Категорија: Vesti

Na sednici Opštinskog veća u Priboju, našlo se 11 tačaka a po značaju se izdvojila Odluka o izmenama i dopunama i Odluke o budžetu opštine za tekuću godinu, odnosno drugi rebalans budžeta u 2019. Ovim predlogom Odluke izvršeno je usklađivanje prihoda i rashoda budžeta prema potrebama, koje se očekuju do kraja godine, tako da sada budžet opštine Priboj iznosi 1 362 659 508 dinara.

Prihvaćen izveštaj revizora

Članovi Opštinskog veća prihvatili su i izveštaj nezavisnog revizora o izvršenoj eksternoj reviziji, završnog računa opštine Priboj za 2018. godinu. Doneta je i odluka da se shodno zakonu o teritorijalnoj organizciji Srbije, pokrene inicijativa da se u naseljena mesta u opštini kojih sada ima 34, uvrste još dva, Krajčinovići i Sastavci, kao centri dve mesne zajednice. Da se briše KO Zaostro, jer se više ne nalazi u katastarskoj evidenciji, i da se ispravi slovna greška u nazivu naseljenog mesta Požegrmac.

Bez rasprave, a u skladu sa zakonskim rešenjima, prihvaćena je i odluka o uređenju i organizaciji, kao i Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u Opštinskom pravobranilaštvu.

Opštinski većnici dali su pozitivno mišljenje o Strategiji bezbednosti saobraćaja na putevima u opštini Priboj, kao i Akcionom planu za njeno sprovođenje do 2024. bez ijednog poginulog, posebno dece, uz što manji broj teško povređenih u saobraćajnim udesima.

Projekti energetske efikasnosti

Opštinsko veće razmatralo je i Izveštaj o radu PU „Neven” i plan rada za tekuću godinu ove vaspitne obrazovne ustanove. Ohrabruje činjenica da se broj dece, kao korisnika ove ustanove, povećava, o čemu govori i lista čekanja, da se stvaraju i novi prostorni uslovi, kao i povećavanje energetske efikasnosti, kroz realizaciju nekoliko značajnih projekata, uz finansijsku podršku donatora i lokalne samouprave. Sugerisano je i kadrovsko jačanje, odnosno stvaranje individualnih timova za pomoć deci sa smetnjama u razvoju, ali stalnije prisustvo sturčnih saradnika, poput logopeda, jer se radi o značajnom razvojnom periodu dece od jedne do sedam godina starosti.

Članovi Opštinskog veća podržali su i ideju o nastavku rekonstrukcije i modernizacije javne rasvete u Priboju, primenom mera uštede energije sa Led tehnologijom, kroz Ugovor o javno – privatno partnerstvu, na koji saglasnost daje i Ministastvo privrede i lokalna samouprava.

Izvor: www.priboj.rs

Od 1. marta startuje novi zakon

Novi Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačkoj, koji će primenjivati od 1. marta 2020. godine, olakšaće građanima koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije da se zaposle u toj zemlji. To znači da će i stanovnici Srbije moći da dođu do posla u Nemačkoj pod istim uslovima kao i njeni građani, za ona zanimanja koja su označena deficitarnim.

Kako su za „Blic Biznis“ rekli u ambasadi Republike Nemačke u Srbiji, građani Srbije već sada imaju prednost privilegovanog pristupa nemačkom tržištu rada, kao državljani zemlje kandidata za članstvo u EU. Međutim, novi Zakon uvodi nekoliko novina koje će olakšati zaposlenje naših ljudi u toj zemlji, a jedna od njih je da će zahtevi za izdavanje vize stručne radne snage ubuduće biti obrađivani po ubrzanom postupku.

Prema ranijim iskustvima na termin u ambasadi se čekalo oko šest nedelja, dok se na odluku o odobrenju vize čeka između sedam i devet nedelja. Ovim Zakonom, kako poznavaoci tvrde, trebalo bi da ambasade dodeljuju termine najduže u roku od 14 radnih dana od podnošenja zahteva za termin, dok bi odluka o odobrenju vize trebalo da se donese u roku od tri nedelje nakon termina.

Ukida se ispit prednosti

Takođe, kako navode, jedna od novina koju donosi jeste ukidanje ispita prednosti, što podrazumeva da se pre svakog zapošljavanja stručnjaka iz treće zemlje zaposli domaći ili evropski kadar. Time će već za pola godine građanima zapadnog Balkana biti olakšano zapošljavanje u Nemačkoj.

Ceo članak pročitajte u „Blic“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i članovi Predsedništva BiH položili su kamen temeljac za izgradnju auto-puta koji će povezati Srbiju i BiH.

Predsednik Vučić je rekao da je početak radova na autoputu Beograd–Sarajevo istorijski događaj, važan za ceo region, jer počinjemo jedan prostor da povezujemo, otvaramo i spajamo.

„Za nas ovo jeste istorijski događaj, od 1945. godine svi putevi sa BiH uglavnom su bili loši kao da je neko narode na ovom području kažnjavao i danas je prilika da pokažemo da sami možemo da uređujemo svoje odnose i zato danas počinje jedan od najvažnijih događaja u regionu“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon što je tražio od okupljenih da „velikim aplauzom pozdrave Erdogana i kako je rekao sve prijatelje iz BiH“.

Vučić je ocenio i da je „ovo je prostor sumnji, strahova, mržnji i danas taj prostor počinjemo da povezujemo otvaramo i spajamo i ništa na Balkanu nije toliko potrebno kao putevi, a to su način da idemo dalje ka budućnosti“.

„On nam daju mogućnost da se razumemo i oprostimo bez jeda i zazora. Nemati put sa komšijom znači ili veliki zid ili provalija i razlika sumnji i mržnji. Hoćemo da nam budu brži i Bjeljina i Brčko i Sarajevo i Višegrad. Hoćemo da Bošnjaci iz Novog Pazara lako dođu do Sarajeva, ali i da Srbi iz Beogra dođu do Gackog i Nevesinja“ , rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Vučić se obratio vlasniku Tašjapija koji je na ceremoniju doveo unuku rečima da „završi autoput na vreme i da ubrza radove“.

„Predsednik Erdgan je obećao da nećeš da zakasniš“, rekao je Vučić.

Nije bitno ko je kakve vere

„Nije u našem odnosu bitno ko je koje vere i ko je veliki, a Turska je mnogo veća, i zato hvala predsedniku Erdoganu. Bitna je želja da se još više povežemo i bitan je zajednički interes. O ovom putu će se pisati i biće on obeležen kroz istoriju, a razlog je što danas radimo nešto što smo morali mnogo ranije. Nemamo više prava na grešku i moramo da uradimo sve da bi nam budućnost bila bolja od prošlosti“, rekao je Vučić i zaključio rečima da je ponosan na sve okupljene jer su pokazali kakvo gostoprimstvo imaju.

Početak radova označen je od strane prisutnih zvaničnika pristikom na taster.

Erdogan: Most preko Save je most prijateljstva

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan obratio se okupljenima rečima da „most preko Save vidi kao most prijateljstva za ceo region“.

„Mi smo danas svi zajedno svedoci jednog istorijskog trenutka među našim zemljama. Veoma sam ponosan jer se danas okončava 12 važnih projekata. Početkom 2018. u Istanbulu sam imao sastanaka sa mojim dragim prijateljem Vučićem i gospodinom Izetbegovićem i taj sastanak je otvorio put za realizaciju ovog projekta. Odmah nakon tog sastanka smo uložili velike napore kako bi realizovali projekat mira na Balkanu“, rekao je Erdogan.

Erdogan je rekao i da ima velika očekivanja od turske kompanije Tašjap kao izvođača kada je u pitanju realizacija projekta.

„Nadam se da će ova naša kompanija uraditi projekat i pre predviđenog roka. Ubeđen sam i da će ovaj projekat dovesti i povećanju turističkog potencijala u regionu“, rekao je Erdogan, dodajući da su u obavezi da izgrade budućnost koristeći moć i inspiraciju koju crpe iz svoje bogate prošlosti.

„U obavezi smo da izgradimo budućnost tako da svoje različitosti nećemo videti kao faktor nekakvih sukoba već kao svoje bogatstvo. Zbog toga treba da unapredimo našu saradnju. Ubeđen sam da se nećemo zadovoljiti samo sa dosadašnjim projektima, već da ćemo nastaviti da uvećavamo broj zajedničkih projekata“, rekao je Erdogan zahvaljujući se Vućiću na gostoprimstvu.

Svoje obraćanje Erdogan je završio rečima da će Tuska nastaviti da uvećava svoje investicije širom Srbije, kao i da Tuska u Srbiji danas otvara šest novih fabrika u nekoliko delatnosti između ostalog u sektoru tekstila.

„Želim da svi ovi projekti budu od koristi za sve nas. Jedini cilj Turske je uspostavljanje mira i prosperiteta na Balkanu“, rekao je Erdogan.

• 

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik je rekao je da je ovo vraćanje duga ovim narodima i regionu.

„Danas počinje izgradnja mosta i trase koja povezuje Srbiju, BiH i Republiku Srpsku. Ovo je vraćanje duga ovim narodima i regionu. Ovo je način da se bolje živi, komunicira i sarađuje i to ne bi bilo moguće da predsednik Vučić nije otpočeo pregovore sa Republikom Turskom i njenim predsednikom“, rekao je predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik otvarajući početak radova na auto-putu Beograd- Sarajevo u Sremskoj Rači.

Predsedavajući BiH Željko Komšić ocenio je da je samo pre dve godine izgledalo nemoguće da se dešava ovako nešto između Srbije i BiH.

„Bilo je nemoguće da se nakon decenija krene u izgradnju jednog velikog infrastrukturnog projekta koji je nešto normalno u razvijenom svetu. Ovaj put i komunikacija imaju i konkretan i simbolički značaj, on je simbol budućih i boljih odnosa između ljudi u regionu“, kazao je Željko Komšić.

Član Predsedništva BiH Šefik Džaferović je izrazio zadovoljstvo što ima priliku da prisustvuje svečanom i zaista značajnom činu. „Ovaj današnji trenutak je zapravo trenutak izgradnje nečega što kompletan region vodi u mir i stabilnost, prosperitet i razvoj. Hvala Republici Turskoj, predsedniku Erdoganu što su prepoznali da mogu da pomognu ovaj region“, istakao je Džaferović.

Džaferović se zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Srbiji što je rešila sva pitanja za izgradnju ovog objekta. „Nadam se da ćemo i BiH što pre okončati procedure kako bi izgradnja autoputa krenula i kroz BiH“, dodao je.

Autoput Beograd-Sarajevo prvi je autoput koji će direktno povezati Srbiju i BiH, odnosno Republiku Srpsku, a od velikog je značaja i za povezivanje u regionu.

Početak radova ozvaničen je deset meseci nakon potpisivanja komercijalnog ugovora vrednog 250 miliona evra za izradu planova detaljne regulacije, projektovanje i izgradnju ove saobraćajnice.

Autoput Beograd-Sarajevo gradiće se kao prsten, u dva pravca: Kuzmin – Sremska Rača (granica sa BiH) – Bijeljina i Požega – Kotroman (granica sa BiH). Deonica Sremska Rača – Kuzmin ima dužinu od oko 18 kilometara, a trasa Požega-Užice-Kotroman je dugačka oko 60 kilometara.

Ukupna vrednost izgradnje obe deonice na teritoriji Srbije je oko 1,05 milijarde evra, od čega je oko 220 miliona evra vrednost izgradnje deonice Sremska Rača – Kuzmin, a oko 830 miliona evra deonica Požega-Kotroman.

Gradnja autoputa Beograd-Sarajevo zvanično je počela krajem avgusta otvaranjem gradilišta na deonici Sremska Rača-Kuzmin, a rok za izgradnju je dve i po godine. Inače, na putu iz Srbije prema BiH, kroz naseljena mesta Kuzmin, Bosut i Sremsku Raču dnevno prođe nekoliko hiljada vozila.

Udarali ga pesnicama dok je vozio, izbacili, pa isprebijali . Ostavili ga onesvećenog na ulici.

Žarka Sparića (65), taksistu iz Priboja, u noći između petka i subote brutalno su pretukla dvojica klijenata, najpre ga udarajući tokom vožnje, a zatim i na ulici na koju su ga izbacili pošto su zaustavili automobil.

Zbog teških povreda glave Sparić je hospitalizovan na neurohirurškom odeljenju Opšte bolnice Užice, a kako priča njegov sin Milanko tukli su ga R. V. zaposlen u Domu zdravlja u Priboju, i njegov brat D. V. koji radi u pribojskoj Opštinskoj upravi.

Prema onome što mu je ispričao otac, Milanko Sparić kaže da je Žarko te noći na taksi stajalištu u novom delu Priboja primio jednog mladića koji je naručio vožnju u stari deo deo grada.

– U tom trenutku su se kraj vozila pojavili R. V. i D. V. i tražili od mog oca da i njih poveze u Novi Priboj. On ih je primio u kola. Išli su uzanim ulicama naselja Jarkovac kraj Lima prema delu grada zvanom Luka. Jedan od braće, koga Žarko poznaje, pokušao je mom ocu da objasni gde da ga vozi, a on mu je odgovorio: „Znam gde Vam je kuća. Često vozim Vašu ćerku“. U tom trenutku ovaj drugi je odbrusio: „Šta ti imaš da spominješ njegovu ćerku, znaš li ti ko sam ja“ – priča Milanko Sparić.

Tada je jedan od braće, prema svedočenju taksiste, počeo sa zadnjeg sedišta da ga pesnicama tuče u glavu. Pridružio mu se i brat, takođe udarajući Sparića.

– Momak koga je moj otac prvog primio u vozilo, i koji je sedeo na mestu suvozača, je vikao: „Prestanite da ga bijete, izginućemo“. I Žarko ih je molio da ga ostave, ali nisu prestajali da ga pesniče. Zatim su podigli ručnu kočnicu i zaustavili automobil na jednom proširenju i mog oca izbacili na ulicu. Tu su nastavili da tuku, šutirajući ga nogama u glavu – prepričava Milanko Sparić.

Mladić sa prednjeg sedišta je pobegao, a pretučenog taksistu napadači su ostavili onesvešćenog da leži na ulici.

– Kada je moj otac došao sebi, krenuo je prema bolnici i telefonom o svemu obavestio moju majku i sestru. U bolnici, a njega osoblje dobro poznaje s obzirom da dugo radi kao taksista, od modrica i podliva po licu nisu mogli da ga prepoznaju. Nedugo zatim tu se pojavio i R. V., radnik Doma zdravlja, i rekao da je i njega tukao moj otac. Otac mi je ispričao da on nikoga nije udario i da je D. V. u bolnicu došao sa flasterom na glavi – kaže sin teško povređenog taksiste.

Usled zadobijenih povreda Žarko Sparić je u subotu ujutro prevežen u bolnicu u Užicu, dok je na lečenju u pribojskoj bolnici primljen R. V. Njegov brat je uhapšen i određeno mu je zadržavanje do 48 sati.

Kako je rečeno u Osnovnom javnom tužilaštvu, jedno lice koje je osumnjičeno za napad na Žarka Sparića je na slobodi, premda je Osnovni sud u Priboju odbio zahtev da mu se odredi pritvor. Drugi osumnjičeni je, rekli su u tužilaštvu, u pribojskoj bolnici i čuva ga policija. Na teret im se stavlja teška telesna povreda u saizvršilaštvu.

Porodica Sparić, mada Žarko ne zna ko je treći putnik, moli mladića koji je sedeo na mestu suvozača i pobegao tokom tuče da se javi policiji i posvedoči o nemilom događaju.

Žarko Sparić, rečeno nam je iz užičke bolnice, je primljen u ovu ustanovu sa teškim povredama lica maksilofacijalne prirode

Izvor „Blic“

Meštani pribojskog sela Crnuzi počeli su gradnju crkve na obroncima planine Bić, ispod srednjovekovnog  utvrđenja grada „Jagat“.

U neposrednoj blizini  mesta gde su već  postavljeni temelji male crkve , u šumarku iznad, nalaze se ostaci srednjovekovnog manastira.
 Na tom području postoji  i veliki broj srednjovekovnih nadgrobnih spomenika – mramorova .

Gradnja na inicijativu meštana

Selo Crnuzi udaljeno je   sedam kilometara od Priboja, nalazi se na obroncima planine Bić, na čijem je vrhu „Mali Bić“, utvrđeni srednjovekovni grad Jagat , čija je rekonstrukcija u toku , a  koji se smatra pretečom Priboja koji se kasnije, u novijoj istroriji,  razvijao na suprotnoj obali Lima.
Inicijativu meštana koji su za izgradnju crkve izdvojili deo svojih  imanja , podržala je  lokalna samouprava,koja je obezbedila početna sredstva, a blagoslov je dao i episkop Mileševske eparhije Atanasije Rakita . Meštani se nadaju da će ostatak sredstava prikupiti kroz donacije.

– Nemamo nameru da gradimo neki veliki objekat , ukupna vrednost radova po našim proračunima je 42.000 evra. Želja nam je da obeležimo ovo sveto mesto na koje smo i ranije, pamteći tradiciju predaka,  dolazili o seoskoj slavi, zavjetini , za Spasovdan . Tako će i crkva biti posvećena Vaznesenju Gospodnjem koje se obeležava na Spasovdan, kaže Željko Veljović, jedan od meštana koji  su inicirali gradnju crkve.

U nedelju je na mestu gradnje crkve održan zbor meštana na kome je odlučeno da se 12. oktobra osveštaju izgrađeni temelji  crkve ,  svečanim ručkom obeleži taj čin. Meštani na svečanost pozivaju i sve one koji žele da daju svoj prilog za gradnju crkve.

U blizini ostaci srednjovekovnog manastira

Savo Derikonjić, arheolog, direktor zavičajnog muzeja u Priboju, za naš list kaže da se iznad mesta na kome je započeta crkva nalaze ostaci srednjovekovnog manastira.

– Jako su zanimljivi ostaci tog  starog manastira i  crkve, ona je verovatno, sudeći po temeljima,  bila trolisna u osnovi , što ukazuje na period ranog srednjeg veka, isti period potvrđuju i kameni nadgrobni spomenici , mramorovi , kojih ima dosta u blizini. Sve to govori da su srednjovekovni grad Jagat i ovaj lokalitet sa manastirom i nadrgrobnicima bili deo jedne celine na kojoj se intenzivno živelo. On još dodaje da bi bilo najbolje da se u isto vreme krene i sa arheološkim radovima na iskopavanju zidina starog manastira.

Istraživanje Jagata

Zavičajni Muzej iz Priboja u zadnjih par godina vrši arheološka istraživanja Jagata, utvrđenog srednjovekovnog grada na Biću, koji se nalazi iznad mesta gde se gradi crkva u čijoj su blizini ostaci srednjovekovnog manastira.

Prema postojećim istorijskim spisima, grad Jagat je imao značajan goegrafski i strateški  položaj. Kontrolisao je put duž reke Lim, štitio prilaz manastiru Banji, i nekoliko puta bio granično utvrđenje. Polovinom XV veka nalazio se u prograničnoj zoni između Hercegovine i Srbije, a početkom XIX, prema turskim dokumentima iz 1808. , korišćen je kao tursko uporište u borbama sa Srbima za vreme prvog srpskog ustanka. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva zaštitio je 1982. godine ovaj lokalitet ka nepokretno kulturno dobro.

Izvor „Danas“ Autor: S. Bjelić

Za izgradnju tri startap centra u Užicu, Priboju i Arilju, Vlada Srbije je izdvojila 139 miliona dinara, a ugovore o dodeli tog novca danas  je u Užicu čelnicima tih lokalnih samouprava uručio Nenad Popović, ministar bez portfelja, zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.

Da se vrate inženjeri

Otvaranjem tih centara, čija gradnja će, kako je rečeno, biti završena u martu, Vlada Srbije, kako je istakao Popović, želi da stvori uslove da se mladi inženjeri, po završetku studiranja, vrate u Užice, Priboj i Arilje, da osnuju svoje kompanije i da, umreženi sa ostalim inovacionim preduzetnicima u Srbiji i celom svetu, prozvode za ceo svet“.

„Vlada Srbije obezbediće im prostor, najnoviju opremu, umrežiće ih sa ostalim startap centrima u Srbiji , a pružiće im pravnu, finansijsku, računovodstvenu i marketinšku podršku“, poručio je ministar Popović.

Navodeći da su „srpski inženjeri najveće blago ove zemlje i zamajac njenog budućeg ekonomskog razvoja“ , Popović je rekao da je Srbija, prošle godine,  od izvoza usluga IT sekotora  zaradila 1.150.000.000 evra i da će taj iznos u ovoj godini dostići 1,5 milijardi evra.

Uzimao evre za lažna obećanja

B. B. (28) se tereti da je od više osoba uzeo 28.450 evra i 250.000 dinara, dajući im lažna obećanja da će oni dobiti posao. Privedeno još devet osoba povezanih sa njim

U ZDRAVSTVENOM centru Užice, najvećem javnom sistemu u zapadnoj Srbiji, u sredu je zavladao muk, kada se proširila vest o hapšenju B. B. (28), starijeg sina direktora Zdravstvenog centra. Privedeno je još devet osoba povezanih sa njim. Kako navode iz MUP, osumnjičeni se tereti da je od više osoba uzeo 28.450 evra i 250.000 dinara, dajući im lažna obećanja da će oni dobiti posao u ustanovi – na čijem je čelu njegov otac.

Da li je otac znao?

Hapšenje su sproveli pripadnici Odeljenja za borbu protiv korupcije MUP Srbije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, gde će B. B. biti saslušan. On je, navodno, tokom dve godine, tokom 2018. i 2019, u sedam navrata od više osoba uzeo pomenutu sumu novca, pa će mu na teret biti stavljeno krivično delo trgovine uticajem.

U gradu na Đetinji se govori da direktor Zdravstvenog centra nije znao za kriminalne aktivnosti svog sina, odnosno, da on nije umešan u nezakonite radnje. Nije obelodanjeno da li je B. B. svoja obećanja o uhlebljenju pokušavao da sprovede preko drugih zaposlenih u ovoj ustanovi.

Da je uhapšeni bio i ranije problematičan, kao i da je roditeljima, inače uglednim lekarima u Užicu zadavao nevolje, govorilo se i ranije, pre ove akcije MUP.

Uhapšeni su još N. Ć. (32), Z. D. (53) i N. D. (31) iz Prijepolja, I. I. (40), A. I. (33) i A. R. (33) iz Užica, M. M. (35) i D. P. (32) iz Kosjerića i M. V. (32) iz Bajine Bašte. Oni su, kako se sumnja, davali novac da bi na nezakonit način došli do posla.

Garancije

OSUMNjIČENI B. B. je sa ostalim uhapšenima, kako se sumnja, sklapao ugovore o pozajmici, kao garanciju da će on uticati na svog oca prilikom zapošljavanja, saznajemo u MUP. Osumnjičenom B. B. je određeno zadržavanje do 48 časova, on će uz krivičnu prijavu biti sproveden Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu. Ostali osumnjičeni biće privedeni nadležnim tužilaštvima

Njen otac najvljuje žalbu

Osnovno tužilaštvo u Prijepolju našlo je da ne postoji krivica lekara za smrt porodilje Biljane Slović (31) iz Priboja koja je 1. januara prošle godine, u pribojskoj bolnici, na svet donela dečaka, a zatim 3. marta iste godine preminula u Kliničkom centru u Beogradu.

Biljanin otac Milanko Grozdanić, koji godinu i po dana čeka istinu o smrti svoje ćerke, i za to krivi pribojske lekare, ne miri se sa ovom odlukom i najavljuje dalju pravnu borbu „da se istina sazna“.

Par dana posle porođaja Biljana je dobila temperaturu zbog koje je 25. januara u teškom stanju iz pribojske bolnice prebačena u Užice. Pet dana kasnije odande je upućena u GAK u Višegradsku u Beogadu gde je kasnije preminula.

– Ginekolozi u Priboju su sve vreme govorili da je temperatura uzrok infekcije rane i da je pitanje dana kada će proći. Konstantno se žalila na bol u plućima. Tek posle ne znam koliko molbi da je pošalju u Užice oni su to učinili. Lekari koji su se je primili u GAK odmah su mi rekli da je kasno upućena u Beograd, da je zapuštena i da su je lekari u Priboju upropastili. Lekari u Beogradu su joj dijagnostikovali sepsu – pričao je tada otac nesrećne Pribojke.

Sedam dana posle smrti ćerke Milanko Grozdanić je podneo krivičnu prijavu protiv trojice lekara pribojske bolnice, tereteći ih za nesavesno lečenje.

Grozdanovićeve nade pogrejala je izjava ministra zdravlja Zlatibora Lončara u Užicu leta prošle godine koji je o slučaju preminule porodilje rekao da će „najverovatnije biti pokrenut postupak protiv zdravstvenih radnika jer se nije postupalo po pravilima“.

Međutim, više od godinu dana posle izjave ministra, Milanko Grozdanić dobio je odgovor Osnovnog javnog tužilaštvu Prijepolju da se u konretnom slučaju ne radi ni o jednom krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti.

– Smrt pacijentkinje Slović Biljane nije u uzročno-posledičnoj vezi sa „primenom očigledno nepodobnog sredstva i očigledno nepodobnog načina lečenja… Higijenskih mera ili uopšte očiglednog nesavesnog postupka lekara koji su joj pružali pomoć“. Dakle, tokom celokupnog lečenja Slović Biljane koje je trajalo od 1. januara 2018. do 3. marta 2018. primenjene su adekvatne i pravovremene mere lečenja, a koje su u skladu sa medicinskom naukom i ginekološko-akušerskom praksom – navodi se u odgovoru Tužilaštva na krivičnu prijavu, sačinjenom na osnovu dobijenih izveštaja.

U istom dokumentu Tužilaštvo navodi da je „neverovatna činjenica da pacijentkinja nije obdukovana, iako je prema dokumentaciji, obdukcija tražena, onemogućila je komisiju da donese validan zaključak o uzroku smrti.

– Smatrali smo da nema razloga da se vrši odbukcija jer se zna da je Biljana lečena od sepse i da je od nje umrla. Zatim, odbukcija se vrši najduže 24 sata od smrti, a nama je dozvoljeno da mrtvu Biljanu vidimo posle 40 sati, jer je bio vikend – kaže Grozdanić.

On napominje da će posle ovakvog odgovora Osnovnog javnog tužilaštva podneti žalbu višoj instanci.  

Izvor: Blic  / Vladimir Lojanica