Zašto se mešetari oko Pribojske banke i kome je u interesu da ona ne proradi
Mnoge krivice bi izašle na videlo ukoliko bi banka ponovo proradila
U pokušaju da se ponovo obnovi rad Pribojske banke, ovih dana na svetlo dana izlaze brojne malverzacije. Neki od krivaca su oslobođeni, dok drugi nikad nisu ni odgovarali za svoje kriminalne radnje. Iako je u protekle četiri decenije Pribojska banka bila je jedna od najuspešnijih banaka u sistemu Beogradske banke, zbog poznate menične afere iz 1996. godine, rešenjem NBJ izgubila je dozvolu za rad i 9. avgusta te godine pokrenut je likvidacioni postupak. Bez pokrića su tada avalirane menice od četiri i po miliona dinara, iako su premašivale finansijske potencijale banke.
Odmah po otvaranju postupka likvidacije pristupilo se izradi Programa sanacije, koji je podržala i NBJ, a on je u celini i od strane svih učesnika realizovan do kraja. Krajem jula ove godine, na sastanku rukovodstva NBJ, na čelu sa guvernerom Dinkićem, i čelnika privrede i lokalne samouprave tri opštine bilo je dogovoreno da se Pribojska banka pripoji sistemu Srpske regionalne banke, u koji bi ušlo još sedam banaka bivše Beogradske banke. Međutim, sredinom oktobra stiže dopis kojim NBJ postavlja pitanje zakonitosti pravnog rešenja koje reguliše status Pribojske banke. »Tada je obećana pomoć NBJ i date su smernice Pribojskoj banci da kao potpuno »čista« uđe u sistem Srpske regionalne banke.
– Verovatno da tu ima nekih mešetarenja sa strane ili nekog podbačaja u kontroli NBJ, ali to tek treba da se ispita. Mi uskoro očekujemo kompletnu informaciju iz NBJ, kaže za »“Glas“« Dragan Ilić, predsednik Sindikata bivših radnika Pribojske banke. Po njegovim rečima, Pribojska banka niti kome duguje, niti njoj ko duguje, dakle nema ni dužnika ni poverilaca. Ima svoju infrastrukturu, opremu i ljudstvo, što znači da je spremna da uđe u sistem neke veće banke.
Na naše pitanje kome bi odgovaralo da ne proradi Pribojska banka, Ilić ističe da su u međuvremenu na ovom prostoru nikle mnoge druge banke koje su upravo doveli bivši komitenti Pribojske banke. Lokalni moćnici su ovde dovukli «Jugobanku», Panonsku banku, Raj banku.
Takođe, Ilić tvrdi da je Užička banka, po osnovu kredita za sanaciju, danas dužna Pribojskoj banci, sa neto efektima, čak 160 miliona dinara. Drugo, smatra on, ako bi proradila Pribojska banka, na videlo bi isplivale mnoge mutne radnje koje su zataškavane svih ovih godina. »Izvršni direktor Službe opštih, pravnih i kadrovskih poslova Zoran Radović primio je 25. novembra 1994. godine dostave korisnika kredita sa dokumentacijom za utuženje. Samo je privatno preduzeće »Sarač« iz Prijepolja trebalo da vrati oko 250.000 dinara, odnosno isto toliko maraka, s obzirom na tadašnji kurs. Radović nikad nije pustio akceptni nalog za naplatu kredita, nemušto to obrazlažući činjenicom da dokumentacija o hipoteci nije ispravna.
Vlasnik tog preduzeća, sada pokojni Vojimir Purić, šurak je Radojka Petrića, koji se nalazi na čelu Užičke banke u Prijepolju. Verovatno je po tom osnovu Radović kasnije i dobio posao u Užičkoj banci kaže « Dragan Brković, bivši radnik Pribojske banke. Prema zapisniku predate dokumentacije od strane referenta za kratkoročne kredite iz 1996. godine, do koga je došao »“Glas“«, postoji bar trideset blanko akceptnih naloga firmi koje nisu izmirile obaveze prema Pribojskoj banci. Pored pomenute firme iz Prijepolja i desetak pribojskih, što privatnih, što društvenih preduzeća, na toj listi prednjače Kragujevčani. Tako je preduzeće »“Jezero lejk“« iz tog grada »oslobođeno« šest akceptnih naloga, »Obradović« čak osam, „»Jezero petrol“« sa dva, a »“Alpen“« sa jednim nalogom. Da li je tadašnji direktor Radomir Ječmenica za te kredite bivao »nagrađivan« nije poznato, iako se tih meseci pričalo da su ga njegovi kragujevački partneri dobro ojadili i potom najurili iz Kragujevca.
Kako saznajemo, šest privatnih preduzeća koji uopšte nisu bili komitenti i deponenti banke dobili su kredite u vrednosti od 14 miliona maraka. Nije, međutim, jasno zašto nikada do sada po pitanju Pribojske banke nisu reagovali nadležni organi u Priboju – Sekretarijat unutrašnjih poslova, odnosno javni tužilac. Po našem saznanju, nikada nije ni vođena istraga oko olako davanih i nenaplaćenih kredita, iako je dokument koji teško optužuje Radovića i druge tadašnje čelnike banke, morao biti dostupan i istražnim organima. Na rad opštinskog javnog tužioca ranijih godina bilo je primedbi da brojni slučajevi završavaju u fiokama. Da li će pravda i ovoga puta biti zaobiđena, ostaje da se vidi.
Sud oslobodio krivce
Meničnom aferom od pre pet godina Pribojska banka je definitivno propala jer je izostao očekivani profit od velikog posla sa naftom, a gubici su iznosili na milione maraka. U celu aferu, pored nekolicine privatnika i čelnika banke, bila je umešana Skupština Beograda, koja je ostala kratka za 2 miliona dinara. Na njenom čelu tada se nalazio Nebojša Čović. Krajem prošle godine svi akteri menične afere su oslobođeni, a Ječmenici je kazna zatvora smanjena sa tri na godinu dana. Zašto je Okružni sud u Užicu tako presudio, može samo da se nagađa.
Zvonko Prijovic Glas javnosti
Ostavite vaš komentar