Објављено

Roman o zločinu u Štrpcima

Roman „671“ za temu ima otmicu u Štrpcima, zločin od 27. februara 1993. godine, kada su pripadnici srpskih paravojnih jedinica oteli grupu putnika iz voza 671 na relaciji Beograd-Bar, mučili ih, a zatim ubili.

„Nevinost nema nacionalno porijeklo ni političko opredjeljenje“

Napisao ga je Aleksandar Tutuš, rođen u Kninu, profesor filozofije, koji u Irskoj radi kao kuvar. Za sebe kaže da je Dinarac koji voli Bunjina, ne voli vlast, a slaže se sa Kjerkegorom. Na pitanje zašto ga je zainteresovao baš ovaj zločin, Tutuš odgovara da je, kao pripadnik srpskog naroda koji je nevin masovno stradavao u logorima i jamama, odlučio da piše o zločinu koje su počinile srpske snage nad nevinim Muslimanima ili Bošnjacima prije 27 godina, „jer nevinost nema nacionalno porijeklo ni političko opredjeljenje, nevinost je univerzalna – svečovječja“.

– Odlučio sam da pišem o žrtvama drugog naroda da bi probudio u sebi i drugima one vrijednosti koje su lukavo prekrivane višedecenijskim lažnim projektima, prije svega čojstvo, koje znači imati svijest o slabijem od sebe i zaštititi slabijeg od sebe – od sebe. Razlog je i taj što je ovo jedan poseban i istaknut slučaj kada je država, čiji su ovi nevino postradali državljani, zatajila, osim N. N. lica, kojem sam dao ime Tomas i literarnom fikcijom u par redaka odao mu poštu. Koliko smo smo naučili za ovih 27 godina? Zar slučaj Savamale i brojni drugi, nije takođe slučaj zatajenja države? Neuporedljivo je manja šteta, ne mogu se upoređivati nekolike kuće i ljudski životi, ali princip kad država umjesto da bude zaštitnica postaje goropadna zvijer je isti, kaže naš sagovornik, koji rado koristi arhaične, dinarske izraze.

Da li je knjiga čisto dokumentarna ili ima i umetničkih elemenata?

– Stvarni su vrijeme i mjesto nemilog događaja. Što se tiče stradalih i njihovog identiteta, nalazi se par vrlo grubo uzetih činjenica kao što su ime i porijeklo oficira JNA u penziji, Tome Buzova, koji kroz radnju knjige ima nadimak Barba. Ostalo je uglavnom fikcija koja ima za cilj opisati da žrtve iako drugačijeg imena i porijekla žive uobičajen život, ispunjen običnim problemima, jednakim htijenjima i nadanjima. Prateći Fadila ili Barbu vežemo se za njih na jednom opštem, najširem i istovremeno najdubljem nivou. I broj voza je dokument u jednom strogom smislu, iza tog broja stoji voz u kojem su se izmješale stvarne sudbine, izdigli pravi vitezovi jednog vremena kao što je bio i penzionisani oficir Tomo Buzov i pognule glave skoro hiljadu putnika koji nisu imali snage ni hrabrosti oduprijeti se i zaštititi svoje saputnike

Reakcije na roman govore da mnogi nisu shvatili njegovu svrhu?

– Moje dvogodišnje traženje izdavača vrlo se interesantno završilo. Kao po nekom promislu, došao sam u knjižaru Hilandarske zadužbine i upoznao uvaženog gospodina i brata Nikolu Drobnjakovića, glavnog urednika izdavačke kuće Bernar. Roman je odštampan, a u narednim mjesecima kontaktirao sam nekoliko novinara sa prostora bivše Jugoslavije, slao im primjerke knjige u želji da se još neko upozna sa romanom i da eventualno napiše neku recenziju. Reakcije koje su usljedile neću pojedinačno komentarisati, ali ukupno uzev, interesantno su i važno iskustvo. Izostalo je prvenstveno razumjevanje cilja knjige. U inboks su stizale poruke da je nesporan moj talenat, ali da sam trebao napraviti roman muškijim, u smislu da sam trebao puno strasnije popljuvati vlastiti narod. Roman sam na čitanje poslao i Muharemu Bazdulju. On mi je odgovorio da, ako ću prihvatiti to kao estetski sud, pročitao roman u dahu. Da mi je neko onda, ili ovog jutra ponudio milion nečeg konvertibilnog u zamjenu za to pismo, izabrao bih to pismo.

Zašto niste kontaktirali porodice žrtava?

– Bojim se da bi porodicama postradalih roman možda bio razočarenje, mogli bi pomisliti da to i nije roman o otmici putnika na liniji 671 i svo to pisanije doživjeti čak i kao zloupotrebu svojih najmilijih. To i nije roman o samom tom činu. U tom se romanu ne opisuje zlo i patnja, skoro ga se i ne dotiče. Roman opisuje obične dane običnih ljudi u neobično vrijeme, koji pokušavaju ostati normalni i svoji. Otmica je jedno grozomorno buđenje, otrežnjenje, šamar stvarnosti, rez koji sve prekida, kao što je prekinut život stradalih. Nakon tog reza nema ništa, roman se završava. Ali može početi preispitivanje, samospoznaja i kajanje. Država za svoje zatajenje treba tražiti oprost od porodica žrtava, ali i platiti. Na žalost države kod nas tako često mjenjaju ime da podsjećaju na manipulante koji gase stara i otvaraju nova preduzeća da bi izbjegli odgovornost.

Koliko je roman protkan ličnim iskustvom i da li se mogu promišljati koreni zločina?

– Spontano sam unosio neka svoja iskustva, dileme i pitanja u likove romana, posebice u lik Radovana, kao neku nesvakidašnju autobiografiju. Iskustvo sa studija filozofije, ratno, izbjegličko, boravak u bezbroj gradova, različitih država i različitih poslova koje sam radio. Ono se nalazi u svakom slovu i kao da pokušava da se izlječi od samog sebe, od sopstvenog tereta. Konkretno, o uzrocima otmice u Štrpcima nije moguće ne misliti, jer na osnovu tog pojedinačnog zločina otkrivaju se i principi i uzroci mnogih drugih, a nazire se i ustrojstvo zbivanja na Balkanu, naročito u drugoj polovici dvadesetog vijeka.

Taj zločin nikako nije išao u prilog srpskoj strani, baš zbog toga je i naručen, naprotiv, uz inscenirane masakre u Sarajevu, ukupna slika koja se formirala o Srbima bila je pogubna, pokazaće sve ono što slijedi.

Da li je projekat srpskog nacionalizma kreiran na Gazimestanu?

– Ubjeđen sam da je nacionalizam devedesetih, čiji su simboli kreirani još ’89 na Gazimestanu projekt unižavanja i obesmišljavanja svega što je uzvišeno i plemenito u srpstvu. Nije bilo drugog načina da se narod koji je u Prvom svjetskom ratu izgubio svaku treću mušku glavu, nad kojim je izvršen genocid u Drugom svjetskom ratu, nego da se isti taj narod prisili na kulturno, identitetsko, političko samoubistvo, pa da bude proglašen za najgoreg od najgorih. To političko i svako drugo samoubistvo Srbi su izvršili nad samima sobom zahvaljujući državnoj politici devedesetih koja nije bila slučajna, i nije bila takva zato što nemamo pametnih ljudi – ona je bila projekt. U toj podvali možemo naći uzroke zla počinjenog s naše strane, tog zla koje je upravo najviše naškodilo kolektivu u cjelosti.

S.Bjelić

Izvor: „Danas“

Dokumentarni film o otmici i zločinu u Štrpcima

https://youtu.be/QPsAaZPgKBs
Објављено

Presuđeno policajcu iz Priboja za ubistvo sugrađanina

Viši sud u Užicu danas je doneo presudu Igoru Avramoviću (25), policajcu iz Priboja, optuženom za teško ubistvo Ervina Ćelahmetovića (35).

Avramović je osućen na 11 godina zatvora za krivično delo teške telesne povrede čija je posledica smrt

Prema optužnici Avramiović je, 21. maja 2023. godine, dok se nalazio u kafiću, bezobzirno i nasilnički više puta pesnicom udario Ćelahmetovića u glavu i vrat. Mladić je preminuo od povreda, što je u optužnici bilo kvalifikovano kao teško ubistvo. Za to krivično delo zaprećena je kazna od 10 godina do doživotne robije.

Njegova devojka Natalija Gazdić (23) iz Priboja osuđena na godinu dana zatvora za pomaganje učiniocu da pobegne posle izvršenog krivičnog dela.  

Mihailo S. i Milu A. oslobođeni su optužbi zbog nedostatka dokaza.

Објављено

Kome služe sajle na Limu

Problem upravljanja otpadom, u opštinama Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, još uvek nije rešen. Na snazi su privremena, nelogična, a skupa rešenja.

Posle zatvaranja deponije Stanjevine, smeće iz Prijepolja, Priboja i Nove Varoši se, evo već treću godinu, odlaže na, nesanitarnu deponiju u Priboju, koja se nalazi na 100 metara od Lima. To je tada, od strane republičkih i lokalnih  institucija vlasti, predstavljeno kao privremeno rešenje, ali ono još uvek traje.

Da bi se trajno  rešio problem upravljanja otpadom i zagađenja reke Lim potrebno je nekoliko uslova. Sanitarna deponija na koju se odlaže primarno selektovan otpad, odvoženje  otpada iz prigradskih naselja i sela, prekogranični dogovor sa Crnom Gorom u vezi zaštite  reke Lim, kao i  izgradnja kolektora za prečišćavanje otpadnih voda.

Čekajući Banjicu

Sanitarna deponija Banjica, sa najavljenom transfer stanicom, koja treba da bude ključna u rešavanju problema upravljanja otpadom u ove tri opštine,  još uvek ne radi. Na taj projekat se troši značajan  novac već skoro 20 godina, a jedini vidljiv korisnik godinama je bio samo direktor ovog preduzeća, nepostojeće deponije, sa svojom platom i čudnovatim izveštajima koje je podnosio na lokalnim skupštinama koje su izdvajale sredstva.
 
Osim za platu direktora novac se iz opštinskih budžeta, republičkog  budžeta, kao i stranih fondova, trošio sve vreme – na studije i izrade projekata i druge različite načine. Sve je počelo 2003, kada je pored ove tri opštine u dogovoru o zajedničkoj sanitarnoj deponiji učestvovala i Sjenica.  Pripremu studije vrednovanja i izbora lokacije, za oko 20.000 evra, uradio je Institut „Kirilo Savić“. Izrada  glavnog projekta, koštala su oko 107.000 evra.

Blizu 1000.000 evra potrošeno je za gradnju  deponije od  2007. do 2009  godine, a onda je došlo je do problema, i nesuglasica između opština u vezi finansiranja, pa su 20009. radovi obustavljeni. To  je objašnjeno odronom nastalim u toku gradnje  i promenom  zakonodavstva, pa je preko programa Evropskog partnerstva sa opštinama – EU PROGRES, 2013. godine, donirano 193.000 evra za  preprojektovanje glavnog projekta. Predračunska vrednost nastavka radova procenjena je na 779.500.000 dinara. Tada je rečeno  je da će Regionalna deponija „Banjica“ biti završena 2015. godine.

Čarobne sajle na Limu


Iako Lim ne zagađuje samo vidljivi, plutajući otpad, već i onaj koji se, preko podzemnih voda, cedi iz svih nesanitarnih deponije u njegovoj blizini, aktuelne lokalne i državna vlast   su stavile težište na rešavanje problema plutajućeg otpada, ali je i ono podjednako neracionalno i skupo.

Finansiran je, od strane nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine i opština,  projekat postavljanja plutajućih sajli , ukupne vrednosti oko 84.000.000  dinara. Za gradnju tri plutajuće barijere – lančanice, koje treba  da spreče prodor plutajućeg otpada  u HE “Potpeć”, i privatnu,  nedavno  izgrađenu MHE „Rekovići“, opštine Priboj, Prijepolje i Nova Varoš dobile su 70 miliona dinara od Ministarstva za zaštitu životne sredine – Priboj 35, Nova Varoš 19, a Prijepolje15 miliona dinara, s tim što je svaka od lokalnih samouprava trebalo da izdvoji  još 20 odsto od iznosa koje im je odobrilo Ministarstvo. Samo je opština Priboj sajlu platila 32. 400.00  dinara.
Čak da ne ulazimo u koruptivne rizike, (ko je dobio tender, da li je sajla morala toliko da košta, ko kome i koliko plaća kupljenje otpad sa sajle) koji su vrlo izvesni, postavlja se pitanje svrhe.

Jedna od sajli, ona koja je postavljena u Prijepolju, po rečima predstavnika ekoloških udruženja u Prijepolju – „Kolovrat“ i Bjelom Polju – „Euromost“, nema nikakvu svrhu i ništa ne zaustavlja jer je postavljena na brzom toku reke. Druga, u delu opštine Nova Varoš se prekidala prilikom svakog većeg vodostaja, te uglavnom i  nije bila u funkciji, tako da se najviše otpada koji pluta skupljalo na lančanici u Priboju.

Plutajući otpad koji se pre  sakupljao kod btane HE Ptpeć, sada se, zahvaljujući pribojskoj lančanici nalazi  samo par kilometara uzvodno, (meštani se žale da im tu više smeta) pa se, umesto sa brane kupi sa obale odvozi na pribojsku deponiju „Duboki potok“, koja se nalazi 100 metara od obale Lima i koja je  takođe nesanitarna. Da li je to benefit vredan tolikih ulaganja? Ko zaista od takvih projekata ima koristi-građani, životna sredina,  ili one firme i  organizacije  koje su plaćene da  sprovode ove nelogične projektne aktivnosti ?

Bratsko zagađenje

Veliki deo odgovornosti za trenutnu ugroženost Lima, jedine planinske reke u Srbiji, delimo i sa stanovništvom koje naseljava obale Lima – uzvodno, u Crnoj Gori, gotovo sve pritoke Lima su male deponije. Sa Crnom Gorom delimo i problem malog broja inspektora angažovanih u zaštiti životne sredine i voda. Ceo sever crne Gore pokriva jedan inspektor, teritorijalno gledano slično je i u zapadnoj Srbiji, a to prilično govori o stvarnoj nameri država da se uhvate u koštac sa zagađivačima.

S.Bjelić

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije.

Објављено

Zemljotres kod Plužina zatresao i Polimlje

Zemljotres jačine VII stepeni Merkalijeve i 5,4 Rihterove skale, koji je u 4 sata i 6 minuta potresao Crnu Goru, osetio se i u širem regionu.

Sektor za seizmologiju Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne gore saopštio da je epicentar bio na pet kilometara od mjesta Čarađe u opštini Plužine. Žarište je bilo na dubini od 14 kilometara.

Podrhtavanje tla i potrese u objektima oosetili su i građani Priboja, Prijepolja i Nove Varoši.

U automatski generisanom izveštaju na Sajtu Zavoda piše da je zemljotres ove jačine mogao izazvati materijalnu štetu.

www.priboj033.com

Објављено

Bjeličkovica-trospratna isposnica kod Priboja

Ispod pribojskog sela Kratovo, u  živopisnom i uzbudljivom kanjonu Kratovske reke  koja se, kilometar nizvodno, kod jezera Potpeć uliva u Lim, nalazi se stena Bjeličkovica i u njoj ozidana trospratna isposnica.

Isposnica je   izgrađena   u srednjem veku, u prirodnoj pećini u rascepu dva kamena masiva, namenjena je monasima manastira Svetog Nikole, u Pribojskoj Banji,koij su u njoj obitavali  još u prednemanjićkom periodu .Na ulazu je ozidana sigom i kamenom, nivoi – spratovi, podeljeni su drvenim konstrukcijama, a na spratovima postoje prozori  i ostaci kamina. Isposnica je duboka 22 metra, ulazni zid je visok 9 metara, a svaki sprat je imao oko 18 kvadratnih metara prostora.

Iako je dobro kamuflirana u krajolik, njen spoljni zid se može videti, (kada znate gde da gledate)  sa obližnje  staze koja vodi kroz kanjon. Pristup isposnici sada je moguć samo uz pomoć alpinističke opreme, a istraživači ostavljaju mogućnost da joj se prilazilo preko neke drvene konstrukcije ili  stepenica u kamenu.

„Pustinja“, za monahe podvižnike

Meštani zaseoka Ćirkovići, u blizini čijih domova se nalazi ova isposnica, nazivaju je „Pustinja“. Istim  nazivom su vekovima ranije nazivane naseobine monaha podvižnika koji su u osamljivanju i izbegavanju društvenih kontakata videli  priliku da se duhovno uzdignu i učvrste u veri.

Isposnica manastira Sveti Nikola na Banji

Vrlo je verovatno da su u ovoj i sličnim isposnicam pisane i prepisivane verske knjige,na šta, upućuju i naučnici Danica i Marko Popović  koi su do sada najdetaljnije istaživali ovu isposnicu i osvojim nalazima pisali naučne  radove .

U rezimeu jednog  svog rada oni navode da je isposnica Bjeličkovica pripadala veoma značajnom manastiru Svetog Nikole, u Pribojskoj Banji  koji je u jednom periodu bio episkopsko sedište Dabarske episkopije. O značaju tog episkopskog sedišta govori podatak da se on  pominje u Tipiku manastira Studenice, (pisanom početkom XIII veka)  kao jedan od šest manastira čije su starešine birale igumana studeničke lavre.Organizacija monaškog života ovog manastira  podrazumevala je dakle  i keliotski način života, predodređen za odabrane podvižnike i karakterističan za rani srednji vek . Oni zaključuju da je to razlog što kelije manastira Banje prevazilaze regionalni značaj.

Neistražena pustinja Grabovica

Iako najznačajnija, Bjeličkovica nije bila jedina isposnica manastira  u Pribojskoj Banji. U pisanim izvorima pominje se i monaška pustinja Grabovica.

„Pisah ovo pisanije na reci Limu, prema hramu svetog i slavnog arhijereja Nikole, zvanom dabar, u Pustinji Grabovici“, napisao je u svom zapisu iz 1535. godine jeromonah Sava, i zamolio čitaoca da mu oprosti greške u pisanju, jer, kako kaže, „beše mesto strpatno,a vreme zimno i mračno“.
Isposnica Grabovica nije istražena, ali je locirana na levoj obali Lima  u pribojskom selu Dobrilovići , zaseok Grabovica, na litici stene,(vrh se Gradac) kod meštana poznata kao „Stan pećina“.

S.B.

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije

Објављено

Rudnik Jarmovac prilika za arheološki turizam

Na području opštine Priboj nalazi se preko 130 registrovanih arheoloških lokacija. Arheološka nalazišta imaju potencijal da oplemene turističku ponudu Priboja. Kao interesantno nalazište izdvaja se praistorijski rudnik bakra Jarmovac koji je eksploatisan od vremena vinčanske kulture i spada u četiri najstarija rudnika u Evropi.

Tokom neolitskog perioda (neolit je period mlađeg kamenog doba, period ljudske civilizacije od oko 12.000 do 2.000 godina pre nove ere), Polimlje su naseljavali ljudi iz različitih neolitskih kultura. Oni su koristili resurse prirode u okolini, uključujući i rudnik samorodnog bakra na Jarmovcu .

Rudnik bakra Jarmovac predstavlja značajno mesto neolitskog i bakarnog doba . Škotski istraživač O. Devies, 1937. godine je rudnik Jarmovac uveo u svetsku naučnu literaturu. Arheološka iskopavanja Zavičajnog muzeja u Priboju od 2003. do 2005 godine otkrila su mnoge artefakte, oruđa i oružja, kao i ostatke naselja i drugih objekata.
Ona su vršena u okviru međunarodnog projekta “Evolucija, organizacija i upotreba ranog metala na Balkanu”. Alatke pronađene u oknima deo su stalne postavke Zavičajnog muzeja Priboj.

Dokazane dve istorijske faze rudarenja

U toku istraživanja nađeni su dokazi za dve uzastopne faze eksploatacije. Na osnovu nalaza kamenog čekića i tehnologije bakarnog rudarstva, starija faza može se datovati u rani eneolitski period. Pored iskopavanja na drugom tunelu na lokaciji Majdan,vršena su istraživanja humke na lokaciji Kaluđersko Polje, gde su otkrivena četiri groba, tri skeletna i jedan spaljen sa kosturnim nalazima smeštenim u urni, koja se može pripisati kasnijoj fazi rane bronze. Ispitivanja su dokazala da je humka podignuta iznad eneolitskih predmeta. Arheološki nalazi sa ovih predmeta mogu se datirati krajem faze Pločnik kulture Vinča.

Strategije arheološkog turizma

Razvoj arheološkog turizma posetiocima pruža mnoge mogućnosti i može se postići primenom nekoliko ključnih strategija:

  • Edukacija – organizacija edukativnih programa, radionica i predavanja kako bi se posetioci upoznali sa istorijom određenog mesta.
  • Infrastruktura – izgradnja adekvatne infrastrukture kao što su staze, vidikovci, izletišta kako bi se turistima olakšao pristup.
  • Očuvanje kulturne baštine – rudarska nalazišta često odražavaju tehnološki napredak i pružaju uvid u prošlu industrijsku aktivnost.
  • Rekreacija – poseta arheološkim nalazištima često podrazumeva fizičku aktivnost.
Primer dobre prakse

U Užicu je 2022. godine otvoren neolitski park u okviru kog je izvršena rekonstrukcija objekata iz kamenog doba. Posetioci mogu da se upoznaju sa načinom na koji su se obrađivali kamen, kosti, glina, koža.

Autor teksta: dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije

Објављено

Bakterije sa pribojske deponije istražuju svetski naučnici

Umesto lepote prirodnog okruženja, posetioce Priboja na samom ulazu u grad bez daha ostavljala pribojska deponija koja se nalazi u neposrednoj blizini Potpećkog jezera. Naša sugrađanka, tehnolog dr Marija Mojićević je deo međunarodnog projekta BIOICEP (The Bio Innovation of a Circular Economy for Plastics).

Diplomirala je na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Prve korake svog istraživanja započela je na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu, gde je provela pet godina naučno-istraživačkog rada. Nakon toga svoje usavršavanje nastavlja u Irskoj. Marija je svoj istraživački rad posvetila rešavanju problema otpada. Zajedno sa svojim timom na Institutu za materijale, Tehnološki Univerzitet Šenon (Technological University of the Shannon), uspela je da pronađe mikroorganizme koji mogu da doprinesu smanjenju otpada i proizvodnji biorazgradivih materijala. Mikroorganizmi koji su služili kao uzorak, potiču upravo sa pribojske deponije.

 

  • Trenutno radiš na nekoliko projekata čija se istraživanja odnose na probleme plastičnog otpada. U jednom od tih istraživanja otpad sa pribojske deponije ima važnu ulogu. Kakvu? Na tragu kakvog potencijalnog otkrića se nalazite? 

Ono što je veoma bitno istaći na samom početku je da je plastika fenomenalan materijal i da bi njeno potpuno izbacivanje iz upotrebe, (što će se eventualno desiti jer se pravi od neobnovljivih resursa) bilo toliko neekonomičan potez, da se naučnici više ni ne bave traženjem brzog rešenja već se okreću ka održivoj, cirkularnoj ekonomiji. Cirkularna ekonomija predstavlja regenerativni ekonomski sistem u okviru kojeg se proizvodni resursi, otpad i energetski odliv umanjuju usporavanjem, zaokruživanjem i produžavanjem energetskih i materijalnih ciklusa u proizvodnji. Jedan od projekata koji se bavi pronalaženjem cirkularnih rešenja za plastični otpad je kao osnovnu ideju imao da se mikroorganizmi koji su sposobni da razgrađuju plastiku mogu pronaći upravo na lokalitetima koji su dugo opterećeni plastičnim otpadom (BioICEP, https://www.bioicep.eu/). Kao deo jedne doktorske disertacije u mojoj grupi, pribojska deponija je poslužila kao mesto za uzorkovanje. Mirkoorganizmi koji su izolovani iz tog uzorka su se pokazali kao veoma dobri razgrađivači plastike i njihovih gradivnih jedinica.

  • Šta je krajnji cilj istraživanja? I kako bi njegova primena mogla da doprinese smanjenju mešovitog plastičnog otpada? 

Kada su ovakva istraživanja u pitanju, teško je definisati krajnji cilj a da to nije: svet bez otpada. Mi se zadovoljavamo manjim ciljevima, manjim dostignućima i ne prođe dan od dobrog rezultata, a mi smo već nastavili dalje i zadali sebi nove ciljeve. Na primer:

  1. Našli smo proces koji može PET flašu da reciklira u krug tako da se dobije flaša istog kvaliteta, hajde sad da probamo da pronađemo nešto slično i za ove plastike koje su malo “veći igrači”. 
  2. Našli smo bakterije koje će da pojedu plastiku u određenoj meri ako je ta plastika tretirana na nekakav način, hajde sad da proverimo da li je moguće da taj način bude “zelen” i isplativ.
  3. Našli smo način da privolimo bakterije da jedu plastiku, a da nam proizvode veoma značajna jedinjenja (enzime, antibiotike, pigmente, bioplastiku), kako ćemo sad to da podignemo na veći nivo i da implementiramo u postojeće krugove na tržištu?
  4. Dobili smo biopolimer od plastičnog otpada, hajde sada da vidimo kako da mu podesimo mehaničke i termičke karakteristike da može da bude prava kompeticija plastičnim materijalima.

Svaki odgovor povlači sa sobom mnoštvo pitanja, otvara neke nove opcije i izazove, ali to je, makar za mene, lepota ovog posla. Konkretno, jedno istraživanje/projekat ne može da napravi ama baš nikakvu promenu na globalnom nivou. Ni sva istraživanja na ovom svetu ne mogu praktično rešiti problem mešovitog otpada. Ne postoji magični sprej za prskanje smeća u našem jezeru koji će učiniti da smeće nestane. Promena kreće od nas samih. Ja potpuno razumem da je ljudima lakše da računaju na neke tamo naučnike da im reše probleme, ali konkretno ovaj problem ne može da se reši bez svih nas. Moja najveća pobeda je kada u pojedincu vidim promenu u ponašanju, obzir prema prirodi i obzir prema budućim generacijama, na kraju krajeva. Posledice plastične pandemije će se tek osetiti, i zaista se nadam da ćemo se malo osvestiti i pokušati da ih maksimalno ublažimo, zbog naše dece.

"Pribojke bakterije" ispituju u Portugalu
  • Kakvu važnost ima ovo otkriće u krugovima cirkularne ekonomije? 

Ove “pribojske bakterije” su se pokazale kao veoma interesantno oružje za cirkularnu ekonomiju za plastiku, jer koristeći gradivnu jedinicu PETa kao izvor energije mogu da proizvedu biopolimere za koje se smatra da će u budućnosti zameniti konvencionalnu plastiku. Ovi biopolimeri koji se zovu polihidroksialkanoati bakterijama služe kao rezervni izvor energije. Kada se nađu u nepovoljnim uslovima, i kada se osete ugroženo, pojedine bakterije počnu da pribegavaju “stvaranju zaliha” u formi ovih biopolimera (s tačke gledišta čoveka: nešto poput masovnog kupovanja toalet papira za vreme kovida ili ekstremno snižene piletine u Lidlu). Dakle, to su bakterije koje su ležeći na otpadu bile prinuđene da razviju mehanizme da prežive i da se hrane onim što im je dostupno. A za ove naše, Pribojke bakterije se ispostavilo da su toliko dobre da bivaju korisćene i za drugi naučni projekat koji se bavi upravo produkcijom biopolimera iz plastičnog otpada (EcoPlastiC, https://ecoplasticproject.eu/). Trenutno se ispituju u jednoj laboratoriji u Portugalu i ja im zaista želim svetlu budućnost u ovom novom cirkularnom svetu koji nas sve očekuje hteli mi to ili ne.

Naša sugrađanka, tehnolog dr Marija Mojićević je deo međunarodnog projekta BIOICEP (The Bio Innovation of a Circular Economy for Plastics).
  • Kakve su sociološke sprege između istraživanja koje vršite i svakodnevnog čovekovog života? 

Svi naši projekti u sebi imaju i sociološku notu, značajni fondovi se odvajaju za podizanje svesti kod ljudi, sa akcentom na mlade. Angažuju se kompanije/agencije koje su veoma iskusne u istraživanjima javnog mnjenja i osmišljavaju se različite akcije i radionice. Baš od ove godine je startovao moj prvi mali samostalni projekat pod nazivom “ToyStories” koji se bavi podizanjem svesti o problemu plastike i potencijalnim rešenjima kod dece. Ovaj projekat će se realizovati u Irskoj i u Srbiji u vidu interaktivnih radionica i upitnika, gde će se na kraju povući paralela između dve ekonomski značajno različite zemlje i proceniti koliko smo bili uspešni u upućivanju dece u svet bez plastike.

  • U kojoj meri i kako lokalne samouprave i građani mogu da pomognu u rešavanju problema velike količine mešanog plastičnog otpada?

Kako je rekao naš astronom Branko Simonović, “Čovečanstvo se ponaša kao domaćin koji stoji u dvorištu i zapanjeno konstatuje: gori kuća!” Zajednička globalna odgovornost za budućnost planete Zemlje proizlazi iz fundamentalnog principa moralne pravde koji priznaje jednakost svih ljudi u pravu na najšire osnovne slobode, uz poštovanje prava drugih i budućih generacija kao i prava drugih živih bića na opstanak. Kad god pričam o svom poslu pomislim kako se ovaj problem ne može rešiti sve dok posledice ne postanu ekstremne ili sve dok ne stasaju neke nove generacije kojima je ekološka dobrobit usađena u ranom detinjstvu. Akcije lokalne samouprave bi imale mnogo više smisla da postoje legislative na državnom nivou. Ali eto, može da se potencira na ukidanju jednokratne plastike, na reciklaži, na kompostiranju. Svi možemo da pijemo cedevitu u kafiću iz jedne slamčice, ne trebaju nam dve (ne treba ni ta jedna, ali hajde, da ne idem daleko). I ono što je najvažnije, iako je kliše: učiti decu i kod kuće i u školama da imamo samo jednu planetu i da nju ne možemo da promenimo tek tako (za sada).

Sve u svemu, plastični otpad je problem bogatih ljudi, zemalja koji su zaista ekonomski tigrovi. Kako ja da održim predavanje o štetnosti plastike čoveku koji nije siguran kako će da plati račun za struju sledećeg meseca? Iskreno nisam sigurna koliko bi donošenje zakona koji obavezuju pojedince da se bave svojim otpadom bilo efektno. Lično sam više za opciju da se do tih promena u ponašanju dodje empirijski, da ljudi sami shvate zašto je to neophodno i da svojoj deci u okviru osnovnog kućnog vaspitanja ubace i tu klauzulu: ne bacamo smeće po ulici zaboga deco.

  • Da li ti recikliraš? (Ako recikliraš, kako, na koji način? A u slučaju da ne recikliraš otpad – zašto ne recikliraš?

Kad sam odlazila iz Srbije, recikliranje je bilo jedna velika varka: bacis plastični otpad u odvojen kontejner a onda jedan kamion sve pokupi i pomeša. I na pitanje zašto je Marija odvajala i prala plastiku iliti zašto bi to bilo ko drugi radio, evo ne znam da odgovorim. Nadam se da se to u međuvremenu promenilo. Sada živim u zemlji u kojoj imam priliku da recikliram, ne mogu da kažem da je uvek iskoristim, ali trudim se da odvajam plastični otpad i karton od ostatka smeća. Planiram da nabavim komposter za otpad od hrane. Generalno ne osuđujem ljude koji ne recikliraju, svi imamo svoje principe i živimo prema njima ili prosto nemamo vremena/energije da se time pozabavimo. Strašniji su mi slučajevi gde se plastika sasvim nepotrebno tlači zarad nekog minimalnog, trenutnog užitka (dve slamčice u cedeviti, plastični tanjiri i escajg jer zašto bismo prali sudove posle korsćenja), u mojoj glavi se to jednači sa bahatošću i razmaženošću koja za posledicu ima veoma ozbiljan ishod koji još uvek ne možemo ni da sagledamo u potpunosti.

Autor intervjua: dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije

Објављено

Heljda iz Polimlja

Kuvari i  nutricionisti se slažu da najbolje brašno heljde stiže iz Polimlja. Umereno-kontinentalna klima Polimlja sa svojim specifičnostima  je izuzetno  pogodna za gajenje Heljde, koja nema visoke zahteve prema zemljištu. Pribojska crna pita je jedno  od najukusniijih jela koje možete napraviti od heljdinog brašna .

Heljda je odlična zamena za žitarice, naročito onima koji iz zdravstvenih i drugih razloga izbegavaju gluten, a pošto plod  heljde sadrži prilično redak antioksidans, vitamin P, i obilje aminokiselina, sve je popularnija u zdravoj ishrani.

Jedna od prednosti uzgajanja je ta što je heljda medonosna vrsta, pa je značajna za pčelarstvo. Setva heljde može se prilagoditi prema potrebama pčelara, zato predstavlja dobar izvor nektara za period kada nema dovoljno pčelinje paše. Med od heljdinog cveta je specifičnog ukusa, tamne boje a izuzetno je cenjen  na tržištu.

Heljda ima sposobnost da poboljša fizička I hemijska svojstva zemljišta, a nakon žetve neiskorišćeni deo biljke  se može iskoristiti kao đubrivo

Crna pita – pribojski specijalitet od heljde

Heljda je stara kultura koja se u kulinarstvu koristi na različite načine, a jedan od specijaliteta koji se pravi od heljdinog brašna, poznat kao crna pita,crni tavančići, ražljevak ili pita od heljde, karakterističan je za područje Priboja. Ovaj specijalitet se razlikuje od klasične heljdopite po načinu pripreme.
Umesto uobičajnog  slaganja palačinaka napravljenih od heljdinog brašna, za crnu pitu se priprema smesa od heljdinog brašna,(nešto gušća od one za palačinke),  pšeničnog brašna i vode. Smesa se razlije u zagrejanu  tepsiju , u tankom sloju i peče u rerni dok ne postane čvrsta. Na prvi zapečeni sloj se dodaje mešavina od kajmaka i jaja,. Zatim se sve zajedno ponovno peče, pa zalije novom kutlačom smese. Ppostupak se  ponavlja 2 do 3 puta.

Crna pita ili ražljevak predstavlja autentičan spoj domaćih proizvoda i tradicionalne pripreme. Poznavaoci domaće kuhinje tvrde da je bolja od klasične heljdopite jer je hrskavija

Jastuci od heljde

Ljuspice heljde se koriste kao alternativa klasičnim punjenjima za jastuke, poput perja ili sunđera. U jastučnicu, koja može biti od prirodnog materijala (pamuk, lan, svila) ubacuje se željena količina ljuspica koje su prethodno prošle sve faze čišćenja i pripreme.

Jastuci od ljuspica heljde ne samo da imaju svojstva prilagođavanja obliku glave i vrata, već su hipoalergeni i omogućavaju prirodnu cirkulaciju vazduha unutar jastuka.Pored navedenih prednosti, ovi jastuci su i ekološki prihvatljivi. Korišćenjem prirodnih materijala doprinosi se očuvanju životne sredine, istovremeno smanjujući potrebu za upotrebom sintetičkih i potencijalno štetnih materijala.

Heljda je postala svestran i široko korišćen resurs u današnjem svetu, od ishrane do upotrebe u domaćinstvu. Raznolika primena heljde ukazuje na to da postoji još mnogo potencijalnih načina korišćenja ove biljke, što otvara mogućnosti za buduća istraživanja i inovacije na tom planu.

Gajenje

Setva heljde se obavlja od kraja aprila do početka juna, kada vise nema opasnosti od pojave mraza. Otporna je na bolesti i štetočine, nema zahteve prema pesticima pa su samim tim troškovi proizvodnje manji. Za heljdu je karakteristična kratka vegetacija, cveta odjula do avgusta u zavisnosti od vremena setve. Žnje se kad 2-3 zrna na biljci potamne , što se najčešće dešava u avgustu. Prinos zrna se kreće oko 3 tone po hektaru.

Autor teksta: dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije

Објављено

Miomirisni jeremičak

Jeremičak je veoma retka, ugrožena  i zaštićena biljna vrsta koja raste samo na Balkanu, dok ga u Polimlju, naročito u pribojskim selima, ima u izobilju. Njegov prelepi beli cvet opojnog  mirisa  izlaže ga prekomernom branju i  riziku od nestajanja.

 Njegov latinski naziv je Dafne blagayana Freyer, a  u narodu je još  poznat i kao renik, remnik, borika, blagajev likovac. Lepi beli cvet je opojnog intenzivnog mirisa. Kada u šetnji kroz šumu osetite mirise luksuznih parfema, za to su zaslužne Isparljive cvetne supstance, benzil benzoat i linalol,koje se retko zajedno nalaze u prirodi, a  koje njegovom mirisu daju te  slatkaste, tople i osvežavajuće mirisnie  note.

Redak opojan i otrovan

Zbog cveta neobičnog mirisa, jeremičak  se tradicionalno ubirao tokom perioda cvetanja, obično od marta do maja.
Oguljene stabljike mogu sadrže otrovni glikozid dafnin, koji u dodiru sa ljudskom kožom može da prouzrokuje plikove i druga oštećenja  kože, pa je to, pored očuvanja, još jedan razlog da ne kidate ovu retku biljku.

U planinskim područjima, hrabro probijajući se kroz sneg, ovaj cvet predstavlja prvi vesnik proleća i najavu toplih dana,koristio se često kao dekoracija u domu uspostavljajući harmoniju između spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja.

Rasprostranjenost i zaštita

Možemo se smatrati počastvovanim što ova endemska biljna vrsta, poznata po svom retkom statusu, ima svoje stanište u opštini Priboj, posebno u selima  Bučje i Pribojska Goleša. Inače, raste uglavnom  u proređenim mešovitim  šumama,(borovim, jelovim, hrastovim),  na serpentinitskom supstratu u zapadnoj Srbiji, ima ga dosta  još  i na Kosovu i Metohiji.

U slučaju da primetite stanište ove biljne vrste na još nekom lokalitetu unutar opštine Priboj, molimo vas da nas obavestite, radi daljih istraživanja i adekvatnih mera zaštite ove dragocene biljke.

Autor teksta dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur

www.priboj033.com

Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije

Објављено

Nova školska godina uz smernice

Danas je počela nova školska godina. Pre desetak dana Ministarstvo prosvete uputilo je osnovnim i srednjim školama smernice po kojima su dužne da organizuju obrazovno-vaspitni rad u školskoj 2023/2024. godini.
Naglasak je na vaspitnom radu škola. Uvode se i nove slobodne aktivnosti.

Kako se u smernicama navodi osnovni cilj rada u školskoj 2023/2024 je razvoj pozitivnih ljudskih vrednosti kod učenika i unapređivanje odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju, saradnji i solidarnosti uz uvažavanje različitosti. Napominje se da se na taj način teži uspostavljanju kontinuiteta u radu i ublažavanju posledica majskih tragedija

Naložene aktivnosti

  • Prvi nastavni dan školske 2023/2024. godine potrebno je organizovati kroz razgovor sa učenicima i upoznavanje učenika sa planom rada u prvim nedeljama nove školske godine;
  • Nastava u nedelji od 04. do 08. septembra 2023. godine se organizuje kroz tematsku nastavu, u okviru koje se mogu realizovati radionice i druge aktivnosti usmerene ka negovanju vrednosti međusobnog poštovanja, saradnje i solidarnosti, uz uvažavanje različitosti;
  • U nedelji od 11. do 15. septembra 2023. godine se sprovodi inicijalno procenjivanje u okviru predmeta programa nastave i učenja određenog razreda i na osnovu rezultata inicijalnog procenjivanja se planira realizacija obrazovno-vaspitnog rada u skladu sa postignućima učenika;
  • Godišnjim planom rada škole predvideti samovrednovanje rada u oblastima kvaliteta – Podrška učenicima i Etos. Samovrednovanje rada se realizuje u prvom polugodištu školske 2023/2024. godine;
  • Realizaciju akcionog plana unapređivanja Podrške učenicima i Etosa realizovati početkom i tokom drugog polugodišta;
  • Organizovati i realizovati inicijalno procenjivanje adaptacije učenika petog razreda na novu sredinu i planirati mere podrške sa nastavnicima i učenicima;
  • Učenike upoznati sa programima slobodnih nastavnih aktivnosti (SNA), istaći značaj realizacije svih, a naročito realizaciju dve nove slobodne nastavne aktivnosti – Vrline i vrednosti kao životni kompas I, II ;
  • Do kraja prvog polugodišta jasno istaći viziju razvoja škole i na osnovu nje u participativnom procesu definisati moto (identitet) škole. Moto je jedan od važnih simbola škole koji je poznat i opšteprihvaćen.

Ceo tekst smernica za organizaciju i realizaciju obrazovno – vaspitnog rada u školskoj 2023/2024.godini možete pogledati na sledećem linku

Објављено

Muslimani danas dočekuju Kurban-bajram

Prema kalendaru Islamske zajednice danas, po izlasku sunca, počinje Kurban-bajram i traje četiri dana.

Ovaj, inače najveći, muslimanski praznik, čije su glavne odlike  okupljanje, solidarnost  i druženje, zove  se još  i hadžijski Kurban – bajram, (za vernike koji odlaze u Hadž), poseban je po prinošenju žrtve za opšte dobro.

Muslimani za Kurban-bajram imaju obavezu da se sete beskućnika ili onih koji nemaju priliku svakoga dana da pojedu meso. Jedna trećina mesa pripada onome ko je klao kurban, iako se po učenju islama i ta trećina može podijeliti drugima.

www.priboj033.com

Објављено

18 prekršaja zbog kojih će se oduzimati vozila

Prema predloženim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje  u martu Vlada treba da usvaja,  vozilo će biti oduzimano  vozačima koji su u prethodne dve godine već pravosnažno osuđeni za neki  od prekršaja sa spiska, i to do pravosnažnog okončanja prekršajnog postupka, bez obzira na to da li je vozač vlasnik vozila.

lista prekršaja za oduzimanje vozila:

1. Odbijanje alkotestiranja ili testiranja na opijate;

2. Vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila;

3. Prekoračenje brzine za više od 100 km/č van naselja;

4. Prekoračenje brzine za 90 km/č u naselju;

5. Prekoračenje brzine za više od 60 km/č u zoni škole ili zoni „30“;

6. Prekoračenje brzine za više od 50 km/č u zoni usporenog saobraćaja;

7. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje (prtljažnik, instrument-tabla, zadnja polica, spoljnji delovi vozila i sl.);

8. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu suvozača;

9. Prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta;

10. Preticanje kolone vozila preko pune linije;

11. Vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije;

12. Vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom;

13. Vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena;

14. Vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja;

15. Vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu;

16. Preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu;

17. Preticanje kolone pod pratnjom;

18. Nepropuštanje vozila pod pratnjom.

Zakon o javnom prevozu već predviđa trajno oduzimanje vozila taksistima koji rade nelegalno.

Објављено

Priboj u programu za izrazito nedovoljno razvijene opštine

Uredbom Vlade Srbije utvrđeno je koje opštine imaju pravo da apliciraju za sredstva, 365 miliona dinara, u okviru Programa podrške unapređenju razvoja izrazito nedovoljno razvijenih opština.

Pravo da prijave projekte imaju opštine čiji je stepen razvijenosti ispod 60 procenata republičkog proseka.

Rok za podnošenje prijava projekata je 20 dana od dana objavljivanja javnog poziva u Službenom glasniku, dok se zahtevi za mere podrške podnose najkasnije do 15. novembra.

Spisak opština

Na spisku su, pored Priboja : Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Brus, Bujanovac, Varvarin, Vladićin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Golubac, Dimitrovgrad, Doljevac , Petrovac na Mlavi, Preševo, Prijepolje, Ražanj, Raška, Rekovac, Svrljig, Sjenica, Surdulica, Trgovište, Tutin i Crna Trava..

Projektima za sredstva mogu da konkurišu i Žagubica, Žitorađa, Knjaževac, Krupanj, Kuršumlija, Kučevo, Lebane, Ljig, Mali Zvornik, Malo Crniće, Medveđa, Merošina, Mionica, Nova Varoš i Opovo.

www.priboj033.com

Објављено

Lim srušio most u Mrsovu

U ruđanskom naselju Mrsovo Lim je potkopao jednu stranu mosta, a dokrajčilo ga je veliko stablo koje je nanela reka. Odsečeno je oko 50 domaćinstava.

https://www.youtube.com/watch?v=awPPCC4wXUQ&t=20s
Објављено

U Limu nađeno telo devojke

Kako nezvanično saznajemo, u Limu, kod Živinica, nedaleko od Rudog, oko 16 časova, danas je nađeno telo, za koje se sumnja da je telo nestale devojke Ilinke Dujović. U toku je uviđaj u mestu „Orfica“.

Devojka Ilinka Dujović iz Priboja je nestala 12. decembra. Poslednji put je tog dana viđena oko 16h, i od tada joj se gubi trag. Prethodno je, 30 septembra ove godine, odlazila od kuće, i tada je prijavljen nestanak, ali je tada, posle oko 24 sata potrage pronađena u šumi ispod Bića, planine pored Priboja.

Svih 37 dana potragu za Ilinkom uglavnom je organizovao njen otac, Dalibor Dujović, (u potrazi su učestvovali građani Priboja i članovi lokalnog rafting kluba) koji se u zadnjih nekoliko dana žalio na izostanak podrške institucija države upotrazi za Ilinkom.

www.priboj033.com