Објављено

Обучени спасиоци за интервенције на брзим водама и у поплавама

Пријепоље – Показном вежбом спасавања на брзим водама завршен је пројекат под називом  „Прекогранична заштита и спасавање од поплава“ који је финансирала Европска унија. У овај подухват је укључено шест општина из Србије и Црне Горе, Пријепоље, Прибој, Нова Варош, Никшић, Пљевља и Беране. Обуку је завршило 40 чланова рафтинг и кајакашких клубова из две државе, који су савладали умеће спасавања унесрећених на брзим водама, као и евакуацију становништва из поплављених подручја.

О значају обуке говори податак да је чак пет мостова на реци Лим било ван функције, а десетине села у пријепољској општини данима одсечено од света током поплаве 2010. године у на подручју пријепоља, када оваквих екипа и опреме за спасавање није било.

Спасиоцима из шест општина који су учествовали у овом прекограничном пројекту уручена је неопходна опрема, чамци, прслуци, кациге и спасилачка ужад, вредни 100.000 евра, а комплетан пројекат коштао је 190.000 евра.

Глас западне Србије

Објављено

Starima pomažu gerontodomaćice

Pomoć staračkim domaćinstvima na području opština Nova Varoš, Priboj i Prijepolje uskoro će pružati gerontodomaćice, zahvaljujući realizaciji projekta pod nazivom „Mi brinemo o starima“, koji u okviru programa EXANGE 4, a posredstvom EU PROGRES-a, finansira Evropska unija.

 Na ovu vrstu usluge moći će da računa oko 350 korisnika-starih i iznemoglih lica na teritoriji ove tri susedne opštine, kojima će u nabavci lekova, održavanju lične higijene, kupovini hrane i ostalih potrepština za svakodnevni život, pružanju zdravstvene nege i obavljanju elementarnih kućnih poslova pomagati ukupno 45 gerontodomaćica. Projektom je predviđeno da će na pomoć u opštini Nova Varoš moći da računa 50 starih i iznemoglih lica, o kojima bi trebalo da brine desetak gerontodomaćica. One će se ugovorom obavezati da za obavljanje ovih poslova budu radno angažovane na period od nekoliko meseci, najverovatnije od juna do decembra 2014. godine.

– Cilj projekta, koji zajednički realizuju ove tri opštine odnosno lokalni centri za socijalni rad, jeste da se pomogne starima i nezbrinutima koji su sami, a nemaju mogućnosti da plate trećem licu. Uslugom pomoći u kući staračkim domaćinstvima omogućava se da oni ostanu da žive nezavisno od drugih na mestu gde se osećaju najsigurnije – u vlastitom domu, u prirodnoj, porodičnoj sredini, jer se takvi korisnici teško opredeljuju za smeštaj u neku od ustanova socijalne zaštite. Osim toga, programom se podstiče i zapošljavanje jer će, zahvaljujući realizaciji projekta „Mi brinemo o starima“, do privremenog zaposlenja doći desetak naših sugrađanki lošijeg imovinskog stanja, ističe Jelena Leković, direktorka novovaroškog Centra za socijalni rad. Ona najavljuje da će pre radnog angažovanja, donatori finansirati i obuku neophodnu za sticanje akreditacije potrebne za obavljanje poslova gerontodomaćice.

Novovaroški, prijepoljski i pribojski centri za socijalni rad objavili su ovih dana javni poziv za prijavu potencijalnih gerontodomaćica, kao i korisnika. Lica zainteresovana za korišćenje usluge pomoći u kući informacije mogu da dobiju kod opštinskih centara za socijalni rad kontaktom na telefonske brojeve: CSR Nova Varoš 62-880, CSR Priboj 2452-253 i CSR Prijepolje 712-033. Prema uslovima poziva, oni kao mesto prebivališta moraju imati neku od ove tri susedne opštine, da su odrasla, invalidna, stara i hronično obolela lica, ili su u kategoriji samačkih domaćinstava i onih čiju članovi nisu u mogućnosti da im obezbede adekvatnu negu i pomoć.

Kako se navodi u kriterijumima konkursa, zainteresovani za rad na poslovima gerontodomaćice moraju ispunjavati sledeće uslove : da im je mesto prebivališta na teritoriji ove tri opštine, da su punoletni, radno sposobni i nezaposleni, sa minimum završenom osnovnom školom i sa spremnošću na rad i iskustvom u radu sa starim osobama.

Projekat „Mi brinemo o starima“ podržali su donatori sa oko 198.000 evra. Pored Nove Varoši, za pružanje pomoći u kući biće angažovano i 20 gerontodomaćica iz Prijepolja i 15 iz Priboja. Očekuje se da će njegova realizacija doprineti poboljšanju socijalnog položaja starih i iznemoglih lica na području ove tri opštine, kao i kvaliteta i dostupnosti vaninstitucionalne zaštite za ovu kategoriju ugroženih korisnika. Aplicirajući sa ovim projektom, opštine Nova Varoš, Priboj i Prijepolje, podsetili su na njihov stepen nerazvijenosti, te da su postojeća budžetska sredstva za socijalna davanja prilično ograničena. Zatim, posebno u zlatarskom kraju, naseljena mesta su razuđena, sa lošim saobraćajnicama, često surovim uslovima pogotovo u zimskom periodu, pa je komunikacija stanovništva iz seoskih sredina sa drugim delovima lokalne zajednice, znatno otežana.

Tokom 2011. godine ovdašnji Centar za socijalni rad, inače, realizovao je sličan projekat pomoći kući, tada uz podršku resornog ministarstva, kada se i u praksi potvrdila potreba za ovom vrstom usluge.

Danas

Објављено

JEZIVA STATISTIKA: U 600 mesta u Srbiji ne živi dete mlađe od pet godina!

Širom Srbije rastu deca koja nemaju drugare sa kojima bi se igrala. Ovu crnu statistiku o broju dece, jasnije je dao popis iz 2011. godine.U Srbiji u 574 naselja nije bilo deteta uzrasta do pet godina u vreme popisa stanovništva 2011. godine. Ovaj poražavajući podatak, zapravo je značio da u tim mestima, u tom trenutku, nije bilo rođeno nijednodete od septembra 2006. godine. Настави са читањем „JEZIVA STATISTIKA: U 600 mesta u Srbiji ne živi dete mlađe od pet godina!“

Објављено

Užički mašinovođa: “Ako ne izbrojimo pare za obnovu barske pruge brojaćemo žrtve”

Užice Svaki dan odlaganja generalnog remonta barske pruge može skupo da nas košta. Rizik železničkih nesreća je sve veći, plašim se da ćemo ceh neodgovornosti plaćati životima.

vidosav-radojevic-2

Ovo upozorava Vidosav Radojević, predsednik Sindikata mašinovođa „Solidarnost“ iz Užica, posle posete generalnog direktora „Železnica Srbije“ Užicu. Dragoljub Simonović obećao je železničarima da će totalna obnova pruge Beograd – Bar početi krajem 2015. ili početkom 2016. Pre samo godinu dana Simonović je tvrdio: remont barske počeće u 2014. godini.

– Kažu da je novac iz ruskog kredita obezbeđen, ali da je problem projektna dokumentacija. Da je država iole svesna opasnosti koju deonica od Valjeva do Crne Gore, da je svaki metac potencijalno srpsko Bioče, projekat bi radili danonoćno. Pruga je u katastofalnom stanju, maksimalna brzina je 50 kilometara na sat, ali takva kakva je ima posla, naročito u prevozu robe. Tri voza dnevno iz „fiata“ ode za Bar, sumporna kiselina iz Kikinde vozi se podgorički KAP, transportuje se žito za Albaniju, smederevska Železara izvozi preko crnogorske luke. Država je ovo morala da uzme u obzir i barsku, kao prioritet, odmah podvrgne rekonstrukciji, – priča Radojević.

Praksa je da se pruge remontuju na svakih 20 – 25 godina. Barska je izgrađena sredinom 70-ih i od tada, deonici od Valjeva do crnogorske granice, nije doživela značajnije sređivanje. Kao posledica toga, leta prošle godine na izlasku iz Užica iz šina je iskočio međunarodni voz – pri brzini od 20 na sat.

Radojević procenjuje da će od dana početka generalnog remonta trebati bar godinu i po da se zamene svi pragovi, postave nove šine, koloseci, osiguraju putni prelaz, zamene signali.

– Do tada nemoguće je da će se dozvoljene brzine povećavati, već je izgledno da će biti i manje nego sada. Jedini način da se za to vreme izbegnu železničke katastrofe je da se ulaže u dnevno održavanje pruge. Međutim, kako čujem od kolega, nedostaju im pragovi, alat i ljudi da bi održavali prugu. Ako im se ne obezbedi potrebno plašim se havarija i žrtava. Životi putnika zavisili su samo od prisebnosti mašinovođa. Strahujem da su nam glave zajedno u torbama,  – upozorava užički mašinovođa.

westiinfo.rs

Објављено

Муке судства у Пријепољу због босанског језика

У пријепољском Основном суду 60, а у Прекршајном 250 предмета годинама чека судског тумача за босански језик. – Ножем давно ранио човека, али му се због језика још не суди. Настави са читањем „Муке судства у Пријепољу због босанског језика“

Објављено

FAP LIVNICA – Od entuzijazma do praznine

Prijepolje – Posle najnovijeg socijalnog programa Vlade Srbije u prijepoljskoj „Livnici“ ostalo je da radi još stotinka radnika. Jedan od onih koji je odlučio da ode i to posle 35 godina rada je Edib Bajramović, diplomirani inženjer mašinstva. Kako iz njegove vizure izgleda priča u kojoj je od samog početka, a koja je počela kao veliko očekivanje? Diplomirao je mašinstvo u Beogradu sa čistom desetkom kao stipendista FAP, jugoslovenskog mašinskog giganta.fap

– U četvrtom razredu gimnazije u naše jedino matematičko odeljenje došli su predstavnici pribojskog FAP-a da ponude stipendije onima koji bi studirali mašinstvo, što je podrazumevalo i potpisivanje ugovora o radu, stan i napredovanje u karijeri. Tako smo nas petorica upisali Mašinski fakultet u Beogradu. Niko nije nudio takve uslove. Pored godišnje stipendije, imali smo i „trinaestu ratu“, namenjenu za kupovinu knjiga i pribora. Odabrao sam smer proizvodnje i konstrukcije motornih vozila i motora. Studije su trajale pet godina i diplomirao sam sa desetkom. Bio sam ushićen. Društvo je nudilo mnogo mogućnosti u industrijskom razvoju. Sredinom sedamdesetih u Jugoslaviji je bilo pet fabrika putničkih automobila i autobusa i tri fabrike teretnih (FAP, TAM i Zastava), uz to su bile i fabrike motora. Sve su bile bazirane na evropskim fabrikama (Fiat, Mercedes, Opel, Folksvagen), sve su bile izvozno orijentisane. Postojala je mogućnost usmeravanja ka vojnog industriji jer smo proizvodili najmodernije tenkove, vrlo moderne avione, a ne treba zaboraviti ni fabrike vagona, priseća se Edib Bajramović.

Počeo je da radi u FAP-u samo nekoliko dana posle diplomskog, 1978. godine i osećao se privilegovano. „Bili smo svi u poletu, sve je išlo napred, ulazilo se u veliku fabriku, u saradnju sa „Mercedesom“. Posle godinu dana došli su iz „Livnice“ sa pozivom da cela grupa inženjera iz Prijepolja pređe da radi u pogonu kome su predviđali sjajnu budućnost. „Naše je bilo sve: od ideje do realizacije proizvoda koji su bili veoma skupi. Stvorena je stručna biblioteka, uveli smo jugoslovenske i međunarodne standarde, sledili su nastupi na brojnim domaćim i međunarodnim sajmovima“. Ređali su se domaći i strani sajmovi: Međunarodni velesajam, prolećni i jesenji u Zagrebu, sajmovi u Beogradu, Novom Sadu, Frankfurtu, Hanoveru, Minhenu, Parizu, Veroni…

– Bio je to izuzetno ozbiljan rad i to je dovelo i do godišnje proizvodnje od 150 nadgradnji. Stalno se investiralo, pogon je bio nov, nova upravna zgrada, sportski tereni, u menzi su bila najmanje četiri kuhana jela, išlo se na sindikalne izlete, učestvovali smo uspešno na radničkim sportskim igrama, imali smo svoj hotel u Čanju za godišnje odmore. Doživeli smo ekspanziju sredinom osamdesetih kad je bilo 750 zaposlenih i zadovoljnih radnika! Od tog broja čak sedam odsto su bili inženjeri, plate su bile „mašala“! Bio sam deo društvene elite, delegat u Skupštini opštine u Veću udruženog rada koje je o mnogo čemu odlučivalo i usmeravalo razvoj grada i naravno da sam bio ponosan, nastavlja naš sagovornik.

Sve je to trajalo do 30. juna 1991. godine. Toga dana je raskinuta saradnja „Mercedesa“ i „FAP-a i počinje tužna priča. „Livnica“ ipak nije ušla u krizu u isto vreme kad i FAP jer je imala svoj proizvodni program i bili su nezavisni na tržištu. Prema Bajramoviću, „Livnicu“ je to i održalo, pa je to jedna od poslednjih državnih fabrika iz metalskog kompleksa koja još radi!

– Imali smo stalni uspon od sedamdesetih godina i niko nije mogao ni naslutiti da će doći do takvog loma i preokreta. Sve se strmoglavilo. Smanjuje se tržište i potrošnja, stiže nelojalna konkurencija jer više nema kontrole kvaliteta, niti državnih standarda koji regulišu tu materiju. U svakom segmentu proizvodnje dolazi do pada, a sankcije sve dramatizuju jer smo uvozili repromaterijal za livnicu, a više ne isporučujemo ništa Nemačkoj. Zalihe rastu, nema više ko da kupi naše proizvode, preduzeća oko nas i sama postaju gubitaši, ne obnavljaju više vozni park, nema kupovine rezervnih delova. Jedan od najtežih trenutaka bio mi je je pogled na pun krug robe spremne za isporuku, a nema kupaca, dodaje.

Pogoršanje uslova poslovanja dovodi do skraćivanja radnog vremena na šest sati, isključivanja grejanja, zatvaranja menze, počinju plaćena odsustva, državne mere, socijalni programi. Proizvodi počinju da zastarevaju jer nema mogućnosti za investiranje u razvoj novih proizvoda i nove tehnologije, odlaze stručnjaci.

– Najviše mi je smetala totalna dezorijentisanost društva, izostanak regulisanja svega što je vezano za proizvodnju. Sva pažnja društva usmerena je prema politici, a skrenuta sa proizvodnje i privrede što je fundament svakog društva i napretka. Tada prvi put osećam nemoć da utičem na društvene okolnosti iz ugla nekog ko stvara društveni dohodak. Za stručnjake najveći problem postaje puki opstanak jer u maloj sredini kao što je ova nema alternative osim politike i „snalaženja“. To je bilo ponižavajuće za svakog ko je mislio i želeo da daje lični doprinos društvu svojim stručnim radom i sposobnostima, zaključuje Edib Bajramović.

Voleo bih da se desi čudo i „Livnica“ opstane

– Radio sam 35 godina. Otišao sam prošlog meseca kao deo socijalnog programa Vlade Srbije. Osećam se prazno, nedorečeno, nedovoljno iskorištenih mogućnosti. Otišao sam jer više nisam mogao da gledam, a da ne mogu ništa da učinim. U pogonima mašine koje se stalno kvare, improvizacija je postala pravilo, pola godine se zaostajalo s platama. Najteža je ta potpuna nemoć. Poslednji dan na poslu?! Ništa. Primopredaja. Bez posebnog osećanja. I to je možda najtužnije. Iscrpeo sam svako svoje osećanje. Pa radio sam 20 godina sedeći na poslu zimi u jakni jer nije bilo grejanja. Ali zaista želim da se „Livnica“ uspešno privatizuje, da se dogodi čudo i da fabrika opstane i krene napred. To bi me iskreno obradovalo i ta radost bi obasjala ceo moj radni vek, jer bi mu to dalo smisao, naglašava Edib Bajramović.

Izvor:Danas

Објављено

Požar u Prijepolju

Požar u Prijepolju. Vatra je jutros iznenada zahvatila gotovo 700 kvadratnih metara magacinskog i skladišnog prostora, a plamen i gust dim otežavali su gašenje

Požar u Prijepolju

Vatrogasci iz Prijepolja i Nove Varoši uspeli su da stave pod kontrolu veliki požar koji je danas oko 7.30 zahvatio pogon za reciklažu papira u Fabrici za proizvodnju kartonske ambalaže „Novak“ u Prijepolju.

Komandir Vatrogasno-spasilačke jedinice Policijske uprave u Prijepolju Vujadin Kovačević rekao je da vatrogasci požar gase svom raspoloživom mehanizacijom, a u pomoć su došle i kolege iz Nove Varoši. Vatra je jutros iznenada zahvatila gotovo 700 kvadratnih metara magacinskog i skladišnog prostora, a plamen i gust dim otežavali su gašenje. Kovačević je rekao da u požaru niko nije povređen i da je u toku raščišćavanje prostora i gašenje ostataka vatrene stihije.

Izvor:kurir-info.rs

Објављено

Мањи земљотрес у региону Пријепоља

Пријепоље – Земљотрес јачине 2.5 степена Рихтерове скале регистрован је данас у региону Пријепоља.

Републички сеизмолошки завод регистровао је данас је у 12,58 часова у региону Пријепоље земљотрес јачине 2.5 степена Рихтерове скале.

Интезитет у епицентру процењен је на три до четири степена Меркалијеве скале, а земљотреси овакве јачине не могу изазвати оштећења на објектима у епицентралној области.

Глас западне Србије

Објављено

TUZLA – SUSRET OČAJNIH LJUDI I BAHATE VLASTI

Kako ne bismo ignorisali činjenicu da se u Bosni , na par sati vožnje od Priboja , dešava socijalna revolucija , prenosimo kratak intervju, sa federalene.ba,  sa Pribojcem Enesom Osmančevićem , koji je politički analitičar i profesor na Filozofskom fakultetu u Tuzli.

Dajemo i kratak pregled dešavanja u Tuzli,  sa linkovima . Настави са читањем „TUZLA – SUSRET OČAJNIH LJUDI I BAHATE VLASTI“

Објављено

Кад се „горски цар“ пробуди пре времена

Мештанима Беле Реке недавно је страх утерала изненадна посета из шуме. Медвед се спустио у село и однео неколико оваца. Мештани су се обраћали надлежним за помоћ, али су остали кратких рукава. Медведи обично избегавају сусрет са људима, а кућама се не приближавају ако у шуми имају довољно хране. Настави са читањем „Кад се „горски цар“ пробуди пре времена“