Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Krivac za najnovije zagađenje vode u Užicu nije ljudski faktor, niti tehnički kvar, pa je isključena mogućnost da je zagađena voda iz Vrutaka prodrla u novo izvorište Sušičko vrelo, već, prema nezvaničnim saznanjima Danasa – male hidroakumulacije u slivu Sušičkog vrela koje su to izvorište zagadile, nakon nedavnih obilnih padavina. Настави са читањем „Mogući preokret u slučaju vode zagađene algama u Užicu“
UPrijepolju je u toku Međunarodna letnja umetnička škola Univeziteta umetnosti u kojoj učestvuje 60 mladih umetnika iz zemlje i inostranstava i ekipa profesora sa četiri fakulteta Univeziteta iz Beograda. Cilj škole pod nazivom „Kroz vrtloge Lima“ je povezivanje studenta umetničkih univerziteta Balkana i Evrope. Настави са читањем „Letnja umetnička škola povezuje studente Balkana“
Vučić najavio dolazak nemačke „Prevent Group“. „Prevent“ posluje na tri kontinenta u 13 zemalja sveta, Srbija četrnaesta.
Najava premijera Srbije Aleksandra Vučića o interesovanju i dolasku nemačke „Prevent Group“ u FAP Livnicu sa nadogradnjom Prijepolje se nalazi u završnoj fazi.
U toku jula meseca očekuje se konkretizacija i ponuda „Prevent Group“ o preuzimanju Livnice.
Nezvanično, stiže potvrda da će se stari programi zadržati, livenje i mašinska obrada uz dobijanje poslova za renomirane proizvođače auomobila (Audi, Porshe, Shoda Peugeot, Seat, WV), a u programu Prevent-a imamo izradu zaštitne odeće i program opremanja luksuznih jahti.
U planu je da se u Prijepolju otvore dva nova pogona autosedišta i autopresvlaka gde bi se zaposlilo 200 novih radnika. Ovo bi za posrnulu prijepoljsku privredu bila „Injekcija“ i najbolja preporuka za dolazak drugih stranih investitora. „Prevent Group“ je prisutna na tri kontinenta u preko 13 zemalja sveta i zapošljava preko 7000 radnika.
Nakon izvesne privatizacije FAP Priboj od strane finskog SISI AUTA koju je najavio i čiji je inicijator i nosilac Aleksandar Vučić ostalo je da se još jedna premijerova najava ostvari, a to je privatizacija FAP Livnica sa nadogradnjom Prijepolje od strane „Prevent Group“.
Izvor: industrijskisindikat.org
Voda sa užičkog vodovoda se ne može koristiti za piće i pripemanje hrane, saopštila je republička sanitarna inspektorka Snežana Tadić koja je donela rešenje o zabrani. U vodi se nalazi veća količina nematoda i algi. Gradski štab za vanredne situacije zaseda. Настави са читањем „Voda u Užicu nije za piće i pripremanje hrane“
Rezultati izjašnjavanja učenika o nastavi u tri srednje škole u Prijepolju: Iako gotovo polovinu učenika čine Bošnjaci, samo sedmoro nije izabralo srpski jezik.
Ovaj biciklistički maraton prvi put je organizovan pre tri godine kroz zajednički projekat opština Pljevlja i Kraljevo i biciklistikih klubova iz ova dva grada. Projekat koji je finansiran iz IPA fondova ocienjen je kao najbolji projekat prekogranične saradnje u 2012. godini.
Ove godine, 24 juna, oko 60 biciklista krenulo je na brdske staze u ukupnoj dužini oko 350 kilometara koje su prešli za 6 dana.
Zbog loših vrmenskih uslova (magla, kiša…) u protekle 2. godine nisu mogli da pređu preko platoa Jadovnika, ove godine je to po prvi put učinjeno.
U maratonu su ove godine učestvovala i trojica biciklista iz Prijepolja , jedan je vozio ceo maraton a dvojica su učestvovala 2 dana vozeći preko Zlatara i Jadovnika .
Rudo – Predednik RS Milorad Dodik i vlasnik „Komsar enerdži grupe“ Rašid Sardarov potpisali su juče povelju i položili kamen temeljac čime je počela gradnja Hidroelektrane „Mrsovo“ kod Rudog instalisane snage 36,8 megavata.
Dodik je rekao da je vlasnik „Komsar enerdžija“ za ovu investiciju obezbedio 200 miliona maraka.
– Ova investicija je dokaz da Vlada RS ulaže maksimalne napore za razvoj istočnog dela Srpske. Dokaz za to je i izgradnja saobraćajnice i tunela na Čemernu, ulaganje u izgradnju Andrićgrada i ovaj hidroenergetski objekat u Rudom – naglasio je Dodik i podsjetio da Sardarov i njegova kompanija ulažu mnogo novca u RS i da će tako biti i ubuduće.
Serdarov je rekao da će investicija omogućiti narodu ovog kraja da bolje živi, da se poboljša njegova socijalna struktura i da mladi ljudi ostaju da žive u Rudom.
– Na vreme su pribavljene građevinska i ekološka dozvola. Učinili smo i učinićemo sve da hidroelektrana ne naruši prirodnu sredinu i lepotu ovog kraja i trud građana ove opštine da reka Lim bude čista i bistra – rekao je Sardarov navodeći da se u Srpskoj oseća kao kod kuće.
Ministar za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS Srebrenka Golić rekla je da Hidroelektrana „Mrsovo“ neće imati značajniju akumulaciju i da se ona svrstava u red protočnih hidroelektrana.
– Značajno je da će u ovom hidroenergetskom objektu, kada bude završen, biti zaposleno 25 radnika među kojima i znatan broj stručnjaka – istakla je Golićeva.
Ministar industrije, energetike i rudarstva RS Željko Kovačević zahvalio je kompaniji „Komsar enerdži“ koja, osim ovog hidroenergetskog objekta, ulaže i u energetska postrojenja u Ugljeviku.
Načelnik opštine Rudo Rato Rajak rekao je da Ruđani doživljavaju ovaj projekat kao početak razvoja skoro zamrlog grada i njegove industrije, otvaranja novih radnih mjesta i napretka u svakom pogledu. Polaganju kamena temeljca prisustvovali su ministar trgovine i turizma RS Maida Ibrišagić-Hrstić, generalni direktor „Elektroprivrede RS“ Branislava Milekić, narodni poslanici, načelnici susednih opština i drugi gosti.
Proizvodnja
Pod akumulacionim jezerom biće oko 200 hektara zemljišta.
Godišnja proizvodnja hidroelektrane biće 141 gigavat-čas električne energije.
Izvop: Glassrpske.com/Radoje Tasić
Po želji popa Gagića iz Kalifornije, u Sokolovićima osveštani temelji novog hrama, posle četiri veka. Za sve „krivi“ janjičar Mehmed-beg, Mehmed-paša Sokolović (Bajo Nenadić) i „Novosti“.
RUDO – Prvi put, nakon četiri veka, na temeljim a spaljene crkve koju je za života i na vrhuncu svoje moći izgradio Mehmed-paša Sokolović, svojoj majci, u Sokolovićima kod Rudog u nedelju su osveštani temelji budućeg hrama. Bajo Nenadić (Mehmed-paša) je na levoj strani Sokolačke reke sagradio crkvu majci, a džamiju na desnoj obali ocu Dragutinu. U vremenu prošlom džamija je pet puta rušena, pa i u ovom veku, peti put obnovljena, a crkvi će ovo biti prvi put.
Ko zna kad bi i da li bi, da o srpskoj zaboravnosti i nemarnosti, o tome kritički nisu pisale „Novosti“ uz pohvalu muslimanima, da su čak pet puta u prošlosti do danas obnavljali džamiju u Sokolovićima. Sve je to u Kaliforniji pročitao vremešni pop Stevan Gagić, koji je tokom Drugog svetskog rata emigrirao sa Pala, gde je službovao kao sveštenik. Odlučio je da bude ktitor crkvi u Crkvinama i želja mu se ispunila.
– Logično je da je Mehmed-paša Sokolović džamiju i crkvu, kao zadužbinu svojim roditeljima, gradio u Sokolovićima i logično je da je i ova zaravan u Sokolovićima, zbog toga i dobila ime Crkvine, a po predanju Srba sa kolena na koleno. Pristupamo gradnji crkve na Crkvinama, a po želji prote Stevana, koji je za ovaj posao zadužio mene i Nevenku Vasić, bližeg rođaka. Sa nama u svakodnevnoj vezi su i popadija Nadežda i njena deca Vladimir i Katarina, koji takođe žive u Kaliforniji, a uskoro će posetiti i Rudo – kaže za „Novosti“ Branislav Kovačević, građevinski inženjer iz Valjeva.
Zemlju u Crkvinama besplatno je za potrebe crkve i porte ustupio Slobodan Rađen, a na „gradilište“ je o trošku opštine Rudo dovedena voda sa gradskog vodovoda. I lokalna Elektrodistribucija je investirala oko 10.000 maraka u dovod struje. Ovih dana, opet o trošku opštine, kreće i asfaltiranje priključnog puta na regionalni put Rudo – Priboj, koji i bukvalno prolazi ispod Crkvina.
– U pratnji sveštenika sa Gornjedrinskog i Romanijskog regiona, osveštenje temelja crkve obavio je Bogdan Stanišić, izaslanik mitropolita Nikolaja dabrobosanskog, a Gramat, sa svim podacima o graditeljstvu i graditeljima u temelj crkve postavio je Gojko Topalović, predsednik crkvenog odbora SPC „Sveti apostoli Petar i Pavle“ u Rudom. Pomagali su mu deca Savo i Aleksa Stanić i Dalibor Paponjak, Zora Stanić, Bojana Mićević i Dobrila Stančić, kao i domaćini Slavko Stanić, Bograd Rađen i Slavko Rađen.
Baja Nenadića je na Ravancima, brdu iznad Rudog, u tursko doba kao đaka bogoslovije, a ne čobančeta, pronašao i u Istanbul na školovanje odveo janjičar Mehmed-beg Ješlija. Razboriti Bajo je kasnije izrastao u velikog vezira i to ostao za vladavine tri turska sultana.
Ono što su propustili u minula četiri veka da urade ovdašnji Srbi i sveštenici, sada će u Sokolovićima uraditi pop Stevan Gagić, stanovnik Kalifornije. Pripomoći će mu i ovdašnje verske i lokalne političke vođe. To je meštanima zaseoka Stanići pomoglo da dobiju asfalt do svojih kuća, a i vodu za piće, sa kojom su sve do ovih dana imali velikih problema.
U SPOMEN MAKARIJU
MEHMED-paša Sokolović je po svemu zaslužan što je obnovljen rad u Pećkoj patrijaršiji, u kojoj je službovao Makarije Sokolović, po nekim izvorima brat, a po drugima brat od strica. Na čelu Pećke patrijaršije Makarije je bio od 1557. do 1571. godine, a nasledio ga je sin Antonije Sokolović. Ruđani su u spomen patrijarhu Makariju, pre 30 godina podigli crkvu na Paštan brdu, koje dominira nad Sokolovićima i Crkvinama i u trouglu sada pravi mesto za hodočašće pravoslavnim i islamskim vernicima.
Izvor: Večernje novosti / R. Milović
RUDO – Nikola Avramović je više miliona puta povredio graničnu među između Srbije i Bosne i Hercegovine, a da za to nikada nije bio sankcionisan. Granicom „šara“ od malih nogu, a kad je ojačao, postao je kovač. Kuje, kali, klepa, žari i pali, a na dobrobit svoju i tuđu. Omiljen je na graničnoj međi u Sjeverinu, Rudom, Sastavcima i Međurečju.
Međurečje je teritorija Rudog, a u potpunosti okruženo pribojskim Sastavcima u kojima se Nikola rodio. Ali, osnovna škola i sva druga infrastruktura Sastavaka nalaze se u Međurečju. Tu te za „granicu“ niko ne pita. Iz Sastavaka se ne može u matičnu opštinu Priboj, a da se ne uđe u Ruđanski Ustibar, u kojem je Nikola učio zanat kovača. Ni tu te za granicu niko ne pita. Onda je Nikola počeo da radi u FAP „Auto-delovima“ u Rudom, a kuću napravio u pribojskom Sjeverinu, gotovo na samoj granici gde počinje Rudo (BiH). I tu te niko za granicu ne pita.
– Ne bih znao ni koliko sam napravio motika, trnokopa, poklepao sekira, potkova za konje i volove, koliko dima progutao raspirujući vatru mehurom i koliko puta čekićem udario po nakovnju. Jedino znam da dobar nakovanj izdrži svaki čekić. No, u ovom poslu nije samo važno imati jake ruke, već i poznavati materijal, kojim se prave alati i alatke. Poznavati i tehnologiju kalenja. Moraš biti i malo načitan – kaže za „Novosti“ kovač Nikola, odnedavno penzioner i kovač na crno, jer na „granici šarenici“ je sve moguće.
U kovačnicu u Sjeverinu, kao i u mnoge druge širom sveta, malo ko danas zalazi. Zanat umire, a samo poneki šeret pokušava da uposli kovača.
– Sad u pripremi izgradnje HE „Mrsovo“ na Limu, telefonom me pozvao, navodno tehnički direktor ove centrale. Ozbiljnim glasom i probranim rečima, naručio mi izradu hiljadu železnih klanfi, i to onih uvrnutih, jer mu treba za ugradnju u Branu. Za cenu kaže ne pita, jer je čuo da sam dobar majstor i sve u tom stilu. Želi da odmah počnem da kujem klanfe, a on će za nekoliko dana navratiti da preuzme prvu porudžbinu i doneće ugovor i novac, kao početnu investiciju. U nestašici posla, meni zaigra srce, a razum i ova telefonska nauka mi pomogoše da otkrijem broj telefona, na šta „tehnički direktor“ nije računao. Otkrijem šereta, moj dobar drugar i pravim se lud. Prepričam mu šta mi je čovek naručio za HE i od njega tražim pozamašnu pozajmicu novca, za nabavku gvožđa, a pare ću mu, kažem, vratiti s kamatom. Hiljadu je razloga našao da mi ne pozajmi novac, a ja sam mu onda hiljadu puta pomenuo neke njemu najmilije. Tu smo izravnjali račune, a i dalje se družimo. Šta ćeš, sve ti je to život. Moje pravilo je da nikada ne kukam na tuđem groblju, a za one što ne znaju za šalu, kažem, treba ih ozbiljno zafrkavati – „zakova“ ovu priču Nikola Avramović.
ISKREN ODGOVOR
Na pitanje da li je ikada pročitao roman „Kako se kalio čelik“, Nikola odgovara slično kao i Mujo iz Višegrada kad su ga pitali drugovi u vojsci da li je pročitao od Andrića „Na Drini ćuprija“. Zatečen pitanjem, Mujo je dao iskren odgovor: „Čuj čito, hodo ba po njoj“.
Izvor: Vecernje Novosti/ R.Milović
NASTAVLJENA SERIJA NESREĆA NA PUTEVIMA U SRBIJI – STRADALE JOŠ TRI OSOBE
Filip Dučić (21) i suvozač Miroslav Ljujić (49) poginuli su kada je kamion kojim su prevozili trupce sleteo u reku Bistricu kod Nove Varoši. Настави са читањем „KRIVINA SMRTI Večerali u restoranu, pa sleteli kamionom u ambis od 50 metara“
Novovaroškim komunalcima je od kolega iz Priboja stigao uslov da za korišćenje deponije u Druglićima u buduće mesečno plaćaju 75. 000 dinara, što oni ne prihvataju. Настави са читањем „Komšijski nesporazum: Priboj uvodi Novoj Varoši kiriju za smetilište“
