Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Na sastanku nakon prezentacije razgovarano je o detaljima proizvodne linije i proizvodnog procesa, kao i o modernom procesu proizvodnje koji bi trebalo da budu uvedeni u fabriku FAP:
Ovim je premijer završio jednodnevnu posetu Republici Finskoj.
Izvor: B. Jelovac | 26. 01. 2015. Blic.rs
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić boraviće u Finskoj u ponedeljak, 26. januara, gde će se sastati sa finskim zvaničnicima sa kojima će razgovarati o ekonomskoj saradnji dveju zemalja.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao da će u Finskoj razgovarati sa predstavnicima kompanije „Sisu auto“ o Fabrici automobila Priboj (FAP) i da očekuje da pre kraja godine prvi kamion izađe iz te fabrike.
„Sledi nam raspisivanje tendera, ići ćemo na stvaranje zajedničkog preduzeća sa Sisu-om i očekujemo da pre kraja godine moderan prvi kamion izađe iz FAP-a“, rekao je Vučić, koji će sutra boraviti u zvaničnoj poseti Finskoj.
On je naveo da će povratak FAP-a u život uticati na BDP kao i na povećanje životnog standarda ne samo u Priboju, već i u okolini.
Vučić će se sutra sastati sa finskim zvaničnicima sa kojima će razgovarati o ekonomskoj saradnji dveju zemalja.
Prilikom posete Helsinkiju, premijer Srbije će se sastati sa predsednikom Vlade Republike Finske Aleksandrom Stubom, predsednikom Republike Finske Saulijem Ninistom i ministrom spoljnih poslova Erkijem Tuomiojom. Boravak u Helsinkiju biće posvećen i ekonomskoj saradnji dveju zemalja, što potvrđuje i obraćanje premijera Vučića na Okruglom stolu o poslovnim potencijalima Srbije, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.
Izvor: Blic
U 18 poljoprivrednih domaćinstava Zlatiborskog okruga, u uzorcima krvi goveda, ovaca i koza, potvrđeno je prisustvo antitela protiv bakterije Brucele. Životinje su uništene, okolina je dezinfikovana, a članovi domaćinstava se zdravstveno nadziru. Настави са читањем „Bruceloza u 18 domaćinstava“
-Suština spora je u tome da su iz Zakona o radu prepisane samo odredbe koje ograničavaju prava radnika, dok je za odredbe koje se tiču obaveza poslodavaca rečeno „pa to već ima u zakonu“, navodi se u saopštenju u kome ovaj sindikat nabraja zahteve koje je rukovodstvo odbilo. Sindikat FAP-Sloga tražio je ograničavanje prava direktora pri određivanju dužine trajanja plaćenog odsustva, obaveštavanje sindikata o vitalnim pitanjima vezanim za opstanak preduzeća, zaštitu radnika i sindikalnih predstavnika od samovolje i pretnji poslodavca, obavezu poslodavca o dostavljanju obračuna zarade…U ovom sindikatu strahuju da se, pošto poslodavac odbija da ih informiše, stvari oko preuzimanja i privatizacije FAP-a kreću u pravcu koji je nepovoljan za radnike. Sindikalci tvrde da direktor odbija da obavezu poslodavca o dostavljanju obračuna zarade stavi u kolektivni ugovor zato što izbegava da isplati zarade, uplatu staža, kao i ostale obaveze koje stoje u obračunu zarada. Ovaj član u kolektivnom ugovoru bi, kažu u ovom sindikatu, omogućio radnicima da svoja prava ostvare sudskim putem. Sindikalci traže da se uvede član koji bi precizirao obavezu poslodavca i države da u slučaju sprovođenja socijalnog programa da naknadu radnicima koja ne bi bila manja od naknada koje su dobijali oni koji su ranije napuštali fabriku, a to je poslodavac odbio.
Odbor Jedinstvenog sindikata „FAP Sloga“ na kraju saopštenja, koje je potpisao Petar Petrović, predsednik sindikata, poziva zaposlene .., (kompletan tekst procitajte ovde)
Izvor: Danas Autor: S. Bjelić
Vozilo je, kaoko je rekao, prešlo preko puta i prevrnulo se na prugu, a u njemu su se, u trenutku nezgode nalazila dva radnika, koji srećom nisu povređeni. Prema rečima Hadžifejzovića u pomoć su im odmah pritekli radnici ostalih javno-komunalnih preduzeća, i cisternu su uklonili sa pruge, a radnici su pregledani. On kaže da je cisterna dizalicom sklonjena sa pruge i prebačena u AMSS gde su izvršena potrebna snimanja, a potom je vraćena u garažu JKP “Lim”, gde će njihovi radnici pokušati da je poprave.
“Ona je nabavljena 1973. godine, zapremine pet tona, i ova cisterna je jedino vozilo ovakve vrste na ovom području, pa je često na pozajmici Priboju i Novoj Varoši. Mi nemamo sredstava da nabavimo novu cisternu”, rekao je Hadžifejzović, i dodao da je vozilo bilo osigurano, ali da će tražiti od opštine da im izađu u susret i pomognu u nabavci novog.
Izvor: Glas zapadne Srbije
Veliki broj pribojskih ribara je svakodnevno na Limu . Neki od njih su isklučivo sportski ribolovci a ima onih koji ribolovom na dozvoljen način i prodajom ribe dopunjuju kućni budžet jer se sveža riba može lako prodati pogotovo u vreme posta .
O ovom problemu govori jedan od pribojskih ribara, Nermin Kočević
– Bavim se ribolovom 25 godina i nikada nisam video , a ni čuo od starih ribolovaca, da se radi ovo što se radi danas po Limu. Dođu ljudi , najčešće iz Novog Pazara, pa iz kanti od 20 litara pobacaju crve u Lim. Na tom mestu onda za kratko vreme vade velike količine ribe , kada se to radi na mrestilištima, (gde je nama zabranjeno i obično pecanje), oni bukvalno traktorima izvlace ribu do puta.
Ja sam na vodi bukvalno svaki dan, najčešće u Priboju a imam i vikendicu u Bosni i tamo situacija na Limu nije ništa bolja. Crvi se ilegalno prebacuju preko granice i ja sam siguran da je ovo postao ilegalni biznis koji ne može da se izvede bez znanja carinika i ribočuvara .
Mi koji izlazimo svaki dan na vodu do sada smo pecali na razlicite mamce , travu , hleb, a sada smo prinuđeni da pecamo na crviće jer su retka mesta gde nisu bačene kante crva pa preostala riba sad samo to uzima .
Ovo , kako ga ja zovem mesarenje od ribolova, će upropastiti Lim- kaže na kraju Nermin
Na sličan način o ovom problemu govore mnogi ribari, jedan od njih i kaže da crv kao normalna hrana nije štetan za ribu, međutim kad se nahrani crvima u ovim količinama, onaj deo ribe koji ne povade posle dan dva prestaje da bude aktivna i „boluje“ od te hrane i jedan duži period uopšte ne uzima hranu.
-Na taj način ovi “ crvaroši“ nadoknađuju svoje neznanje u ribolovu i dokazuju halapljivost . A čini mi se da nestane ribe u Limu kamen bi odneli- kaže on.
Ministarstvo traži novog gazdu za Lim
Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je raskinulo Ugovor o ustupanju na korišćenje dela Ribarskog područja ,,Srbija – jugozapad”, zaključen sa korisnikom „SPDA Ecologic” d.o.o. iz Čačka, počev od 12. januara 2015. godine. Ribolovne vode ovog dela Ribarskog područja ,,Srbija – jugozapad” biće privremeno ustupljene na korišćenje, bez konkursa, zainteresovanim privrednim društvima, javnim preduzećima ili drugim pravnim licima, koja ispunjavaju uslove Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda do raspisivanja konkursa, a najduže na period od godinu dana.
Ribarsko područje može da se ustupi na korišćenje privrednom društvu, javnom preduzeću ili drugom pravnom licu koje bude ispunjavalo određene uslove navedene u Pozivu za privremeno ustupanje.
Izvor: „Danas“ Autor: S.Bjelić
Društvena mreža Facebook pokrenula je novu aplikaciju radi širenja svoje prisutnosti u kompanijama, koja korisnicima za komuniciranje pruža alternativu e-mailu.
Facebook navodi da su podaci objavljeni u toj aplikaciji „sigurni, poverljivi i potpuno odvojeni“ od privatnih Facebook profila, prenose britanski mediji.
Taj potez izazov je za LinkedIn, društvenu poslovnu mrežu koja je nedavno najavila kako planira da pusti u rad nove aplikacije kojima bi pomogla ljudima koji zajedno rade da međusobno dele informacije.
Ovaj potez Facebook-a mogao bi ugroziti i druge alate koji već omogavaju sličnu saradnju zaposlenih u kompanijama, poput Yammera, kojeg je Microsoft kupio 2012. godine za 1,2 milijarde dolara, te Jivea i MangoAppsa.
Facebook već koristi oko 1,4 milijarde ljudi
Facebook već ima oko 1,4 milijarde ljudi koji koriste njegovu platformu najmanje jednom mesečno, iako je trenutno pristup ovoj društvenoj mreži na nekim radnim mestima blokiran.
Iz kalifornijske kompanije Menlo Park ističu jednu prednost Facebookove nove usluge nad suparničkim poslovnim komunikacijskim alatima, a to je što su ljudi upoznati s njenim načinom rada, što znači da kompanije mogu da uštede na troškovima obuke.
Mnoge kompanije su zainteresovane za takav softver zbog pritužbi da je veliki broj poruka e-mail učinio slabim alatom za održavanje kontakata. „Facebook na poslu je posebno iskustvo koje daje zaposlenima mogućnost efikasnog povezivanja i saradnje korišćenjem Facebook alata – od kojih mnoge verovatno već koriste, kao što su News Feed, Groups, poruke i događaji“, saopštila je ta popularna društvena mreža. „Informacije koje se dele među zaposlenima dostupne su samo osobama u kompaniji“.
Work App će prvo isprobati određene kompanije
Za sada, Facebookov alat Work app je besplatan za korištenje, ali je njegovo korištenje ograničeno za grupu kompanija koje će ga isprobati.
U ovoj fazi, radna verzija se neće reklamirati, niti će se prikupljati podaci o korisnicima radi prodaje trećim stranama.
U okviru emisije „Prvi sa zvezdama uživo iz Beogradskog dramskog pozorišta „, naš Pribojac, glumac Beogradskog dramskog pozorišta, Milorad Damjanović srčano je govorio poeziju, čuj govorio , odživeo . Настави са читањем „Dođu meni moje lude bubice“
Na njemu pored natpisa „ГРОБАРИ ПРИБОЈ“, stoji i datum „11.7.’95.“ ispod koga piše „ХВАЛА ЂЕНЕРАЛЕ“, čime se verovatno aludira na zločin u Srebrenici i datum kada su ovo mesto zauzele jedinice Vojske Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića.
Prvi grafit na kome je pisalo “Ko će brže, ko će prije turske krvi da popije” aktivisti Kancelarije za mlade Priboj prefarbali su u apstraktne konture planine Bić iznad Priboja.
www.priboj033.com
Aktivisti Kancelarije za mlade iz Priboja prekrečili su pre par dana grafit mržnje napisan u jednom naselju Priboju na zidu pored pruge Beograd-Bar. Настави са читањем „Prekrečen grafit mržnje , (VIDEO)“
“…Danas je prvi dan, početak.
Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo
a da vas voli ono što vas nije volelo.
Želim da vam deca budu bolja od vas, da se
više vi hvalite njima nego oni vama.
Želim da vas dobro služe noge, da na njima
provedete veći deo nove godine, da imate više
posla nego vremena.
Želim vam da budete potrebniji drugima
nego oni vama.
Da želite i možete više nego što vam treba a da
sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu
kao vi.
Nemojte uzimati mnogo više nego što dajete.
Mislite malo na one kojima će morati da uzmu
ono što vama budu dali.
Želim vam da dobijete stan ako ga nemate ili
da umete da se radujete ako ga već imate.
Da vam ono što imate ne bude manje od
onoga što nemate.
Želim vam, na kraju, da ova godina ima više sreće
sa vama nego prethodna!”
Duško Radović
Jovica Spajić, pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice, jedan je od Srba koji je zauzeo mesto u Ginisovoj knjizi rekorda. Настави са читањем „Trideset hiljada trbušnjaka bez predaha“
Prenosimo vam odlomak putopisa Pjera Lefevra sa njegovog putovanja za Carigrad gde je bio sekretar u pratnji Ašila Arlija, barona od Sansija. Ovde su opisi Foče, Boljanića, Taslidže (Pljevalja) a zatim opis prelaska Lima, prolaska kroz Prijepolje i noćenjem u Mileševi. Putovanje iz Dubrovnika do Carigrada se odigralo u avgusta 1611. godine.
U nedelju, trinaestog avgusta, pomenuti gospodar stiže na ručak u Tjentište, selo na maloj reci koja se zove Sutjeska, kraj Hercegovine, u zemlji Morlakiji. Tu ima još jenda druga reka koja se tri puta prelazi preko malih, drvenih mostova, a onda, kada se počneš penjati levo uz planinu, ona ti dođe sa desne strane. Rastući sve više, ova reka protiče između dve planine, plodne i lepe i najvećim delom obrasle šumom. I posle neka četiri sata puta, na obroncima pomenute planine, prelazi se reka koja se zove Drina (bar to joj je ime upisano u karti) preko jednog velikog drvenog mosta, dugog kao Rialto u Mlecima. Ovaj most izveden je na samo jedan luk sa potporama sa obe strane. Zatim, ostavljajući iza nas most i reku koja je tu zaokretala, prođosmo kroz jedno omanje selo, od nekih pet ili šest kuća, i idući obalom reke, posle nekih sat i po putovanja, sa naše leve ruke ukaza nam se grad Foča, a u rečenoj provinciji Hercegovini. Tu ima još jedan most koji prelazi preko reke koja se zove Ćehotina. Ovaj grad nije opasan nikakvim zidinama i može da ima nekih osam stotina kuća; sve su one od drveta, vrlo niske i bez prozora. Ima veliki broj malih džamija i kraj je dosta lep. U rečenom gradu moj gospodar zanoći u karavansaraju. To mesto je nalik na halu i namenjeno je za konačenje putnika. Tu bez muke može da se smesti tri stotine konja; sagrađen je od kamena i pokriven olovom. U ovom gradu proizvodi se velika količina noževa koji su cenjeni ne toliko zbog njihovog kvaliteta koliko zbog lepe izrade.
U ponedeljak, petnaestog avgusta, rečeni gospodar stiže na ručak u Ustikolinu, jedno mesto u rečenoj provinciji Hercegovini. Kada se napusti Foča penje se uz planinu koja je sva u šumi, voćnjacima, livadama sa žitom i u vinovoj lozi. Sve dovde je zemlja brdovita, sva u hrastovoj šumi, slabo naseljena, ali puna divljači, prepelica i divljih golubova kojih ima u izobilju. Potom rečeni gospodar pade na konak u Brahu, u provinciji Hercegovini. U tom mestu od kuća ima samo karavansaraj, namenjen za skloništa putnika, kakvi se nalaze po svoj Turskoj. Kraj pomenutog mesta, u podnožju planine, na levu ruku, nalazi se selo po imenu Čajniče, u kome se može naći sve što putniku može zatrebati.
U utorak, šesnaestog dana, avgusta meseca, rečeni gospodar pođe iz pomenutog mesta putem naspram vrata karavansaraja koji se penje uz planinu. I kako smo se polako penjali uz pomenutu planinu ukazivaše nam se brda okolnih planina i okolnih krajeva. I putujući putevima mučnim, krivudavima i neprohodnim stigosmo u mesto koje se zove Boljanići, u istoj provinciji Hercegovini. Kuće su u njemu, jedna od druge na milju razdaljine. U ovom mestu ima jedno pojilo za karavane i groblje u kome su nekada sahranjivani hrišćani, kako to videh po krstovima dignutim iznad grobova. Posle ručka naš gospodar krenu na put i zanoći u Taslidži (stari naziv grada za Pljevlja), gradu u istoj provinciji Hercegovini, koji ima oko četiri stotine ognjišta. U ovom gradu postoje tri džamije, dve su od kamena, i u jednoj od njih se nalazi lep šedrvan, a treća je od drveta. U ovom gradu imaju i dva karavansaraja, dosta prostrana i pokrivena olovom. Od Boljanića do pomenutog grada Taslidže zemlja je dosta obrađena. Na mestima gde nema voćnjaka zasađena je mlada šuma. Kraj je ipak više šumovit nego ogoljen i pun je malih vrela. Otprilike na dve milje pre nego se dođe u pomenuti grad, na vašu desnu stranu, nalazi se rečica koja teče dolinom. To je bio prvi grad u kome naiđosmo na pristojan svet koji se divljaše finoj izradi mačeva koje smo mi i pratnja nosili, a oni primitivniji među njima, podsmevahu se govoreći da su dugi noževi koje nosaše naša pratnja dobri da se od njih prave ekseri. Neki od njih koji seđahu u kafani kraj karavansaraja, pijući kafu, ponudiše nas istom kafom. Ali nađosmo da je vrlo lošeg ukusa.
U sredu, sedamnaestog avgusta, naš gospodar pođe iz Taslidže i napuštajući karavansaraj udari desnom stranom. Nastavismo put brdovitim krajem i skoro potpuno obraslim u čestar. Zatim, posle nekih četiri ili pet sati putovanja, siđosmo niz planinu koja bi duga za silaženje. Na kraju ove planine, sa naše leve strane, naiđosmo na jednu malu reku koja se mogla kamenom prebaciti. Krenuvši putem uz obalu reke,planina nam dođe sa leve a reka sa desne strane. Ta reka se zove Lim. Posle nekoliko sati putovanja, duž ove reke, pređosmo je preko drvenog mosta koji je bio na tri luka. Idući dalje putem, na nekoliko milja odatle, prođosmo kroz jedno tursko groblje i uđosmo u grad od nekih tri stotine ognjišta koji se zove Prijepolje. Ovaj grad nije opasan zidinama, kao ni prethodni gradovi; kuće su im građene od drveta i niske su kao i kuće drugih gradova. Ovaj grad prođosmo ne zaustavljajući se u njemu. Na izlasku iz grada naiđosmo na jedan most, dug oko dve stotine koraka, koji ide preko jedne planinske reke koja u to vreme nije imala mnogo vode, ali korito joj je bilo široko i okomito. Nekada njena voda naraste i ona teče silovito. A gore, na vrhu jedne okomite stene, nalazi se starinski zamak čije se kule nadvijaju nad provaliju. Nastavljajući dalje, posle neka dva sata putovanja, stigosmo u mesto Miloševo (Mileševa). U njemu se nalazi crkva Svetog Save, manastir pravoslavnih kaluđera, kojih ima dvadesetak na broju. Odosmo da ih vidimo.
Po zidinama, u unutrašnjosti manastira, mnogi putnici bejahu napisali svoje ime. Među njima i gospodin od Breva, što nas uveri da je gospodin od Lankoma, polazeći da preuzme poslanstvo, prošao ovuda, jer gospodin od Breva je bio među plemićima u njegovoj pratnji.
Ovi kaluđeri su loše obučeni i bedno žive. Imaju samo jednu košulju i mantiju sive boje kao kod francuskih franjevaca, otvorenu spreda sve do pupka. Na njoj nema ni pojasa ni dugmadi, tako da im se vidi ceo stomak. Kod većine njih ova mantija je pocepana na više mesta. Neki idu obuveni a neki bosi. Na glavi svi nose kapu na dva roga, izrezanui spreda i ljubičaste boje, sličnu onim našim kapama sa petlovim perjem. Nose vrlo dugačku kosu, koja im sva raščupana pada niz ramena. Kad se tome još dodaju njihova mršava lica, tuga ih je gledati. Uostalom, u unutrašnjosti njihove crkve dosta je uredno. Crkva je iznutra sva oslikana. Oprema za bogosluženje je u dosta jadnom stanju, većinom stara i islužena. Tu nam dadoše dosta crnih damaskih šljiva vrlo ukusnih. Kravansaraj nije nizašta; ali u njemu ima jedna dobra česma. Pošto smo unutra ostali jedno pola sata i pomolili se Bogu, popesmo se na konje i krenusmo prema planini. Otprilike na milju odatle, pomenuti naš gospodar ostade da zanoći u gradu od nekih sto ognjišta, koji se zove Mileševo, u istoj provinciji Srbiji. Na severu od ovog grada nalazi se ona visoka stena koju sam već opisao. Na njenom vrhu nalazi se zamak sa istim imenom kao rečeni grad ili pak Rocca partita. Utvrđen je dvostrukim zidom, a nema nikakvih opkopa, sem prirodnih, to jest provalije koje ga okružuju sa svih strana. Nad stenama vise, jedna uz drugu, više velikih četvrtastih kula u kojima niko više ne obitava. Zidovi pomenutog zamka su stari i napola srušeni. Čini se da je ovaj zamak davno građen; četvrtastog je oblika, spram njegove istočne strane uzdiže se jedna visoka planina koja ga nadvisuje, ali na koju se ne može izneti top zbog stene i provalija koje se nalaze ispod planine. Tuda protiče i jedan planinski potok.
(Kraj)
NOVA VAROŠ – Radnici preduzeća „Putevi Zlatar“ najavili su da će danas pre podne „živim zidom“ i građevinskim mašinama blokirati ulicu u naselju Šanac i put Zlošnica – Amzići. Uz ove dve saobraćajnice, lane su izveli i radove u Rutošima, Ojkovici, Akmačićima i Bistrici, u dužini od 4,5 kilometra, a za dug od 25 miliona dinara tužili su opštinu.
– Prinuđeni smo da jednočasovnom blokadom opomenem Opštinu da izmiri dug, a ako to ne učini za sedam dana – sa mašinama stižemo pred lokalnu upravu i ostajemo u centru grada sve dok nam ne plate zarađeno. Radove smo izveli kvalitetno i u rokovima prema ugovoru sa opštinom – kaže Vojko Purić, vlasnik preduzeća „Putevi Zlatar“. – Preduzeće se zadužilo, treba da vraćamo kredit, plaćamo porez, obezbedimo plate za 87 radnika, da servisiramo kamione i mašine.
U Direkciji za izgradnju u Novoj Varoši ističu da su, kao upravljač puteva, upozorili Purića da ne blokira saobraćajnice i ne krši zakon o saobraćaju. Ovde potvrđuju da su sproveli postupak javne nabavke i izabrali izvođača radova prema ovlašćenju Ministarstva saobraćaja i infrastrukture, na čijem čelu je bio ministar Milutin Mrkonjić.
– Potpisani su ugovori između opštine i „Puteva Zlatar“, ali je izostao potpis ministra. Čekao se rebalans budžeta i Mrkonjić je na sastanku u hotelu „Panorama“ rekao da počnu radovi, kao i u dve susedne opštine – podseća Miroljub Šaponjić, direktor Direkcije. – Opština je krajem prošle godine platila svoju obavezu – 10 odsto cene radova, a u Ministarstvu saobraćaja su nedavno rekli da neće zauzimati stav dok o ovom slučaju reč ne kaže Republičko tužilaštvo.
KOMŠIJE PLATILE
– PO istom dogovoru su sklapani ugovori i sa susednim opštinama. Posle tužbi, Prijepolje je nedavno platilo 24, a Priboj 50 miliona dinara duga – ističe Purić.
Izvor: Večernje Novosti Autor: D: Gagričić