U grenlandskom Niakornatu svakog jutra jedan muškarac skuplja kante pune fekalija svojih komšija, koje tovari u kolica i odnosi na deponiju predviđenu za to. On to radi zato što malo selo nema sopstvenu kanalizaciju.
Ubija ih samoća i mrak
Zapravo, njegova infrastruktura je toliko minimalistička da stanovnici koji putuju na posao to čine helikopterom Hui čiji vlasnik ima ugovor s vladom za obavljanja tog posla, dok brod s namirnicama povremeno dostavlja robu.
Jedini tinejdžer u gradu zabavlja se na Gugl Ertu, sluša grenlandski rep i razmišlja o samoubistvu, dok iz dosade rezbari tupilakse (tradicionalne drvene razbarije čudovišta kojima su se nekad služili šamani). Jedini tinejdžer u gradu, Lars, nije naročito zainteresovan za održavanje tradicije. Neki za njegov nemir okrivljuju internet koji ga je zaveo svime onim što ne može da ima na ostrvu.
Svih 59 stanovnika prolaze kroz mesece beskonačnog mraka, a zatim i neprekidnog dana. Toliko su izolovani od sveta da je lako pomisliti kako im je život relativno jednostavan. Međutim, modernost, sa svim svojim propratnim problemima, polako ih sustiže.
Socio-ekonomski problemi koji pogađaju Grenland u celini, poput visoke nezaposlenosti i stope samoubistava mladih ljudi – imaju ogroman uticaj na život. U međuvremenu, klimatske promene nisu mit za stanovnike Niakornata, već realnost u kojoj žive – ledeni pokrivač Grenlanda se topi, a to direktno utiče na njihov način lova, kao i životnog stila.
[ot-video type=“youtube“ url=“https://youtu.be/JNZGPpZ7pTA“]
Ono što će se dogoditi svetu, prvo će se dogoditi na Arktiku, staro je verovanje koje se mnogo puta pokazalo tačnim, pa time i Grenladnu steklo status barometra sveta. Prošle godine Sara Gavron i David Kacnelson napravili su dokumentarac koji verno prikazuje sukob novog i starog, kao i borbu s klimatskim promenama u ovom kraju.
– Jedan od najvećih udaraca Niakornatu bilo je zatvaranje riblje fabrike, ključne za život ljudi. Državni podsticaji omogućavaju tim selima da žive, jer je život u ovim uslovima užasno skup. Ali, ako im populacija padne, sredstva se ukidaju. To je začarani krug – kaže rediteljka dokumentarca Sara Gavron koja objašnjava kako taj novac stiže od danske vlade.
Većina stanovnika ovog malenog sela plod je tzv. inbridinga ili „srođivanja“, odnosno mešanja rođaka što dovodi do značajne genetske povezanosti, ali i anomalija. To je pitanje koje „ljudi spolja“ često postavljaju, budući da je Niakornat tako mala zajednica.
Istina je kako u njemu postoje dve velike porodice i nekoliko ekstra ljudi koji nisu rođaci, a kod upoznavanja potencijalnih partnera obično se odlazi u druga mesta. Na primer, za spomenutog tinejdžera Larsa to je problem – on mora da prođe dalek put kako bi upoznao devojku.
Ostavite vaš komentar