Tema jedne od najgledanijih televizijskih emisija u Srbji „ Da Možda Ne“, koja je u četvrtak emitovana u udarnom terminu na Prvom programu RTS-a bila je odnos čoveka prema životnoj sredini i nemaru koji je u vidu otpada isplivao posle nedavnih poplava u Srbiji. Značajan prostor u emisiji posvećen je i nesanitarnoj deponiji Stanjevine koja je smeštena na samom ulasku u Prijepolje
Flaše i svakakvo smeće, koje je preplavilo površine naših reka i jezera, šokiralo je domaću ali i inostranu javnost, koja nije mogla da se načudi našem nemaru.
Stanjevine najvece ruglo
Nesanitarnoj deponiji Stanjevine, ruglu koje muči žitelje Prijepolja dugi niz godina, gosti Olivere Kovačević posvetili su značajan prostor. Igor Jezdimirović predsednik Udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” naveo je da ukoliko želite da vidite koliko neki funkcioner voli svoju opštinu, dovoljno je da pogledate šta radi sa smećem i otpadnim vodama.
– Stanjevine jesu divlja deponija, samo što je to deponija o kojoj smo se mi dogovorili, da ćemo tu na nebezbedan način, sa štetnim uticajem na životnu sredinu, da bacamo smeće. Žnači, jedine deponije koje postoje jesu one koje negativno utiču na životnu sredinu i one koje neutiču na životnu sredinu.Sanitarna deponija ne utiče na životnu sredinu, a ovo je deponija koja ima amin lokalne samouprave i dogovor, ok tu ćemo da zagađujemo. Vi ako hoćete da vidite ko kako voli svoju opštinu, odete i pogledate šta radi sa optadnim vodama, šta radi sa đubretom i kakvo mu je stanje zagađenja vazduha. I odmah ćete imati presek koliko ko voli svoj grad – naveo je Jezdimirović.
Novinar Jovan Memedović je kazao da je on predsednik opštine istog momenta, zbog srama bi napustio tu funkciju, aludirajući na nesanitarnu deponiju Stanjevine koja se nalazi neposredno uz magistralni put na samom ulasku u grad.
– Da sam predsednik opštine sutra bih otišao. Rekao bih ja ne mogu ovo da rešim, hvala vam lepo i doviđenja, ma ne bih pristao nikada da budem predsednik opštine Prijepolje – kazao je Memedović, komentarišući snimke nesanitarne deponije Stanjevine koja iz dana u dan sve više raste.
Izvor : PPmedia
Nije ovaj narod niti ovu zemlju, pa ni šire okruženje, iznenadilo smeće i poplave koje su ga na videlo iznele. Tako nešto nikad ga nije moglo iznenaditi, posebno kako postajemo moderniji. Svaki građanin ove zemlje, kao i šireg okruženja savršeno dobro zna da bilo kuda da krene na Zapad i da na proputovanju naruši životnu sredinu nečim što se zove smeće, platiće mnogo veću cenu od visine putnih troškova do destinacije na koju se uputio. Ali, zato isto dobro zna da ovde neće platiti ništa pa shodno svome vaspitanju to i čini. Kada su prošle godine neki ministri Vlade Srbije jednog vikenda zasukali rukave i izašli da očiste deo grada, hteli su valjda da pošalju neku dobru poruku. U stvari, pokazali su koliko su nemoćni i nesposobni, nedorasli onom čime se predstavljaju. Valjda je njihovo da donose i sprovode zakone za koje ih narod plaća. I zašto služe zakoni koje ti isti ne poštuju.? Nije Zapad postigao kulturu samo lepim rečima, već i blagovremenim sankcionisanjem onih koji ih ne poštuju. Često sam se pitao: zar je moguće da niko nije odlučan da od čelnika bar neke sredine pokuša i istraje da tu sredinu dovede u neko podnošljivo eko stanje? To je posao koji ne traži nikakve troškove i ulaganja, osim samo sankcionisanje onih koji remete javni red i mir i ugrožavaju životnu sredinu. Dovoljno je kazniti samo pet do deset izvršioca nekom kaznom od pet do deset hiljada dinara, svi ostali će to vrlo ozbiljno shvatiti. Svaki naredni sankcionisani prekršilac opametio bi stotine drugih. Time bi se dobile dve stvari: punio bi se budžet i postigao željeni cilj. Na kraju bi svi postali kulturni. Nema kulture dok se ne ošine po džepu.