Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Malinari užičkog kraja najvili su protest za subotu 2. juna. Kako su saopštili predstavnici Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užica namera im je da blokiraju magistralni put Nova Varoš – Prijepolje, pravac ka Crnoj Gori, u mestu Bistrica. Настави са читањем „Malinari najavljuju blokade puteva u Srbiji“
Настави са читањем „Težak udes: Jedna osoba poginula u sudaru kod Prijepolja“
Nakon urušavanja propusta i pojave kratera dubine 5 metara na šestom kilometru puta koji saobraća od Bistrice prema Priboju i granici ka Uvcu, saobraćaj se odvija usporeno jednom kolovoznom trakom uz upotrebu svetlosne signalizacije. Настави са читањем „Bistrica – Priboj: Odron usporio saobraćaj, preti potpuna obustava“
Nova Varoš će izdvojiti 100 miliona dinara za kupovinu mini HE, a procene kažu da toliko treba i za sanaciju cevovoda i zamenu opreme.
Настави са читањем „Nova Varoš: Opština kupuje vojnu centralu u Bistrici“
On je rekao da je Vlada isplatila već tri plate zaposlenima u ovom preduzeću navodeći da se „time nije hvalila“.
„Resićemo pitanje FAP-a, nije za nas jednostavno. Postoji mogućnost da nekada nesto dobijete za 5 ili 10 miliona a nekada nesto za 50 miliona, uvek ćemo da izabremo ono sto je jeftinije i povoljnije za našu državu. Ali Priboj nećemo ostaviti bez FAP-a i bez posla“, poručio je on.
Izvor: Tanjug
Прибој – Протокол о међуграничној сарадњи општина Прибој и Рудо ради заједничког аплицирања за европске фондове
potpisan je juče u opštini na Limu. Ove opštine iako se nalaze u dve različite države udaljene su manje od jednog kilometra i dele prirodne resurse.
“Današnji protokol je potpisan u sklopu projekta Podrinje koji sprovode Vlada Republike Srpske i naša državna vlast o uspostavljanju specijalnih veza ka boljoj institucionalnoj i regionalnoj saradnji. Ovaj projekat je u skladu sa svim evropskim tendencijama kada je reč o prekograničnoj kooperaciji i glavni akcenat u ovom projektu je razvoj privrede”, ističe zamenik predsednika ovog poduhvata, Krsto Janjušević.
Janjušević dodaje da postoji zajednički pristup u promociji slobodne industrijske zone Priboj koja se graniči sa teritorijom opštine Rudo i izrazio nadu da će uspeti da reše mnoge probleme koje muče ove susedne opštine.
“Učinićemo sve da relativizujemo granice i da povežemo naš narod na polju turizma, kulture, obrazovanja. Opština Priboj ima apsolutnu podršku Vlade Republike Srbije koja pokazuje kako se suštinski rešavaju problemi jerje shvatila da FAP-a nije pitanje jednog industrijskog subjekta već čitavog kraja, ne samo naše opštine već i opštine Rudo i okruženja” rekao je predsednik opštine na Limu Lazar Rvović.
Prema Rvovićevoj oceni pitanje ove kompanije nije samo ekonomsko već i političko, a zahvaljujući naporima državne vlasti, za ovo područje dolaze bolji dani.
“Najveće napore ulažemo da zaustavimoo narod, a u tome možemo uspeti ako mu stvorimo uslove za ekonomski opstanak odnosno ako ima gde radi i pristojno živi. Zatim imamo i infrastrukturne probleme, jer se do 70% naše opštine ne može doći, a da se ne pređe državna granica.
Vlada je prepoznala naše probleme i Putevi Srbije privode kraju radove na saobraćajnici koja će nam omogućiti da nesmetano kretanje u svakom delu naše teritorije”, napomenuo je Rvović.
Načelnk opštine Rudo, Rato Rajak kaže da iako su ekonomija i privreda prioritet, imamo priliku da iskoristimo mogućnost zajedničkog nastupa pri dostupnim fondovima EU u prekograničnoj i regionalnoj saradnji.
“U svakoj oblasti života pokušaćemo da unapredimo naše partnerstvo, a tog prostora ima zaista puno. Sve što je bilo prepušteno samoinicijativi određenih resora, sada je na zvaničan način kanalisano nekimputem koji će sigurno biti uspešniji i produktivniji”, naglasio je Rajak.
Glas zapadne Srbije
Troje ljudi je povređeno kada se na automobil u kojem su bili obrušio deo brda kod skretanja od Bistrice prema Priboju, potvrđeno je iz prijepoljskih „Puteva“. Настави са читањем „Brdo se obrušilo na auto, troje povređenih kod Priboja“
U selu Bistrica na istoimenoj reci jedna vodenica bez prekida je radila u tri veka, ali od pre nekoliko godina i ona je zaćutala. Настави са читањем „Vodeničarev megdan sa vlastima“
Настави са читањем „Javnim časom u Priboju otvoren novi teniski teren, (VIDEO)“
NASTAVLJENA SERIJA NESREĆA NA PUTEVIMA U SRBIJI – STRADALE JOŠ TRI OSOBE
Filip Dučić (21) i suvozač Miroslav Ljujić (49) poginuli su kada je kamion kojim su prevozili trupce sleteo u reku Bistricu kod Nove Varoši. Настави са читањем „KRIVINA SMRTI Večerali u restoranu, pa sleteli kamionom u ambis od 50 metara“
Odluka o vazdušnim udarima na Srbiju, odnosno SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan.
Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.
Klark je kasnije u knjizi „Moderno ratovanje“ napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ „sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku“ i da je završeno krajem avgusta te godine.
SRJ je napadnuta kao krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu svoje pokrajine.
Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.
Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi.
Najpre su gađani protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu…
Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.
Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca, a prema neslužbenim podacima teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.
Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara.
Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno.
Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru“ 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo „nikakve žrtve“.
U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.
Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.
Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kololeč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.
Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše najširi stepen autonomije.
Izvor: B92, Beta, Tanjug