Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Dok Priboj rešava pitanje komunalnog otpada, uz pomoć evropskih organizacija, izgradnjom zajedničke deponije na Bistrici , mini deponija u centru grada , kod Doma kulture preti da preraste u velliku. Kao razlog višenedeljnog neodvoženja smeća iz kontejnera koji se nalazi na ovoj lokaciji , kako nezvanično saznajemo, nadležni navode iskopani kanal za grejanje kod „Belog solitera“, koji onemogućava prelazak kamiona. Ubeđeni smo da JKP Usluga, preduzeće koje je zaduženo za odvoženje smeća, ima kadar sposoban da reši problem prelaska kamiona preko pola metra kanala, (daske colare ili deblje ), pa zbog toga ostaje nejasno šta je motiv formiranja deponije u centru grada.
Program evropskog partnerstva sa opštinama EU Progres najavio je kampanju „Gde je tvoj prag odgovornosti“ čiji je cilj podizanje svesti javnosti o značaju očuvanja životne sredine.
Kampanja zvanično počinje naredne nedelje a pored dvadesetak drugih opština obuhvatiće i opštine srednjeg Polimlja – Prijepolje, Priboj, Novu Varoš i Sjenicu.
„Narednih meseci biće organizovane akcije čišcenja najugroženijih lokacija i sakupljanje komunalnog otpada. Planirano je i niz radionica kako bi se stanovnici ovog dela Srbije podstakli da stvaraju ambijent u kojem je zaštita životne sredine jedan od razvojnih prioriteta svake lokalne zajednice“, navodi se u saopštenju dostavljenom lokalnim samoupravama i medijima.Najveći ekološki problemi zajednički za sve opštine ovog područja su nepostojanje uslova za recikliranje otpada, a tu su i zagadjenja rečnih tokova kao i emisija otrovnih gasova.
U opštinama Prijepolje, Priboj, Nova Varoš i Sjenica najznačajniji poslovi u oblasti ekologije vezani su za završetak zajedničke regionalne sanitarne deponije komunalnog otpada „Banjica“. To će u velikoj meri doprineti i manjem zagadjenju reke Lim.
„EU Progres“ je razvojni program koji se realizuje u 25 opština na jugu i jugozapadu Srbije i predstavlja rezultat kontinuiranih napora dva donatora – Evropske unije i Vlade Švajcarske koji na taj način pružaju podršku evropskoj orijentaciji Srbije.
Данас је у Прибоју потписан Уговор о оснивању заједничког друштва са ограниченом одговорношћу „Регионална санитарна депонија комуналног отпада Бањица“, између општина Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Сјеница.
Уговоре су потписали председници општина, након што су се коначно стекли законски али и технички услови за формирање једног оваквог предузећа, као и за аплицирање за средства код европских фондова и Владе Србије. Изградњом заједничке депоније Бањица планирано је да се реши проблем одлагања отпада у ове четири општине. Подсећања ради, општине Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Сјеница су још 2003. године ушле у причу изградње депоније и донеле одлуке о свом учешћу, али је пројекат кочио недостатак средстава. У целу причу се пре пар година укључио и Програм ЕУ ПРОГРЕС, како би кроз партнерство са општинама помогао да се реализује већ усвојени заједнички Регионални план управљања отпадом. До сада су на депонији завршени земљани радови и припремљена техничка документација.
Ове године, на локалним заседањима Скупштина општина, Предлогом одлуке о стављању ван снаге Одлуке о оснивању ЈКП Регионална санитарна депонија чврстог комуналног отпада „Бањица“, одустало се од заједничког јавног предузећа, обзиром на нови Закон о јавним предузећима који иста, као таква не предвиђа. Одлучено је да се оснује привредно друштво са ограниченом одговорношћу, које би обављало послове изградње, експлоатације и одржавања регионалне санитарне депоније комуналног чврстог одпада, на локацији Бањица, на територији општине Нова Варош.
Uokviru razvoja prekogranične saradnje, opština Priboj u Srbiji i Rudo u BiH, u subotu je po šesti put organizovan „Međunarodni limski biatlon Priboj – Rudo – Setihovo – regata za sve“. Oko 500 raftera je krenulo Limom i oko 15 sati prešlo granicu sa BiH. Ova zanimljiva manifestacija ima dve discipline, rafting i biciklizam.
Lim je još jednom pokazao svu svoju lepotu, i na svoje talase privukao oko 500 raftera iz Prijepolja, Čačka, Ljubovije, Banjaluke, Užica, Bajine Bašte, Niša, Lajkovca i gradova domaćina.
Spoju adrenalina, lepote i neponovljivog događaja na bukovima Valine nisu odoleli ni članovi arhometalurške ekipe iz Nemačke, Italije, Engleske i Rusije koji rade na međunarodnom projektu istraživanja rane metalurgije na Balkanu u pribojskom naselju Jarmovac.
Vesna je iz Lajkovca, i nije na Limu prvi put, ali na ovoj deonici jeste. Splavarila je od Berana do Prijepolja, kaže da je Tara najlepša, ali i da Lim ima svojih draži i da je ovo je jedan događaj koji treba doživeti.
„Bio sam na Drinskoj regati, ovde sam prvi put, oduševljen sam i prirodom i rekom i organizacijom. Pored Čačana u čamcu su još i prijatelji iz Prijepolja, Priboja i Rudog. Imamo svu potrebnu opremu, a pošto prelazimo državnu granicu imamo i sva potrebna dokumenta,“ priča Milan iz Čačka.
Aleksandar Aca Pastir iz Banjaluke, predsednik balkanske i instruktor svetske rafting federacije, vođa ovogodišnje regate za RSE je potvrdio da je vreme da se Lim promoviše kao turistička destinacija.
„Moramo da shvatimo da je Lim reka koja spaja države i da je to priča koju treba ispričati. Za mene kao ljubitelja prirode vrlo je važno da obale Lima budu potpuno čiste. Ono što ja zagovaram to je povezivanje više opština kroz koje protiče Lim, od izvora do ušća, jer Lim zaslužuje jednu petodnevnu regatu koja bi povezivala, Crnu Goru, Srbiju i BIH, i verujem da će se i lokane vlasti i rafteri ubrzo odlučiti za takav događaj. Posebna pažnja ove godine posvećena je bezbednosti učesnika, svi učesnici regate imaju potrebnu opremu, a unošenje alkohola u čamce je strogo zabranjeno.“
Stazu od Priboja do Rudog oko 33 kilometra rafteri prelaze za oko četiri sata do krajnjeg odredišta Setihova gde ih čekaju bukovi Valine. Pre avanture na bukovima, u Rudom – BiH, za sve je kratki odmor uz neizostavan vojnički pasulj.
Raftere uz obalu Lima prate i biciklisti iz Priboja i Rudog prolazeći kroz živopisan predeo levom stranom Lima. Propratni deo ovgodišnje manifestacije finansiran od strane EU i Vlade Švajcarske kroz program EU PROGRES je i “Lim fest“ na kome su se prethodne dve večeri smenjivale lokalne rok grupe, a petak uveče je niška grupa Galija održala pravi rok spektakl.
Pokrovitelji međunarodnog Limskog biatlona su opštine Priboj i Rudo, Opštinska razvojna agencija iz Rudog i Turistička organizacija Priboj.
Београд, 2. јул 2013. године – Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине Владе Републике Србије објавило је 19. фебруара Обавештење о локацијама које су просторним плановима јединица локалне самоуправе предвиђене за изградњу енергетских објеката за производњу електричне енергије на бази водних ресурса. Настави са читањем „Формирана коначна ранг-листа инвеститора за изградњу мини-хидроелектрана“
Na sreću mnoge djece, i ove godine je realizovan projekat „Interkulturalni kamp Strgačina“ u Strgačini kod Rudog. Uslove za realizaciju ovog pojekta za druženje i edukaciju obezbijedili su Udruženje za pomoć osobama sa posebnim potrebama „Nada“ Rudo i Opštinska razvojna agencija Rudo, a finansijsku podršku je druge godine za redom obezbijedila Ambasada SAD u BIH. Настави са читањем „Kamp u Strgačini – mjesto druženja, zabave i edukacije“
Tridesetero dece Priboja i Bijelog Polja , iz siromašnih porodica, imalo je priliku da u periodu od 21 do 26 juna boravi u Drvengradu kod Mokre Gore. Šestodnevni Kamp sa osmišljenim aktivnostima organizovan je kroz saradnju centara za socijalni rad ova dva grada, a u okviru Programa prekogranične saradnje koji finansira Evropska unija. Deca su pored dramskih , kreativnih radionica , rekreacije u bazenu imala organizovanu vožnju Šarganskom osmicom. Настави са читањем „Deca Priboja i Bijelog Polja u Drvengradu“
Po nalogu Direkcije za izgradnju grada u toku je sečenje još jednog drveta u Priboju.Izvođači radova su objasnili da se drvo pored zgrade Doma kulture seče zbog platoa ispred Vatrogasnog doma u izgradnji koji uskoro treba da bude betoniran.
U hali nekadašnjeg stovarišta građevinskog materijala Ineks-napredak na Branoševcu, komunalno preduzeće 3. septembar uskoro će otvoriti reciklažni centar, prvi u zapadnom delu Raške oblasti.
Ovde će se pod presama balirati više vrsta otpada – papir, pet ambalaža, staklo, metal, i čuvati do prodaje preduzećima za preradu sekundarnih sirovina
“Najveći deo opreme, vredne 100.000 evra, koju je poklonila Evropska unija u okviru projekta EU progres, montiran je, a za petnaestak dana stići će prese. Ukoliko okončamo adaptaciju objekta, reciklažni centar bi počeo da radi krajem juna i zapošljavaće šest do devet radnika”, kaže Mile Drobnjaković, direktor 3. septembra.
Za građevinske i zanatske radove, u prvom redu dovođenje vode, izgradnju hidrantske i kanalizacione mreže, te trafostanice i nadstrešnice, komunalcima nedostaje 10 miliona dinara. Opština Nova Varoš je obezbedila tri miliona dinara, a sedam miliona zatraženo je od Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Otpad namenjen reciklaži prikupljaće se u tipskim kontejnerima na više lokacija u gradu i selima. Očekuje se da će ovaj pogon smanjiti broj smetlišta, pogotovu u rezervatu Uvac i vazdušnoj banji Zlatar, kao i troškove prevoza smeća i produžiti životni vek buduće sanitarne deponije Banjica za četiri grada, čija je izgradnja počela pre šest godina.
БЕОГРАД – Министарка енергетике, развоја и заштите животне средине Зорана Михајловић уручила је данас председницима 17 општина и градова Споразум о међусобној сарадњи која се односи на добијање енергетских дозвола за изградњу малих хидроелектрана на 317 локација.
Процењена вредност инвестиција за свих 317 локација је око 500 милиона евра, од чега ће 300 милиона бити у општинама које су неразвијене, казала је Михајловић на конференцији за новинаре након уручивања Споразума о међусобној сарадњи у поступку информисања домаћих и страних правних или физичких лица заинтересованих за издавање енергетске дозволе, односно сагласности.
Она је казала да је јавни позив који је Министарство упутило заинтересованим за изградњу малих хидроелектрана успело, додавши да је било укупно 1.400 пријава.
“Србија ће на основу овог јавног позива у наредне две до две и по године имати изграђених 317 малих ХЕ, око 100 мегавата снаге или 400 гигават часова електричне енергије“, објаснила је министарка.
То ће, према њеним речима, такође обезбедити нових 1.000 радних места, а с обзиром да ће то покренути домаћу индустрију, грађевинарство и све друге области унутар земље, може се говорити о десетинама хиљада нових радних места.
Она је навела да ће почетком јуна имати потпуну листу свих који су добили могућност да имају енергетску дозволу и изграде мале ХЕ.
Како је казала, у Србији постоји више од 900 локација за мале ХЕ, али су за ових 317 локација имали комплетну документацију у тренутку објављивања позива, додавши да ће бити још јавних позива.
Највише пријава је било за Тутин, где су за 57 локација стигле 133 пријаве, што говори да су инвеститори врло заинтересовани и да мора да постоји конкуренција, сматра Михајловић.
Ово је према њеном мишљењу добро за смањење регионалних разлика које су огромне, јер од 17 општина, девет припада категорији неразвијених, у којима је око 200 локација.
Председник општине Ивањица Миломир Зорић је казао да се за 46 локација јавило 340 потенцијалних инвеститора.
“Очекујемо да се кроз неколико година покрене и грађевинарство у Ивањици и запошљавање, а нарочито да ће потенцијали инвеститори који добију енергетске дозволе закључити уговоре са општином Ивањица како би тај систем био одржив и да би локална заједница имала користи од таквог ресурса као што су воде“, додао је Зорић.
Председник општине Тутин Шемсудин Кучевић је навео да у тој општини већ постоје 64 мале ХЕ, што показује колико је обновљива енергија значајна за ту област.
“Спремамо се већ за други корак, ако добијемо од Министарства енергетске дозволе за извоз струје као мале општине, које ће да базирају свој развој на обновљивим изворима, имамо у плану изградњу соларне електране за 15 мегавата“, додао је Кучевић.
Požar je izbio 21. aprila, zahvatio travu i nisko šumsko rastinje, a u gašenju su učestvovale ekipe iz Čačka, Užica, Kragujevca, Šapca, Novog Pazara, Niša, Priboja, Prijepolja, Nove Varoši i Raške. Настави са читањем „Ugašen požar na Crnom Vrhu“
Vatrena stihija kod Priboja u rejonu Crnog vrha traje već 12 dana. Na pristupačnim dijelovima terena požar se polako smiruje, ali se na jednoj litici proširio.
Beograd — Načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić kaže da požar kod Priboja još nije pod kontrolom. Vatru gasi 120 vatrogasaca i šumara, kao i helikopteri.
Izvor: Tanjug
Požari oko Priboja
„U toku noći se radilo na izradi pripremnih terena za gašenje koje će uslediti u toku dana. Danas imamo već više od 120 vatrogasaca, kao i šumara, a helikopteri su u toku noći bili tamo i već su krenuli sa gašanjem“, rekao je za RTS Marić.
Požar se u proširio i zahvatio oko 150 hektara niskog rastinja i četinarske šume u teško pristupačnom terenu kanjona Uvac, a preti da zahvati još oko 300 hektara četinara.
Marić je podsetio da je u toku jučerašnjeg prepodneva požar bio opkoljen, ali da je onda došlo do nagle promene vetra, te da je vatra počela munjevito da se širi ka jednom mnogo većem kompleksu od 300 hektara šume.
„Vetar i nepristupačan teren najviše otežavaju gašenje požara. Kanjon Uvca je takav i to se svake godine ponavlja jer ne mogu ljudi da pridju, a kamoli da se nešto direktno uradi“, rekao je Marić i dodao da je do požara najverovatnije došlo nepažnjom.
Kada su u pitanju izletnici i paljenje vatre, Marić je rekao da je dogovoreno da na Adi Ciganliji bude prisutni pripadnici Komunalne policije, Sektora za vanredne situacije, cisterne za vodu, odnosno sve ono što je neophodno da sve prodje kako treba.
On je naveo i da bi bilo dobro da se takva dobra praksa proširi i na teritoriju cele Srbije.
Požar je izbio 21. aprila, a njegovo gašenje, pored nepristupačnosti terena, otežava i jak vetar promenljivog pravca.
Za sprečavanje širenja požara koriste se prirodne prepreke i radi se na izradi proseka na pojedinim mestima, a prema poslednjim informacijama, nema ugroženih objekata.
Na gašenju požara trenutno je angažovano 94 vatrogasaca-spasilaca iz Prijepolja, Novog Pazara, Užica, Čačka, Kragujevca, Kraljeva, Valjevo, Šapca i Niša sa 20 vatrogasnih vozila, kao i dva helikoptera Helikopterske jedinice MUP-a, koji su počeli sa gašenjem požara iz vazduha oko osam jutros i do sada su imali po četiri naleta.
U aktivnostima učestvuje i 15 radnika šumskog gazdinstva Prijepolje JP „Srbijašume“ sa mehanizacijom i terenskim vozilima, a pripadnici operativnog tima Sektora za vanredne situacije prate razvoj situacije na terenu.
Tokom jučerašnjeg dana je, kako je saopšteno, ugašeno nekoliko požara – u Kliku u opštini Prijepolje i u Jarmovcu u opštini Priboj, ali vatrogasno-spasilačke ekipe iz preventivnih razloga redovno obilaze teren koji je bio zahvaćen požarom.
Takodje su ugašeni i požari na teritoriji opštine Lebane, u mestu Slišane, gde je požarom bilo zahvaćeno nisko rastinje na površini oko 50 hektara i deo hrastove šume, i u opštini Kuršumlija, selo Sekirača, gde je gorela suva trava i nisko rastinje i suvo lišće na površini 30 hektara.
Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije je apelovao na gradjane da u cilju sprečavanja pojave požara i izazivanja opasnosti po bezbednost gradjana i imovine ne pale travu i nisko rastinje na otvorenom prostoru.
Beograd — Požar na Crnom Vrhu u opštini Priboj se širi, a u gašenju učestvuje 70 vatrogasaca iz Priboja, Prijepolja i Nove Varoši, kao i 15 radnika Šumskog gazdinstva.
Izvor: Beta, Tanjug
Foto: priboj033
„Vatra je tokom noći zahvatila nove površine kompleksa pod borovom i bukovom šumom, tako da se danas sa vatrom borimo na širokom pojasu od preko 120 hektara. Požar još uvek nije pod kontrolom, uprkos danonoćnom prisustvu vatrogasaca“, rekao je načelnik Štaba za vanredne situacije Goran Posrkača.
U gašenju su angažovani i helikopteri.
On je kazao da je zbog nepristupačnog terena angažovano 14 terenskih vozila, kao i dve vatrogasne cisterne.
Požar je zahvatio levu obalu kanjona Uvca na području prema Bosni i Hercegovini. Gašenje požara, uz izuzetno nepristupačan teren, ometa i povremeno jak vetar.
Šumski kompleks na Crnom Vrhu je na preko 1.100 metara nadmorske visine.
Posrkača je rekao da je tokom vikenda ugašeno nekoliko manjih požara u polimskim opštinama.
Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić kaže da je u toku lokalizacija požara kod Priboja ujedno apelujući na sve izletnike da se obazrivo i odgovorno ponašaju u prirodi da ne bi nepažnjom izazvali požar.
On je rekao da je u protekla četiri dana u Srbiji povećan broj požara, ali da je trenutno aktivna jedino vatrena stihija na teritoriji opštine Priboj, odnosno na Crnom Vrhu.
Na tom području je angažovano 70 vatrogasaca spasilaca sa 16 vozila i 15 šumara koji već treći dan pokušavaju da taj požar lokalizuju, rekao je Marić.
„Požar je opkoljen sa svih strana, vetar je oslabio i mnogo su bolji uslovi za gašenje i očekujem u toku dana i njegovu lokalizaciju“, najavio je Marić.
Marić je, povodom predstojećeg Praznika rada – 1. maja, apelovao na sve izletnike da se pažljivo ponašaju u prirodi. On je posebno apelovao na poljoprivrednike i proizvodjače, koji svakodnevno pale useve, da to ne čine, jer je to zakonom zabranjeno i od toga koristi za zemlju nema, a šteta je velika.
Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije je poručio onima koji proslavljaju prvomajske uranke i roštilj u prirodi da povedu računa da ne izazovu požar i da se odgovorno ponašaju.
Letnje temperature koje poslednjih dana vladaju i u polimskim opštinama doprinele su brzom širenju nekoliko požara koji su zahvatili nisko šumskom rastinje na području opština Priboj, Prijepolje i Nova Varoš.
– Na području Crnog Vrha u pribojskoj opštini pod vatrom je pedesetak hektara šumskog rastinja. Vatra preti da zahvati i gustu četinarsku šumu i ekipe vatrogasaca su ceo dan na terenu – rekao je načelnik Štaba za vanredne situacije Goran Posrkača.
Drugi požar je zahtvatio područje Krajčinovića, takođe u pribojskoj opštini.
U Prijepoolju gori desetak hektara hrastove šume u oblasti Bjelobabe, a požar je zahvatio i deo sela Čelice u novovaroškoj opštini.
– Za sada nema opasnosti po objekte, a na svim tim lokacijama nalaze se pripadnici Vatrogasno-spasilačke jedinice Policijske uprave iz Prijepolja kao i radnici Šumskog gazdinstva – rekao je Posrkača.
Priboj – Na Sednici Skupštine opštine Priboj, održanoj prošlog petka, 22 odbornika vladajuće većine izglasali su odluke kojima se omogućava izrada i usvaja planska dokumentacija za izgradnju hidroelektrana na Limu u gradskom području. Za hidroelektranu „Mramorje“ usvojen je Predlog izrade Plana detaljne regulacije, dok je za MHE „Rekovići“ usvojen Plan detaljne regulacije tako da investitora od otpočinjanja radova deli samo građevinska dozvola.
Dva odbornika iz stranaka koje čine većinu, Bratislav Kojadinović i Marijana Bjelić, sa koalicione izborne liste DS-SPO , „Izbor za bolji život – Boris Tadić-Priboj“, nisu glasali za ove odluke. Odbornik SPO Bratislav Kojadinović je podneo ostavku iz , kako je na sednici rekao, moralnih razloga. Svi predstavnici opozicije, takođe su glasali protiv usvajanja planske dokumentacije za izgradnju brana . Kao argumenti protivnika izgradnje hidroelektrana u gradu navođeni su veliki rizici za zdravlje stanovništva zbog, kako su naveli, povećanja i onako velike vlažnosti vazduha i nikave ili minimalne koristi za stanovništvo koje donose ove privatne investicije.
Mr Vitomir Pjevac, u ime predlagača , između ostalog , argumentujući korist od hidroelektrana rekao je da će tezge i privatne radnje u vreme izgradnje imati više posla, a na primedbe opozicionih odbornika da su za donošenje planske dokumentacije istekli rokovi predviđeni procedurom , odgovorio je da se nije imalo dovoljno vremena.
