Објављено

Држава одустала од субвенција, ФАП да распродаје имовину !

fapНа позив министра привреде господина Саше Радуловића, јуче је у Министарству привреде одржан састанак са представницима ФАП-а. Састанку су присуствовали поред поменутог министра представници министарства Мирослава Миленковић и Владо Миленковић, а испред ФАП-а генерални директор Зоран Заковић, председник Надзорног одбора ФАП-а Немања Стевановић, представник стручне службе Љиљана Симовић и представници синдиката.

Овај састанак yприличен је на иницијативу министра Радуловића а услов за одржаванје састанка је било на време достављена и свеобухватна, прихваћена лична карта предузећа.

Захтеви представника ФАП-а били су јасни и у складу са ранијим дописима упућиваним надлежним министарствима и Агенцији.

Први захтев односио се на исплату зарада. До сада су зараде исплаћиване уз помоћ субвенција Владе Републике Србије. На састанку је министар Радуловић био децидан да више по том основу нема давања из буџета. Предлог министра је да се плате обезбеде продајом имовине и материјала и да та средства буду усмерена за исплату зарада. (да подсетимо да ФАП-ова имовина је већински државна).

Што се тиче другог питања које се односило на оверу здравствених књижица, министар Радуловић није имао предлог како да се овај проблем реши рекавши да средства за ову намену не постоје у буџету.
Када је реч о помоћи око упослености у предузећу кроз субвенционисану продају возила, заштиту тржишта, опредељење јавних предузећа према домаћој производњи, министар Радоловић није имамо никакав предлог ни план, што ви се рекло ни визију а знамо да је то у супротности са економском политиком коју Влада јавно заговара.

По питању поднетог захтева за реализацију социјалног програма министар је истакао да се одмах крене са тим активностима, јер су за ту намену обезбеђена средства.

Извор: Дневне вести -ФАП-а, број 4478, 22.10.2013. године.

Објављено

Godišnjica zločina u Sjeverinu

Danas je godišnjica otmice i ubistva 16 nedužnih civila iz Sjeverina. Navršava se 21 godina od kada je grupa  „hrabrih“ ratnika vojne paravojne formacije  „Osvetnici“, sa Milanom Lukićem na čelu,  otela 16 naših sugrađana, nenaoružanih civila  koji su krenuli u Priboj,na posao u Fap a neki u školu.

Nađite vremena da pogledate ovaj film u produkciji B92 i da se zapitate jesmo li  mi , kao njihovi sugrađani mogli da uradimo nešto da se ovo ne desi, kao i šta treba da uradimo da se nešto slično nikada ne ponovi.

http://www.youtube.com/watch?v=Ek6f2Vay3xk

22. oktobra 1992. godine, u Sjeverinu, oteti su građani SRJ, odvedeni i u hotel „Vilina Vlas“ kod Višegrada , gde su zverski mučeni , a zatim ubijeni na obali Drine:

Medo Hodžic, 37 godina. Oženjen. Troje dece.

Mevlida Koldžić–Hodžić, 30 godina. Samohrana majka jednog deteta.

Ramahudin Ćatović, 24 godine. Oženjen. Otac jednog deteta.

Medredin Hodžić, 30 godina. Neoženjen.

Mustafa Bajramović, 44 godine. Oženjen, dvoje dece.

Mehmed Šebo, 30 godina. Neoženjen.

Idriz Gibovic, 50 godina. Oženjen, dvoje dece.

Hajrudin Sajtarević, 37 godina. Oženjen, dvoje dece.

Mithad Softić, 42 godine. Neoženjen.

Derviš Softić, 39 godina. Neoženjen.

Sead Pecikoza, 30 godina. Oženjen, jedno dete.

Mujo Alihodžić, 42 godine. Oženjen, dvoje dece.

Alija Mandal, 38 godina. Oženjen, troje dece.

Muzafer Hadžić, 36 godina. Oženjen, dvoje dece.

Ramiz Begović, 59 godina. Udovac. Troje dece.

Esad Džihić, 24 godine. Neoženjen.

Објављено

Pobedili fudbaleri, košarkaši i odbojkašice

Proteklog vikenda pobede su zabeležili fudbaleri, košarkaši i odbojkašice. Komnen Cvijović treći na Krosu RTS-a. Poraženi odbojkaši i rukometaši.

 

odbojka 2

U prvom kolu Regionalne lige Zlatiborsko-Moravičkog okruga odbojkašice Priboja zabeležile su pobedu. U Priboju je savladana ekipa Boraca  iz Čačka rezultatom 3-1 u setovima (25-21, 25-23, 22-25, 25-19). Do premijerne pobede naše devojke su došle nakon iscrpljujuće borbe u četiri seta protiv kvalitetnih čačanki zahvaljujući, pre svega, odličnoj igri u prvom i poslednjem setu. U narednom kolu ŽOK Priboj gostuje u Lučanima. Uoči utakmice ŽOK Priboj je dobio tri lopte kao poklon od prof. dr Veljka Jeremića, profesora na FON-u,  šahovskog velemajstora, koji i dalje drži tutuli najmlađeg osvajača titule velemajstora u Srbiji.

Košarkaši Priboja su i u trećem kolu zabeležili pobedu. Oni su kao domaćini u komšijskom derbiju savladali ekipu Mileševac iz Prijepolja, rezultatom 82-57 (17-16, 22-9, 25-11, 18-21). Posle stegnute igre u prvoj četvrtini, naši košarkaši su odigrali znatno bolje u drugoj, a posebno u trećoj četvrtini, kada su stekli nedostižnu prednost. U završnici utakmice priliku su dobili i igrači sa manjom minutažom, pa je  razlika na kraju iznosila 25 poena. Pribojski košarkaši posle trećeg kola imaju stopostotni učinak i u narednom kolu gostuju u Svilajncu, istoimenoj ekipi koja je bez pobede.

Kosarka-2 sport

Prava goleada u utakmici koju su fudbaleri FAP-a odigrali protiv Radničkog Stobeks. Oni su na gostovanju u Klupcima pored Loznice zabeležili pobedu rezultatom 4-3, na poluvremenu 2-1 za naše fudbalere. A sve je počelo pogotkom za lozničane. Nedugo zatim, Duško Janović je izjednačio sa bele tačke a ekipa Radničkog ostala sa igračem manje. Do kraja poluvremena po mnogima najbolji pojedinac na meču Marko Stanković je povisio na 2-1. U nastavku još dva gola za FAP, a strelci su bili Ivan Vilaret i Miloš Ivanović. Do kraja meča, lozničani su smanjili na 4-3, a poslednji pogodak postigli su u 90 minuti sa bele tačke uz isključenje Boriše Šalipura. Posle desetog kola u Zoni Drina, FAP zauzima deveto mesto sa 13 osvojenih bodova i u narednom kolu dočekuje FK Sevojno.

I omladinci i pioniri FAP-a su zabeležili pobede. Omladinci su u gostima savladali Metalac u Kraljevu rezultatom 5-1, a pioniri su kao domaćini bili bolji od Škole fudbala Čačak 94 rezultatom 2-1. Obe ekipe imaju po 17 bodova iz 10 kola i u narednom kolu igraju kao domaćini, omladinci protiv Arsenala iz Kragujevca, a pioniri protiv Jedinstva putevi iz Užica. Petlići FK 033 su na domaćem terenu poraženi od prijepoljaca rezultatom 2-1.

250387_174927902579069_5146925_n

U Šapcu je u subotu održan Kros RTS-a, izborno takmičenje za juniorsku reprezentaciju Srbije. Na ovom takmičenju su nastupila i dvojica atletičara AK FAP. Komnen Cvijović je u trci na 6 kilometara zauzeo treće mesto i izborio mesto u reprezentaciji Srbije za Evropsko prvenstvo u krosu će biti održano u Beogradu 8. decembra, dok je Ognjen Cvijović zauzeo sedmo mesto.

Rukometaši Priboja su u petom kolu Prve lige Zapad poraženi od Zlatara. U još jednom komšijskom derbiju bolji su bili varošani, RK Priboj – RK Zlatar   23-30, poluvreme 12-13.  Protiv favorizovane ekipe Zlatara naši rukometaši su pružili dobru igru u prvom poluvremenu i na samom početku drugog poluvremena, kada su i poveli sa 14-13 u 35. minutu. Od tog momenta se raspala igra našeg tima, što su gostujući igrači iskoristili. Nakon promašaja i grešaka u napadu brzim kontrama su stekli prednost od 6 pogodaka koju do kraja nisu ispuštali. Posle petog kola pribojski rukometaši imaju dve pobede i u narednom kolu, u četvrtak gostuju u Zubinom Potoku ekipi Trepče iz Sremske Mitrovice.

Na premijernom meču u novoj sezoni, odbojkaši Priboja su poraženi pred svojim navijačima, OK Proboj – OK Lučani 0-3 u setovima (20-25, 22-25, 17-25). Kvalitetnija ekipa iz Lučana je bila bolja u svim segmentima igre, pa je relativno lako odnela bodove iz Priboja. U narednom kolu Druge lige Zapad, OK Priboj gostuje u Kruševcu ekipi Antene.

Објављено

Legat Nadežde Vitorović u Priboju

Nadezda Vitorovic
Nadežda Vitorović

Više od 200 remek dela eksjugoslovenskog i svetskog slikarstva iz legata čuvene savremene srpske i američke slikarke Nadežde Vitorović i njene sestre Nevene Vitorović, rođenih u Priboju, krase galeruju „Nadežda Vitorović“ u Zavičajnom muzeju u Priboju. Umetnost Amerike obrela se u Priboju, koji je uz Beograd i Njujork stao u društvo velikih i značajnih gradova za svetski poznate slikarke Nadeždu i Nevenu.
Ove dve ugledne slikarke zaveštale su rodnom Priboju svoja ali i izuzetno vredna umetnička dela koja su dobijale na poklon od svetskih slikarskih veličina.
Bolji poznavaoci vrednosti ovih umetničkih dela tvrde da ona premašuju sumu od pet miliona dolara, a koliko vrede dela sestara Vitorović govori i podatak da je najjeftinija slika Nadežde Vitorović prodata na jednoj izložbi u Parizu za 38.000 dolara.
Tako sada u Priboju možete videti i dela Henrija Mura, Huana Mira, Natana Silberberga, Franca Malija, Peđe Milosavljevića, Ica Voljevice, Jovana Soldatovića, Milivoja Nikolajevića…

Izvor: Tanjug

Објављено

Do posla preko 12 međudržavnih rampi

Dvadesetak radnika pogona Preseraj pribojskog FAP-a iz sela Mokronozi nadomak Priboja, ima neobičan problem sa medudržavnom granicom Srbije i Bosne i Hercegovine, jer da bi došli od svojih kuća u bosanskom selu Mokronozi do radnih mesta moraju, na trasi puta manjoj od četiri kilometra, preći preko čak 12 medunarodnih graničnih rampi.

reg-granicni-prelaz_620x0Tako, kada ujutro krenu na posao iz svog sela Mokronozi, udaljenog od starog dela Priboja jedva jedan kilometar, prelaze preko bosanske i srpske medudržavne granične rampe.

U Priboju sedaju u radnički autobus i ponovo preko medudržavnog graničnog prelaza Uvac prolaze preko srpske i bosanske medudržavne granične rampe i teritorijom Bosne putuju par kilometara do mesta Štrpci, gde ih na mostu preko reke Uvac opet čekaju bosanska i srpska medudržavna kontrola i prelaze u Srbiju, u pogon Preseraj odmah na drugoj obali reke Uvac.

Nakon osmočasovnog radnog vremena, prilikom povratka kući sve se ponavlja obrnutim redom.

Tako oni na putnoj deonici od svega četiri kilometra, čak 12 puta prelaze preko medudržavnih graničnih rampi Srbije i BiH.

Naravno, nije im lako, granične kontrole ličnih dokumenata, zavirivanje u svaku najobičniju kesu sa „toplim obrokom“, sumnjičavi pogledi graničnih policija i carinika, čekanja pred graničnim rampama…

Iz svega proizilazi da radnik iz sela Mokronozi, za 40 godina radnog staža u FAP-ovom pogonu Preseraj, pređe preko medudržavnih graničnih rampi ukupno 115.200 puta.

Извор: Танјуг

Објављено

ВЕОМА ЛОША ТУРИСТИЧКА СЕЗОНА У ПРИБОЈСКОЈ БАЊИ, ШЕСТ ПУТА МАЊЕ ГОСТИЈУ

Прибојска Бања – У познатом бањском лечилишту Прибојска Бања код Прибоја, које успешно лечи ишијас, коштана обољења, болести мишића и неплодност код жена, за првих девет месеци ове године, према званичним подацима локалне самоуправе, било је шест пута мање гостију него у истом периоду прошле године. Овај податак саопштен је напоследњој седници Скупштине општине Прибој, и наведено је да је од боравишне таксе убрано једва 400 хиљада динара, док је у истом периоду прошле године остварен је приход од преко 2,4 милиона динара.

Manastir Sveti Nikola i RH centar na Pribojskoj banji

Разлог за драстично мањи број туриста у Прибојској Бањи је тренутна реконструкција објеката, након што је целокупно лечилиште судском пресудом крајем фебруара, по Закону о реституцији, припало Српској православној цркви. Планирана реконструкција лечилишта није урађена, а изградња зграде Рехабилитационог центра, практично није ни започета због недостатка новца.

Гости Прибојске Бање претежно из Србије, Црне Горе и БиХ, за разлику од ранијих година смештени су у хотелу „Лим“ у пет километара удаљеном Прибоју, где имају физикалне терапије и медицински третман, а аутобусима се превозе до бањских купатила у Прибојској Бањи. Уз то, гости који директно долазе у ово лечилиште обавезни су да у објекту манастирског конака при манастиру Свети Никола у Прибојској Бањи обаве лекарски преглед и узму тзв „бањски лист“ да би могли да користе бањска купатила. Медицински третман и коришћење бањских купатила у оваквим условима, али и касно организовање и оваквог начина лечења у Прибојској Бањи, значајно су утицали на осетно смањење броја посетилаца.

Иначе, како су нам рекли власници близу 1.500 кревета у приватном смештају, који су ранијих година имали редовно попуњене све расположиве капацитете, посебно током летњих месеци, због истих разлога око компликованијег начина коришћења бањских базена, имали су симболичан број ноћења. Они тврде да је туристичка сезона у Прибојској Бањи летос доживела потпуни фијаско и да су они финансијски прошли врло лоше, иако је за преко 750 власника кревета ово једини извор прихода.

Извор – Глас западне Србије

Објављено

FAP stao, Priboj na leru

 Proizvodnja u FAP-u potpuno obustavljena. Plate kasne četiri i po meseca. Država prestala da daje subvencije nekadašnjem gigantu koji posle tri neuspela tendera čeka strateškog partnera. Sindikati kažu da bi FAP mogao da proizvodi kamione i autobuse za gradove, vojsku i vatrogasce.

Posle decenije restrukturiranja, i baš u vreme kada puni 60 godina postojanja, pribojski FAP sučava se sa velikim problemima. Proizvodnja je potpuno obustavljena zbog plata koje kasne četiri i po meseca, zdravstvene knjižice radnika su neoverene, a posla nema. A od sudbine FAP-a zavisi sudbina čitavog grada, u kome je gotovo sve drugo stalo.

 fap Radnici više ne znaju kome da se obrate. Među njima su i oni sa zakazanom operacijom na srcu, ili vaskularnim problemom koji ih je vezao za postelju.

„Gledam sebe kako ne mogu da idem, ali ne verujem da sam doživeo to da ne mogu da se lečim, sa svom zaradom i mukom, sa tolikim godinama radnog staža“, kaže radnik FAP-a Vojin Bakić.

U grupi 29 preduzeća u restrukturiranju, i sa državom kao većinskim vlasnikom, FAP, sa oko 1.500 zaposlenih, do avgusta je dobijao subvencije od 20 miliona dinara mesečno.

Od tog novca uglavnom su deljene plate. Kada je novac iz državne kase prestao da stiže, nastao je problem. Predsednik opštine Priboj Lazar Rvović kaže da je država davala pare, ali da nije kontrolisala kako se one troše.

„Od privrednog subjekta pravila je socijalnu ustanovu. Radnicima FAP-a i nama Pribojcima koji smo to gledali nije bilo važno to što nema posla nego nam je bilo bitno da primamo platu“, kaže Rvović.

Posrnuli gigant imao je tri neuspela tendera, ali još čeka strateškog partnera koji bi prepoznao svoj poslovni interes, tamo gde ga je naša država izgubila.

Ako više ne može da parira proizvođačima „drumskih krstarica“, našoj vojsci i vatrogascima trebaju kamioni, a gradovima autobusi.

„Samo na tih par mesta FAP bi dobio posao, a država izdvaja sredstva iz budžeta za te kamione i autobuse“, objašnjava predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata FAP-a Predrag Simić.

Zahteva se isplata bar jedne plate, overa zdravstvenih knjižica i posao. U lokalnoj samoupravi, ipak, veruju da će rešenje biti pronađeno već naredne sedmice, jer lanac dugovanja koji počinje u FAP-u neminovno blokira čitav grad.

Izvor: RTS

Објављено

СИНДИКАТИ ФАП-А ДОНЕЛИ ОДЛУКУ О ГЕНЕРАЛНОМ ШТРАЈКУ

Прибој – Четири репрезентативна синдиката у ФАП-у из Прибоја, Савез самосталних синдиката, АСНС, Независни синдикат и синдикат „Слога“, данас су издали заједничко саопштење за јавност поводом актуелне ситуације у ФАП-у и о намерама око његових 1.500 запослених. „Због изузетно тешког стања у коме се налази ФАП и огромног незадовољства његових радника, заједнички смо донели одлуку да ступимо у штрајк. fapИзабран је и Штрајкачки одбор од представника сва четири репрезентативна синдиката. У понедељак, 21. октобра организоваћемо Штрајк упозорења у трајању од једног сата, од 11 до 12 часова. Наши захтеви Влади Србије и ресорним министарствима су да нам се из средстава субвенције обезбеди одмах најмање једна плата, а дугују четири и по плате, да нам се овере здравствене легитимације и обезбеди посао да радимо. Уколико до петка не буде испуњен минимум наших захтева, исплата једне плате и овера књижица, радници ФАП-а ће рига дана, 25. октобра, ступити у Генерални штрајк који ће трајати све до испуњења захтева“, стоји у саопштењу за јавност ФАП-ових репрезентативних синдиката, које је потписао Милорад Драгаш, председник Штрајкачког одбора.

Иначе, на јучерашњој седници Скупштине општине Прибој, након вишемесечног инсистирања опозиционих одборника ЛДП-а, донета је одлука да се у дневни ред следећег заседања локалног парламента уврсти разматрање стања привреде у овом граду, а посебан нагласак биће на ситуацији у ФАП-у.

У склопу овог питања јуче је председник Скупштине општине Прибој, Саша Василић, потврдио да ће током наредне седмице град на Лиму и ФАП посетити Александар Вучић, први подпредседник Владе Србије. Да ли ће ова посета спречити већ најављени генерални штрајк у ФАП-у, показаће наредни дани, а извесно је једно, радници ФАП-а и њихове породице су без средстава за живот и могућности бесплатног лечења и њихово стрпљење је на самом крају.

Глас западне Србије

Објављено

ЗАРАДЕ ОПШТИНСКИХ ФУНКЦИОНЕРА У ПРИБОЈУ СМАЊЕНЕ 20%

Прибој – Председник општине Прибој, Лазар Рвовић, данас је донео одлуку о мерама штедње и рационализације које ће се примењивати од 1. новембра, по којима се за 20 посто смањују плате функционерима. Овом одлуком укида се право на коришћење угоститељских услуга и репрезентације на терет општинског буџета за све директне и индиректне коснике буџетских средстава.

Рад комисија које образује председник општине и начелник општинске управе у Прибоју, као и комисија чију накнаду за рад утврђује председник општине, организоваће се у радно време и без накнаде за запослене, а обуставља се и накнада додатака на зараду по основу дужег рада од пуног радног времена, а организовање рада врши се кроз прерасподелу радног времена. Уз то, извршиће се максимална рационализација службених путовања, а одлазак на семинаре само онде где су обезбеђени трошкови од стране организатора, стоји у овим мерама са којима је данас упозната јавност у Прибоју.

Извор: http://glaszapadnesrbije.rs/268402/PRIBOJ-SMANJENE-PLATE-FUNKCIONERA/

Објављено

Грб Општине Прибој – Званични опис

Блазон
(званичан опис)

Мали грб

mali grb priboja

Мали грб се састоји од штита са следећим садржајем: Плаво, таласаста хералдичка пруга између три потковице сребрно, у подножју два крина а у средини штита зупчаник златно..

.

.

.

Средњи грб

Srednji grb priboja

Средњи грб се састоји од гореописаног штита на ком је сребрна бедемска круна са три видљива мерлона а окруженог златним полувенцем од храстове гране у роду (хералдички) десно и буквине гране у роду лево увезаних врпцом у бојама српске тробојке а испод свега сребрн свитак са натписом ПРИБОЈ.

.

 

…

Велики грб

grb PB priboj

Велики грб се састоји од гореописаног штита на ком је сребрна бедемска круна са три видљива мерлона све постављено између два храста истргнута и са пет жирова природно који придржавају штит и иза њих два копља природна окована златом са којих се у поље н десном вијори стег у бојама српске тробојке а на левом хералдички стег Општине оба златно оперважена а као постамент стоје две сребрне планине из којих поменути храстови расту са унутрашњих падина између којих су травнати брежуљци, на десном горње представа рудника из старине природно а на левом горњем сребрн бедем са три мерлона а између брежуљака и испод штита на травнатој површини бањски извор полукружни природно између два талаласаста хералдичка прута из којег истиче вода у језеро сребрно окружено брежуљцима у дну постамента. Испод свега је сребрн свитак са натписом ПРИБОЈ.

Стег

grb priboja stegХералдички стег је истоветан садржају штита пренесеном на квадратну основу: Плаво, таласаста хералдичка пруга између три потковице сребрно, у подножју два крина а у средини стега зупчаник златно.

Симболика грба Општине Прибој

Један месни грб може имати три нивоа.

Мали грб

Три сребрне потковице имају вишеслојно значење на грбу Прибоја. Основно је да алудирају на наше хералдичко наслеђе апокрифног грба Рашке – на плавом три потковице сребрне – из тзв. илирске хералдике из које се развила наша модерна хералдика. Такав штит се појављује као једно од поља на сложеном штит апокрифног грба цара Душана као и на апокрифном грбу Босне у илирској хералдици а био је познат и у свим хералдикама околних земаља. Постављањем три потковице Прибој потврђује наставак и сећање ове велике хералдичке традиције довољно хералдички промењене да не исказује јединствено право на апокрифни грб Рашке. Други слој симболике потковица је радиност, занатство и индустрија – у хералдици се ретко стављају модерни артефакти па потковица служи често и као симбол аутомобилске индустрије. Трећи сло симболике је да потковица у свом нормалном хералдичком положају подсећа на ћирилично слово П као почетног слова Општине Прибој, а хералдика се често служи таквим енигматским решењима. Потковица је такође општепознати симбол среће. Зарад верности старијим изворима, није потребно прецизније описивати изглед потковице, тј. да је „рупама отворена пољем“. У овом опису грба нема потребе да се наведе распоред потковица јер се у таквој хералдичкој синтакси подразумева да су две горе а једна доле. Плава као основна боја штита се доводи у овом случају не само у везу са апокрифним грбом Рашке него је и национална боја и Срба и Бошњака. Плаво је симбол узвишеног, правде, лојалности и ведрине у хералдици. Река Лим је представљена танком хоризонталном лелујавом белом траком са хералдичким термином таласаста пруга. Лим је мала и брза река и не треба да буде представњена таласастом гредом, која је значајно шира. Она заузима средишњу зону грба а изнад ње у средишњој тачки је златни зупчаник који такође има вишеслојну симболику. Први слој је да се такав зупчаник налазио на социјалистичком амблему Прибоја и д тако представља континуитет у обележјима до одређеног нивоа. Изабрана је златна боја уместо црвене да би се зупчаник повиновао хералдичким правилима али и да покаже прворазредну важност зупчаника на грбу – злато је вредније од сребра. Други слој симболике се огледа у јасној алузији на Фабрику аутомобила Прибој због које је и град и општина израсла у модеран центар а трећи слој је да позиционирањем зупчаника изнад таласасте пруге добијамо нови симбол за сам град Прибој. У подножју грба се налазе два златна крина. Крин је у хералдици синоним за љиљан и важи за посебну шаржу (хералдички објекат) који није истоветан цветовима са тим називима иако јесте сасвим сигурно као симбол настао инспирисан и њима. У опису грба није наведено да су кринови златни јер постноминални придев средњег рода „златно“ иза зупчаника описује и њих. Крин је у хералдици и византијској амблематици најчешћи наш симбол у средњем веку, чешћи и од орлова и од оцила. У првом реду на грбу Прибоја кринови означавају два народа јер их оба баштине као своје симболе, затим су ту као директно подсећање да је Прибој у Србији јер се на грбу Србије налазе у истоветном положају и тинктури а њихово представљање богате флоре општине је јасно по себи. У хришћанској амблематици крин је симбол чистоте, врлине и Богородице. Налази се на грбу Котроманића и на апокрифном грбу царства Немање. На оцијалистичком амблему Прибоја се такође налазе две спојене стабљике биљке са криноликим завршецима. За изглед малог грба се препоручује да има сразмерно мало елемената јер је најширој употреби. Њега могу да користе сви грађани општине.

Средњи грб

На гореописаном штиту се налази такозвана бедемска или мерлонска круна сребрна са три видљива мерлона. У модерној српској хералдици се усталила пракса да се оваквим елементима на нивоу средњег и великог грба показује да је у питању муниципални, тј. месни грб. Облик круне, тинктура и број мерлона или грудобрана на њој означавају број житеља општине. Бедемска круна такође алудира на средњовековни утврђени град Јагат. Штит је окружен златним полувенцем од храста и букве са плодовима као прастарих наших симбола, храст је свето дрво старих Словена, симбол отпорности и чврстоће, гранчица храста се налазила на полувенцу на грбу кнежевине Србије. Буква је симбол написане речи због лакоће са којом су се урезивали знаци у кору (одатле предвуковски називи слова аз, буки, вједи… као и придев буквалан) и тиме знања и разумевања, као и чврстине и опстајања. Храст и буква славе чињеницу да је општина покривен шумом на скоро две трећине територије. Трака у српским бојама обједињује и физички и симболички. Средњи грб може да буде сложенији у изгледу од малог грба а стилизација полувенца због величине и састава композиције може бити и мало природнија. Користи се пре свега од стране званични институција Општине. Досадашња модерна хералдичка пракса у нас је показала да се средњи грб неправедно запоставља па овом приликом скрећем пажњу да овај ниво грба треба што више користити у јавном животу општине.

Велики грб

Велики грб у нашој хералдици се пре свега користи у церемонијалне сврхе и као такав може да прими све оне симболе у параферналијама грба који нису нашли места на самом штиту или на средњем грбу. То значи да ће углавном имати врло сложену структуру и изглед. Подвлачим да је његова употреба ограничена само на највише органе управе Општине или на свечаности и лично томе. Наравно, могуће га је користити у уметничком стваралаштву и наставном и образовном раду. Два држача штита су храстови стилизованог изгледа у склопу са остатком великог грба. Поред симболике описане за грану храста на средњем грбу, они су свевременски подсетник и памјатник старине и трајања овог шумовитог подручја кроз вишемиленијумске промене. Постоје више археолошких налазишта у општини почев од бронзаног доба па све до касног средњег века. У постаменту – у основи великог штита – стоје две сребрне планине због симетрије и слагања боја као симболи планине Побијеник, Јаворје и Златар. Зарад симболике чврстине и трајања из њих расту храстови у природној боји са по пет зрелих жирова – пет је симбол целине, у хришћанству пет Христових рана, у исламу пет клањања дневно, у старини пет основних елемената. Храстови обављају дужност држача грба тако што гранама придржавају штит и стегове. Стегови и њихов садржај су представљени на класичан начин у модерној српској хералдици. Травнати брежуљци симболички представљају флувиоденудационе површи општине. На горњем брежуљку са десне стране је симболичка представа праисторијског рудника бакра Јармовац који је светски познат – тврди се да је најмање 5500 година стар. На горњем левом брежуљку је симболичка представа остатака наше утврде Јагат. Обе шарже су постављене симболички одмах испод храстова држача. Такође одмах испод штита у средини постамента је стилизована представа бањског извора на начин и на месту примереном херладичком изразу која представља познату Прибојску бању. Између ње су две усправне танке таласасте линије, хералдичког термина таласасти прут, које обележавају Увац и Лим, тј. симболички представљају све водотокове општине. Алувијалне равни и флувиоглацијалне терасе Лима одликују се изразито слабом пошумљеношћу па је ова површина остављена равна и без дрвећа. Вода се улива у сребрно језеро у дну постамента окружено брежуљцима, Потпећко језеро.

Љубодраг Грујић

Објављено

ВУЧИЋ ДОЛАЗИ У ФАП СЛЕДЕЋЕ СЕДМИЦЕ

Прибој – Након разговора са Александром Вучићем, данас је председник општине Прибој, Лазар Рвовић, у изјави за Глас западне Србије рекаода ће први потпредседник Владе Републике Србије посетити Прибој и ФАП идуће седмице. „Александар Вучић је упознат са тешком ситуацијом у ФАП-у и са чињеницом да радници нису примили четири и по плате, да им нису оверене здравствене књижице, да немају посла, и дао је чврсто обећање да ће идуће седмице доћи у ову фабрику, где ће разговарати са радницима и руководством овог предузећа о изналажењу најбољег решења за статус ФАП-а“, рекао је Рвовић.

О најављеној посети Александра Вучића Прибоју и ФАП-у за наредну седмицу, данас су обавештени и грађани и радници. Подсећања ради, минулог петка је локална управа у Прибоју тражила хитан разговор челних људи у Србији о тешком стању у Прибоју и ФАП-у, а њима су се писмом обратила и четири репрезентативна синдиката фабрике која је некада запошљавала већину радно способног становништва у овој општини.

Извор – Глас западне Србије

Објављено

Сапштење ЈП „Топлана Прибој“

Као што је предвиђено, нова грејна сезона је почела на време, 15. октобрa. Радијатори су још јуче били топли, када је почела проба система даљинског грејања, а грејање је настављено по протоколу и на време, у складу са спољашњим температурама.

Вршилац дужности директора ЈП „Топлана Прибој“, Душан Радовић подсећа да је мазут за месец октобар обезбеђен, као и да се ради на обезбеђењу мазута за наредне месеце. Подсећања ради, ЈП „Топлана Прибој“ набавља мазут и врши наплату, док Фап стан д.о.о. је задужен за техничке услуге. Овом приликом, моле се потрошачи да на време измирују обавезе како би ЈП Топлана могла благовремено вршити набавку мазута, а у циљу успешне грејне сезоне.toplana_priboj stan grejanje

Објављено

U FAP-u ni plata ni posla

Nikad teže stanje u fabrici, sve oči uprte u državu da što pre pronađe strateškog partnera

Priboj – Predugo (traje deceniju) restrukturiranje pribojske FAP korporacije, s praznim pričama o strateškim partnerima iz sveta, uzima, evo, svoj danak. Posle tolikog oklevanja države kao većinskog vlasnika da reši sudbinu ove fabrike vozila, nekad moćnog oslonca celog kraja, FAP je danas, poput teškog bolesnika kome se lečenje stalno odlaže, u veoma nepovoljnom stanju. Nikad težem, tvrde zaposleni (ukupno ih je oko 1.500), kojima se duguje četiri i po plate.

Tim povodom, tri reprezentativna sindikata preduzeća obratila su se pismom čelnicima vlade i resornog ministarstva u kome ističu da se „zaposleni u FAP korporaciji nalaze ispod granice egzistencije“.

– Usled nedostatka posla (i mnogo toga drugog) došli smo na nivo ispod ljudskog dostojanstva. Nemamo overene zdravstvene knjižice, nema posla, niti para za hleb. Ljudi su ogorčeni, prete samospaljivanjem i drugim vidovima samouništenja – piše u tom pismu, te traži sastanak sa predstavnicima države, uz upozorenje da će, u protivnom, dosadašnje ćutanje pretvoriti u radikalni protest.

Da je u FAP-u zaista prošlo vreme redovnih plata zasnovanih pre svega na državnim subvencijama, potvrđuje nam i inž. Jovica Pejović, član predsedništva fabričkog sindikata Slog“ i jedan od sedam nosilaca društvenog kapitala u preduzeću.

– Poslednja subvencija stigla je u FAP krajem avgusta, i to za deo majske plate. Proizvodnja je sasvim smanjena, ni dvoipomesečni produženi letnji odmor osmišljen da bi se obezbedilo više posla nije dao rezultat, nema ni obrtnih sredstava. Naslušali smo se previše obećanja o strateškim partnerima proteklih godina, a ovo sada samo je posledica dugogodišnje nezainteresovanosti države za FAP, koja je samo držala socijalni mir dok je fabrika postepeno tonula. Država je davala novac, ali nije vršila kontrolu njegovog toka – ističe Pejović.

I dok u rukovodstvu firme izjavljuju da se stanje ne pomera nabolje, uprkos stalnim razgovorima sa predstavnicima resornih ministarstava, zbivanja u FAP-u bila su povod i da se oglasi predsednik pribojske opštine Lazar Rvović (SNS). Poznato je, naime, da prilike u najvećoj ovdašnjoj fabrici umnogome utiču na život osiromašenog Priboja, jer ljudi nemaju para za osnovne životne potrebe, školovanje dece, plaćanje komunalija. Ukoliko neizvesnost sa statusom najveće fabrike kamiona na Balkanu potraje, kaže predsednik, i Priboju preti bankrot.

– U ovoj godini FAP-u je država dala samo 80 miliona dinara subvencija, a samo platni fond za jedan mesec iznosi 30 miliona. Drugima se daje deset puta više. Očekujem brzo reagovanje vlade po pitanju sudbine FAP-a. Mi smo i ranije upozoravali na stanje u ovoj fabrici, tražili da država kao njen većinski vlasnik preuzme odgovornost za nju, da vlada konačno pronađe strateškog partnera jer je ovo preduzeće veoma značajno za srpsku privredu – izjavio je Lazar Rvović.

Branko Pejović
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/U-FAP-u-ni-plata-ni-posla.lt.html

Објављено

Amela Terzić pobedila u uličnoj trci u Ćupriji

 

 

Amela Terzić pobedila je u 68. po redu uličnoj trci „Memorijal Aleksandar Petrović“ u Ćupriji.

 Terzićeva je bila najbrža na stazi dugoj 2.400 metara u konkurenciji seniorki. Drugo mesto je zauzela Sonja Stolić iz Zrenjanina, a treća je bila Teodora Simović iz Novog Pazara.Promoter trke bio je Emir Bekrić, osvajač bronzane medalje na Svetskom prvenstvu u Moskvi 2013. godine u disciplini 400 metara sa preponama i najbolji mladi atletičar Evrope.

Ulične trke su i ove godine okupile veliki broj takmičara iz cele zemlje, kao i veliki broj posmatrača ljubitelja atletike. Među njima bile su i atletske legende Vera Nikolić, Snežana Pajkić, Dragan Zdravković i drugi koji su ponikli iz trenerske škole Ace Petrovića.

 

Memorijal je posvećen selektoru i treneru atletske reprezentacije Jugoslavije, Aleksandru Aci Petroviću iz Ćuprije, koji je čitav svoj radni vek posvetio atletici i pronalaženju talenata.

Zahvaljujući njemu više od 50 atletičara Ćuprije nosilo je grb svoje zemlje širom sveta i osvajalo brojne medalje na svetskim takmičenjima. Iz njegove trenerske škole ponikli su Vera Nikolić, Snežana Pajkić, Dragan Zdravković, Zora Tomecić, Vladan Đorđević, Dejan Pajkić, Miroslav Pavlović, Dušan Košutić, Ljiljana Šušnjar.

U znak zahvalnosti za sve što je uradio za atletiku, od 2007. godine tradicionalna ulična trka u Ćupriji nosi ime „Memorijal Aleksandar Petrović“. Organizator trke je Atletski klub Morava iz Ćuprije, a pokrovitelj opština Ćuprija. Ulične trke se održavaju u okviru obeležavanja Dana opštine Ćuprija.

Izvor: http://sport.blic.rs/Ostali-sportovi/Atletika/241420/Amela-Terzic-pobedila-u-ulicnoj-trci-u-Cupriji