Šampion uprkos invaliditetu
Власт одустала од поскупљења грејања
Прибој – Након објављивања наше вести о проблемима са грејањем у Прибоју на порталу Гласа западне Србије, као и прилога наше продукције у Националном дневнику ТВ Пинка и у вестима ТВ Прве, општинска власт одустала је од најављеног поскупљења ове услуге за 13%. То је Гласу западне Србије данас потврдио директор ЈП „Топлана Прибој“, Душан Радовић.
Повећање цене грејања је на захтев Лазара Рвовића, председника општине Прибој, скинуто са дневног реда локалног парламента, управо због, како је рекао, катастрофалне финансијске ситуације у граду на Лиму. Оваква одлука наишла је на одобравање грађана Прибоја.
„Поскупљења за сада неће бити, грејаћемо наредних петнаестак дана, пошто смо из робних резерви обезбедили позајмицу од 250 тона мазута. Грађани дугују Топлани 40 милиона динара, а предузећа преко 100 милиона динара. Да је плаћање било боље, не би ни било потребе за поскупљењем. Нажалост, народ у Прибоју живи врло лоше и без примања, па то представља највећи проблем за грејање 2500 станова и десетак хиљада квадрата пословног простора у овом граду, а Топлана нема новца за куповину мазута. Међутим, надам се да ћемо некако изгурати ову грејну сезону и да ће грејања бити до краја исте“, казао је Радовић.
Глас западне Србије
Radnici FAP-a na plaćenom odsustvu
Priboj — Radnici Fabrike automobila Priboj (FAP) od ponedeljka, 3. februara, biće na plaćenom odsustvu, a na prozivku i posao su dužni da se jave u utorak 18. februara.
Odluka je obrazložena racionalizacijom i uštedom energije, potvrđeno je danas Tanjugu u tom preduzeću.
U međuvremenu, u opštim službama FAP-a biće isplaćena jedna minimalna zarada .
U ovom preduzeću se ne radi praktično od proleća prošle godine pošto su minulog leta zaposleni tri meseca proveli na plaćenom odsustvu. Tokom oktobra su bili u generalnom štrajku, kada je najavljeno da će FAP do 1. marta dobiti strateškog partnera i biti privatizovan.
Od tada su zaposleni dobili jednu zaostalu platu, dva minimalca, a 458 radnika je napustilo preduzeće po nekoj od tri varijante socijalnog programa.
I tokom janura radnici tog preduzeća, njih oko 1.200, od čega 800 u matičnoj, nisu radili i bili su na plaćenom odsustvu i tada sa obrazloženjem racionalizacije i uštede energije.
Inače, Fabrika automobila Priboj nema posla niti porudžbine za proizvodnju novih kamiona već mesecima, pa je u ovoj firmi sve u iščekivanju pronalaženja strateškog partnera.
Izvor: Tanjug, B92
Planira se izgradnja četiri MHE u Priboju
Preduzeće za izvođenje građevinskih radova i projektovanje „Ozon gradnja“ iz Novog Sada odabrani je potencijalni investitor za izgradnju četiri male hidroelektrane u opštini Priboj. Настави са читањем „Planira se izgradnja četiri MHE u Priboju“
„EKO-EGO“ u prijepoljskom muzeju
Priboj-U sredu je u Muzeju u Prijepolju otvorena izložba fotografija Alena Đozgića. Izložba pod nazivom „Ego Eko“, je peta samostalna izložba ovog pribojskog fotografa . Настави са читањем „„EKO-EGO“ u prijepoljskom muzeju“
Sukobi na sednici Komisije za planove-izgradnja hidroelektrane Mramorije
Danas je uz verbalne sukobe nastavljena Javna sednica Komisije za planove na kojoj su trebalo da budu razmotrene primedbe na Nacrt plana detaljne regulacije za izgradnju hidroelektrane Mramorije na reci Lim . Sednica je prošli put prekinuta zbog Настави са читањем „Sukobi na sednici Komisije za planove-izgradnja hidroelektrane Mramorije“
Хитна служба се измешта из прибојског Дома здравља
Прибој – После готово једногодишње активности на изради деобног биланса који наредних дана треба да буде усвојен на органима Здравственог центра Ужице, Дом здравља из Прибоја одвојиће се и званично од Здравственог центра Ужице.
Како је изјавио директор прибојског Дома здравља, др Александар Раковић, тај посао требало би да буде окончан у наредних месец дана.
„Да бисмо помогли нашим пацијентима, донели смо одлуку да хитну службу која се налазила у склопу објекта Дома здравља изместимо из старог дела града, јер је због удаљености од новог дела Прибоја, где живи гро становника, и лошег пута било врло тешко доћи до хитне службе. Сместићемо је у оквиру објекта дечјег диспанзера у новом делу Прибоја, а уместо ње у Дому здравља отворићемо Ургентни блок који ће имати своју функцију“, рекао је др Раковић.
Одлука о измештању хитне службе Дома здравља у нови део Прибоја, наишла је на одобравање Прибојаца.
Глас западне Србије
Javna sednica komisije za HE „Mramorje“
Na sajtu opštine Priboj osvanuo je javni poziv komisije za planove na kojoj će biti razmatrane primedbe na plan detaljne regulacije (Male?) Hidroelektrane „Mramorje“. Sednica će se održati sutra (30. januara) sa početkom u 12 časova u zgradi opštinske uprave u starom delu grada, u sali za venčanja. Prva sednica komisije je odložena nakon insistiranja Dejana Puzovića da se odgovori na prigovore vezane za HE „Rekovići“.
Prema planu detaljne regulacije planirana visina brane će biti 14,80 metara, pa se sa pravom pitamo kako je to mala hidroelektrana? Da li ste spremni da živite kraj jezera u starom delu grada, sedite kraj njega, dok vas zapljuskuju plastične flaše, pocrkale životinje i drugi fekalni otpad iz kanalizacija, dok iznad vaše glave lete rojevi komaraca, zašto ići na bazen kad će jezero biti ispred vrata? Razmislite o svemu tome, prošetajte do zgrade opštine i poslušajte šta sve strane imaju da kažu o tome.
Светосавске награде за најбоље ученике основних и средњих школа у Прибоју
Повдом Савиндана, школске славе свих школских установа у Србији и празника који је посвећен првом српском просветитељу и утемељивачу школства у Србији, општина Прибој данас је наградила најбоље ученике свих основних и средњих школа, по разредима и оствареним резултатима до полугођа.
Награде су добили најбољи ученици са полугођа првог, другог, трећег и четвртог разреда две средње школе у Прибоју, као и ученици шест основних школа који су на полугодишту остварили најбоље резултате у својим генерацијама. Општина Прибој је за сваку школу издвојила по 20.000 динара, што је у укупном износу 160.000 динара издвојених за награде, за све школе на територији општине Прибој.
Празник Савиндан се иначе обележава у школама као радни, али ненаставни дан, те ђаци долазе у школу да би присуствовали школској слави.
Priboj.rs
Isključuju grejanje zbog dugova potrošača
Svaka druga toplana u našoj zemlji ima problema sa nabavkom energenata za zagrevanje stanova. Bez centralnog grejanja u sredu ostaju gradovi Smederevo, Priboj i Bajina Bašta
GOTOVO svakom drugom gradu u Srbiji ove zime, prema izveštajima iz gradskih toplana, preti cvokotanje zbog problema sa nabavkom mazuta ili gasa. U zalihama su energenti za jedan do 20 dana, pa strepnja u domaćinstvima koja greju lokalne elektrane nije bezrazložna. Tako bez centralnog grejanja mogu da ostanu domovi u mnogobrojnim gradovima, ne samo zbog „istanjenih“ rezervi energenata, već i zbog nagomilanih dugovanja koja su „blokirala“ rad toplana.
U JKP „Energetika“ u Trsteniku, ističu i da imaju velikih problema u obezbeđivanju mazuta, koji kupuju isključivo avansno.
– Plaćanje je svih 12 meseci tako da novčani prilivi nisu dovoljni da se u hladnim danima obezbedi dovoljno sredstava za kupovinu mazuta. Opština avansnim uplatama za budžetske korisnike obezbeđuje kontinuitet snabdevanja toplotnom energijom Trstenika – kaže za „Novosti“ Boris Vukmirović, direktor JKP „Energetika“.
U stanovima koje greje pribojska toplana, grejanje prestaje u sredu popodne, jer toliko će da „izdrže“ zalihe mazuta. U somborskoj JKP „Energana“ mazuta ima za svega desetak dana. Čelnike ove toplane, međutim, posebno brine blokada računa zbog 150 miliona duga za gas. Račun toplane, koja greje 4.000 stanova sa oko 15.000 korisnika u blokadi je već desetak dana, pa može biti dovedeno u pitanje redovno grejanje.
– Račun je blokirao lokalni distributer gasa „Somborgas“ zbog neizmirenih dugovanja iz prethodnih sezona, ali je, zasada, nastavio snabdevanje energentom – kaže Milan Dozet, direktor „Energane“. – Potražujemo od potrošača oko 135 miliona. Taj dug je u poslednjih godinu i po dana porastao za 70 odsto, ali grejanje nikome nije isključeno.
Nakon što je 5.000 stanova ove zime u dva navrata ostalo bez centralnog grejanja, Smederevcima bi to moglo da se desi ponovo u sredu ili četvrtak. Zaliha praktično nema, jer je u utorak 13 kotlarnica, kapaciteta 1.000 tona, imalo jedva 50 tona mazuta.
– Uz štedljivo zagrevanje stanova, dnevno nam je potrebno 30 tona mazuta. Ukoliko se mazut hitno ne nabavi, što će biti teško, grad će ponovo ostati bez grejanja, treći put ove zime, kaže direktor JP za stambene usluge i toplifikaciju, Milorad Đorđević.
Do kraja sezone Smederevu je neophodno 2.000 tona mazuta. Upućen je apel građanima, koji duguju oko 170 miliona dinara, da redovno plaćaju račune. Dužnici se retko odazivaju, dok oni koji uredno plaćaju, prete da će prestati da izmiruju račune jer su radijatori više hladni nego topli.
Pre dva dana u večernjim časovima Toplana „BB term“ u Bajinoj Bašti prekinula je isporuku toplotne energije jer je potrošena sva količina raspoloživog mazuta. Prekid je trajao od 17 do 21 čas, a u utorak ujutro su radijatori bili topli jer je nabavljeno 25 tona mazuta, što će biti dovoljno za nekoliko dana.
Zalihe mazuta u vranjskom preduzeću „Novi dom“, potrajaće pet do sedam dana. Prema rečima direktora ovog preduzeća Saše Sentića, sa takvim problemima se suočavaju već mesec dana Mazut nabavljaju sukcesivno, ali za sada strahuju da grejanja neće biti.
Najniže plate u Ljigu i Priboju
Prosečna plata u Srbiji isplaćena u decembru prošle godine iznosi 50.820 dinara, a uključujući poreze i doprinose 70.071 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku.
U odnosu na prosečnu zaradu iz novembra, decembarska neto plata je nominalno veća za 15,1 odsto, a realno za 14,9 odsto.
Prosečna neto plata, dakle bez poreza i doprinosa, isplaćena u decembru 2013. u odnosu na prosečnu platu iz decembra 2012, nominalno je veća za 8,3, a realno za šest odsto.
Ako se posmatra neto plata u periodu januar– decembar 2013, ona je nominalno veća za 6,2, a realno je manja za 1,5 odsto u odnosu na zarade iz perioda januar– decembar 2012, stoji u saopštenju RZS-a.
Najviše prosečne zarade za decembar u Srbiji isplaćene su zaposlenima u beogradskoj opštini Surčin – 86.870 dinara, a najniže zaposlenima u Ljigu – 24.397 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
U vrhu po visini plata u decembru posle Surčina, slede beogradske opštine Stari grad sa 75.834 dinara i Vračar – 70.298 dinara, zatim Vršac – 70.250 dinara i Kosjerić – 69.976 dinara. Među opštinama sa najnižim platama, osim Ljiga su i Priboj sa 24.683 dinara, Niška Banja – 25.341 dinar, Malo Crniće – 25.553 dinara i Golubac – 25.561 dinar. Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu sa 163.908 dinara, a najmanje zaposleni u vodenom saobraćaju sa 18.140 dinara.
Uvrhu po visini plate su i zaposleni u upravljačkim delatnostima i savetovanju – 151.938 dinara, proizvodnji koksa i derivata nafte – 134.503 dinara, proizvodnji duvanskih proizvoda – 134.224 dinara i delatnosti udruženja – 129.097 dinara. Među onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u proizvodnji kože i predmeta od kože – 22.551 dinar, iznajmljivanju i lizingu – 23.532 dinara, pomoćnim delatnostima u finansijskim uslugama i osiguranju – 23.855 dinara i delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića – 23.918 dinara.
Izvor: Blic
Шанса за наставак рада РХ центра у Прибојској бањи
Прибој – Након што је решењем Републичке здравствене инспекције забрањен рад Служби за физикалну медицину и рехабилитацију, у саставу Здравственог центра Ужице, при Општој болници у Прибоју, што је изазвало оштре реакције у овој општини, појавило се ипак решење овог проблема.
Како нам је рекао др Драган Пјевчевић, директор Рехабилитационог центра у Прибојској Бањи, наредних дана биће обављен разговор са одговорним људима у Здравственом центру Ужице, како би се рад Службе организовао у оквиру Опште болнице у Прибоју и на тај начин очувало медицинско језгро Рехабилитационог центра у Прибојској Бањи.
„Двадесет пет лекара и медицинских радника су врло стручни, уиграни и способни да наставе да раде свој посао. Они неће остати на улици, распоредићемо их у оквиру Опште болнице у Прибоју, где смо нешто раније распоредили и 20 немедицинских радника. Уколико договоримо наставак рада Службе у оквиру опште болнице у Прибоју, несметано ће функционисати физикална медицина и рехабилитација болсника“, казао је данас др Драган Пјевчевић.
„И ми смо за то да се настави рад Службе за физикалну медицину и рехабилитацију и подржаћемо и помоћи евентуални договор око организовања рада у оквиру Опште болнице у Прибоју. Рачунамо да би објекат Рехабилитационог центра у Прибојској Бањи, за чију адаптацију недостаје 40 милиона динара, могао до почетка јуна да буде готов. У сваком случају, локална самоуправа ће помоћи Милешевској епархији са 40 милиона, а да нам они заузврат у Прибоју уступе део Калуђерског поља где смо обавезни да градимо трафостаницу, а имаћемо могућност као општина и да располажемо делом земљишта на врло атрактивној локацији за градњу пословних објеката. Чинимо очајничке кораке, узели смо ствар у своје руке како би се што пре урадио Рехабилитациони центар, одвојићемо од наших уста да то и урадимо, другог избора немамо, то је наш најбољи ресурс и у интересу грађана Прибоја морамо да га искористимо“, навео је Лазар Рвовић, председник општине Прибој.
Он истиче да је само за годину дана у путеве у Прибојској Бањи уложено преко седам милиона динара, ускоро ће бити готов правац до Чајетине дужине двадесетак километар, који ће ово лечилиште приближити гостима који долазе на Златибор. „У томе смо видели своју шансу да туристи дођу и у прибојски крај“, напомиње Рвовић.
Глас западне Србије
FAP Livnicu napustio 91 radnik
PRIBOJ, Livnicu sa nadgradnjom u Prijepolju, koja posluje u sastavu Fabrike automobila Priboj (FAP), napustio je 91 radnik zahvaljujući socijalnom programu.
„Od 204 zaposlena, preduzeće je ovih dana napustio 91 radnik, čime je broj zaposlenih smanjen gotovo za polovinu“, rekao je juče generalni direktor FAP-a, Zoran Zaković.
On je dodao da je socijalni program realizovan po principu dobrovoljnosti, a najveće interesovanje je bilo kod radnika kojima do penzije treba manje od pet godina radnog staža, pa je trećina onih koji su otišli upravo iz te kategorije.
Realizacijom socijalnog programa samo su djelimično riješeni problemi u preduzeću, dok će suštinske promjene uslijediti usvajanjem najavljenih zakona o javnim preduzećima, o radu i o stečaju.
Poslije realizacije socijalnog programa Livnica u Prijepolju zapošljava 113 radnika.
Tanjug
Бела Река, село са највише деце
Најмлађе село Србије са око 280 житеља, просечне старости од 40-ак година, простире се на падинама Муртенице.
За разлику од свих других планинских села и то не само Златиборског краја, Бела Река подно Муртенице има будућност која обећава. То је, по свему судећи, најмлађе село Србије, са око 280 житеља, просечне старости од 40-ак година. Уз то, Настави са читањем „Бела Река, село са највише деце“
ZAZ STIGLA NA MEĆAVNIK: Večeras pravimo haos!
Izabel Žefroa večeras će publiku podsetiti na numere sa njena dva do sada objavljena albuma Настави са читањем „ZAZ STIGLA NA MEĆAVNIK: Večeras pravimo haos!“
Стравичан злочин у Пријепољу
Policijski službenici Policijske uprave u Prijepolju po odobrenju Višeg javnog tužioca u Užicu lišili su slobode i odredili meru zadržavanja do 48 sati B.Z. (37) iz Prijepolja, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo, nad E. P. (36), iz Prijepolja.
Osumnjičeni je juče oko 14.20 časova, u svom stanu u ulici Polimskoj u Prijepolju, nakon kraće rasprave, nožem u predelu vrata, naneo smrtonosne povredeE.P, saopštila je policija.
Uviđaj su izvršili zamenik Višeg javnog tužioca i policijski službenici PPU Prijepolje.
Izvor: Tanjug