Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Beograd – Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture saopštilo je danas da će zatražiti utvrđivanje okolnosti zbog kojih je juče na pruzi Beograd-Bar u blizini Priboja došlo do iskliznuća četiri vagona sa žitom.
Usled incidenta je prekinut saobraćaj na tom međunarodnom koridoru, a pričinjena je i znatna materijalna šteta.Ministarstvo zahteva da „Železnice Srbije“ i Komisija za isledjenje vanrednog dogadjaja saopšte da li je bilo propusta u transportu tereta ili neispravnosti na pruzi koje bi mogle biti uzrok iskliznuća vagona.
Pored toga, Ministarstvo traži da se što pre utvrdi i saopšti kolika je direktna i indirektna šteta. Ministarstvo zahteva od „Železnica Srbije“ da obavesti javnost o uzrocima udesa, sankcioniše krivce, kao i da preuzme punu odgovornost za bezbednost saobraćaja, ljudi i imovine o čijem se transportu brine.
U saopštenju se dodaje da će se insistirati da se u „Železnicama“ i ostalim javnim preduzećima, uspostavi pregledno poslovanje, racionalizuju troškovi funkcionisanja i da prioritet bude investiranje u infrastrukturu, kao jedini dugoročan način za unapredjenje poslovanja.
На конкурсу, холандске биотехнолошке компаније ГЕНМАБ у истраживању нових метода лечења рака, међу 250 кандидата из свих крајева света, најбољим је оцењено решење Прибојца др Жељка Пријовића. Награда ће овом научном истраживачу који ради на Медицинском факултету, Универзитета Патра у Грчкој, омогућити да идеју реализује у пракси.
Рад доктора Жељка Пријовића из Прибоја, међу 250 кандидата проглашен најбољим на конкурсу у Холандији.
Пријовић је научни истраживач на Медицинском факултету Универзитета Патра у Грчкој. Награда подразумева и реализацију идеје у пракси.
Холандска компанија GENMAB већ развија антитела која се циљано праве против канцерогених ћелија. Најприхватљивију надоградњу је понудио др Жељко Прјовић који се истраживањем нових метода у лечењу рака бави готово две деценије, најпре на Тајвану, сада у Грчкој.
„Ја сам раније развијао хемотерапију која има својих добрих страна, наравно и лоших, често је врло токсична за организам, тако да би спој мојих лекова које смо патентирали са антителима фирме GENMAB могло да резултира у методи која је далеко прихватиљивија за пацијенте у погледу добрих ефеката против тумора, а да нема штетних дејстава“, каже Прјовић.
Др Пријовић, иза кога с , са тимом са Тајвана, већ патентирана два лека, истраживање би требао да почне у јуну, како би све припремио за клиничка испитивања.
„Уколико се покаже да метода коју сам предложио фирми ГЕНМАБ заиста помаже да се лекови директно испоруче у рак, онда ће то бити одлична база за примену на људе“, објашњава доктор Пријовић.
Од идеје до реализације је наравно дуг пут који и много кошта, због чега се др Пријовић научно- истраживачким радом и бави у иностранству, мада је у контактима са колегама из Винче који раде сличну тематику.
Uprkos tome što je kiša u Polimlju proteklih dana padala, u opštinama Nova Varoš, Priboj i Prijepolje nije bilo izlivanja reka, potvrdio je danas načelnik prijepoljskog odeljenja za vanredne situacije, Goran Posrkač.
Priboj
„Što se tiče vodostaja reka, nema opasnosti od izlivanja, nivo Lima je značajno povišen i kreće se na koti od 180 do 200 u zavisnosti od protoka na HE Potpeć i padavina“, naveo je on u izjavi Tanjugu.
Trenutno nema većih klizišta osim jednog u Priboju – Glišina voda koje je aktivno preko 30 godina, a nastalo je, najverovatnije, prolaskom pruge Beograd-Bar, ocenio je on.
Prema njegovim rečima, odeljenje za vanredne situacije prati stanje na vodotokovima iz minuta u minut, a pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica spremni su da reaguju u slučaju potrebe budući da su najavljene nove padavine.
„Svi smo u pripravnosti, obavili smo razgovore sa predsednicima opština Nova Varoš, Priboj i Prijepolje, tako da ćemo u slučaju potrebe preduzeti sve mere iz naših nadležnosti“, istakao je Posrkača.
Kako načelnik naglašava, vatrogasci spasioci su već obišli sva domaćinstva za koja se zna da mogu biti ugrožena poplavama i žiteljima je rečeno kako da se ponašaju ukoliko do toga dođe.
Sugerisano im je da se blagovremeno evakuišu, izvedu stoku iz štala i stvari podignu na veću spratnost svojih kuća i objekata, zaključio je Posrkača.
Direktor JKP „Usluga“ iz Priboja, Željko Ječmenica, izjavio je za Tanjug da je dotok Lima iz Crne Gore je veliki, pa je poslednjih dana iz HE Potpeć ispuštano i po 600 kubika vode u sekundi, ali nije bilo izlivanja ove reke.
On kaže da mogu nastati problemi sa velikim klizištem u gradskom naselju Glišina voda (od starog ka novom Priboju), gde 13 hektara zemljišta preti žiteljima 20 domaćinstava, ali i da prekine tok reke Lim, što bi, eventualno, moglo izazvati velike posledice.
On ističe da su o ovom problemu ponovo obavešteni Vlada Srbije i nadležna ministarstva, a od juče je ponovo došlo do havarije na vodovodnoj mreži ka starom delu Priboja, čiji stanovnici imaju manji dotok vode za piće.
„Popravka i zamena popucalih vodovodnih cevi koje idu kroz gradsko naselje Glišina voda obaviće se u sutra“, rekao je Ječmenica za Tanjug.
Vagoni voza koji je danas pao sa železničkog mosta u Rabrenovcu kod Priboja na pruzi Beograd Bar bili su puni pšenice. Pošto su vagoni pali u Rabrenovački potok koji se na 200 metara odatle uliva u Lim , voda je nosila pšenicu. Bilo je građana koji su se organizovali i uspeli da pokupe u džakove pšenicu koja bi inače otišla niz LIm. Настави са читањем „Žetva u Limu“
Nakon što su radovi na izgradnji regionalne sanitarne deponije u blizini Nove Varoši već duže vreme zapali u ćorsokak zbog nedostatka para i neagilnosti lokalnih samouprava, ovo pitanje ponovo je aktuelizovano na poslednjem zasedanju novovaroškog lokalnog parlamenta. Настави са читањем „Dogovor ili razlaz“
Kiša koja je ovih dana padala ponovo je pokrenula klizište izmedju Starog i Novog Priboja, na kome leži naselje Glišina voda, koje preti da sleti na medjunarodnu prugu Beograd – Bar kao i regionalni put Priboj – Bistrica, jedini putni pravac ka BIH, koji vodi ka graničnom prelazu Uvac.
Ovo klizište aktivirano je još od početka gradnje pruge Beograd-Bar, višegodišnja upozorenja da se obavi njegova sanacija nisu pomogla, a opština Priboj nema para za taj posao. Nadležne inspekcije su donele rešenje da se klizište mora sanirati, a sanaciju bi trebalo da uradi Železnica Srbije. Ali do sada ništa nije uradjeno. Ukoliko se u najskorije vreme ovaj posao ne završi, može doći do većeg popuštanja potpornih zidova, koji su već dosta napukli, a to bi značilo da se celo naselje Glišina voda stropošta na prugu Beograd-Bar, na putni pravac koji vodi od Priboja do međunarodnog graničnog prelaza Uvac između Srbije i BiH, ali i u reku Lim koju bi pregradilo i dovelo do velike katastrofe.
Da je veliko klizište Glišina voda u Priboju ovih dana vrlo aktivno, govori i podatak da su stakleni reperi, pokazatelji da li se zemlja pokreće, popucali. Član Štaba za vanredne situacije u Priboju Boris Mrdović kaže da su ponovo upozorili republički Štab o katastrofi koju ovo klizište može izazvati.
Boris Mrdović
„Radi se praktično o 13 hektara kretanja zemljišta u dubini, i sada smo ponovo od Republičkog Štaba za vanrene situacije tražili da se utiče dodatno na Železnice Srbije kako bi ovaj problem koliko je to moguće otklonili. I katastarski i kako god hoćete to je zemljište u vlasništvu Železnica i oni su jedini ti koji mogu da preduzimaju neke aktivnosti kada je u pitanju ovo klizište, Mi kao lokalna samouprava stalno upućemo zahteve da se ovaj problem reši kako bi se otklonile posledice koje mogu nastati.“
Betonski potporni zidovi na klizištu sve više pucaju i naginju se prema putu. Na ovom brdu sagradjeno je oko 40 kuća. Svaka je ispucala i rizično je živeti u njima. Žitelji naselja Glišina voda ovih dana u strahu su od katastrofe.
„Sama pomisao da se kuća nalazi na klizištu nije uopšte za zanemariti. Koliko dugo neko treba još da se čeka, i da je krajni rezultat da mi treba da sletimo ,i odemo u Lim. Ako su digli ruke od nas treba da kažu“, priča Emina Karaosmanović, dodajući da se strah povećava svaki put kada krenu kiše.
Vehida Karaosmanović
„Stalno smo u strahu a pogotovu kada su kiše, tad se pucanje kuća povećava, tačno vidiš po zidu pukotine, možeš ruku zavući. Stah je najveći noću. Čuje se pucketanje, nešto poput zeljotresa, obrušavanje kamenja“, objašnjava Vehida Karaosmanović dok komšija Hakija Gojak čija je kuća najviše ispucala žali što nije kao bivši radnik FAP-a uzeo stan kada su mu nudili.
„Ja sam dobijao i stan od FAP-a, ali ja hoću kuću, petoro dece kud ću ja u stan .Pravio kuću, mučio se. I neda mi se. Eto .Kuća se krivi , plafon u sobi samo što mi nije pao , bojim se da me ne zatrpa, bojim se i da spavam. Neki dan doš’o mi zet, pa pita: Kako smijete ovde da spavate. Pa moram nek me zatrpa, šta mogu ja.“
Sado Gojak kaže da svaka tri meseca krpi rupe po zidu, vrata skraćuje, jer se kuća naginje na jednu stranu. „Ne vredi više ni krpiti. Samo kad jednom sve ovo izleti što sam krpio. Nema spavanja od pucketanja i lomljave.“
Ukoliko bi se brdo Glišina voda survalo na put moglo bi doći do katastrofalnih posledica, jer ovim putem svakodnevno prođe na stotine automobila, veliki broj pešaka kao i putničkih i teretnih vozova. Zbog pomeranja klizišta meštani starog dela Priboja vrlo često ostaju bez vode jer pucaju vodovodne cevi koje se nalaze na ovom delu puta.
Прибој – Пословодство Фабрике аутомобила Прибој саопштило је да ће ово предузеће у наредних 30 дана произвести 10 камиона „ФАП 1118“, намењених Војсци Србије, која би ускоро требало да уплати први аванс за ова возила, чија је вредност преко 750 000 евра.
Војска Србије почела је да користи наведене камионе пре неколико година, испоручено их је око 100, као замена за стара возила ТАМ-а, која су деценијама чинила окосницу возног парка, преостала још од бивше ЈНА.
ФАП 1118
Возило је иначе дело домаћих стручњака и конструктора из ФАП-а, покреће га Мерцедесов мотор јачине 180 коњских снага, а носивост је 11 тона и на најнеприступачнијим теренима и у најлошијим условима експлоатације.
На 35. Окружној смотри рецитатора симболичног назива, „Песниче народа мог“, која се одржала у четвртак 10. априла у Косјерићу наступиле су екипе из 11 градова са укупно 66 такмичара.
Када су у питању млади рецитатори из Прибоја, који су се пласирали на Окружну смотру, ове године освојене су две треће награде. У млаћем узрасту, треће место припало је Емилији Вајић, ученици ОШ „Десанка Максимовић“ из Прибоја (учитељица Јелена Ратковић) и у старијем узрасту треће место освојила је Наташа Милић, ученица Машинско електротехничке школе (професор Ненад Пенезић).
priboj.rs
U saopštenju se navodi da je odluka doneta jednoglasno, a kao razlog navode se „kriminalne radnje i delovanje“ Nikačevića, koje traju više godina.
Skupština Auto-moto saveza Srbije razrešila generalnog sekretara tog saveza Aleksandra Nikačevića, navodi se u saopštenju 43 člana Skupštine AMSS.
U saopštenju se navodi da je odluka doneta jednoglasno, a kao razlog navode se “kriminalne radnje i delovanje” Nikačevića, koje traju više godina. Uz saopštenje prosleđen je i nalaz revizorske kuće u kojoj se konstatuje da je AMSS u “zoni bankrota”.
Aleksandar Nikačević osporio je legitimitet odluke o razrešenju, navodeći da je to odlučila “neformalna grupa”, rekavši da svi organi AMSS rade normalno.
Njegov savetnik Marko Milošević dobio je da vozi “folksvagen tuareg” od nekoliko desetina hiljada evra, a direktor AMSS d.o.o. Branko Simović i predsednik Upravnog odbora AMSS-a “audi A8″. Za direktora AMSS osiguranja obezbeđen je “audi A5″, sportski model sa troja vrata.
Aleksandar Nikačević je kao kadar SPS, bio nekada predsednik Saveza studenata Beograda i čovek koji je za vreme NATO intervencije preuzeo Radio B 92. U martu 2006. bio je važan svedok u aferi “kofer”.
Braća blizanci iz Srbije, Boban i Ivan Marković su dobitnici predsedničke medalje Američkog Univerziteta u Bugarskoj (AUBG) za 2014 godinu. Priznanje im je uručeno u nedelju 6. aprila tokom ceremonije dodele priznanja najboljim studentima ovog Univerziteta.
Markovići diplomairaju na AUBG na dva smera – “Političke nauke i međunarodni odnosi” i “Biznis administracija.” Oni su su impresionirali izbornu komisiju svojim aktivnostima, posvećenošću obrazovanju i projektima koji su doprineli društvu. Настави са читањем „Braća Marković iz Priboja dobitnici Predsedničke medalje Americkog Univerziteta u Bugarskoj“
Jedan od najsavremenijih centara za hemodijalizu u Srbiji mogao bi se suočiti i sa problemom nedostatka medicinskog osoblja
PRIBOJ – Jedan od najsavremenijih centara za hemodijalizu u Srbiji, koji bi uskoro trebalo da počne da radi pri Domu zdravlja u Priboju, mogao bi se suočiti i sa problemom nedostatka medicinskog osoblja.
Za rad Centra, koji je značajan ne samo za grad na Limu, već i za okolne opštine, nabavljena je najsavremenija oprema, defibrilator, EKG aparat, aspirator i gasni analizator, kao i kreveti na električni pogon, sa elektronskom vagom velike preciznosti.
– Centar je rađen po evropskim standardima, za naše pacijente smo opredelili prostor od 12 kvadratnih metara, opremili osam dijaliznih mesta u sali A za hepatit negativne i odvojili poseban blok za B pozitivnog, jer imamo jednog takvog pacijenta – kaže dr Svetlana Krsmanović, internista nefrolog.
Problem predstavlja nedostatak odgovarajućeg medicinskog osoblja koje bi radilo u Centru.
Prema rečima direktora pribojske bolnice i Doma zdravlja, dr Dragana Ćetkovića, kako bi Centar počeo da radi potrebno je obučiti još medicinskog osoblja, pre svega sestara i tehničara, za rad na savremenim aparatima.
– Uložili smo 8,5 miliona dinara u opremanje prostora, Ministarstvo zdravlja je obezbedilo donatore iz sopstvenih sredstava, a vrednost opreme je oko 150.000 evra – izjavio je predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
Širom Srbije rastu deca koja nemaju drugare sa kojima bi se igrala. Ovu crnu statistiku o broju dece, jasnije je dao popis iz 2011. godine.U Srbiji u 574 naselja nije bilo deteta uzrasta do pet godina u vreme popisa stanovništva 2011. godine. Ovaj poražavajući podatak, zapravo je značio da u tim mestima, u tom trenutku, nije bilo rođeno nijednodete od septembra 2006. godine. Настави са читањем „JEZIVA STATISTIKA: U 600 mesta u Srbiji ne živi dete mlađe od pet godina!“
Pored toga, Ministarstvo traži da se što pre utvrdi i saopšti kolika je direktna i indirektna šteta. Ministarstvo zahteva od „Železnica Srbije“ da obavesti javnost o uzrocima udesa, sankcioniše krivce, kao i da preuzme punu odgovornost za bezbednost saobraćaja, ljudi i imovine o čijem se transportu brine.
