Објављено

Годину дана за предузећа у реструктурирању

Проблем 153 предузећа у реструктурирању, која запошљавају 50 хиљада радника, треба да се реши до средине 2015. Зато је од тога ко ће бити министар привреде далеко важније да та институција окупи најуспешније људе српске економије, каже министар Игор Мировић. Стручњаци указују на важност доношења закона о приватизацији, стечају, изградњи и раду.

Priboj,-FAP,-snimio-S.Jovicic
Priboj,-FAP,-snimio-S.Jovicic

После два неуспела тендера, и четири социјална програма, до прибојских радника стигао је глас да ће Фински СИСУ приватизовати њихову Фабрику. За 15 дана знаће се услови и модел преузимања.

„За нас раднике ФАП-а то значи да смо решили највећи проблем, 20 година смо таворили. Сада се надамо да ће бити посла“, рекао је Милорад Драгаш из синдиката ФАП-а.

У јуну следеће године морамо имати чисте рачуне за сва предузећа, кажу у Министарству привреде – ко је нашао инвеститора, а ко уз стечај оздравио или је ликвидиран.

Игор Мировић, вршилац дужности министра привреде, каже да свако треће предузеће, кроз грубу процену, има могућност да са елитним инвеститором изађе из процеса реструктурирања.

„Није само реч о ФАП-у, имали смо значајну посету кинеске компаније ‘Џи Еј Сју’ за производњу трактора, имамо потенцијалног партнера из Белорусије за ‘Петар Драпшин'“, објашњава Мировић.

У већини предузећа, очекују новац за социјалне програме. Како би потенцијалне инвеститоре дочекали спремније, Влада је за те намене у транзиционом фонду обезбедила 20 милијарди динара.

Расположење радника је такво да половина жели отпремнину док би остали да чекају новог газду.

„Што се тиче ‘Желвоза’, ‘Желвоз’ јесте решио један број радника на нивоу социјалног програма, остало још 360 радника“, каже Драган Милијашевић, председник АСНС – Смедерево.

Стручњаци подсећају на важност што хитнијег доношења четири закона – о приватизацији, стечају, изградњи и раду, који су на доради. Одлагања реформи не сме да буде, потребно је брзо деловати и у јавном и у приватном сектору.

„И једно и друго нема разлога да се прави раздвајње, јер ми имамо нагомилане проблеме у оба сегмента привреде. Потребно је истовремено деловати“, каже економиста Небојша Савић.

Махмут Бушатлија, консултант за стране инвестиције истиче значај реформе јавне управе.

„Кад причамо о реформи јавног сектора то значи реформу јавне управе било да је она државна или локална, реформу јавних финансија, реформу јавних предузећа“, указао је Бушатлија.

Реч је процесу који не зависи од рада једног министарства. Главни посао је на ресорима финансија, правде и привреде. После би министарство привреде могло да се бави основном делатношћу – одржањем добре пословне климе, уз раст запошљавања.

RTS

Објављено

РИК: Коначни резултати парламентарних избора у Републици Србији на нивоу општине Прибој

Републичка изборна комисија прогласила је коначне резултате ванредних парламентарних избора, одржаних 16. марта. Резултате је саопштио председник РИК-а Дејан Ђурђевић.

Према тим резултатима коалиција око СНС има 158 посланичких места (48,35 одсто гласова), а СПС-ПУПС-ЈС 44 (13,49 одсто). У Скупштини Србије ће Демократску странку представљати 19 посланика (6,03 одсто), коалицију странака око НДС-Зелени 18 (5,70 одсто), Савез војвођанских Мађара шест (2,1 одсто), СДА Санџака три (0,98 одсто) и Партију за демократско деловање Риза Халими два посланика (0,68 одсто).

На изборима 16. марта било је уписано 6.765.998 бирача, а гласало је 3.592.375 грађана са правом гласа. За листу СНС гласало је 1.736.920 грађана, за СПС-ПУПС-ЈС 484.607, за ДС 216.634, а за НДС 204.767 грађана.

У општини Прибој од 28227 грађана уписаних у бирачки списак , гласало је 14742, што је 52,23%. Гласало се на 48 бирачких места, на којима је било 14542 важећа гласачка листића што је 98.6%, док је неважећих било 196 што је 1,33%.
Коначни резултати гласања на ванредним парламентарним изборима на територији општине Прибој:

  1. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – СНС, СДПС, НС, СПО, ПС – 7954 (53,95 %)
  2. ИВИЦА ДАЧИЋ – СПС, ПУПС, ЈС – 1395 (9,46%)
  3. Демократска странка Србије – Војислав Коштуница – 514 (3,49%)
  4. ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ – ЛДП, БДЗ, СДУ – 1427 (9,68%)
  5. Vajdasagi Magyar Szovetseg – Pasztor Istvan – Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор – 2 (0,01%)
  6. СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА – ДР ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ – 202 (1,37%)
  7. УЈЕДИЊЕНИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ – МЛАЂАН ДИНКИЋ – 260 (1,76%)
  8. „СА ДЕМОКРАТСКОМ СТРАНКОМ ЗА ДЕМОКРАТСКУ СРБИЈУ“ – 507 (3,44%)
  9. ДВЕРИ – БОШКО ОБРАДОВИЋ – 418 (2,84%)
  10. СДА Санџака – др Сулејман Угљанин – 1407 (9,54%)
  11. БОРИС ТАДИЋ – НДС, ЛСВ, ЗЗС, ВМДК, ЗЗВ, ДЛР – 255 (1,73%)
  12. ТРЕЋА СРБИЈА – ЗА СВЕ ВРЕДНЕ ЉУДЕ – 45 (0,31%)
  13. ЦРНОГОРСКА ПАРТИЈА – Јосип Броз – 13 (0,09%)
  14. ЛИСТА НАЦИОНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА – Емир Елфић – 18 (0,12%)
  15. ДОСТА ЈЕ БИЛО – САША РАДУЛОВИЋ – 114 (0,77%)
  16. „КОАЛИЦИЈА ГРАЂАНА СВИХ НАРОДА И НАРОДНОСТИ“ – 1 (0,01%)
  17. Група грађана „ПАТРИОТСКИ ФРОНТ“ – 3 (0,02%)
  18. Руска странка – Слободан Николић – 1 (0,01%)
  19. ПАРТИЈА ЗА ДЕМОКРАТСКО ДЕЛОВАЊЕ – РИЗА ХАЛИМИ – 6 (0,04%)

Од проглашења коначних резултата у року од највише 30 дана мора бити конституисана Скупштина Србије, а мандати посланицима биће додељени одмах по објављивању резултата гласања у Службеном гласнику.

 

priboj.rs
rezultati izbora 2014

Објављено

15 godina od NATO bombardovanja

Beograd — Pre 15 godina počelo je NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Zgrada MUP-a u Beogradu u plamenu (Foto: Tanjug, arhiva)

Odluka o vazdušnim udarima na Srbiju, odnosno SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan.

Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Klark je kasnije u knjizi „Moderno ratovanje“ napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ „sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku“ i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta kao krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu svoje pokrajine.

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi.

Najpre su gađani protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu…

Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.

Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca, a prema neslužbenim podacima teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.

Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara.

Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno.

Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru“ 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo „nikakve žrtve“.

U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila.

Pogođena toplana na Novom Beogradu (Foto: Tanjug, arhiva)

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Gađan most u Novom Sadu (Foto: Tanjug, arhiva)
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kololeč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše najširi stepen autonomije.

Izvor: B92, Beta, Tanjug

Објављено

Užički mašinovođa: “Ako ne izbrojimo pare za obnovu barske pruge brojaćemo žrtve”

Užice Svaki dan odlaganja generalnog remonta barske pruge može skupo da nas košta. Rizik železničkih nesreća je sve veći, plašim se da ćemo ceh neodgovornosti plaćati životima.

vidosav-radojevic-2

Ovo upozorava Vidosav Radojević, predsednik Sindikata mašinovođa „Solidarnost“ iz Užica, posle posete generalnog direktora „Železnica Srbije“ Užicu. Dragoljub Simonović obećao je železničarima da će totalna obnova pruge Beograd – Bar početi krajem 2015. ili početkom 2016. Pre samo godinu dana Simonović je tvrdio: remont barske počeće u 2014. godini.

– Kažu da je novac iz ruskog kredita obezbeđen, ali da je problem projektna dokumentacija. Da je država iole svesna opasnosti koju deonica od Valjeva do Crne Gore, da je svaki metac potencijalno srpsko Bioče, projekat bi radili danonoćno. Pruga je u katastofalnom stanju, maksimalna brzina je 50 kilometara na sat, ali takva kakva je ima posla, naročito u prevozu robe. Tri voza dnevno iz „fiata“ ode za Bar, sumporna kiselina iz Kikinde vozi se podgorički KAP, transportuje se žito za Albaniju, smederevska Železara izvozi preko crnogorske luke. Država je ovo morala da uzme u obzir i barsku, kao prioritet, odmah podvrgne rekonstrukciji, – priča Radojević.

Praksa je da se pruge remontuju na svakih 20 – 25 godina. Barska je izgrađena sredinom 70-ih i od tada, deonici od Valjeva do crnogorske granice, nije doživela značajnije sređivanje. Kao posledica toga, leta prošle godine na izlasku iz Užica iz šina je iskočio međunarodni voz – pri brzini od 20 na sat.

Radojević procenjuje da će od dana početka generalnog remonta trebati bar godinu i po da se zamene svi pragovi, postave nove šine, koloseci, osiguraju putni prelaz, zamene signali.

– Do tada nemoguće je da će se dozvoljene brzine povećavati, već je izgledno da će biti i manje nego sada. Jedini način da se za to vreme izbegnu železničke katastrofe je da se ulaže u dnevno održavanje pruge. Međutim, kako čujem od kolega, nedostaju im pragovi, alat i ljudi da bi održavali prugu. Ako im se ne obezbedi potrebno plašim se havarija i žrtava. Životi putnika zavisili su samo od prisebnosti mašinovođa. Strahujem da su nam glave zajedno u torbama,  – upozorava užički mašinovođa.

westiinfo.rs

Објављено

У Прибоју отворен Центар за хемодијализу, међу најсавременијима у региону

Прибој – У Прибоју је при Дому здравља почео са радом Центар за хемодијализу, који је отворио помоћник министра здравља, прим. др Зоран Ковачевић.

dom-zdravlja-priboj bolnicaЦентар за хемодијализу у Прибоју је један од најсавременијих не само у Србији него и у региону, располаже капацитетом за пријем 10 пацијената у сваком моменту, а његово опремање коштало је преко 150.000 евра.

Како је рекао Ковачевић, овде ће уз пацијенте из града на Лиму, бити примани и они из суседне општине Нове Вароши, али и из Босне и Херцеговине.

Директор Дома здравља и болнице у Прибоју, др Драган Ћетковић, је навео да постоји проблем, јер 61% запослених нису здравствени радници, због чега је неопходно да се хитно прими један број медицинских сестара.

Глас западне Србије

Објављено

Инцидент на биралишту код Прибоја, потукли се се гласач и посматрач

Прибој – Током јучерашњих ванредних парламентарних избора, у селу Касидоли код Прибоја дошло је до озбиљног инцидента. Један гласач из овог места и посматрач на изборима, након расправе и свађе, жестоко су се потукли, присутни су их уз велики напор раздвојили, а интервенисала је и прибојска полиција. Изборни процес на овом бирачком месту је прекинут, док нису поново створени услови за његово нормално одвијање.

izbori_srbijaОпштинска изборна комисија у Прибоју, као ни полиција, нису саопштавали детаље о овом инциденту, одбијали су сваки разговор са новинарима. Како сазнајемо, против учесника туче биће поднете кривичне пријаве, а очекују се реаговања и пријаве политичких странака о овом случају. Иначе, осим овог изгреда у Касидолима, избори у општини Прибој протекли су без озбиљнијих примедби.

Глас западне Србије

Објављено

Radnicima FAP-a ponovo produženo odsustvo, uskoro izdvajanje zavisnih preduzeća

Priboj – Radnici Fabrike automobila iz Priboja ponovo su na plaćenom odsustvu , ovoga puta do 22. aprila .

Današnjim rešenjem o režimu rada , koje je potpisao generalni direktor FAP – a , Zoran Zaković , od blizu 800 radnika ovog preduzeća u restrukturiranju od sutra , 17 . marta pa do 17 . aprila radno je angažovano 69 radnika , a po potrebi biće pozivan na posao još 81 .
fap priboj

Najviše zaposlenih u pribojskoj fabrici automobila je angažovano zbog pripreme za preuzimanje ovog preduzeća od strane Finskog ” Sisu auta ” , pošto su Finci postavili jasno definisane organizacione i tehnološke uslove pod kojima će to biti obavljeno . Tako će , kako saznajemo , narednih dana iz sastava FAP – a biti izdvojena zavisna preduzeća , FAP Livnica iz Prijepolja , FAP DOO ” Stan ” i FAP DOO ” Lim ” .

Neizvesno je do kada će FAP biti spreman da ispuni sve tražene uslove i zahteve finske kompanije , ali se očekuje da će to biti realizovano ovog proleća .

Glas zapadne Srbije

Објављено

Sedišta: Ko ne dođe na posao – otkaz

Priboj — Direktor pribojske Fabrike sedišta, Dragiša Živković izjavio je da štrajk zaposlenih u tom preduzeću nije u skladu sa zakonom.

On je poručio da će oni koji se ne jave na posao dobiti otkaz.

Foto: Ilustracija, (sxc.hu)

„Ja sam upozorio štrajkače da je štrajk nelegalan, a kao odgovorno lice sam poništio konkurs za izbor direktora Fabrike sedišta, jer su ga raspisali mali akcionari ovog preduzeća, što je nezakonito, a ne Skupšina akcionara“, rekao je on danas Tanjugu.

Živković je pozvao zaposlene u Fabrici sedišta da se u ponedeljak jave na posao, a ukoliko se ne odazovu na radnu obavezu biće sankcionisani.

„Primeniću Zakon o radu, uručivaćemo otkaze onima koji ne žele da obavljaju svoju dužnost, odnosno budu i dalje učestvovali u nelegalnom štrajku i raspisati konkurs za prijem radnika koji hoće i žele da rade“, kaže Živković.

On je dodao da zaposleni u Fabrici sedišta ne štrajkuju na radnim mestima, već kod svojih kuća.

„Imamo posla za preko 30.000 evra, polovina te sume je izrada sedišta za železnice Rumunije, a ostalo je za kupce iz Beograda i Niša, koji svakodnevno zovu i mole da im se urade sedišta prema ugovorima i ranijim dogovorima sa njima„, kaže direktor pribojske fabrike.

Sa druge strane, predsednik Štrajkačkog odbora Dragan Brković rekao je da radnici neće odustati od svojih zahteva da im se isplati dva minimalca i overe zdravstvene knjižice.

„Mi štrajkujemo u krugu preduzeća poštujući minimalan proces rada. Zahtevamo smenu direktora jer smatramo da se neodgovorno ponaša“ tvrdi Brković u izjavi Tanjugu.

Radnici Fabrike sedišta u restrukturiranju iz Priboja, koji su 2. marta stupili u generalni štrajk, nisu primili zarade od marta prošle godine, a duguje im se i preko 30 plata za period od 2002. do 2010. godine.Oni traže i overu zdravstvenih knjižica.

Inače, većinski vlasnik Fabrike sedišta iz Priboja je država sa udelom u vlasništvu više od 80 posto. Osnovana je 1967. godine. Osnovna delatnost je proizvodnja delova i dodatne opreme za motorna vozila, a broji 55 radnika.

Izvor: Tanjug

Објављено

Priboj – domaćin međunarodne biciklističke trke

Priboj će ove godine biti domaćin 54. Međunarodne biciklističke trke, a više od 300 učesnika će imati priliku da upozna Priboj tokom dvodnevnog boravka u ovoj opštini. Slika opštine Priboj obićiće svet.

Biciklizam-600-20121029072253

Opština Priboj će ove godine biti jedan od šest domaćina 54. Međunarodne biciklističke trke kroz Srbiju koja se organizuje povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. U trci će učestvovati i 28 stranih ekipa, a više od 300 učesnika iz zemlje i inostranstva imaće priliku da upozna Priboj tokom dvodnevnog boravka u ovoj opštini.

“Pred ekipama iz Amerike, Velike Britanije, Francuske, Rusije, Danske, Nemačke, Alžira, Ekvadora, Norveške., imaćemo priliku da se pokažemo kao dobri domaćini. Imaćemo vremena da prezentujemo opštinu i sve ono sa čim raspolažemo. Trka je međunarodnog karaktera i pratiće je dosta stranih medija, pa će slika o Priboju i našim krajevima obići čitav svet. Činjenica je da će morati znatno da se popravi i uredi put od Kokinog broda prema Pribojskoj banji, što će nama značiti i posle trke jer smo svedoci u kakvom je lošem stanju taj put”, rekao je za TV Priboj predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.

Biciklistička trka posvećena stazama slobode naših predaka održaće se polovinom juna ove godine, u Požarevcu, Kruševcu, Priboju, Palama, Rumi i Beogradu, a pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića.

Izvor: http://www.radioluna.rs, TV Priboj

Објављено

Uhapšeni lopovi, pelješili od Uba do Priboja

Posle R.R. (64) iz Gornjeg Milanovca, koji se nalazi u pritvoru zbog 34 teške krađe, policija u Užicu uhapsila je i njegovog saradnika T.T. (48) iz Beograda koji je učestvovao u 12 krađa.

policija-45R.R. kome je određen prtivor do 30 dana sumnjiči se da je u periodu od 2010. do 2014.  pelješio prodavnice, upadajući u njih noću, u Ubu, Gornjem Milanovcu, Lučanima, Arilju, Požegi, Kosjeriću, Bajinoj Bašti, Užicu, Čajetini i Priboju. Saučesnik u 12 krađa bio mu je T.T. i to prošle godine kada su zajednički provaljivali u prodavnice u Užicu, Čajetini, Kosjeriću i Bajinoj Bašti.

T.T. je uhapšen u Beogradu na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Trećeg osnovnog suda. U njegovom stanu pronađen je alat koji će biti podvrtnug veštačenju kako bi se utvrdilo da li su njime dvojica provalnika obijala vrata pre nego što su upadala u prodajni prostor i krala cigarete, konditorske proizvode, meso i alkoholna pića.

Sumnja se da je deo ukradenih cigareta prodat u Beogradu u radnji 42-godišnjeg D.Š. koji je saslušan u svojstvu osumnjičenog za krivično delo prikrivanje. On se tereti da je od R.R. kupovao cigarete po neralno niskim cenama a zatim ih po redovnoj tarifi prodavao u svojoj radnji.

Izvor. Westinfo

Објављено

Sedišta: Nastavljen generalni štrajk, fabrici uključena struja

PRIBOJ – Radnici Fabrike sedišta u restrukturiranju iz Priboja nastavljaju generalni štrajk u koji su stupili 2. marta, ali za sada neće izlaziti iz kruga preduzeća, niti će dolaziti pred zgradu opštine, kako su ranije najavljivali, saopštio je danas Štrajkački odbor ovog preduzeća.

sedistaFabrici je jutros, kako se navode iz Štrajkačkog odbora, priključena struja, koja je bila isključena pre pet meseci zbog neplaćenog duga Elektrodistribuciji Priboj od preko 1,6 miliona dinara.

Struja je priključena pošto je predsednik opštine Priboj, Lazar Rvović obezbedio novac. Međutim, od danas u Fabrici sedišta nema vode zbog pucanja cevi, a fiksni telefoni odavno ne rade zbog duga Telekomu Srbije.

Generalni štrajk 55 radnika Fabrike sedišta iz Priboja se nastavlja sve dok Odbor direktora ovog preduzeća ne podnese ostavku, piše u današnjem saopštenju Štrajkačkog odbora. Odbor direktora, kako sada stoje stvari, ne namerava da podnese ostavku.

Među zaposlenima u fabrici ima podela, pošto zahteve Štrajkačkog odbora podržava 37 od ukupno 55 zaposlenih.

Inače, radnici Fabrike sedišta iz Priboja nisu primili zarade od marta prošle godine, a duguje im se i preko 30 plata za period od 2002. do 2010. godine.

Neizvesno je hoće li radnici ove fabrike uskoro primiti dva minimalca koliko je u zahtevima tražio Štrajkački odbor. Oni takođe zahtevaju overu zdravstvenih knjižica i da im se obezbedi posao.

Zaposleni u preduzeću već mesecima ne rade iako imaju posla za 44 ugovorena kompleta sedišta za Rumuniju vrednosti 15.000 evra, a za kupce iz Beograda i Niša vrednost naručenog posla je 13.500 evra. Fabrika sedišta potražuje dug od 35.000 evra za robu izvezenu u Italiju, dodaje se u saopštenju.

Izvor: TANJUG