolazak „Plavog voza“. Pre nego što je pruga završena i puštena u rad, ukinut je ćira i pruga uskog koloseka koja je Priboj spajala sa Sarajevom, time je ćira otišao u istoriju svojim zadnjim putovanjem iz pribojske železničke stanice. Pruga Beograd – Bar je jedan od najvećih građevinskih poduhvata SFRJ, probijana kroz neke od najtežih (ali i najlepših terena). U našoj blizini se nalazi i impresivni most železnički most preko Uvca koji pleni poglede putnika.
Železnički most preko Uvca
Danas, 37 godina kasnije, barska pruga i nije u tako sjajnom stanju, najviše zbog neodržavanja, pa je sadašnja srednja brzina na njoj tek negde preko 40 km/h.
Ako imate neko sećanje na otvaranje ove pruge, pošaljite nam ga kako bismo dopunili ovaj tekst.
У суботу, 25.маја 2013. године, у улици која носи име Радмила Лавренчића, првог директора ФАП-а, човека који је најзаслужнији за то да се ова фабрика 1953. године изгради баш у Прибоју, што је касније допринело процвату овог града, постављена је спомен табла, са његовим именом.
Не тако давно, на седници Скупштине општине Прибој је донета одлука да се у Новом делу града на релацији од моста, недалеко од Фабрике, па до скретања у главну улицу додели назив улице по овом човеку, а у суботу је, одмах испод натписа са називом улице постављена ова спомен табла. Тако ће пролазници, који не знају ко је био Радмило Лавренчић, моћи да се упознају са тим зашто се ова улица баш тако зове. Оно што је дало посебну драж овом догађају је било присуство његове супруге Иванке, која је у време његовог рада у Прибоју била архитекта, ту се упознала са Радмилом, заволели су се и остали заједно све док он није настрадао у саобраћајној несрећи. У част постављања ове табле и оживљавања лепих успомена из периода процвата прибојске фабрике аутомобила, заменица председника Општине, Весна Југовић, угостила је Лавренчићеву супругу Иванку на пријему у згради Општине. Пријему су присуствовали и Ацо Цинцовић који је у то време радио са Радмилом Лавренчићем, а касније и сам био генерални директор Фап-а, Нијаз Верем који је био његов први возач, као и Витомир Пјевац, такође један од бивших генералних директора фабрике, за чијег је мандата као председника Скупштине усвојена скупштинска одлука о називу улице.
Додељивањем улици име Радмила Лавренчића, а сада и постављање спомен табле је само један скроман допринос локалне самоуправе и Скупштине општине у име грађања, у циљу неговања сећања на човека, првог директора Фабрике аутомобила Прибој, која је поставила темеље економског и индустријског процвата и просперитета града, у то време.
Pozivamo sve zainteresovane da nam se sutra pridruže na planinarenju do Crnog Vrha. Molimo sve zainteresovane da se pojave između 7:30 i 8:00 sutra kod žičanog mosta. Polazak je u 8:00. Meteorolozi za sutra najavljuju vedro nebo i hladno vreme, pa se u skladu sa tim obucite, toplu odeću i udobnu obuću (čizme, cipele, dublje patike). Ponesite sa sobom i rezervnu preobuku da biste se presvukli kada se preznojite. Osim hrane ponesite i flašu vode. Vidimo se sutra. Planirani povratak u Priboj je između 16 i 17 časova. Planinarenje organizuju Alen Đozgić i Milija Jovičić.
Pogled na Priboj sa Crnog Vrha (Foto: Alen Đozgić)
Pozivamo sve zainteresovane građane da nam se pridruže ovog vikenda na planinarenju od Priboja do Crnog Vrha. Svi zainteresovani neka se jave na e-mail ili na našu facebook stranicu kako bi dobili više informacija. Ovaj vikend će prema predviđanjima meteorologa biti hladan, pa je potrebno obući topliju odeću i obuću u slučaju da idete na planinarenje sa nama. Ponesite sa sobom i zalihe vode, nešto hrane i dobrog raspoloženja. Vidimo se!
Pored susreta sa zanimljivim ljudima na planinarenjima i sa njihovim životnim pričama, moguć je i susret sa divljim životinjama. Jedan takav susret je ovekovečen na fotografiji ispod. U pitanju je divlja svinja i blizak susret sa njom u kanjonu Uvca novembra 2008. godine. Vidimo se na planinarenju početkom marta, očekujte uskoro više informacija 🙂
Naš cilj је Sjenica — gradić na Реšterskoj visoravni, okićenoj zelenim, nepreglednim раšnjacima. Vise od dva sata voznje ostavio je za sobom kamion FAP-a „Četvrtak“ , dok nije savladao uspon Miloševa dola i Govednjaka.
Mašina sopti i s’ naporom savlađuje strminu Каraule i Aljinovića, odakle se brzo stiže u Sjenicu. Čista i gostoprimljjva, ona ljubazno dočekuje goste. Pošli smo da posetimo prvenca Fabrike automobila Priboj, kamion 6GGF-L, koji je ovde, u jesen 1953. godine, stigao u „Autotransportno preduzeće“ sa šefom računovodstva Vehbom Vrcićem, vozačem Karlom Egerom, austrijancem, koji je onda boravio u ime „Saurera“ u Priboju i vozačem Numanom Zekićem koj i i sada, posle deset godina, radi u Autotransportnom preduzeću.
Susret sa prvim vozilom naše fabrike bio je za nas vrlo svečan. Neku potajnu snagu i posebno osećanje radosti osetili smo kada smo stali pred „Šestaka“, tek pristiglog sa daleke voznje.
Posiveo od prašine, uprskan blatom, ovaj pionir naše automobilske industrije, činilo nam se , bio je ponosniji nego ikad. Za njim je ostalo desetine hiljada kilometara pređenih vrletima i primitivnim putevima brdskih predela .
Ugledao je sve puteve Jugoslavije, i gotovo da nema mesta u zemlji gde nije stigao prvi FAP-ov „“Šestak“.
Ovo je prvenac naše fabrike —„“Šestak“, koga su nazvali „Labud“. Čovek u kožnom kaputu је Numan Zekic prvi vozac ovog vozila
Numan Zekjc je njegov prvi vozač. Sačuvao је iz 1953. godine i prvi snimak našeg pionira. Desetine građana okupilo se oko kamiona sa oznakom FAP-a, čija je pojava izazivala pravu senzaciju na sjeničkim ulicama .
— Као danas se sjećam, kaze Numan, koliko sam bio radostan onog jesenjeg dana 1953. godine kada sam prvi put sjeo za volan FAP-ovog kamiona. Šest meseci sam ga vozio bez predaha. lšao је „Šestak“ poslušno i onuda kuda se nije moglo zamisliti. Građani su bili ponosni što је prvo FAP-ovo vozilo došlo u njihov grad.
Gledamo „Šestaka“ i divimo mu se. On је napunio 10 godjna. Deset godina neumornog putovanja i „ambasadorovanja“ jugoslovenskim drumovima.
Evo prvog FAP-ovog autobusa. Njega su proizvele neiskusne, mlade ruke.
Iza „“Šestaka“ parkiran је i FAP-ov autobus kupljen 1954. , i njega je vozio Numan Zekić, а pored njega Alija Čerkez i Salih Bronjo. Prvi ga je vozio Muharerm Kaćevac. Punih 8 godina putuje ovaj neurmorni putnik na relacijama prema Novom Pazaru, Prijepolju i dаlје, prema svim većim mestima Jugoslavije. Njjm su svi zadovoljni i raduju se kad njime putuju jer je udoban, brz i skladan. Nimalo oronuo, vitak, belesao se na suncu pored čilog „“Šestaka“.
— То su odlicna kola, kaže Brojo, čini mi se da mu je glavna odika izdržljivost. Njime najradije krećem na put.
Ovaj autobus je prvi proizveden u Pribojskoj fabrici i on je pionir u svojoj vrsti, neisluženi vojnik pred kim stoje jos neproputovani putevi.
Ovo je prva hladnjača.Svakadnevno saobraća na relaciji Sjenica Sarajevo . Prvi vozac hladnjace је Alija Čerkez
Маlо dаlје je prva jugoslovenska hladnjača FAP-ove proizvodnje. Svakog drugog dana ona doputuje iz Sarajeva u Sjenicu, prolazeci pritom jednu od najtežih relacija drumskog saobracaja.
— Hladnjača је odlično vozilо, kaze Alija Čerkez, čak i tamo gde su skeptici smtгatrali da je nemoguce njome putovati. Ja sam ponosan sto prvi vozim naše prvo vozilo — hladnjacu. Putovao sam njome i u inostranstvo: u Italiju, Bugarsku- Svuda je bila postojana, ogromna i vitka.
I tako, u Sjenici se nalaze sva tri prvoproizvdena vozila Fabrike automobila. Jedno već ove godine slavi svoju desetu godišnjicu, zajedno sa radnom zajednicom koja je u vrletima Sandžaka, u nekadašsnjem bespuću, izrasla u ogromnu fabriku automobilske industrije Jugoslavije.
Sа njom živi i „Šestak“ koji deset godina juri drumovima naše zemlje i ponosno nosi ime FAP-a.
Oni su montirali prva vozila
Doživljaj je zaista fantastičan za svakog onog koji prvi put stupi u taj nepojmljivi prostor koji odjekuje zaglušujućim ritmom motora, prostor u kome se ljudi gube u površine strugova, šasija i kranova. Kao da se ljudi tu ne susreću i ne primećuju…
lzgled vara. FAP — to je ritam mašina i motora, ali i ritam ljudi. FAP je ritam naše motorizacije, one posleratne i , možda, one koja će doći, dolaziti …
Cela montaža iz prvih dana proizvodnje
U ogromninm prostorijama hale Montaže , ljudi su nekada, pre deset godina, svemoguću matematičku formulu kretanja vozila pretvorili u čelik , čelik u vozilo, vozilo u svoju budućnost.
Bile je to ogromna stvar , to pretvaranje formule, taj ritam ….
Da, bile je to ogromna stvar, te 1950. i 1951. godine uhvatiti se u koštac s prirodom. Savladati njene ćudi i pobediti je, jer tada su nekolicina radnika zakopali prve pijuke na ledinu gde je danas fabrika, i nisu znali da li se gradi fabrika ili nešto drugo. Zato su kopali brzo i bez predaha, u želji da sagledaju prve konture onog što prave. Iz te radoznalosti izgleda, a sigurno je da je bilo i nešto drugo po sredi, nikao je prvi fabrički dimnjak u ovom kraju. I to je bila prva pobeda. Nicali su gvozdeni nosači, ukrštao se čelik sa žuljeviima i sve manje su čelični stubovi mrsili jutarnju maglu Limske doline.
I došla je potom druga pobeda.
Red je zaustavljen za jedan minut. Radnici su hteli da ovekoveče ovaj trenutak montiranje prvog vozila. Na slici su prvih pet montera, sleva na desno: Cane Tomić, Rahmo Šahović, Muradif Sukić, Pavle Milošević, Daut Hasanagić
Tog 10. septembra 1953. godine montirano je prvo FAP-ovo vozilo 4GE-L. Bio je to, u stvari, „Četvrtak“ firma „Saurer“ koja je poslala ova vozilo da se na njemu uče budući monteri . A njih je tada bilo svega petorica: RamoŠahović, Daut Hasanagić, Pavle Milošević, Muradif Šukić i Cane Tomić.
Radna grupa montaže u nastanku
Nije trebalo dugo čekati pa da sa linijske trake siđe prvo vozilo koje je nosilo znak — FAP. Taj ohrabrujući ritam mašina i motora počeo je tačno u 10 časova i 30 minuta , pre podne, 30. oktobra 1953. godine. Zvuk fabričke sirene je označio znak za uzbunu. U krugu fabrike sjatili su se radnici i radoznalo iščekivali da direktor Autotransportnog preduzća iz Sjenice preuzme prvo Fap-ovo vozilo. Bio je to „Šestak“ — 6 GGF-L. Uz gromoglasno „URAA“ i uz pisak sirene , tresnula je flaša šampanjca o karoseriju vozila.
Radosni poklici, uzbuđenja, a možda i po koja suza radosnica, zvuci fabričke sirene, sve je to pratilo vozilo, prvo FAP-ova vozilo, sve dok nije iščezlo sa vidika .
Jednom je izgledalo nemoguće . I veličina tog „nemogućeg“ ležala je baš u tome u tome —što je taj dan označavao prodor u nemoguće.
Oni su eho vremena koje se nastavlja u punom sjaju svoje perspektive.
Svaka čast našoj jugoslovenskoj motorizaciji, all FAP je otkucaj njen, on je ritam te matorizacije, FAP je mladost i starost naše socijalističke industrije i njen progres.
Jer, u tom prvom ritmu radilo se ručno, sa drvenim podmetačima i razmontiranom dizalicom .
Pa ipak, krajem te godine bilo je sve više montera, više radnika i više alata. A danas u toj montaži ima ih dvadeset puta više . Danas oni za 8 sati sa linije izbace 18 vozila .
zato ne treba zaboraviti njih petoricu : Dauta, Rama, Pavla, Muradifa i Caneta .
I ako se neko prvi put zaputi kroz posni krš sandžačkih prevoja, vrh fabričkog dimnjaka, fapovog, ugledaće iz svakog kraja, videće budućnost ovog kraja.
FAP ne izrađuje samo vozila, on izgrađuje i ljude. A to je najveća snaga onog što jesmo i što postajemo…
Predhodnik naših današnjih vozila — kamion firme „Saurer“ iz Beča. Otkupljena licenca i prve probne voinje. Ispitivanje „Saurerovog“ vozila trajalo je dugo, dok nije doneta konaena odluka
www.priboj033.com, priređeno na osnovu publikacije „10 godina FAP-a“, 15.9.1963.
Osim uživanja u prirodi i njenim čarima, jedan od najzanimljivijih momenata je susretanje sa poznatim osobama iz grada, ili sa meštanima. I svako od tih susretanja ima svoju priču, nekada su to anegdote i zanimljivosti, nekada životne priče kako se nekada radilo i kako su vremena danas drugačija. Ovaj susret sa profesorom Milojem Ćetkovićem je ovekovečio Alen Đozgić u pećini na Malom Biću. Podsećamo vas da će tokom marta biti organizovana šetnja po planini, a neka destinacijai ruta pešačenja ostanu tajna za sada
Prenosimo vam danas tekst iz nedeljnika „Vreme“ koji je pre dve godine napisao Muharem Bazdulj, književnik, a posvećen je priči o prijateljstvu između Miloša Vidakovića i Ive Andrića. Vidaković je rođen u Štrpcima, iako Štrpca ne pripadaju opštini Priboj, smatramo da ipak treba da znamo da je jedna takva pesnička veličina rođena u našoj blizini.
Piše: Muharem Bazdulj
NASTUPAJUĆE, 2011. GODINE NAVRŠAVA SE POLA VEKA OTKAKO JE IVO ANDRIĆ DOBIO NOBELOVU NAGRADU. TIM SU POVODOM VEĆ NAJAVLJENE RAZLIČITE KONFERENCIJE I MANIFESTACIJE. NEKAKO U SENCI PEDESETOGODIŠNJICE NOBELOVE NAGRADE, OSTAJE ANDRIĆEVSKA – STOGODIŠNJICA. ISTE GODINE SE, NAIME, NAVRŠAVA TAČNO JEDNO STOLEĆE OTKAKO JE ANDRIĆ UŠAO U SVET KNJIGE I KNJIŽEVNOSTI. U BROJEVIMA 18 I 20 SARAJEVSKE BOSANSKE VILE1911. GODINE OBJAVLJENE SU ANDRIĆEVE PESME; IZMEĐU OVA DVA IZDANJA, U BROJU 19, DAKLE, OBJAVLJENA JE PESMA MILOŠA VIDAKOVIĆA U KOJOJ SE ZAZIVA ANDRIĆ
Miloš Vidaković i Ivo Andrić
Pišući u svojoj knjizi Rani Andrić o sarajevskim gimnazijalcima koji su se okupljali oko Dimitrija Mitrinovića, Miroslav Karaulac kaže: „Andrić je u ovoj družini već imao nešto slave i zvuka. Bosanska vila koja je u ono doba važila za samo meru duhovnih vrednosti objavila mu je 1911. dve pesme – U sumrak i Blaga i dobra mesečina, promovišući prva njegov rani pesnički dar. Te godine njegovo ime je već prepoznatljivo barem u sarajevskom duhovnom vilajetu.
‘Gle, Ivo, već su jablani žuti I sve je sumorno – sumorno…’
obratiće mu se Miloš Vidaković pesmom objavljenom te iste, 1911. godine uBosanskoj vili, koja je sačuvala nešto od tih šetnji i te jeseni, od teme i razgovora i gimnazijske ustreptalosti pred putevima života.“
Pribojski kraj obiluje lepim planinama, lepšim od turističkih centara, ono što je nepoznato velikom broju ljudi, jesu prirodne lepote kojima naš kraj obiluje. Stara četinarska, borova šuma, sa stoletnim borovima na Crnom Vrhu, sa lepim visoravnima (Ljeskovac i selo Brezna), Sa severne strane Crnog Vrha protiče reka Uvac i čini prirodnu granicu između opština Priboj i Čajetina. Crni Vrh je idealan za pešačke ture od Rače do Brezana, staza može tokom proleća da posluži za planinski biciklizam, tu je i Banjsko Brdo.
Pogled sa Lisne Stene na Durmitor i Sinjajevinu (Foto: Alen Đozgić)
Sa druge strane, jedan od bisera, Lisna Stena, i mešovita listopadno – četinarska šuma. To je i fantastična litica koja ima oblik trougla, kojoj možete prići tokom zimskih i prolećnih dana. Iznad Lisne Stene možete nastaviti put Pobijenika (gde je i granica između opština Priboj i Prijepolje). U stenama Lisne Stene se nalazi i mala pećina, koja za sada nije dostupna običnim ljudima. Na Lisnoj Steni je i jedan od najpitkijih izvora vode – Sokolova česma.
Nizvodno Limom, sa desne strane se nalaze Mali i Veliki Bić. Na Velikom Biću u letnjim danima možete sresti konje koji slobodno lutaju vrhom, i inače nisu agresivni prema ljudima. Južno u našoj opštini, nalazi se i najveći vrh na Javorju – Ober sa 1486 metara nadmorske visine.
Hodanje planinama može da bude i zanimljivo zbog susreta sa drugim sugrađanima, kao i upoznavanja sa zanimljivim životnim pričama. Tokom leta možete na branje divljih malina i kupina na Crnom Vrhu (tokom jula i avgusta), kao i branje sremuša (s proleća), ili drugih lekovitih biljaka.
Više o svim rutama i putevima, kao i susretima tokom planinarenja, uskoro na ovom sajtu.
Ako budete zainteresovani za planinarenje, javite nam se, a mi ćemo vas obavestetiti o akcijama koje se prvom prilikom s proleća budu izvodile.
