Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Naš sugrađanin, Jovica Spajić, najpoznatiji ultramaratonac sa ovih prostora, krenuo je pre 6 dana na jedan od najsuroviijih ultramaratona na kome otkriva Aljasku i sebe, ispitujući granice izdržljivosti.
Najsuroviji ultramaraton
Trka Iditarod Trail Invitational, je najduži zimski ultramaraton na stazi dugoj 350 milja (563 km) , u surovim predelima Aljaske, gde temperatura ide u minus i do 60 stepeni celzijusa. Ovaj svojevrsni test i fizičke i mentalne izdržljivosti u trajanju 30 ledenih zimskih dana i noći takmičari prelaze na skijama, biciklima ili pešačeći.
Na celoj dužini ove surove rute takmičari imaju na raspolaganju samo 6 mesta za odmor, to su obično šatori koji se greju i u kojima može da se odmori i spremi hrana Sve što im je potrebno takmičari nose sa sobom.
Jovica pobeđuje
Spajić se nalazi na nekih 70 kilometara do cilja u McGrathui, drugoplasirani je trenutno 60 kilometara iza njega. Jovica vodi od početka trke i najverovatnije će biti prvi takmičar koji će kroz cilj proći na nogama.
У часопису „Цариградски гласник“ , броју који је изашао 24. фебруара 1900. године, детаљно је описана прослава Савиндана у Прибоју.
Прослава је организована у школи у школи- капели – метоху манастира Бање . Испод копије странице из часописа која није најбоље читљива следи препис који покушава да задржи оригиналност чланка .
Kada te u Priboju naprave a u Sloveniji neguju možeš da računaš na dug život i dobru karijeru, uz funkcionalnost i u odmaklim godinama.
Vatrogasno vozilo Dobrovoljnog vatrogasnog društva Vodice u Sloveniji, autocisterna FAP iz 1979 godine, ne samo da pleni svojim gospodsko oldtajmerskim izgledom, već je i u top formi, što je potvrđeno i na najnovijem tehničkom pregledu. Nedavno je učestvovao u izgradnji puta Vodice-Brnik, obezbeđijući dovoljne količine vode za građevinske mašine. Kažu da nije bilo prolaznika ko ji nije zastao da mu se divi.
U poznatoj emisiji drugog programa Radio Beograda, „Govori da bih te video“, o odgovornosti, radoznalosti, povezanosti u životu, preosetljivosti… govori glumica GalaŠalipur.
Priboj simpatična i čista varošica . Predsednik opštine Priboj odbija da primi platu. Skoro svaka kuća ima kafanu. Patrijarh dolazi u Priboj da osvešta crkvu za koju su i muslimani dali dobrovoljne priloge. U planu izgradnja hladnjače i silosa.
Sledi prepis članka koji je izašao 9. septembra 1940. godine u časopisu Vreme . Ovaj opis Priboja i njegovih stanovnika, (uz razgovor sa gospodinom Dobrosavom Stevovićem, tadašnjim predsednikom opštine), je tako detaljna i živopisna razglednica , da predstavlja svojevrsan vremeplov u Priboj pre 80 godina, vreme pred Drugi svetski rat . Povod dolaska novinara Ljubomira Ivezića, u „malu varošicu Priboj na Limu“ je izgradnja crkve-spomen kosturnice, koju je sedam dana kasnije osveštao tadašnji patrijarh Gavrilo.
Jedan od nekada najlepših hotela u jugozapadnoj Srbiji – hotel „Priboj“ u centru starog Priboja, otvoren 1950. godine, kasnije poznat pod imenom hotel „Bić“, vremenom je umesto da raste – propadao i potpuno dotrajao i ruiniran dočekao novi vek. Tek prošle godine, prelaskom u vlasništvo kompanije Grand Stroy, počele su pripreme za njegov novi život, pod imenom „Terme 36.6“. Kako Turistički Svet saznaje od Marije Miladinović, savetnice za hotelijerstvo u ovoj kompaniji, trenutna investicija kompanije Grand Stroy obuhvata više od 7 miliona evra. Ovom investicijom kompanija je svoju delatnost proširila i na ugostiteljstvo i turizam, a novi hotelski brend “Terme 36.6”, već sada je to očigledno, nadmašiće očekivanja svojom kreativnošću i inovativnošću u svim segmentima poslovanja. Kada u maju sledeće godine bude otvoren, ovaj hotel i čitav kompleks koji predstavlja sastavni deo jedne nove sveobuhvatne hotelsko-turističke priče u Priboju i Pribojskoj banji. – Ovaj projekat se, inače, realizuje na nagovor predstavnika lokalne samouprave, a uz veliku želju vlasnika kompanije da učini nešto lepo za svoj grad, i da od nečeg što je bilo ruglo, postane biser ovog kraja – ističe Marija Miladinović.
– Ukupna investicija obuhvata hotel „Terme 36.6“ sa 4 zvezdice u centru starog Priboja, koji se prostire na 5.000 kvm. Vrednost ove investicije je veća od 3 miliona evra, dok je vrednost luksuznog Spa i Wellness centra u Pribojskoj banji, pod istim imenom – „Terme 36.6“ (što predstavlja temperaturu lekovite banjske vode), veća od 2 miliona evra, a vrednost investicije kompleksa predsedničkih vila sa bazenima, okruženih sportskim terenima za mini fudbal i košarku, teniskim terenom i zoološkim vrtom, iznosi 2.5 miliona evra! Svaki od ovih objekata predstavljaće jedinstveno i nezaboravno iskustvo budućih gostiju.
Hotel „Terme 36.6“, koji je već građevinski potpuno završen, ima 80 komfornih soba, od kojih je 6 apartmanskog tipa, modernog i luksuznog dizajna, savremeno opremljenih. U sastavu hotela je i savremeni medicinski blok, dve banket sale sa 150 i 350 mesta, pogodne za organizovanje većih i manjih poslovnih skupova, ali i različitih proslava, kao i á la carte restoran i bar sa bogatom ponudom internacionalne kuhinje. Inače, od hotela do Wellness i spa cetra u Pribojskoj banji sa lekovitom vodom (koja je blagotvorna u lečenju reumatoloških oboljenja, posttraumatskih stanja, sportskih povreda, neuroloških oboljenja i dr.) i nazad, biće organizovan redovan transfer gostiju.
– Ali nešto zaista posebno zbog čega će Priboj postati veoma atraktivan i za najzahtevnije goste je kompleks luksuznih vila, koje su sinonim za visoke standarde kvaliteta, komfor i udobnost – naglašava Marija Miladinović. – Ovaj neobičan kompleks sastoji se od tri vile, od kojih svaka dočarava arhitektonski, građevinski i enterijerski stil jednog razdoblja – vilu iz XIX, XX i XXI veka. Sve tri vile povezane su podzemnim tunelom. Čitav kompleks imanja biće ozvučen, pa će gosti, čak i kad su u šumi, uživati u prijatnoj muzici. Jeleni i srne koje će slobodno šetati imanjem gosti će moći da hrane i da uživaju u kontaktu s njima, povezujući se tako prisno s prirodom. Kako nam je dobrobit i zadovoljstvo gostiju najvažnije, pripremamo mnoštvo zaniljivih aktivnosti zbog kojih će im boravak u našim objektima biti uistinu nezaboravno iskustvo.
Mi iskreno verujemo da hoće, jer kada neko živi za to da doprinese da njegov zavičaj bude dobro mesto i za život i za posao, kao što to čini Goran Despić, vlasnik kompanije Grand Stroy, investitor hotela „Terme 36.6“, uspeh je zagarantovan.
– Želja investitora je da ovaj hotel bude mesto susreta, poslovnih uspeha, prijatnih druženja sa porodicom i prijateljima, svečanih i posebnih trenutaka, a prepoznatljivo gostoprimstvo ovog kraja, ljubazno osoblje, kvalitetna usluga i vrhunska gastronomska ponuda predstavljaće pečat ovog brenda – kaže Marija Miladinović, dodajući da je ovo samo početak razvijanja hotelskog biznisa uz poštovanje najviših standarda kvaliteta, u okviru kompanije Grand Stroy. – Čim sledeće godine u maju otvorimo hotel u Priboju, ulazimo u novi projekat: izgradnju luksuznog butik hotela s 5 zvezdica u Pribojskoj banji! Izazovima nikad kraja ali, ako me pitate šta mene lično najviše raduje, to su projekti koji poput ovog definitivno doprinose jačanju naše domaće turističke ponude – istakla je za Turistički Svet Marija Miladinović, savetnica za hotelijerstvo u kompaniji Grand Stroy u Priboju.
Jedna porodica iz Priboja, (Hana, Amra i Đole), već nekoliko godina živi i radi u Kini. Hana tamo ide u veliku školu. Na školskim sportskim igrama učenici su prezentovali razne aktivnosti sa izbornih predmeta, (Hana je izabrala umetničke nastavne predmete), i u okviru njih predstavili različite zemlje.
Amra, Hana i Đole sa razrednom
Drugari se pootrudili
Hanini drugari su odlučili da, zbog nje, predstave Srbiju o kojoj im je pričala. Potrudili su se-obukli su majice sa zastavama Srbije, puštali pesme iz Srbije, a na velikom platnu su prikazivane fotografije kulturnih i istorijskih znamenitosti iz Srbije.
Na današnji dan 1915. godine u selu Kratovu, Priboj, seoska slava Prokoplje, (Sv. Prokopije, 21. jul po gregorijanskom kalendaru) i seoski vašar naravno. Na maloj zaravni u hladovini četinara u podnožju brda Oštrik, čuje se svirala i igra kolo. Tamo podalje za skromnom sofrom na travi okupile se žene, njih dvadesetak, i nešto žučno diskutuju.
One iz Despića su najupornije,
.. da idemo, šta vam je, samo da zovnemo i Banjanke, Rutošanke i Radoinjke … samo što pre, pre Ilindana, ako ostane po Ilindanu nema od tog ništa.. kazala je Krstina.
Tako su se žene Kratova dogovorile da krenu u posetu svojim muževima. Krajem jula, ratne1915. godine, tridesetak žena iz Kratova, kreće u posetu svojim muževima, koji su godinu dana pre mobilisani u vojsku i nalaze se na položajima pored reke Drine.
Gledajući ih kako zamiču prema Zlatiboru, Jovanka je tužna, i gorko plače. Ona nije mogla poći da poseti svoga muža Ljuba, jer za tako dalek put trebaju dobri opanci, a njeni su dotrajali i na dugom putu bi se raspali. Gledajući je tako tužnu, njena jetrva Pavlija je razmišljala: „nije prošlo ni petnaest dana kad je došla za našeg Ljuba, a njega digoše u vojsku, šta će sad nesretnica sama“, pa izu svoje opanke koji su bili još dobri i pruži ih Jovanci: „obuj i idi, stići ćeš ti njih, i pozdravi nam puno Ljuba, a ja ću obuti te tvoje“.
Presrećna Jovanka je pohitala, stigla i kao trideset i treća priključila se grupi nadomak reke Uvac. Odmah je, među ženama, prepoznala Krstinu, suprugu Ljubovog rođaka Marka Gudurića. A Uvac nadošao od kiša koje su tih dana padale i odneo drveno brvno preko koga se prelazilo na drugu stranu. Bile su očajne i razočarane.
„Neda nam se … da se vratimo, nema nam druge … neka sila neda … e sanjala sam ja …“ komentarisale su žene. „Šta da se vratimo, nemojte biti lude, šta ste se prepale, zaboravite to što ste sanjale, nego da se izujemo, sukne zavrnemo, i gazimo, ja ću prva ne bojte se“, ljutito im je odgovorila Jovanka i počela da se izuva.
Jedna po jedna sledile su Jovanku, i krenule. Jovanka je uz tiho „pomozi Bože” zakoračila u vodu, “pomozi Bože, pomozi Bože …“ prihvatile su i ostale žene i krenule za njom. Držeci se za ženu do sebe Jovanka je polako ispitujući dubinu vode išla napred. Korak po korak pregazile su reku i nakon dva dana pešačenja preko Zlatibora i Tare stigle na svoje odredište.
Sve su imale sreće, našle su svoje muževe žive i zdrave, ostale dva tri dana pa nazad kući. Devet meseci kasnije, u dva dana, njih osamnaest se porodilo. Šesnaest dečaka i dve devojčice. Među porodiljama su bile Jovanka i Krstina. Jovanka je rodila sina Sretena a Krstina sina Ratka. Ova deca nikada nisu videla svoje očeve jer su svi ostali na bojištima Velikog rata.
Autor: Slavoljub Gudurić
*Sreten koji se pominje u priči, koga je rodila Jovanka, je prvoborac i Partizan Sreten Gudurić, čije ime nosi pekarska industrija u Užici
TV lice Danila Mašojevića znamo po uvek inspirativnim uključenjima u program sa terena. Pričao nam je kako podnosi ustajanje pre petlova, šta voli u rodnom Priboju, ali i šta gledaoci mogu da očekuju od 1. juna kada će uz Nevenu Madžarević biti deo jutarnjeg programa Televizije NOVA S „Probudi se“.
Rano ustajanje samo po sebi nije šala, a kako li je tek onima koji rade jutarnje programe, koji treba da su vedri čim otvore oči jer gleda ih toliko ljudi… Danilo tvrdi da je njemu to do sada išlo odlično.
“Možda zato što sam tu malo normalniji od drugih. Obično ljudi ustaju, odmah se oblače i idu na posao. Ja ustajem pola sata pre toga, pravim sebi doručak i onda tek mogu da profunkcionišem, pa mi ne pada teško.“
Ipak, to ne znači da noću može da banči.
“Ranije sam teško objašnjavao ljudima da ne mogu da dođem na žurku koja počinje u 10 uveče jer sam u devet uveliko laku noć deco. I dešavalo se, dok sam u prethodnom stanu imao cimera, bude tu i veće društvo, pa oni kreću u grad, a ja već u pola osam mrtav, duša mi spava. Onda se zezaju, pokucaju na vrata sobe i počnu da mi pevaju”, priča Danilo.
Kaže i kako to rano ustajanje ima i nuspojave, pa se dešavalo da, kad ima slobodno veče, u kafani s društvom odspava jedno pola sata od deset do pola 11, naslonjen uz zid, sa sve muzikom.
Uprkos tim sitnim propratnim čarima, Danilo kaže da je jutranji program najlepše raditi, pogotovo leti. Uveren je da će tako biti i sada, kad od 1. juna bude startovao sa Nevenom Madžarević u jutarnjem programu Televizije NOVA S “Probudi se”. Njih dvoje su i ranije radili i uvek im je bilo zanimljivo.
“Jednom je imala predlog da se zatrpam u pesak, pa sam se javio tako što mi je samo glava virila iz peska. A jednom sam u uključenju u program umalo umro od smeha. Bilo je neko šišanje pasa, a žena koja radi u salonu je počela da priča o tome kako im je jedan komšija svakog dana dolazio da pita da mu ošišaju mačora.“
Nije dosadno ni dok čeka da se upali kamera pred uključenje u program.
“Tad pevam. Tako je Nataša Miljković zavolela narodnjake uz mene, pa sad sluša i Draganu Mirković i Hanku Paldum i Miroslava Ilića, pošto je shvatila da pevanje narodnjaka naglas podiže raspoloženje. Zato sam joj prva dva jutra kad je počela da radi na N1 slao glasovne poruke mog grlatog pevanja.“
A da li će pevati i u novom jutarnjem programu, šta da očekuju gledaoci?
“Sada ću u početku biti zadužen za ‘Probudi se’ subotom i nedeljom. Trudićemo se da malo opuštenije pristupimo svim temama, što ne znači da će one biti samo opuštene, bavićemo se i društvom i politikom i kulturom i zabavom, ali najpre ćemo gledati da pružimo prostora kreativnim ljudima i da bude što više uključenja iz Srbije, ne samo iz Beograda, kako je uglavnom sada. Imamo super ekipu dopisnika. Zato verujem da će do kraja leta svi navići da se bude sa nama.
Želja im je, nastavlja Danilo, da kada neko radnim danima u 5:55 ili vikendom u 6:55 prebaci kanal na NOVA S, zna da će tu moći da ostane naredna dva sata, da dobije sve servisne informacije, vremensku prognozu i najvažnije vesti, ali i da upozna nove ljude ili da iz novog ugla čuje nešto o aktuelnim temama.
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
Kad nije na poslu, Danilo voli da putuje. Zato se raduje prvom prelasku granice, čim bude prilike, ili makar putešestviju po Srbiji.
“Viđam se i sa drugarima. Imam i društvo iz rodnog Priboja, nas šestoro se stalno viđamo. I moji dolaze u Boegrad, baš nedavno za ramazanski post su mi doneli pitaljke. To su izdužene lepinje sa kimom koje se prave samo tokom ramazanskog posta.“
Kada ode u rodni grad, obavezno prošeta starim Pribojem, ode u čaršiju, kaže, tu je najlepše druženje.
“Super mi je što imam društvo s kojim sam blizak još od vrtića. Oni mi uvek kažu vidi kakav si na ovoj fotki, uvuci stomak, kreveljiš se…“
Raduje se Danilo i što je dobar tim uz njega i na novom poslu.
“Došla nam je i Jovana Milojčić. Ona će se baviti zabavnim temama, pa smo pojačani u svim segmentima. I već sada se svi super pripremamo. Meni je ovo treći ili četvrti put da krećem ispočetka, navikao sam. Ipak, mnogo znači što je ekipa super, tu smo jedni za druge. Ljudi su najvažniji, sve drugo se da lako rešiti“, zaključuje Danilo.
Prvi zaraženi Kovidom-19 u Peruu zabeležen je kada i u Srbiji – 6. marta. Ono što Peru izdvaja od drugih zemalja je procenat izlečenih. Peruanac poreklom iz Priboja kaže za RTS da se čitav društveni život preselio na internet. Vlada Perua je ograničila kretanje po polu, pa je ženama dozvoljeno da izlaze parnim danima, a muškarcima neparnim.
Milovan Radović , Peruanac poreklom iz Priboja rekao je za RTS da je stanovništvo moralo da nauči da živi bez kontakata sa drugim ljudima, zato se čitav društveni život preselio na internet.
Prema njegovim rečima, većina ljudi radi od kuće. „Iako se to u početku činilo nemogućim, za sada uspevamo. Ulice Perua su potpuno prazne“, rekao je Radović.
Vlada Perua je ograničila kretanje po polu, pa ženama je dozvoljeno da izlaze parnim danima, a muškarcima neparnim.
Milovan Radović / Peruanac poreklom iz Priboja
Radović kaže da je tako mnogo lakše uočiti ljude koji ne bi trebalo da budu napolju. Na ulici mogu biti samo oni koji imaju radne dozvole, kao novinari ili oni koji idu kod lekara.
„Da ne bi bilo zloupotreba, uvedeni su parni i neparni dani za muškarce i žene i tako je olakšan rad vojske i policije“, rekao je on.
Nedeljom nikom nije dozvoljeno da izlazi, ne radi ništa, čak ni apoteke. Mere su oštre, ali ako imate opravdan razlog kao što je odlazak u bolnicu, verovatno će vam vojska pomoći da do nje stignete.
Peru beleži manje od 2.300 slučajeva zaraženih, a oprovalo se gotovo 1.000 ljudi.
Radović kaže da zdravstveni sistem nije dobar, a rezultati su dobri jer se reagovalo brzo na pojavu virusa. Prvi smrtni slučaj se dogodio kada je policijski čas uveliko bio na snazi.
Zahvaljujući tome, zdravstveni sistem za sada nije pretrpan kao u Španiji, smatra Radović.
Ne očekuje da će policijski čas biti ukinut tako brzo i smatra da će trajati najmanje još mesec dana – ima oko 70 odsto ljudi koji moraju da idu na posao, da bi preživeli.
„Ako se to desi stvar bi mogla da izmakne kontroli. Ekvador koji je blizu prolazi kroz krizu. Mislim da će ukidanje policijskog časa morati da se odliži“, istakao je on.
U Peruu, gde živi oko 250 Srba druge i treće generacije, nema zaraženih prema njegovim saznanjima.
„Moj brat koji živi u Beogradu je gotovo sa svima u kontaktu. Koliko znam svi su dobro i nadam se da će tako i ostati“, zaključio je Radović.
Sinoć je u Novom Pazaru, u 81. godini, preminuo likovni umetnik Hidajet Hido Masličić.
Hido je rođen 1939. godine u Beranama, gde je završio osnovnu školu.Tu je i počeo da radi kao nastavnik, zatim je prešao u Priboj. Umetničku školu završio je u Herceg Novom. Studije na Pedagoškoj akademiji započeo je u Ljubljani, nastavio u Sarajevu, gde je diplomirao 1972. godine.
U Priboju je živeo i radio, u prosveti je proveo ceo radni vek, a 1999. godine se preselio u Novi Pazar.
Imao je veliki broj kolektivnih i samostalnih izložbi, a kao likovni pedagog osvojio je mnoge nagrade sa učenicima.
U San Francisku, Moskvi, Oslu, osvojao je i međunarodne nagrade. Dobitnik je i međurepubličke nagrade za slikarstvo „Pivo Karamatijević“, 1970. godine, i Vukove nagrade „Zlatno pero“ 1988.
Izloža u Zavičajnom muzeju u Priboju
Zadnji put je u Priboju izlagao u Zavičajnom muzeju, u avgustu 2016. godine.
Poznati su njegovi akvareli na koje je prenosio mir i specifičnu atmosferu staropribojske čaršije.
Radeći sa mladima u Priboju, Hido je prepoznao talenat i u Nailu Ćeloviću, koji od 1992. godine živi u Holandiji gdje je veoma priznat slikar.
I u Pazaru je nastavio da radi sa mladima gde je pod njegovim mentorstvom i zadnjih godina, dosta mladih slikara započelo svoj rad.
Naš zemljak koji sa porodicom u Kini živi godinama priča o trenutnoj situaciji.
Ljudi iz jugozapadne Srbije, Sandžaka, Raške oblasti ili kako ko već voli da zove ovaj kraj, nema puno, ali su dobro raspoređeni po svetu. Ova lokalna pošalica postaje sve istinitija, pa tako pored uobičajenih destinacija za rad u inostranstvu, zapadne Evrope, Skandinavije, Amerike, Australije, Rusije, sada sve više zemljaka imamo i u Kini.
Dobra zarada
Razlog za to je prilično dobra zarada koju u Kini nude za nastavnike engleskog jezika. Dovoljno je solidno znanje, čak i da niste nastavnik po profesiji, tako da tog posla ima najviše. Ima, međutim u Kini i kuvara, prevodilaca, mornara i inženjera, pa i umetnika, iz ovih krajeva. Naš sagovornik je jedan od njih. Zbog delikatne situacije u Kini, izazvane korona virusom, on želi da ostane anoniman. Objašnjava zašto je došao i ostao u Kini.
– Razlozi za odlazak iz Srbije su za većinu naših ovde slični, a za boravak i rad u Kini svako ima svoju priču i nešto drugačije razloge. U Kini sam sa porodicom već više od pet godina. Mi smo ostali jer možemo normalno da živimo od zarade, putujemo i bavimo se stvarima koje volimo. Na neke stvari se nije bilo lako navići. Nije baš dostupna hrana koju smo navikli da jedemo. Zato se snalazimo, sami spremamo, nešto i proizvodimo, ćevape recimo. A recimo ima dobrog piva i veće je od našeg velikog, priča naš sagovornik.
„Nema neke velike panike, ali je strah prisutan i iz dana u dan sve veći. U početku ga nije bilo, malo ljudi je uopšte nosilo maske. Sada su već počele da se prave zalihe hrane u kućama, kupuju maske, deficitarne su. Prijateljica mi kaže da je stigla tranša iz Srbije. Porasle su im cene naglo. U većini gradova ovih dana ništa ne radi, cela Kina je u kući. LJude sede kod kuće i prate šta se dešava“.
On je sa porodicom izašao u jednu pograničnu zemlju, zahvaljujući ranije bukiranim kartama.
„U Kini je sada sezona godišnjih odmora, većina ljudi je izašla u okolne zemlje, zahvaljujući tome što su imali ranije bukirane karte. I mi smo tako pre nekoliko dana izašli. U Laosu smo. Da nismo bukirali ranije karte, verovatno bi ostali. Putovanje koje je trebalo da bude turističko nije baš tako bilo, stresno je, hiljade ljudi pod maskama. Nešto para koje sam uštedeo poneo sam na put, ako budem morao da ostanem duže vreme. Nisu svi koji su izašli poneli ušteđevinu, videćemo kako će se situacija odvijati“.
Disciplinom protiv Korona virusa
Prema njegovim rečima, Kinezi su neverovatno disciplinovani, sistem strog i ulažu veliki napor u zaustavljanje širenja korona virusa.
„Svakodnevno se čujem sa prijateljima iz grada u kome smo bili. Neki od njih danonoćno rade na prevenciji širenja virusa i kako čujem stvari idu na bolje. Ima dosta slučajeva izlečenja. Videćemo šta će biti sad posle perioda inkubacije“, zaključuje naš anonimni sagovornik.
Marko Gudurić je pobedi Memfis Grizlisa nad Šarlot Hornetsima doprineo sa 17 poena, što je, za sada, rekord našeg reprezentativca u NBA ligi.
Dalasu je pre nekoliko dana ubacio 14 poena . Sada je pred njim pao i klub čiji je vlasnik Majkl Džordan, a igrao je u takozvanom „Džordanovom dresu“ (dres sa brojem 23 ).
17 za 19
Za ovaj skor je Marku Guduriću bilo potrebno samo 19 minuta igre, šutirajući 2/3 za dva, 4/6 za tri, uz jednu blokadu, dva skoka i jednu izgubljenu loptu. Za tih 19 minuta , Memfis je dao pet poena više nego što je primio.
Pogledajte kako pribojski grizli buca Džordanovu mrežicu :
Priboj – Nataša Bojanić, iz Priboja , se posle završetka master studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, veoma uspešno bavi umetničkom keramikom.
Izvor: Danas Autor: S. Bjelić
Ona svoju umetnost vidi i kao način da pomogne ljudima sa mentalnim smetnjama.
Angažovana je kao radni terapeut u bolnici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u Padinskoj Skeli. Tu već godinu dana, za korisnike ustanove, vodi radnu terapiju umetničke keramike i slikanja .
– Na početku radne terapije slušamo muziku, onda razgovaramo o raznim temama i idejama koje kasnije pretočimo u predmete od keramike. Iznenađujuće je kako većina njih dostigne visok umetnički kvalitet. Pored iskustva, koje imam u obučavanju različitih profila ljudi ovim umetničkim veštinama, bio je nužan individualni pristup svakom pacijentu. Dugo vremena mi je trebalo da vidim koji pristup je najbolji za njih. Smem da kažem da sam u tome uspela, što potvrđuju naši krajnji rezultati – priča Nataša o svom poslu.
Najavljuje drugu prodajnu izložbu pod nazivom „Ravnoteža“ i nestrpljiva je jer , kako kaže, imaju odlične radove, koji su nastali u dnevnoj bolnici u Padinskoj Skeli. Izložba će biti održana 10. oktobra na Svetski dan mentalnog zdravlja, u Kući Đure Jakšića.
– Na ovoj izložbi se predstavljamo sa zidnim dekorativnim tanjirima na kojima su korisnici ustanove prikazali svoje priče i ideje. Teme su različite , ali svi radovi poseduju lepotu, plemenitost i empatiju prema prirodi i živom svetu. Uz radove imamo priče i pesme, koje su nastale posmatranjem završenih radova i njih ćemo izložiti uz radove – objašnjava Nataša i dodaje da pored ateljea za keramiku, imaju i slikarski, u kojem nastaje „veliki broj slika koje mogu da se vide i kupe na izložbi“
Umetnički raddovi nastali u bolnici „Dr Laza Lazarević“
Nataša ne zapostavlja ni svoj samostalni umetnički rad.
Nedavno je zatvorena veoma posećena izložba – „Triling“, u Maloj galeriji ULUPUDS-a, koju je organizovala zajedno sa dve koleginice – Lanom Tikvešom I Bojanom Ristevski.
– Tema je bila porcelan. Pravila sam porcelanske čajnike i dodala sam na njih razne plodove, životinje i decu. Pokušala sam da razbijem tipični oblik čajnika. Oživela sam neka sećanja iz detinjstva i priču o selu i sušenju semenki na suncu – ističe ova umetnica, čiji rad učestvuje na svetski prestižnom bijenalu umetnike keramike „KOCEF“ u Južnoj Koreji. To je njeno drugo učešće.
Planira da sa svojim radovima obiđe Srbiju, a posebno da ostvari saradnju sa pribojski muzejom i da radove predstavi svom gradu
