Муке судства у Пријепољу због босанског језика

Судство у Пријепољу за поједине кривичне, прекршајне па и парничне предмете, у чијем поступку житељи овог краја бошњачке националности захтевају преводиоца са српског на босански, већ неколико година нема решење. Суд оставља предмете да мирују, одлаже их, чекајући да се обезбеди овлашћени судски тумач за босански језик.

Али њега годинама нема. А нешто им не иде ни са оним Милорадом Бејатовићем, јединим званичним преводиоцем за босански о коме је наш лист писао. Пат-позиција траје попут какве „рупе у закону”. Нерешени спорови се гомилају и застаревају. У овдашњем основном суду већ је око 60 таквих нерешених предмета, у Прекршајном чак 250.

Дешавају се, због „неразумевања језика”, и овакви судски „епилози”: посвађала се пре неколико година двојица на железничкој станици у Пријепољу, па један потегао нож и убо другог, наневши му тешке повреде. Истрага је обављена, оптужница против нападача подигнута, али када је требало да му се суди, окривљени који је бошњачке националности затражио је судског тумача за босански језик. А тумача нема и, наравно, тај предмет сада стоји. Слично је и код крађа, туча…

Ово замешатељство око босанског језика оптерећује и успорава рад пријепољских судова, гура их у неажурност. Милета Безаревић, вршилац функције председника Основног суда у Пријепољу, то потврђује подсећајући да је почетком 2009. године, у складу са законом, на подручју општине у службену употребу, уз српски, ушао и босански језик, будући да је у овдашњем живљу више од 15 одсто Бошњака.

– Већ наредне године овде је дошло до првих судских поступака у коме се тражио тумач за босански. Први пут је адвокат бошњачке националности тражио да се поступак води на босанском језику у спору око сукоба присталица Исламске заједнице Србије (Зилкић) са онима који подржавају Исламску заједницу у Србији (Зукорлић). Или да се, уколико суд изабере вођење поступка на српском, њему и његовим клијентима обезбеди овлашћени судски тумач за босански језик са листе Министарства правде, те да им се обезбеди превод списа тог предмета на босански – сећа се Безаревић.

Знајући пропис да је суд особама које не разумеју језик дужан да обезбеди судског тумача, из Основног суда у Пријепољу обратили су се тада Министарству правде с питањем: има ли на листи регистрованих судских тумача за босански језик. Добијени одговор био је негативан. Зато је поменути предмет био одложен, док се тумач не пронађе.

– Након тога учестали су слични захтеви појединих особа бошњачке националности окривљених у кривичним предметима. Опет смо питали министарство и добијали исти одговор. У свим тим случајевима предмети су одлагани док се тумач не обезбеди. Касније су, истина ређе, странке и у парничним поступцима излазиле с тим захтевом. Имали смо, на пример, случај вођења поступка против возача бугарског аутобуса кад је возило пуно ђака пре деценију код Гостуна слетело у Лим или у неким предметима против Албанаца из Албаније који нису знали српски. За тумаче смо тада користили особе из Пријепоља које су знале бугарски или албански, па су поступци уредно завршавани а да нико није правио проблем што ти преводиоци нису овлашћени судски тумачи – сећа се председник пријепољског суда.

Било је овде и случајева, наводи Безаревић, где је окривљени током истраге давао исказе не тражећи тумача, да би након подизања оптужног акта, кад дође суђење, наједном истакао захтев за босански језик.

– Нашао сам се и у ситуацији да је осумњичени у истражним радњама тражио да се поступак води на босанском. Рекао сам му да разумем босански и донео решење да се испитивање обави на том језику. Но он, кад је то чуо, затражио је да му списе предмета преведе на босански овлашћени судски тумач. Даље га нисам испитивао, али сам предузео друге истражне радње и поступак је касније некако приведен крају. Иначе, повремено нас зову колеге судије из других градова Србије да питају шта да раде у вези са захтевом за поступак на босанском језику. Одговарамо им да не постоји регистровани тумач за тај језик – објашњава наш саговорник.

На питање зашто за то не користе услуге Милорада Бејатовића, Безаревић одговара да су средином прошле године чули да у Новом Саду постоји судски преводилац за босански језик кога је поставио Покрајински секретаријат за образовање и националне заједнице.

– Разговарао сам Бејатовићем преко телефона у два наврата и он ми је то потврдио. Рекао је и да би дошао у Пријепоље, али да је заузет и да се јавим за неколико месеци. У међувремену, упутили смо иницијативу Министарству правде да се ангажује и Бејатовића озваничи. Касније, смо добили од Апелационог суда у Крагујевцу препоруку да би овог тумача могли да ангажујемо. Упознао сам с тим свих 11 судија пријепољског суда и сугерисао да Бејатовића по потреби зову. Али, више наших писаних позива упућених на његову адресу вратило нам се неуручено, што су судије и званично потом констатовале. Дакле, не стоји његова изјава медијима да га нико није звао – истиче Милета Безаревић.

Адвокат Хајрудин Балтић, председник одбора адвокатске коморе за Пријепоље, Прибој и Нову Варош који окупља 29 адвоката, подсећа да Устав Србије и процесни закони дозвољавају употребу босанског у срединама где је више од 15 одсто Бошњака, а дају право и на преводиоца у срединама где је други језик службени.

– Уколико адвокат и његов клијент у почетку било ког поступка користе своје право за употребу мањинског језика, онда ту нема замерке. Али ако они у поступку бирају моменат када ће тражити употребу босанског језика и захтевати преводиоца тек кад осете да ће бити осуђени или изгубити парницу, онда је то, по мом мишљењу, злоупотреба процесних права. Судије су ту немоћне све док законодавац не усагласи ове прописе, то јест не донесе пратеће акте који ће убрзати пријем судских тумача. Садашњи захтеви за њихов упис су строги, рецимо тражи се пет година радног искуства на преводилачким пословима, што би ваљало изменити зарад бржег доласка до правде – каже за наш лист Хајрудин Балтић.

А ми овде чујемо причу да ова пракса око босанског језика у Пријепољу није само бошњачка специјалност: у последње време и поједини Срби понекад траже услуге адвоката Бошњака. Тако и они пред судом захтевају тумача за босански језик, изговарајући се да је потребан адвокату. А све с циљем да се поступак одуговлачи.