Објављено

Fondacija Novak Đoković posetila Priboj

Danas je opštinu Priboj posetila direktor fondacije „Novak Đoković“ Jelena Ristić.

Ispred fondacije „Novak Đoković“ danas je Priboj posetila Jelena Ristić. Nju su ispred opštine Priboj, primili predsednik opštine, Lazar Rvović i predsednik teniskog kluba „Priboj 1880“ Mirko Tošić.. Povod posete je bio prema rečima direktorke fondacije činjenica da je Priboj posedovao prve teniske terene u Srbiji, sa čime je upoznat i trenutno najbolji teniser sveta Novak Đoković. Fondacija „Novak Đoković“ je tim povodom zainteresovana da pomogne opštini Priboj u izgradnji sportske infrastrukture i popularizovanju tenisa u našoj opštini.

Predsednik Rvović je u kratkom obilasku trenutnih sportskih kapaciteta direktorki fondacije pokazao novoizgrađene terene pored Lima u Novom delu grada, Sportski centar, terene između škola i dečiji vrtić „Neven“, nakon čega je Jelena iskazala veliko interesovanje za ulaganje u pribojski sport i najavila uskoro još jednu posetu našem gradu.

Fondacija „Novak Đoković“ kroz snažna partnerstva sa udruženjima građana i organizacijma zasnovanih od strane šire zajednice u Srbiji planira da stvori ambijent u kome deca iz ugroženih zajednica imaju mogućnost da se priključe kreativnoj igri kroz koju razvijaju vrednosti i veštine koje će im omogućiti uspešan početak u životu i pomoći da razviju pun potencijal s nadom da će u budućnosti i oni jednog dana doprineti pozitivnim promenama u okviru zajednice.

Preuzeto sa: www.priboj.rs

Објављено

I Lim se zacrveneo od stida

AUTOR: GORAN REKOVIĆ

Pohitah ka Limu, nakon godinu dana odsustva iz Priboja, da vidim nemirne talase mog detinjstva, ali svest o poražavajućoj činjenici da niko i ništa nije uspelo da spreči početak izgradnje Mini hidroelektrane „Rekovići I“ u mom Priboju, na mom Limu, preseče svu radost i poželeh da zaurlam iz sveg glasa od nemoći, besa, razočarenja. Zanemeo, zagledah se u veliki kamen u sredini Lima, za koji su nam kao deci pričali legendu da ga je tu bacio Marko Kraljević, sa Bića, gađajući turske karavane i zloglasnog Musu Kesedžiju, i u navirućim sećanjima i žuboru vode utonuh u san

SHo

Istog trena u snu pred mene banu Marko Kraljević, sav onako ogroman, razbarušen, sa topuzom, kao u pričama, i zaurla: „Jeli bre! Jesi li ti taj Reković što oće ovu reku da pregrađuje i dušu da joj uzme“ – „Nisam ja brate Marko“, zamucah, „to zbog lokaliteta koji se tako zove dali ime hidroelektrani, nisam ja majke mi… nemam veze sa tim, ja sam protiv toga“ . Odmahuje Marko s nevericom i grmi: „Pa ako je tako šta sediš tu i cmizdriš, ajmo s topuzom da to razjurimo i zaustavimo.“ „More Marko, ne može tako, sada je drugo vreme, demokratija, višepartijski sistem, uređena država, ima procedura,“ upozoravam ja. „Pa dobro, ajde onda da krenemo od najumnijih, viđenih ljudi“, pomirljivo će Marko, „ko su vam najnačitaniji, hećimi, prosvetitelji, graditelji, stručnjaci…“ „Aaa, doktori i prosveta misliš, moj Marko, nema fajde, bio sam kod njih, pitao ih da mi daju podatke o višegodišnjem rapidnom povećanju obolele dece od respiratornih bolesti u ovoj maglovitoj kotlini, kanceru, da se oglase o mogućem uticaju na zdravlje ljudi, ali kažu ne smeju da pričaju o tome, zabranjeno, neće da se petljaju, kažu to je politička odluka, pusti nas. Prosvetari, jedni kažu, ma ni mi nemamo fond časova, nema dece, bela kuga, a kamo li da ti se bavimo branama, drugi pobegli u politiku i obezbedila se, treći traže pare da se uključe i tako. A ti neimari na koje misliš, moj Marko, danas se zovu arhitekte, prostorni planeri, komunalci, ekolozi, agronomi itd, ali svi oni rade u javnim službama ili fondovima, i kada sam ih pitao, da se oglase o kanalizaciji i otpadnim vodama i divljim deponijama koje će ova akumulacije pretvoriti u baruštine pune fekalija, otrovnog otpada koji se biorazgrađuje i po sto godina, o uticaju MHE na četiri aktivan klizišta, na tektonske Banjske ploče, o povećanju vlažnosti, o njenom uticaju na ljude, na voćke, o algama i metanu i o svemu.. svi junaci nikom ponikoše i zamoliše me da im se ne približavam da ih ko od zvaničnika ne bi video sa mnom i pomislio kako daju podatke o kojima se ćuti“.

Zagrme Marko: „Auuu zuluma, auuu zulumćara, a od raje oće pare da uzmu, a za raju i svoju decu da nešto preduzmu neće, auu bruka..Aaaa, to ne vredi, pa ko su vam onda knezovi, harambaše, trgovci, kiridžije, zemljoposednici, oni su odvajkada nesloži, pa da pritisnemo neke za ovu našu stvar, a?“ „Tek tu nema ništa, brate Marko, danas nema harambaša i hajdučije, danas ti se oni zovu političari ili ti biznismeni u partijama, direktori javnih preduzeća, latifundisti, tajkuni, monopolisti..i u pravu si da su nesložni uvek, ali po ovom pitanju nećeš verovati svi do jednog su se složili i ćute i mute..“ „Auu zuluma“ besni Marko, „ma da to dahije iz Beograda nisu poslali dukate te se Srbi složili, da mi to pritegnemo, da ko propjeva šta je na stvari“? Zavapih ja: „Ne Marko, ko brata te molim, danas je vladavina pravne države, imaju tužilaštva, sudstvo, policija, inspekcije, komisije.“ „Pa ajmo kod njih“, veli Marko. „Eee, ali oni su ti samo za građanje za raju, oni ti se godinama ne bave ovim glavešinam, ne smeju“, odgovaram ga ja, a on urla. „Pa kome da se pošten čovek obrati“?.

Vrtim glavom. „Jedino sudu u Strazburu kao ovi rezervisti što su dobili, mislim.. ali ti nisi potpisnik SPP-a, a i ne ispunjavaš uslove, tako da te ne bi ni tamo primili“. Drhti Marko od besa i viče: „Ajmo onda dizati raju i orati drumove i sve obustaviti ovo, bre, dosta kabadahija.“ Teška srca mu objašnjavam. „More Marko ne ori drumova, raja ti je u ovoj priči najgora, podeljeni po partijama, nacijama, verama, prevarena ne veruje nikome i ni u šta, zatupela, osiromašena, opljačkana, samo ćuti, zabija glavu u pesak, što glava niže a dupe više, to bolje vele i od svega se sklanjaju…“ Trese se Marko. „Sirotinja raja koja globa trpljeti ne može, koja se svuda u svetu i u istoriji našoj prva diže na kuku i motiku, ćuti veliš? Ooo majko Jevrosimo, u šta ste se vi pretvorili, niđe čojstva, junaštva, pameti, duha, ništa“, urla Marko. „Ma odoh ja nazad sa Turcima mi je bilo lakše, sram vas bilo, mi smo vam sačuvali pod Turcima i ostavili u nasleđe reku, manastire, kotlinu, kulturu, a vi sve uništili u vašoj demokratiji i civilizaciji, piiih zulumćari.. Odoh ja nazad…“ !

Kukurikanje pevca penzionera, prenu me iz sna, i na trenutak mi se učini kako zalazeće sunce lomeći zrake, oslika u crveno vodu Lima, skočih bunovan, pogledah u pevca i one pliske i krkuše u plićaku i zabrundah. „Tužni skupe! Okupili smo se ovde da izdamo dvadesetogodišnji pomen pribojskom javnom mnjenju, postradalom od ćutologije, laži, mimikrije, zlobe, nerada i nesloge! Priđite grobu, uzmite bobu, samo to je ostalo… Praštajte! A sad odoh i ja, da ne bih propao u zemlju od stida u šta smo se pretvorili! „

Autor je novinar i predsednik UO udruženja građana Centar za razvoj Priboj

Izvor „Danas“

Објављено

Najveće zarade u Kosjeriću, najmanje u Priboju

Fotografija:Alen Đole Đozgić

Najviše prosečne zarade u novembru u Srbiji isplaćene su zaposlenima u Kosjeriću – 67.458 dinara, a najniže u Priboju – 19.614 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). 

Tanjug

U vrhu po visini plata u novembru posle Kosjerića, slede beogradske opštine Surčin – 63.571 dinar, Lazarevac – 63.332 dinara, Lajkovac – 61.340 dinara i Kostolac – 59.497 dinara.
Medju opštinama sa najnižim platama, osim Priboja, su i Kuršumlija – 24.401 dinara, Bela Palanka – 25.787 dinara, Malo Crniće – 26.062 dinara i Temerin – 26.097 dinara.

 Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu – 99.368 dinara, a najmanje zaposleni u proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava – 15.381 dinar. 

U vrhu po visini plate su i zaposleni u proizvodnji koksa i derivata nafte – 94.230 dinara, zaposleni u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa – 92.844 dinara, zaposleni u delatnosti udruženja – 86.510 dinara i zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda – 84.238 dinara.
Medju onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u kinematografskoj, televizijskoj i muzičkoj produkciji sa 18.161 dinar, preradi drveta i proizvoda od drveta, osim nameštaja – 21.987 dinara, zaposleni u delatnosti putničkih agencija, tur-operatora i rezervacija – 22.174 dinara i u proizvodnji odevnih predmeta – 22.337 dinara.
Prosečna neto zarada, isplaćena u novembru, u Srbiji iznosi 42.395 dinara i u odnosu na zaradu isplaćenu u oktobru, nominalno je veća za dva odsto, kao i realno, objavio je danas RZS.

Izvor: www.blic.rs

Објављено

Putnici ostavljeni da se smrzavaju 12 sati u napuštenim vagonima

Na srpskim prugama ponovo drama. Stotinak putnika voza koji je iz Beograda išao za Priboj, ostavljeni su tokom cele noći sami u pustari bez struje, grejanja, vode i hrane. Zbog zastoja na pruzi, železničari su otkačili lokomotivu sa vagona i bez ikakvog objašnjenja otišli. Po putnike su se vratili tek posle dvanaest sati.

Ostavljeni u nedođiji bez grejanja, struje i vode: Jedan od vagona bez posade.

Onog trenutka kada je lokomotiva otkačena, vagoni su automatski ostali bez struje pa tako i grejanja. Posle nekoliko sati, kada je uveliko pala noć, čekanje se pretvorilo u agoniju. Jedna od putnica voza Slađana N. za “Blic” kaže da je najgore bilo to što od osoblja iz „Železnica“ nije bilo nikoga.
– Svi su se pokupili i otišli, i mašinovođa i kondukter. Rekli su nam da je posredi zastoj, da će ga brzo rešiti, i nestali! Stali smo negde u blizini Valjeva, u nedođiji odakle je vodila samo kozja stazica. Nigde nikoga nema, nijedne kuće. Ne možete da kažete ni gde se nalazite! Bilo je strašno – priča za “Blic” Slađana N.

 

– Zvali smo policijsku stanicu u Valjevu. Javio se muškarac kome smo objasnili šta se dešava, ali nam je uz ironično pitanje da li on treba da dođe i konstataciju da mi u stvari želimo da se svađamo sa njim, na kraju spustio slušalicu. Na železničkoj stanici u Kosjeriću se niko nije javljao na telefon, a u Požegi se javila žena, pa ironično pitala da li ona sad treba nama da donese vode i hrane… Njih nije zanimalo što su među putnicima deca i stari ljudi – razočarano zaključuje naša sagovornica.
Voz na liniji Beograd-Priboj krenuo je sa železničke stanice prošle nedelje oko 19 sati. U Požegu, do koje se putuje tri i po sata, stigao je tek sutra u sedam ujutro.
– Pred zoru smo se smrzli. Ljudi su šetali po hodniku vagona da se zagreju jer nismo mogli da izađemo ni napolje pošto je padala kiša. Zaista mislim da neko mora da odgovara za ovakvo ponašanje zaposlenih u železnicama. Ovde nije reč o sporosti voza ili kvaru, već o neodgovornom ponašanju – kaže Slažana N.

Uzaludno čekanje na spas

U „Železnicama Srbije“ imaju objašnjenje i za ovakve situacije. I sve je, kako kažu, u skladu sa propisima.
– Po železničkim propisima, da bi se sa otvorene pruge pokrenuo teretni voz koji je bio u defektu, otkačena je lokomotiva putničkog voza koji je prvi stigao na lice mesta.

A to je bio putnički vozu koji je u 19.05 sati krenuo iz Beograda za Priboj. Ona to nije mogla pa je poslata druga – kažu u „Železnicama Srbije“.

 

Objašnjenje zbog čega su putnici ostali sami nismo dobili.
– Izvinjavamo se putnicima koji su, zbog ovog vanrednog događaja, pretrpeli neprijatnosti. Stručne službe “Železnica Srbije” ispituju sve okolnosti vezane za ovaj događaj. Ukoliko se utvrde propusti tehničkog ili pratećeg osoblja, preduzeće se odgovarajuće disciplinske mere kojima će odgovorni biti sankcionisani – poručuju iz ovog preduzeća.

Izvor: blic.rs

Објављено

Zaposleni i roditelji protiv predloga

429467_347351631975872_1004636187_n (1)AUTOR: S. BJELIĆ Priboj – Predlog odluke Opštinskog veća o mreži škola dat je na usvanje Skupštini opštine Priboj. Ovaj Predlog koji podrazumeva pripajanje osmogodišnje skole u Kratovu školi „Nikola Tesla“ u Pribojskoj Banji, naći će se na dnevnom redu sednice SO zakazanoj za ponedeljak. Zaposleni u školi „Blagoje Polić“ iz Kratova ne slažu se sa ovakom koncepcijom mreže škola, a roditelji kažu da neće slati decu u školu u Banji.

 

Predstavnici Opštinskog veća tvrde da deca neće putovati, da se od iduće školske godine ukida samo dupla administracija i rukovođenje školama, a u obrazloženju svog predloga još navode da je za ovu odluku odgovorno Ministarstvo prosvete koje nije odobrilo njihov predlog od prošle godine da mreža škola u Priboju ostane nepromenjena i da je čini šest matičnih osmorazrednih škola. „Na osnovu dokumentacije koja je poslata i kriterijuma iz Uredbe kojom se reguliše ova oblast, oni su dali predlog da škola u Kratovu postane izdvojeno odeljene škole u Banji. To se objašnjava racionalizacijom mreže škola, postojećim trendom prirodnog priraštaja, saobraćajnom povezanošću mesta kao i sprovođenjem propisanog načina finansiranja u osnovnim školama“, navodi se u obrazloženju Opštinskog veća.

Sa nedavno održanog zajedničkog sastanka roditelja i zaposlenih u OŠ „Blagoje Polić“ iz Kratova upućen je zahtev Opštini da ovu odluku ne usvoji. Na sastanku su postavljena i pitanja zasto se pomenuti kriterijumi o mreži škola ne primenjuju na ostale škole u okrugu koje imaju manje đaka, kao primer su navedene škole u Bistrici i Akmačićima i zašto je traženo stručno mišljenje načelnika školske uprave kada ono nije obavezujuće za usvajanje Akta o mreži ustanova.

Ukoliko u ponedeljak bude usvojena, ova odluka o mreži škola pribojske opštine počeće da se primenjuje od naredne školske godine.

 

Izvor „Danas“

Објављено

Plaćamo, a smrzavamo se

Slika sa protesta (Foto: Alen Đozgić Đole)


Ispred prostorija „FAP-Stan D.O.O Priboj”, u sredu je održan protest građana Priboja nezadovoljnih daljinskim grejanjem. Oni su na protestu izneli svoje zahteve i dali rok za njihovo ispunjenje. Prisutnima se obratio direktor FAP-Stana i obećao da će grejanje u narednom periodu biti normalizovano.

Od početka grejne sezone, građani čiji su stanovi priključeni na daljinsko grejanje ukazuju lokalnoj j vlasti i rukovodstvu FAP-Stana da temperatura u njihovim stanovima nije ni blizu 20 stepeni, kao i da se ne poštuje trajanje grejnog dana. Bilo je i pritužbi na protekciju u zagrevanju zgrada u kojima žive opštinski funkcioneri, a koje se zbog redovnog održavanja grejne instalacije bolje zagrevaju. Pošto na njihove žalbe niko nije reagovao, a grejanja u utorak skoro da nije ni bilo, predsednici skupština stanara zakazali su miran protest ispred prostorija FAP-Stana. Protest je počeo u jedanaest časova i na njemu je bilo prisutno nekoliko stotina građana nezadovoljnih grejanjem.

Настави са читањем „Plaćamo, a smrzavamo se“

Објављено

VoLim NEDAM/ PROTIV HIDROELEKTRANA NA LIMU U PRIBOJU/ PODRŠKA IZ NY

GIORGIO BALAZZO - VoLim NE DAM Bratislav Bato Andonov

 

http://www.youtube.com/watch?v=cfMn6zlL2t8

Diže se magla kod Podina nešto U magli kriju se podaci vešto Ko da hi nađe, kad bi rađe da se kriju Da znaš vala pametno im to… Al’ neće magla stajat` tu dovijeka Lim nije močvara no već je rijeka Pa će podaci da se nađu kod čovjeka Koji pripremio je tlo. Buongiorno Italija, dje se Giorgio sakrija? Italia voli džabe enerđija! Al ja sam bio Tu đe se mućak sakrio. Da plate mi sa pare Možda je malo rano… Džaba ti žabe, bare i svo to zlato strano kra”no

Настави са читањем „VoLim NEDAM/ PROTIV HIDROELEKTRANA NA LIMU U PRIBOJU/ PODRŠKA IZ NY“

Објављено

Rambo Amadeus protiv privatizacije

Zvezda ovogodišnjeg “Lim Festa”, muzičkog festivala  koji se peti put zaredom  održava u Priboju bio je Rambo Amadeus.
Njegova društveno angažovana umetnost koja ne trpi kalupe vrste i žanra i ovoga puta je bila obeležena  kvalitetnim muziciranjem  i  verbalnim perkusionizmom .
Već uveliko popularan u ovim krajevima zbog pesme “FAP Mašina”, “Svetski Kilo-Car” koji ne prestaje da iznenađuje otišao je korak dalje . Napravio je  gaf na granici društveno-političkog incidenta i sa bine pozvao Pribojce da nikako ne dozvole privatizaciju FAP-a koja je u toku.

U intervjuu, između ostalog, objašnjava i zašto .

Настави са читањем „Rambo Amadeus protiv privatizacije“

Објављено

Pakao u Sibiru

Krvava pečalba Pribojaca.

Velika nezaposlenost ne dozvoljava Pribojcima da u potrazi za poslom puno biraju. Odlaze svuda po svetu, na ona mesta gde im se posao najpre ponudi. Zbog toga su često u situaciji da im je zbog ekstremno loših uslova rada ugrožen i život. Vito Slović je krajem prošle godine zbog loše situacije u gradu bio prinuđen da zatvori svoju radnju. Bio je nekoliko meseci bez posla, a onda je od poznanika čuo da jedna firma iz Beograda šalje građevinske radnike u Rusiju. Otišao je u predstavništvo te firme gde su mu rekli da ima posla u istočnom Sibiru na izgradnji naftovoda u bazi NPS 13 . Poznanik, koji ga je uputio na tu firmu, rekao mu je da je čuo da u toj bazi nije lako raditi. Vito nije mogao da bira pa se prijavio za posao, očekivao je loše uslove , ali ne i ono što ga je zadesilo. 



Mesto u kome je radio nalazi se u sred sibirske prašume, više od 1.000 kilometara od prvog naseljenog mesta. Rade se građevinski poslovi na izgradnji baze naftovoda . Radove izvodi naša firma u ime hrvatske građevinske firme „Velestroj“ koja je glavni preduzimač poslova. „Radno vreme je minimum 12 sati dnevno, ali često je bivalo i po 20 . Ako se desi da radnik odbije da produženo radi pada u nemilost poslovođa koji imaju apsolutnu vlast nad radnicima i mogu da ti prepolove sate koje si radio iz bilo kog razloga tako da ne smeš da im se zameraš , kaže Slović.

Nehumani uslovi

Najteže mu je padala katastrofalno loša ishrana i ekstremno niske temperature. Svih 113 dana vrtela su se, za sva tri obroka, tri jela kuvana na vodi, (pirinač, pre-krompir , makarone), u koja si mogao da dodaš šečer ili kečap. Kuhinja je bila udaljena skoro kilometar od gradilišta a za jelo mora da se gura i čeka u redu i po pola sata. „Sobe u kojima je spavalo po 6-7 nas na krevetima na sprat, imale su oko osam kvadrata, ako neko ustane drugi su morali da leže na boku.Topla voda , ako stigneš do nje, bilo je jednom u 15 dana na pola sata, bila je prava blagodet“, seća se Slović.

– Od medicinskog osoblja na gradilištu je bio samo jedan bivši hirurg. Sa posla se nije moglo odsustvovati ni zbog povreda na radu. Posečeš se brusilicom stave ti zavoj i odmah na posao. Ako ne radiš bez dozvole lekara naplate ti pansion za taj dan 1000 rubalja. Meni su skoro na živo izvadili zub koji me boleo, a bio se samo okrnjio, kaže Vito.

Bratstvo i jedinstvo u muci

Na gradilišti je bilo najviše Rusa, uglavnom bivših zatvorenika koji nigde drugo nisu mogli da nađu posao, a Slović kaže da su međunacionalni odnosi bili dosta čudni. Odnos među radnicima iz bivše Jugoslavije bio je na nivou pravog bratstva i jedinstva, ali su Rusi su prema „braći“ iz Srbije pokazivali veliku mržnju. „Mržnja je prelazila često i u agresiju, pogotovo kada se napiju smućkanog alkoholnog pića koje su u nedostatku pravog sami pravili i pili na eks. Tada su provaljivali u naše sobe, vikali na nas nazivajući nas Kirgizima i fizički napadali“, tvrdi Slović.

Nema napuštanja

Pomisao o napuštanju gradilišta svakom bi pala na pamet već posle nekoliko sati, ali nije bilo moguće. Radnike niko fizički nije sprečavao da odu, ali nedostupnost bilo kakve komunikacije i činjenica da su odmah do ograde sibirski tigrovi i medvedi u hiljadama kilometara sibirske prašume, odlazak je činio nemogućim. Uslovi iz ugovora, (ako svojom voljom odustaneš od rada dužan si da isplatiš 6 000 dolara odštete dodatno platiš „pansion“ po paprenoij ceni ) su dodatno upotpunjavali ovo poludobrovoljno ropstvo.

Vito Slović kaže da je po ugovoru njegova agonija trebalo da traje šest meseci, ali se na sreću završila posle 113 dana, pošto je firma prekinula radove. Slović se vratio kući sa 18 kilograma manje. Od krvavo zarađenog novca vratio je dugove i kupio najpotrebnije za porodicu. Novca već ponestaje pa će morati ponovo u potragu za poslom , ali u Sibir sigurno ne.

„Oslobođen“ mornar Kladnik

Vito nije usamljen u svojoj pečalbarskoj sudbini. Mornar Milan Kladnik proveo je u poluzarobljeništvu nekoliko nedelja. On je, preko crnogorske firme „Merkur“, otišao da radi na albanskom brodu „Adrijatik king“. Posao se pretvorio u noćnu moru jer je brod bio četiri meseca usidren u luci u Draču. „Pasoš i mornarsku knjižicu sam predao upravi broda, kapetan je sa oficirskom posadom nestao pre oko mesec dana, a ja nisam dobio ni novac ni smeštaj pa sam prinuđen da boravim na brodu. Nemamo ni struju ni vodu , a zalihe hrane su na minimumu“, pričao je Kladnik u telefonskom razgovoru. Tek sredinom ove nedelje Kladniku je omogućeno da napusti brod i u sredu je stigao u Bar.

Izvor „Danas“ Autor: Saša Bjelić

Објављено

Ako lavina krene mnoge će zatrpati

Zašto se mešetari oko Pribojske banke i kome je u interesu da ona ne proradi

Mnoge krivice bi izašle na videlo ukoliko bi banka ponovo proradila

U pokušaju da se ponovo obnovi rad Pribojske banke, ovih dana na svetlo dana izlaze brojne malverzacije. Neki od krivaca su oslobođeni, dok drugi nikad nisu ni odgovarali za svoje kriminalne radnje. Iako je u protekle četiri decenije Pribojska banka bila je jedna od najuspešnijih banaka u sistemu Beogradske banke, zbog poznate menične afere iz 1996. godine, rešenjem NBJ izgubila je dozvolu za rad i 9. avgusta te godine pokrenut je likvidacioni postupak. Bez pokrića su tada avalirane menice od četiri i po miliona dinara, iako su premašivale finansijske potencijale banke.

Odmah po otvaranju postupka likvidacije pristupilo se izradi Programa sanacije, koji je podržala i NBJ, a on je u celini i od strane svih učesnika realizovan do kraja. Krajem jula ove godine, na sastanku rukovodstva NBJ, na čelu sa guvernerom Dinkićem, i čelnika privrede i lokalne samouprave tri opštine bilo je dogovoreno da se Pribojska banka pripoji sistemu Srpske regionalne banke, u koji bi ušlo još sedam banaka bivše Beogradske banke. Međutim, sredinom oktobra stiže dopis kojim NBJ postavlja pitanje zakonitosti pravnog rešenja koje reguliše status Pribojske banke. »Tada je obećana pomoć NBJ i date su smernice Pribojskoj banci da kao potpuno »čista« uđe u sistem Srpske regionalne banke.

– Verovatno da tu ima nekih mešetarenja sa strane ili nekog podbačaja u kontroli NBJ, ali to tek treba da se ispita. Mi uskoro očekujemo kompletnu informaciju iz NBJ, kaže za »“Glas“« Dragan Ilić, predsednik Sindikata bivših radnika Pribojske banke. Po njegovim rečima, Pribojska banka niti kome duguje, niti njoj ko duguje, dakle nema ni dužnika ni poverilaca. Ima svoju infrastrukturu, opremu i ljudstvo, što znači da je spremna da uđe u sistem neke veće banke.

Na naše pitanje kome bi odgovaralo da ne proradi Pribojska banka, Ilić ističe da su u međuvremenu na ovom prostoru nikle mnoge druge banke koje su upravo doveli bivši komitenti Pribojske banke. Lokalni moćnici su ovde dovukli «Jugobanku», Panonsku banku, Raj banku.

Takođe, Ilić tvrdi da je Užička banka, po osnovu kredita za sanaciju, danas dužna Pribojskoj banci, sa neto efektima, čak 160 miliona dinara. Drugo, smatra on, ako bi proradila Pribojska banka, na videlo bi isplivale mnoge mutne radnje koje su zataškavane svih ovih godina. »Izvršni direktor Službe opštih, pravnih i kadrovskih poslova Zoran Radović primio je 25. novembra 1994. godine dostave korisnika kredita sa dokumentacijom za utuženje. Samo je privatno preduzeće »Sarač« iz Prijepolja trebalo da vrati oko 250.000 dinara, odnosno isto toliko maraka, s obzirom na tadašnji kurs. Radović nikad nije pustio akceptni nalog za naplatu kredita, nemušto to obrazlažući činjenicom da dokumentacija o hipoteci nije ispravna.

Vlasnik tog preduzeća, sada pokojni Vojimir Purić, šurak je Radojka Petrića, koji se nalazi na čelu Užičke banke u Prijepolju. Verovatno je po tom osnovu Radović kasnije i dobio posao u Užičkoj banci kaže « Dragan Brković, bivši radnik Pribojske banke. Prema zapisniku predate dokumentacije od strane referenta za kratkoročne kredite iz 1996. godine, do koga je došao »“Glas“«, postoji bar trideset blanko akceptnih naloga firmi koje nisu izmirile obaveze prema Pribojskoj banci. Pored pomenute firme iz Prijepolja i desetak pribojskih, što privatnih, što društvenih preduzeća, na toj listi prednjače Kragujevčani. Tako je preduzeće »“Jezero lejk“« iz tog grada »oslobođeno« šest akceptnih naloga, »Obradović« čak osam, „»Jezero petrol“« sa dva, a »“Alpen“« sa jednim nalogom. Da li je tadašnji direktor Radomir Ječmenica za te kredite bivao »nagrađivan« nije poznato, iako se tih meseci pričalo da su ga njegovi kragujevački partneri dobro ojadili i potom najurili iz Kragujevca.
Kako saznajemo, šest privatnih preduzeća koji uopšte nisu bili komitenti i deponenti banke dobili su kredite u vrednosti od 14 miliona maraka. Nije, međutim, jasno zašto nikada do sada po pitanju Pribojske banke nisu reagovali nadležni organi u Priboju – Sekretarijat unutrašnjih poslova, odnosno javni tužilac. Po našem saznanju, nikada nije ni vođena istraga oko olako davanih i nenaplaćenih kredita, iako je dokument koji teško optužuje Radovića i druge tadašnje čelnike banke, morao biti dostupan i istražnim organima. Na rad opštinskog javnog tužioca ranijih godina bilo je primedbi da brojni slučajevi završavaju u fiokama. Da li će pravda i ovoga puta biti zaobiđena, ostaje da se vidi. 


Sud oslobodio krivce 
Meničnom aferom od pre pet godina Pribojska banka je definitivno propala jer je izostao očekivani profit od velikog posla sa naftom, a gubici su iznosili na milione maraka. U celu aferu, pored nekolicine privatnika i čelnika banke, bila je umešana Skupština Beograda, koja je ostala kratka za 2 miliona dinara. Na njenom čelu tada se nalazio Nebojša Čović. Krajem prošle godine svi akteri menične afere su oslobođeni, a Ječmenici je kazna zatvora smanjena sa tri na godinu dana. Zašto je Okružni sud u Užicu tako presudio, može samo da se nagađa.

Zvonko Prijovic Glas javnosti