Објављено

Osveštani temelji crkve majci Mehmed-paše Sokolovića

Po želji popa Gagića iz Kalifornije, u Sokolovićima osveštani temelji novog hrama, posle četiri veka. Za sve „krivi“ janjičar Mehmed-beg, Mehmed-paša Sokolović (Bajo Nenadić) i „Novosti“.

 

rs-rudo_620x0

 RUDO – Prvi put, nakon četiri veka, na temeljim a spaljene crkve koju je za života i na vrhuncu svoje moći izgradio Mehmed-paša Sokolović, svojoj majci, u Sokolovićima kod Rudog u nedelju su osveštani temelji budućeg hrama. Bajo Nenadić (Mehmed-paša) je na levoj strani Sokolačke reke sagradio crkvu majci, a džamiju na desnoj obali ocu Dragutinu. U vremenu prošlom džamija je pet puta rušena, pa i u ovom veku, peti put obnovljena, a crkvi će ovo biti prvi put.

Ko zna kad bi i da li bi, da o srpskoj zaboravnosti i nemarnosti, o tome kritički nisu pisale „Novosti“ uz pohvalu muslimanima, da su čak pet puta u prošlosti do danas obnavljali džamiju u Sokolovićima. Sve je to u Kaliforniji pročitao vremešni pop Stevan Gagić, koji je tokom Drugog svetskog rata emigrirao sa Pala, gde je službovao kao sveštenik. Odlučio je da bude ktitor crkvi u Crkvinama i želja mu se ispunila.

– Logično je da je Mehmed-paša Sokolović džamiju i crkvu, kao zadužbinu svojim roditeljima, gradio u Sokolovićima i logično je da je i ova zaravan u Sokolovićima, zbog toga i dobila ime Crkvine, a po predanju Srba sa kolena na koleno. Pristupamo gradnji crkve na Crkvinama, a po želji prote Stevana, koji je za ovaj posao zadužio mene i Nevenku Vasić, bližeg rođaka. Sa nama u svakodnevnoj vezi su i popadija Nadežda i njena deca Vladimir i Katarina, koji takođe žive u Kaliforniji, a uskoro će posetiti i Rudo – kaže za „Novosti“ Branislav Kovačević, građevinski inženjer iz Valjeva.

Zemlju u Crkvinama besplatno je za potrebe crkve i porte ustupio Slobodan Rađen, a na „gradilište“ je o trošku opštine Rudo dovedena voda sa gradskog vodovoda. I lokalna Elektrodistribucija je investirala oko 10.000 maraka u dovod struje. Ovih dana, opet o trošku opštine, kreće i asfaltiranje priključnog puta na regionalni put Rudo – Priboj, koji i bukvalno prolazi ispod Crkvina.

– U pratnji sveštenika sa Gornjedrinskog i Romanijskog regiona, osveštenje temelja crkve obavio je Bogdan Stanišić, izaslanik mitropolita Nikolaja dabrobosanskog, a Gramat, sa svim podacima o graditeljstvu i graditeljima u temelj crkve postavio je Gojko Topalović, predsednik crkvenog odbora SPC „Sveti apostoli Petar i Pavle“ u Rudom. Pomagali su mu deca Savo i Aleksa Stanić i Dalibor Paponjak, Zora Stanić, Bojana Mićević i Dobrila Stančić, kao i domaćini Slavko Stanić, Bograd Rađen i Slavko Rađen.

Baja Nenadića je na Ravancima, brdu iznad Rudog, u tursko doba kao đaka bogoslovije, a ne čobančeta, pronašao i u Istanbul na školovanje odveo janjičar Mehmed-beg Ješlija. Razboriti Bajo je kasnije izrastao u velikog vezira i to ostao za vladavine tri turska sultana.

Rudo

Ono što su propustili u minula četiri veka da urade ovdašnji Srbi i sveštenici, sada će u Sokolovićima uraditi pop Stevan Gagić, stanovnik Kalifornije. Pripomoći će mu i ovdašnje verske i lokalne političke vođe. To je meštanima zaseoka Stanići pomoglo da dobiju asfalt do svojih kuća, a i vodu za piće, sa kojom su sve do ovih dana imali velikih problema.
U SPOMEN MAKARIJU

MEHMED-paša Sokolović je po svemu zaslužan što je obnovljen rad u Pećkoj patrijaršiji, u kojoj je službovao Makarije Sokolović, po nekim izvorima brat, a po drugima brat od strica. Na čelu Pećke patrijaršije Makarije je bio od 1557. do 1571. godine, a nasledio ga je sin Antonije Sokolović. Ruđani su u spomen patrijarhu Makariju, pre 30 godina podigli crkvu na Paštan brdu, koje dominira nad Sokolovićima i Crkvinama i u trouglu sada pravi mesto za hodočašće pravoslavnim i islamskim vernicima.

 

Izvor: Večernje novosti / R. Milović

Објављено

Nikola među „pegla“ čekićem

RUDO – Nikola Avramović je više miliona puta povredio graničnu među između Srbije i Bosne i Hercegovine, a da za to nikada nije bio sankcionisan. Granicom „šara“ od malih nogu, a kad je ojačao, postao je kovač. Kuje, kali, klepa, žari i pali, a na dobrobit svoju i tuđu. Omiljen je na graničnoj međi u Sjeverinu, Rudom, Sastavcima i Međurečju.

rs kovacc_620x0Međurečje je teritorija Rudog, a u potpunosti okruženo pribojskim Sastavcima u kojima se Nikola rodio. Ali, osnovna škola i sva druga infrastruktura Sastavaka nalaze se u Međurečju. Tu te za „granicu“ niko ne pita. Iz Sastavaka se ne može u matičnu opštinu Priboj, a da se ne uđe u Ruđanski Ustibar, u kojem je Nikola učio zanat kovača. Ni tu te za granicu niko ne pita. Onda je Nikola počeo da radi u FAP „Auto-delovima“ u Rudom, a kuću napravio u pribojskom Sjeverinu, gotovo na samoj granici gde počinje Rudo (BiH). I tu te niko za granicu ne pita.

– Ne bih znao ni koliko sam napravio motika, trnokopa, poklepao sekira, potkova za konje i volove, koliko dima progutao raspirujući vatru mehurom i koliko puta čekićem udario po nakovnju. Jedino znam da dobar nakovanj izdrži svaki čekić. No, u ovom poslu nije samo važno imati jake ruke, već i poznavati materijal, kojim se prave alati i alatke. Poznavati i tehnologiju kalenja. Moraš biti i malo načitan – kaže za „Novosti“ kovač Nikola, odnedavno penzioner i kovač na crno, jer na „granici šarenici“ je sve moguće.

U kovačnicu u Sjeverinu, kao i u mnoge druge širom sveta, malo ko danas zalazi. Zanat umire, a samo poneki šeret pokušava da uposli kovača.

– Sad u pripremi izgradnje HE „Mrsovo“ na Limu, telefonom me pozvao, navodno tehnički direktor ove centrale. Ozbiljnim glasom i probranim rečima, naručio mi izradu hiljadu železnih klanfi, i to onih uvrnutih, jer mu treba za ugradnju u Branu. Za cenu kaže ne pita, jer je čuo da sam dobar majstor i sve u tom stilu. Želi da odmah počnem da kujem klanfe, a on će za nekoliko dana navratiti da preuzme prvu porudžbinu i doneće ugovor i novac, kao početnu investiciju. U nestašici posla, meni zaigra srce, a razum i ova telefonska nauka mi pomogoše da otkrijem broj telefona, na šta „tehnički direktor“ nije računao. Otkrijem šereta, moj dobar drugar i pravim se lud. Prepričam mu šta mi je čovek naručio za HE i od njega tražim pozamašnu pozajmicu novca, za nabavku gvožđa, a pare ću mu, kažem, vratiti s kamatom. Hiljadu je razloga našao da mi ne pozajmi novac, a ja sam mu onda hiljadu puta pomenuo neke njemu najmilije. Tu smo izravnjali račune, a i dalje se družimo. Šta ćeš, sve ti je to život. Moje pravilo je da nikada ne kukam na tuđem groblju, a za one što ne znaju za šalu, kažem, treba ih ozbiljno zafrkavati – „zakova“ ovu priču Nikola Avramović.

ISKREN ODGOVOR

Na pitanje da li je ikada pročitao roman „Kako se kalio čelik“, Nikola odgovara slično kao i Mujo iz Višegrada kad su ga pitali drugovi u vojsci da li je pročitao od Andrića „Na Drini ćuprija“. Zatečen pitanjem, Mujo je dao iskren odgovor: „Čuj čito, hodo ba po njoj“.

Izvor: Vecernje Novosti/ R.Milović