Blog

Na italijanskom sajtu „pholio“ posvećenom fotografiji osvanule su i fotografije našeg sugrađanina Alena Đozgića, tekst o fotografijama i kratak razgovor koji je povodom toga napravilo uredništvo sajta pholio prenosimo ovde. Sredinom avgusta u pribojskom domu kulture biće postavljena Alenova izložba fotografija, a priprema se i par kulturnih dešavanja u organizaciji „Pribojskog Alternativnog Kulturnog Tima“.

“Individuum” je naziv foto reportaže Alena Đozgića, srpskog fotografa iz Priboja, člana „Pribojskog Alternativnog Kulturnog Tima“, organizacije koja se bavi promocijom alternativne kulture u Srbiji.

Đozgićeva priča od slika je i alternativna i pomalo kontrarevolucionarna , iz nje sa jedne strane izvire manifest nadrealizma, a sa druge čin protesta. Duge senke i mesta koja mirišu melanholijom pripojenom nekoj drugoj realnosti čine i atmosferu i vreme nadrealnim.

Đozgićeva revolucionarna priča je o čoveku koji je bio individua pre nego što se stavio u službu kolektivizma, koji, dok ohrabruje čoveka da se preda zajednici i saradnji sa jedne strane, sa druge ga umotava u sebe samog, sve dok ne nestane.

U kadrovima Alen Đozgica pojavljuju se sve karakteristike koje čine prepoznatljivom  fotografiju Balkana: gusti kontrast bele i crne, ali ne oštar, jer konfuzija  između dva žanra stvara divnu atmosferu u kojoj se mesto i individua spajaju i postaju jedno.

Ukus melanholije nije nikad negativan, ali budi osećaj portugalske „saudade“ (osećaj žudnje, melanholije i nostalgije karakterističan za portugalski i brazilski temperament), pune tuge, ali i ljubavi prema prošlosti i sećanjima; nestvarne slike  sugerišu atmosferu iz nekih Borhesovih priča  u kojima se u lavirintu bajki kroz hodnike odmotava ljudska duša.

Alen Đozgić priča o čoveku, ali i o ljudskoj duši, koja je pre svega individualna.

I: Koja je razlika između reportažne i umetničke fotografije?

A: Razlika je u samoj percepciji stvarnosti. Reportažna fotografija ima zadatak da predstavi stvarnost onakvu kakva jeste, dok umetnička fotografija nameće intimnu viziju pojedinca objektivnoj stvarnosti i istražuje svet koji je njen temelj, a to je svet kreativne imaginacije.

I: Fotografija, individua i ljudska duša – šta je nit koja ih povezuje?

A: Fotografija je istraživanje sopstvene i tuđe individualnosti. Otkrivanje arhetipskih i mitoloških predstava u osnovi stvarnosti jeste kretanje po hodnicima duše, i fotografija nam može pomoći da je ne izgubimo.

I: Ko su protagonisti tvojih fotografija?

A: Protagonisti su obični ljudi, u vrlo spontanim situacijama. Volim da radim i portrete i autoportrete, često je na mojim fotografijama samo jedna osoba, otuda i naziv „Individuum“, kao pokušaj da se predstavi pojedinac koga često tiraniše i guta kolektiv.

Izvor: http://www.pholio.it/djole-alen-individuum-luomo/