Прибој – Фабрика аутомобила из Прибоја минулих дана била је у жижи српске, па и регионалне јавности, због штрајка 1500 радника, вишедневне блокаде пруге Београд-Бар и посете Александра Вучића, првог подпредседника Владе Србије. Радници ФАП-а су јуче почели да добијају плате, тај процес тече и данас и рекло би се да су сви одахнули. Међутим, и после свега, међу грађанима Прибоја, а посебно међу радницима ФАП-а, поставља се питање има ли одговорности за све оне који су довели ову некада велику фабрику у веома лоше стање.
Овај проблем посебно је добио на значају након што је на састанку Штрајкачког одбора ФАП-а код председника општине, док је трајала блокада пруге, први човек Прибоја, Лазар Рвовић, чак два пута рекао дословце: „У Прибоју ће ових дана бити великих хапшења“. По престанку блокаде пруге и штрајка радника ФАП-а и Александар Вучић је рекао „да држава нема пара за бацање у бунар без дна, и да неће награђивати нерад и јавашлук и да се мора прекинути са лоповлуком“.
Наравно, све ово је наговестило да у случају прибојског ФАП-а неће бити недодирљивих, нарочито због тога што 1500 радника овог некада угледног произвођача друмских возила изричито инсистира на одговорности за све године посртања, које је започело са распадом СФРЈ, а дошло до пуног изражаја у време почетка реструктурирања ФАП-а, пре 12. година.
Уосталом, на одговорности за стање у ФАП-у веома инсистирају и у Јединственом синдикату радника „Слога“, чији представници нису били у саставу Штрајкачког одбора са остала четири синдиката, а своје ставове су изражавали само саопштењима. А хоће ли заиста бити недодирљивих у случају ФАП-а, показаће време, које је увек било најбољи судија.
Директор Заковић бежи од јавности, избегава и ниподаштава новинаре
Медији су дали велики допринос у обавештавању јавности о проблемима запослених у ФАП-у, да су буквално били гладни, без оверених здравствених књижица и о томе да су их очај и беда извели на блокаду пруге Београд-Бар. Међутим, током свих ових дешавања новинари су ниподаштавани, јер су се изјаве одговорних људи у ФАПУ веома тешко добијале.
Глас западне Србије небројено пута покушао је зарад информисања јавности да ступи у контакт са директором ФАП-а, Зораном Заковићем, али месец дана наилазили смо на зид ћутања, будући да није одговарао на позиве и са њим је било немогуће успоставити везу.
Зачуђујуће делује такав однос ФАП-а према медијима, баш као и чињеница да ово велико предузеће нема задужено лице за контакте са јавношћу, које имају и многомање фирме. Није тајна да су највећи технолошки вишкови у ФАП-у из редова администрације, из канцеларија, па се могло задужити неко лице, које поседује комуникативност, писменост и отреситост да у име фабрике контактира са медијима. Отуда се и поткрала непрецизност и контрадикторне изјава у јавности о томе када је почела подела плата радницима ФАП-а, пошто је Милорад Драгаш, председник сада већ бившег Штрајкачког одбора и члан Радне групе за помоћ причао једно, његов заменик у Штрајкачком одбору, Предраг Симић, друго, а Жарко Грујичић, шеф Општих послова у ФАП-у, треће.
Глас западне Србије
