Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
U novom serijalu 48 sati svadba, u jednoj od emisija glavni junaci su naši sugrađani . Evo kako đininu odluku da se sa 17 godina uda za skoro duplo starijeg dečka promišljaju njene najbolje drugarice.
Šta misle o školi, frizerskom pozivu, idealnom vremenu za udaju…
Настави са читањем „„48 sati – svadba“ u Priboju . Šta misle drugarice ?“
AUTOR: DANILO GAROVIĆ
Zbog svog geografskog položaja, Priboj je kroz istoriju prelazio u ruke različitih država i vladara i to mu je ostavilo jednu karakteristiku po kojoj je bio, a i dan danas je poznat-multietničnost. Da sad ne bih prepričavao istoriju Priboja osvrnuću se na poslednje najburnije i najznačajnije godine u razvoju Priboja i njegove multietničnosti. Te burne godine proživljavali su zajedno Srbi i Bošnjaci, muslimani i hrišćani, sudbina ih nije razdvajala, a ni štedela. Настави са читањем „Suživot u Priboju“
U odnosu na standardne muzičke škole naša ima i prednosti i mane. Ona ni u kom slučaju ne može ponuditi onu visinu znanja koju nude državne škole: ni disciplinu, ni ozbiljnost, ni približan kvalitet nastavnika. Sa druge strane, prednosti su to što ne postoji uzrasni uslov za priključenje (uzrast polaznika se kreće od sedam do preko dvadeset godina), kao i to što je potpuno besplatna. Njen cilj nije da učenike usavršava i priprema za takmičenja nego da se ljudi približe kulturi klasične muzike. Tako da svako uči i svira po slobodi srca. Ne postoji selektivnost po principu talentovanosti; svi koji žele da se priključe dobrodošli su.
Posebno naglašavamo da je škola besplatna, a u tom isticanju ne treba videti antistenovsku gordost, nego želju da se uputi na esencijalnu ljudskost u pedagogiji, da se kaže ne samo da je to moguće i da je realno, nego da je to nužno. Ljubav, lepota i znanje se ne smeju prodavati. I muzika, da bi bila ono što joj samo ime govori – božanska, ne sme biti zasnovana na komercijalnim interesima.
Cilj ove škole, takođe, nije samo da učenici nauče da sviraju Albenizov Asturijas i Pahelbelov Kanon u De-duru; sastavni deo obrazovnog programa čine i lektira i zajedničko gledanje filmova. Primera radi, do sada su (stariji) polaznici čitali Puškinovu malu tragediju Mocart i Salijeri, gledali Amadeusa Miloša Formana i Tri boje – Plavo Kšištofa Kješlovskog.
Prvi koji su u nama prepoznali prijatelje bili su ljudi iz „Udruženja MNRO.“ Oni su nam posudili svoju izvanrednu klasičnu gitaru, a za uzvrat mi idemo i sviramo za njih i sa njima. Naša škola je poziv svima koji vole i znaju da po sličnom principu pokrenu druge sekcije; ne samo da nam treba klavir, čelo, flauta: treba nam slikarstvo, pozorište, strani jezici…
Dečja strast, lepota, vera, mudrost, sloboda srca, ljubav, sve su to odlike ličnosti čije ime nosi ova škola.
Radoslav Dokmanović
www.priboj033.com
http://www.youtube.com/watch?v=M9FHxFMetlI
Danas je sa početkom u 17 časova u Svečanoj sali Gimnazije u Priboju održan zajednički roditeljski sastanak , ( učenika, roditelja i razrednih starešina ), svih odeljenja prvog razreda , zbog naredbe Ministarstva prosvete da se rasformira jedno odeljenje . Sastanku je prisustvovao i direktor Vasilije Dragojlović kako bi upoznao prisutne sa načinom raspoređivanja učenika iz I-4 odeljenja u druge razrede . Roditelji i učenici se ne slažu sa odlukom o raspuštanju odeljenja a najavili su mogućnost bojkota nastave ako do raspuštanja dođe.
Настави са читањем „Moguć bojkot nastave u Pribojskoj gimnaziji“
Bojkot nastave u školi u Kratovu nastavljen je i ove nedelje. Danas je zakazan još jedan sastanak na kome je najavljeno prisustvo predsednika Opštine Lazara Rvovića .
Настави са читањем „Kratovo – bojkot se nastavlja, predsednik najavio posetu“
Nešto pre sat vremena na Mećavnik je , posle posete Banjaluci, došla Monika Beluči. Među 100 novinara iz zemlje i inostranstva bila je i ekipa www.priboj033.com.
Настави са читањем „Monika Beluči u Drvengardu – sa lica mesta“
Priboj – U magacinima pribojskog preduzeća u stečaju, „Mlinsko pekarska industrija – 12 januar AD“, nalazi se preko 160 tona brašna iz robnih rezervi kome je već devet godina istekao rok . Građani su u lokalnim medijima izrazili zabrinutost da će tolika količina pokvarenog brašna ugroziti njihovo zdravlje.
Настави са читањем „Ucrvalo se 160 tona brašna iz robnih rezervi“
Priboj (autor Saša Bjelić)
– Šestu sednicu Skupštine opštine Priboj, koja je održana u ponedeljak obeležila je žučna rasprava o dve tačke dnevnog reda, budžetu za 2013. godinu i pripajanju škole u Kratovu školi u Pribojskoj Banji. Odbornici LDP-a okarakterisali su predloženi budžet kao „nerealan i rasipnički“ i ukazali na nepostojanje plana trošenja novca u okviru pojedinih budžetskih linija. Najviše primedbi ostalih odbornika na budžet odnosilo se na planirano izdvajanja od pet miliona za rekonstrukciju zadružnih domova u selima Sjeverin, Kratovo i Hercegovačka Goleša.
– Volela bi da mi neko objasni zašto su izdvajanja u zadružne domove, koje je još Tito gradio, pod stavkom „kapitalne investicije“? Koje su aktivnosti planirane u tim domovima i kako je moguće da su ove investicije skoro duplo veće od sredstava planiranih za svh šest osnovnih škola u Opštini, pitala je odbornica SDP-a Mulka Zildžević. Predlagač je investiranje u zadružne domove obrazložio njihovim jako lošim stanjem i da kada budu obnovljeni, mogu poslužiti za organizovanje raznih aktivnosti.
Budžet je usvojen, a mnogobrojne replike između odbornika DSS Jola Minića i zamenice predsednika Opštine Vesne Jugović iz SPS, koje koje su kulminirale do nivoa ličnih optužbi, izrečene su u okviru rasprave o mreži osnovnih škola na području opštine Priboj, kojom se predlaže pripajanje škole u Kratovu školi u Pribojskoj Banji. Opozicioni odbornik DSS-a je rekao da Jugović forsira gašenje škole u Kratovu zbog ličnih sukoba sa direktorom te škole. Odbornica SPS-a i zamenica predsednika Opštine Vesna Jugović, koja je u okviru Opštinskog veća zadužena za resor prosvete, rekla je da je predlog o mreži škola potekao odresornog Ministarstva i da ne predstavlja gašenje škole već ukidanje duple administracije i mesta direktora koji svakako ide u penziju. Odluka o mreži škola usvojena je većinom glasova odbornika.
Izvor: www.danas.rs
AUTOR: GORAN REKOVIĆ
Pohitah ka Limu, nakon godinu dana odsustva iz Priboja, da vidim nemirne talase mog detinjstva, ali svest o poražavajućoj činjenici da niko i ništa nije uspelo da spreči početak izgradnje Mini hidroelektrane „Rekovići I“ u mom Priboju, na mom Limu, preseče svu radost i poželeh da zaurlam iz sveg glasa od nemoći, besa, razočarenja. Zanemeo, zagledah se u veliki kamen u sredini Lima, za koji su nam kao deci pričali legendu da ga je tu bacio Marko Kraljević, sa Bića, gađajući turske karavane i zloglasnog Musu Kesedžiju, i u navirućim sećanjima i žuboru vode utonuh u san
Istog trena u snu pred mene banu Marko Kraljević, sav onako ogroman, razbarušen, sa topuzom, kao u pričama, i zaurla: „Jeli bre! Jesi li ti taj Reković što oće ovu reku da pregrađuje i dušu da joj uzme“ – „Nisam ja brate Marko“, zamucah, „to zbog lokaliteta koji se tako zove dali ime hidroelektrani, nisam ja majke mi… nemam veze sa tim, ja sam protiv toga“ . Odmahuje Marko s nevericom i grmi: „Pa ako je tako šta sediš tu i cmizdriš, ajmo s topuzom da to razjurimo i zaustavimo.“ „More Marko, ne može tako, sada je drugo vreme, demokratija, višepartijski sistem, uređena država, ima procedura,“ upozoravam ja. „Pa dobro, ajde onda da krenemo od najumnijih, viđenih ljudi“, pomirljivo će Marko, „ko su vam najnačitaniji, hećimi, prosvetitelji, graditelji, stručnjaci…“ „Aaa, doktori i prosveta misliš, moj Marko, nema fajde, bio sam kod njih, pitao ih da mi daju podatke o višegodišnjem rapidnom povećanju obolele dece od respiratornih bolesti u ovoj maglovitoj kotlini, kanceru, da se oglase o mogućem uticaju na zdravlje ljudi, ali kažu ne smeju da pričaju o tome, zabranjeno, neće da se petljaju, kažu to je politička odluka, pusti nas. Prosvetari, jedni kažu, ma ni mi nemamo fond časova, nema dece, bela kuga, a kamo li da ti se bavimo branama, drugi pobegli u politiku i obezbedila se, treći traže pare da se uključe i tako. A ti neimari na koje misliš, moj Marko, danas se zovu arhitekte, prostorni planeri, komunalci, ekolozi, agronomi itd, ali svi oni rade u javnim službama ili fondovima, i kada sam ih pitao, da se oglase o kanalizaciji i otpadnim vodama i divljim deponijama koje će ova akumulacije pretvoriti u baruštine pune fekalija, otrovnog otpada koji se biorazgrađuje i po sto godina, o uticaju MHE na četiri aktivan klizišta, na tektonske Banjske ploče, o povećanju vlažnosti, o njenom uticaju na ljude, na voćke, o algama i metanu i o svemu.. svi junaci nikom ponikoše i zamoliše me da im se ne približavam da ih ko od zvaničnika ne bi video sa mnom i pomislio kako daju podatke o kojima se ćuti“.
Zagrme Marko: „Auuu zuluma, auuu zulumćara, a od raje oće pare da uzmu, a za raju i svoju decu da nešto preduzmu neće, auu bruka..Aaaa, to ne vredi, pa ko su vam onda knezovi, harambaše, trgovci, kiridžije, zemljoposednici, oni su odvajkada nesloži, pa da pritisnemo neke za ovu našu stvar, a?“ „Tek tu nema ništa, brate Marko, danas nema harambaša i hajdučije, danas ti se oni zovu političari ili ti biznismeni u partijama, direktori javnih preduzeća, latifundisti, tajkuni, monopolisti..i u pravu si da su nesložni uvek, ali po ovom pitanju nećeš verovati svi do jednog su se složili i ćute i mute..“ „Auu zuluma“ besni Marko, „ma da to dahije iz Beograda nisu poslali dukate te se Srbi složili, da mi to pritegnemo, da ko propjeva šta je na stvari“? Zavapih ja: „Ne Marko, ko brata te molim, danas je vladavina pravne države, imaju tužilaštva, sudstvo, policija, inspekcije, komisije.“ „Pa ajmo kod njih“, veli Marko. „Eee, ali oni su ti samo za građanje za raju, oni ti se godinama ne bave ovim glavešinam, ne smeju“, odgovaram ga ja, a on urla. „Pa kome da se pošten čovek obrati“?.
Vrtim glavom. „Jedino sudu u Strazburu kao ovi rezervisti što su dobili, mislim.. ali ti nisi potpisnik SPP-a, a i ne ispunjavaš uslove, tako da te ne bi ni tamo primili“. Drhti Marko od besa i viče: „Ajmo onda dizati raju i orati drumove i sve obustaviti ovo, bre, dosta kabadahija.“ Teška srca mu objašnjavam. „More Marko ne ori drumova, raja ti je u ovoj priči najgora, podeljeni po partijama, nacijama, verama, prevarena ne veruje nikome i ni u šta, zatupela, osiromašena, opljačkana, samo ćuti, zabija glavu u pesak, što glava niže a dupe više, to bolje vele i od svega se sklanjaju…“ Trese se Marko. „Sirotinja raja koja globa trpljeti ne može, koja se svuda u svetu i u istoriji našoj prva diže na kuku i motiku, ćuti veliš? Ooo majko Jevrosimo, u šta ste se vi pretvorili, niđe čojstva, junaštva, pameti, duha, ništa“, urla Marko. „Ma odoh ja nazad sa Turcima mi je bilo lakše, sram vas bilo, mi smo vam sačuvali pod Turcima i ostavili u nasleđe reku, manastire, kotlinu, kulturu, a vi sve uništili u vašoj demokratiji i civilizaciji, piiih zulumćari.. Odoh ja nazad…“ !
Kukurikanje pevca penzionera, prenu me iz sna, i na trenutak mi se učini kako zalazeće sunce lomeći zrake, oslika u crveno vodu Lima, skočih bunovan, pogledah u pevca i one pliske i krkuše u plićaku i zabrundah. „Tužni skupe! Okupili smo se ovde da izdamo dvadesetogodišnji pomen pribojskom javnom mnjenju, postradalom od ćutologije, laži, mimikrije, zlobe, nerada i nesloge! Priđite grobu, uzmite bobu, samo to je ostalo… Praštajte! A sad odoh i ja, da ne bih propao u zemlju od stida u šta smo se pretvorili! „
Autor je novinar i predsednik UO udruženja građana Centar za razvoj Priboj
Izvor „Danas“
Najviše prosečne zarade u novembru u Srbiji isplaćene su zaposlenima u Kosjeriću – 67.458 dinara, a najniže u Priboju – 19.614 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Tanjug
U vrhu po visini plata u novembru posle Kosjerića, slede beogradske opštine Surčin – 63.571 dinar, Lazarevac – 63.332 dinara, Lajkovac – 61.340 dinara i Kostolac – 59.497 dinara.
Medju opštinama sa najnižim platama, osim Priboja, su i Kuršumlija – 24.401 dinara, Bela Palanka – 25.787 dinara, Malo Crniće – 26.062 dinara i Temerin – 26.097 dinara.
U vrhu po visini plate su i zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte – 94.230 dinara, zaposleni u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa – 92.844 dinara, zaposleni u delatnosti udruženja – 86.510 dinara i zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda – 84.238 dinara.
Medju onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkciji sa 18.161 dinar, preradi drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja – 21.987 dinara, zaposleni u delatnosti putničkih agencija, tur-operatora i rezervacija – 22.174 dinara i u proizvodnji odevnih predmeta – 22.337 dinara.
Prosečna neto zarada, isplaćena u novembru, u Srbiji iznosi 42.395 dinara i u odnosu na zaradu isplaćenu u oktobru, nominalno je veća za dva odsto, kao i realno, objavio je danas RZS.
Izvor: www.blic.rs
Na srpskim prugama ponovo drama. Stotinak putnika voza koji je iz Beograda išao za Priboj, ostavljeni su tokom cele noći sami u pustari bez struje, grejanja, vode i hrane. Zbog zastoja na pruzi, železničari su otkačili lokomotivu sa vagona i bez ikakvog objašnjenja otišli. Po putnike su se vratili tek posle dvanaest sati.
Onog trenutka kada je lokomotiva otkačena, vagoni su automatski ostali bez struje pa tako i grejanja. Posle nekoliko sati, kada je uveliko pala noć, čekanje se pretvorilo u agoniju. Jedna od putnica voza Slađana N. za “Blic” kaže da je najgore bilo to što od osoblja iz „Železnica“ nije bilo nikoga.
– Svi su se pokupili i otišli, i mašinovođa i kondukter. Rekli su nam da je posredi zastoj, da će ga brzo rešiti, i nestali! Stali smo negde u blizini Valjeva, u nedođiji odakle je vodila samo kozja stazica. Nigde nikoga nema, nijedne kuće. Ne možete da kažete ni gde se nalazite! Bilo je strašno – priča za “Blic” Slađana N.
– Zvali smo policijsku stanicu u Valjevu. Javio se muškarac kome smo objasnili šta se dešava, ali nam je uz ironično pitanje da li on treba da dođe i konstataciju da mi u stvari želimo da se svađamo sa njim, na kraju spustio slušalicu. Na železničkoj stanici u Kosjeriću se niko nije javljao na telefon, a u Požegi se javila žena, pa ironično pitala da li ona sad treba nama da donese vode i hrane… Njih nije zanimalo što su među putnicima deca i stari ljudi – razočarano zaključuje naša sagovornica.
Voz na liniji Beograd-Priboj krenuo je sa železničke stanice prošle nedelje oko 19 sati. U Požegu, do koje se putuje tri i po sata, stigao je tek sutra u sedam ujutro.
– Pred zoru smo se smrzli. Ljudi su šetali po hodniku vagona da se zagreju jer nismo mogli da izađemo ni napolje pošto je padala kiša. Zaista mislim da neko mora da odgovara za ovakvo ponašanje zaposlenih u železnicama. Ovde nije reč o sporosti voza ili kvaru, već o neodgovornom ponašanju – kaže Slažana N.
U „Železnicama Srbije“ imaju objašnjenje i za ovakve situacije. I sve je, kako kažu, u skladu sa propisima.
– Po železničkim propisima, da bi se sa otvorene pruge pokrenuo teretni voz koji je bio u defektu, otkačena je lokomotiva putničkog voza koji je prvi stigao na lice mesta.
A to je bio putnički vozu koji je u 19.05 sati krenuo iz Beograda za Priboj. Ona to nije mogla pa je poslata druga – kažu u „Železnicama Srbije“.
Objašnjenje zbog čega su putnici ostali sami nismo dobili.
– Izvinjavamo se putnicima koji su, zbog ovog vanrednog događaja, pretrpeli neprijatnosti. Stručne službe “Železnica Srbije” ispituju sve okolnosti vezane za ovaj događaj. Ukoliko se utvrde propusti tehničkog ili pratećeg osoblja, preduzeće se odgovarajuće disciplinske mere kojima će odgovorni biti sankcionisani – poručuju iz ovog preduzeća.
Izvor: blic.rs
http://www.youtube.com/watch?v=cfMn6zlL2t8
Diže se magla kod Podina nešto U magli kriju se podaci vešto Ko da hi nađe, kad bi rađe da se kriju Da znaš vala pametno im to… Al’ neće magla stajat` tu dovijeka Lim nije močvara no već je rijeka Pa će podaci da se nađu kod čovjeka Koji pripremio je tlo. Buongiorno Italija, dje se Giorgio sakrija? Italia voli džabe enerđija! Al ja sam bio Tu đe se mućak sakrio. Da plate mi sa pare Možda je malo rano… Džaba ti žabe, bare i svo to zlato strano kra”no
Настави са читањем „VoLim NEDAM/ PROTIV HIDROELEKTRANA NA LIMU U PRIBOJU/ PODRŠKA IZ NY“
U pokušaju da se ponovo obnovi rad Pribojske banke, ovih dana na svetlo dana izlaze brojne malverzacije. Neki od krivaca su oslobođeni, dok drugi nikad nisu ni odgovarali za svoje kriminalne radnje. Iako je u protekle četiri decenije Pribojska banka bila je jedna od najuspešnijih banaka u sistemu Beogradske banke, zbog poznate menične afere iz 1996. godine, rešenjem NBJ izgubila je dozvolu za rad i 9. avgusta te godine pokrenut je likvidacioni postupak. Bez pokrića su tada avalirane menice od četiri i po miliona dinara, iako su premašivale finansijske potencijale banke.
Odmah po otvaranju postupka likvidacije pristupilo se izradi Programa sanacije, koji je podržala i NBJ, a on je u celini i od strane svih učesnika realizovan do kraja. Krajem jula ove godine, na sastanku rukovodstva NBJ, na čelu sa guvernerom Dinkićem, i čelnika privrede i lokalne samouprave tri opštine bilo je dogovoreno da se Pribojska banka pripoji sistemu Srpske regionalne banke, u koji bi ušlo još sedam banaka bivše Beogradske banke. Međutim, sredinom oktobra stiže dopis kojim NBJ postavlja pitanje zakonitosti pravnog rešenja koje reguliše status Pribojske banke. »Tada je obećana pomoć NBJ i date su smernice Pribojskoj banci da kao potpuno »čista« uđe u sistem Srpske regionalne banke.
– Verovatno da tu ima nekih mešetarenja sa strane ili nekog podbačaja u kontroli NBJ, ali to tek treba da se ispita. Mi uskoro očekujemo kompletnu informaciju iz NBJ, kaže za »“Glas“« Dragan Ilić, predsednik Sindikata bivših radnika Pribojske banke. Po njegovim rečima, Pribojska banka niti kome duguje, niti njoj ko duguje, dakle nema ni dužnika ni poverilaca. Ima svoju infrastrukturu, opremu i ljudstvo, što znači da je spremna da uđe u sistem neke veće banke.
Na naše pitanje kome bi odgovaralo da ne proradi Pribojska banka, Ilić ističe da su u međuvremenu na ovom prostoru nikle mnoge druge banke koje su upravo doveli bivši komitenti Pribojske banke. Lokalni moćnici su ovde dovukli «Jugobanku», Panonsku banku, Raj banku.
Takođe, Ilić tvrdi da je Užička banka, po osnovu kredita za sanaciju, danas dužna Pribojskoj banci, sa neto efektima, čak 160 miliona dinara. Drugo, smatra on, ako bi proradila Pribojska banka, na videlo bi isplivale mnoge mutne radnje koje su zataškavane svih ovih godina. »Izvršni direktor Službe opštih, pravnih i kadrovskih poslova Zoran Radović primio je 25. novembra 1994. godine dostave korisnika kredita sa dokumentacijom za utuženje. Samo je privatno preduzeće »Sarač« iz Prijepolja trebalo da vrati oko 250.000 dinara, odnosno isto toliko maraka, s obzirom na tadašnji kurs. Radović nikad nije pustio akceptni nalog za naplatu kredita, nemušto to obrazlažući činjenicom da dokumentacija o hipoteci nije ispravna.
Vlasnik tog preduzeća, sada pokojni Vojimir Purić, šurak je Radojka Petrića, koji se nalazi na čelu Užičke banke u Prijepolju. Verovatno je po tom osnovu Radović kasnije i dobio posao u Užičkoj banci kaže « Dragan Brković, bivši radnik Pribojske banke. Prema zapisniku predate dokumentacije od strane referenta za kratkoročne kredite iz 1996. godine, do koga je došao »“Glas“«, postoji bar trideset blanko akceptnih naloga firmi koje nisu izmirile obaveze prema Pribojskoj banci. Pored pomenute firme iz Prijepolja i desetak pribojskih, što privatnih, što društvenih preduzeća, na toj listi prednjače Kragujevčani. Tako je preduzeće »“Jezero lejk“« iz tog grada »oslobođeno« šest akceptnih naloga, »Obradović« čak osam, „»Jezero petrol“« sa dva, a »“Alpen“« sa jednim nalogom. Da li je tadašnji direktor Radomir Ječmenica za te kredite bivao »nagrađivan« nije poznato, iako se tih meseci pričalo da su ga njegovi kragujevački partneri dobro ojadili i potom najurili iz Kragujevca.
Kako saznajemo, šest privatnih preduzeća koji uopšte nisu bili komitenti i deponenti banke dobili su kredite u vrednosti od 14 miliona maraka. Nije, međutim, jasno zašto nikada do sada po pitanju Pribojske banke nisu reagovali nadležni organi u Priboju – Sekretarijat unutrašnjih poslova, odnosno javni tužilac. Po našem saznanju, nikada nije ni vođena istraga oko olako davanih i nenaplaćenih kredita, iako je dokument koji teško optužuje Radovića i druge tadašnje čelnike banke, morao biti dostupan i istražnim organima. Na rad opštinskog javnog tužioca ranijih godina bilo je primedbi da brojni slučajevi završavaju u fiokama. Da li će pravda i ovoga puta biti zaobiđena, ostaje da se vidi.
Sud oslobodio krivce
Meničnom aferom od pre pet godina Pribojska banka je definitivno propala jer je izostao očekivani profit od velikog posla sa naftom, a gubici su iznosili na milione maraka. U celu aferu, pored nekolicine privatnika i čelnika banke, bila je umešana Skupština Beograda, koja je ostala kratka za 2 miliona dinara. Na njenom čelu tada se nalazio Nebojša Čović. Krajem prošle godine svi akteri menične afere su oslobođeni, a Ječmenici je kazna zatvora smanjena sa tri na godinu dana. Zašto je Okružni sud u Užicu tako presudio, može samo da se nagađa.
Zvonko Prijovic Glas javnosti