„Ring of fire 6“ u Njemačkoj: Anando Agović u 58. sekundi nokautirao Qendrima Krasniqija
Vučić: Nećemo ostaviti Priboj bez FAP-a
Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Vlada naći rešenje za FAP i da Priboj „neće biti ostavljen bez FAP-a i bez posla“.
Foto: Tanjug
„Sa više ljudi razgovaramo, nisu oni odustali, mi radimo na tome da vidimo koliko mi novca moramo da izdvojimo, jer pitanje je naših subvencija, našeg investiranja. Razgovaramo i sa Fincima, Česima, ljudima iz BiH koji su veoma zainteresovani i brzo ćemo rešiti to pitanje“, rekao je Vučić novinarima nakon svečanog otvaranja Prekršajnog suda u Beogradu.
On je rekao da je Vlada isplatila već tri plate zaposlenima u ovom preduzeću navodeći da se „time nije hvalila“.
„Resićemo pitanje FAP-a, nije za nas jednostavno. Postoji mogućnost da nekada nesto dobijete za 5 ili 10 miliona a nekada nesto za 50 miliona, uvek ćemo da izabremo ono sto je jeftinije i povoljnije za našu državu. Ali Priboj nećemo ostaviti bez FAP-a i bez posla“, poručio je on.
Izvor: Tanjug
Priboj – Do svojih sela lokalnim putevima, bez prelaska granice
Priboj – Građani opštine Priboj od sada će, zahvaljujući asfaltiranju puta Luka-Crnuzi-Kasidoli-Sastavci zaobilaziti granične prelaze i do svojih sela dolaziti teritorijom te opštine.
Ovog leta je konačno rešen višedecenijski suštinski problem kada je u pitanju putna infrastruktura u gradu na Limu asfaltiranjem još 4,8 km ovog putnog pravca u Sastavcima, čime je u potpunosti završena putna deonica duga 14 km. Put koji je danas zvanično otvoren, širine je 4 m i alternativa je putnom pravcu sa graničnim i administrativnim prelazima, a osim zaobilaženja administrativnih procedura i zadržavanja na graničnim prelazima, građani će do svojih sela dolaziti putnom deonicom koja je za kilometar kraća od postojeće koja je bila jedino rešenje.
Asfaltiranje je počelo nedugo nakon posete direktora „Putevi Srbije“ Zorana Drobnjaka, kada je konstatovano da je ovo istorijski projekat za opštinu Priboj. Revitalizacijom i asfaltiranjem ovih putnih pravaca u pograničnom području pomaže se razvoj ovog kraja, što je i država prepoznala kao prvorazredni problem, pa će samo u ovoj godini za puteve u opštini Priboj iz republičkih sredstava biti izdvojeno oko 80 miliona dinara. Za revitalizaciju ovog putnog pravca, prošle godine je izdvojeno 20 miliona dinara, a vrednost ovogodišnjih radova je 40 miliona dinara.
Inače, ranije su meštani pojedinih sela da bi stigli do svoji kuća morali ići zaobilaznim putevima, prelazeći čak dva puta granicu sa Crnom Gorom.
priboj.rs
Priboj – Dve Opštine kao jedna
Прибој – Протокол о међуграничној сарадњи општина Прибој и Рудо ради заједничког аплицирања за европске фондове
potpisan je juče u opštini na Limu. Ove opštine iako se nalaze u dve različite države udaljene su manje od jednog kilometra i dele prirodne resurse.
“Današnji protokol je potpisan u sklopu projekta Podrinje koji sprovode Vlada Republike Srpske i naša državna vlast o uspostavljanju specijalnih veza ka boljoj institucionalnoj i regionalnoj saradnji. Ovaj projekat je u skladu sa svim evropskim tendencijama kada je reč o prekograničnoj kooperaciji i glavni akcenat u ovom projektu je razvoj privrede”, ističe zamenik predsednika ovog poduhvata, Krsto Janjušević.
Janjušević dodaje da postoji zajednički pristup u promociji slobodne industrijske zone Priboj koja se graniči sa teritorijom opštine Rudo i izrazio nadu da će uspeti da reše mnoge probleme koje muče ove susedne opštine.
“Učinićemo sve da relativizujemo granice i da povežemo naš narod na polju turizma, kulture, obrazovanja. Opština Priboj ima apsolutnu podršku Vlade Republike Srbije koja pokazuje kako se suštinski rešavaju problemi jerje shvatila da FAP-a nije pitanje jednog industrijskog subjekta već čitavog kraja, ne samo naše opštine već i opštine Rudo i okruženja” rekao je predsednik opštine na Limu Lazar Rvović.
Prema Rvovićevoj oceni pitanje ove kompanije nije samo ekonomsko već i političko, a zahvaljujući naporima državne vlasti, za ovo područje dolaze bolji dani.
“Najveće napore ulažemo da zaustavimoo narod, a u tome možemo uspeti ako mu stvorimo uslove za ekonomski opstanak odnosno ako ima gde radi i pristojno živi. Zatim imamo i infrastrukturne probleme, jer se do 70% naše opštine ne može doći, a da se ne pređe državna granica.
Vlada je prepoznala naše probleme i Putevi Srbije privode kraju radove na saobraćajnici koja će nam omogućiti da nesmetano kretanje u svakom delu naše teritorije”, napomenuo je Rvović.
Načelnk opštine Rudo, Rato Rajak kaže da iako su ekonomija i privreda prioritet, imamo priliku da iskoristimo mogućnost zajedničkog nastupa pri dostupnim fondovima EU u prekograničnoj i regionalnoj saradnji.
“U svakoj oblasti života pokušaćemo da unapredimo naše partnerstvo, a tog prostora ima zaista puno. Sve što je bilo prepušteno samoinicijativi određenih resora, sada je na zvaničan način kanalisano nekimputem koji će sigurno biti uspešniji i produktivniji”, naglasio je Rajak.
Glas zapadne Srbije
Produžen tender za FAP
Agencija za privatizaciju produžila je tender za izbor strateškog partnera za Fabriku automobila Priboj – FAP, tako da je novi rok za podnošenje ponuda 27. april. Настави са читањем „Produžen tender za FAP“
Javnim časom u Priboju otvoren novi teniski teren, (VIDEO)
Novi teniski teren u Priboju čiju je izgradnju finansirala Novak Đoković Fondacija danas je svečano otvoren javnim časom, koji su za 50 mališana održali licencirani treneri za rad sa decom do 10 godina. Času tenisa prisustvovala su učenici iz škola “Vuk Karadžić”, “Branko Radičević” i “Desanka Maksimović”, PU „Nevena“ i TK „Priboj“.
Настави са читањем „Javnim časom u Priboju otvoren novi teniski teren, (VIDEO)“
Slojevi istorije „izranjaju“ u Banji (VIDEO)
Uz turističko oživljavanje Pribojske banje i velike šanse koje ima, nastavljeno je i otkrivanje njene prošlosti. Stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture privode kraju ovogodišnja arheološka istraživanja oko manastira Svetog Nikole, potvrđujući značaj jednog od prvih osam episkopskih središta samostalne Srpske pravoslavne crkve.
Kroz naslage zemlje, kamena i maltera pri svakom arheološkom istraživanju Banje izroni nekoliko slojeva istorije. Ove godine arheolozi su istraživali monumentalnu srednjovekovnu trpezariju dužine 24 metra.
https://www.youtube.com/watch?v=DC8Yrkn4y_4&feature=youtu.be
„Pronašli smo nekoliko faza obnove. Trpezarija prati kontinuitet južnog obziđa manastirskog, podignuta je u vreme Vizantije, kada je Sveti Sava ovde postavio episkopsko sedište, bila je obnovljena u 14. veku tako da imamo dva nivoa života“, objašnjava arheolog savetnik u republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda, rukovodilac iskopavanja Marina Bunardžić.
O veličini i značaju govori i peć u kojoj je odjednom moglo da se ispeče 100 hlebova.
U malenom gradu Banja koji se sredinom 12. veka našao i na karti sveta arabljanskog geografa Idrizija, bile su i rudarske topionice.
„Kada se bakar istopi, on se sipa u modele za preradu i transport. Našli smo jednu kokilu u kojoj ima oko 10 kilograma metala“, kaže arheolog Radovan Bunardžić.
Manastir Svetog Nikole već ima bogatu zbirku crkvenih predmeta iz višedecenijskih istraživanja, a oni svetovni će u zbirke Pribojskog muzeja.
„Postoje predmeti od keramike koja je iz vizantijskog perioda, ali i razvijenog i kasnog srednjeg veka od 14. do 17. veka“, navodi direktor Zavičajnog muzeja u Priboju Savo Derikonjić.
Polazeći od toga da je kroz stoleća svoje značajno mesto imala zbog manastira, ali i bogatstva lekovitih izvora, u Banji ulažu i u njih da bi uz duhovno postala značajno turističko mesto.
Vraćanjem zemlje izvora i objekata crkvi, započeta je rekonstrukcija, uređena su četiri bazena, za nastavak radova na hotelu čekaju se sredstva. Oživljavanje mesta zajednički su započeli crkva i opština.
„Mi smo samo u zadnjih godinu dana uložili u Pribojsku banju, negde oko milion i 400 hiljada evra, a planiramo da ulažemo u infrastrukturu, a kao primer efikasnosti je da smo građevinske dozvole za sve ove radove izdavali u roku ne dužem od 48 sati“, ističe predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
„Veliki je potencijal u Banji i siguran sam da će u narednih pet do 10 godina biti jedna od najznačajnijih banja u Srbiji“, kaže otac Marko Papić iz Mileševske eparhije.
Oko hiljadu gostiju sa strane, od toga 70 posto iz susednih zemalja za samo dvadesetak dana od kada Banja ponovo radi uz pune bazene to i nagoveštava.
Прибојска бања велико градилиште, први гости 20. јуна
Прибој – Ових дана Прибојска Бања, познато бањско лечилиште код Прибоја, представља велико градилиште. Након што је по Закону о реституцији ово лечилиште враћено Српској православној цркви у фебруару прошле године, Милешевска епархија је приступила адаптацији зграде Рехабилитационог центра. Радови су у току, а од данас су започети послови и на реновирању два бањска базена, као и уређењу овог лечилишта.
Све собе у Рехабилитационом сентру ће имати нова купатила у која ће бити доведена бањска вода, а два базена ће бити реновирана и добиће нове кровове, док ће њихов спољни изглед остати непромењен.
Упоредо са овим пословима, наредних дана ће почети и активности на изградњи десетак специјалних апартмана, одмах до бањских купатила. Иначе, од данас се измешта саобраћај из центра Прибојске Бање због грађевинских радова, па ће се користити алтернативни правци.
По речима владике милешевског Филарета, послови на адаптацији постојећих и изградњи нових објеката у лечилишту Прибојска Бања треба да буду окончани до 15. јуна, за када је планирано њихово освештање, а пет дана касније овде ће стићи и први гости и пацијенти.
Глас западне Србије
Zaposleni RH centra na prinudnom odmoru
I pored obećanja predstavnika Opštine i Zdravstvenog centra Užice da će posle iseljenja iz zgrade u Pribojskoj Banji za zaposlene RH centra biti obezbeđen prostor u kome će nastaviti rad , oni su od danas na prinudnom odmoru . Настави са читањем „Zaposleni RH centra na prinudnom odmoru“
USPRS Priboj – Traže isti aršin za sve škole
Pre par sati završen je sastanak svih predsednika Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije sa teritorije opštine Priboj.
Donet je zaljučak da se da jedinstvena podrška OŠ „Blagoje Polić“ u Kratovu uz insistiranju da joj se ne menja status. Pravila o umrežavanju škola treba da se primenjuju podjednako u celoj Srbiji.
Sastanak je zakazan na inicijativu predsednika USPRS škole u Kratovu, Zorana Tanaskovića, a zbog odluke o mreži škola kojom se ova škola ukida kao matična i pripaja školi na Banji. Iz istog razloga roditelji, od početka drugog polugodišta, sprovode bojkot nastave i ne dozvoljavaju deci da idu u školu.