Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
У часопису „Цариградски гласник“ , броју који је изашао 24. фебруара 1900. године, детаљно је описана прослава Савиндана у Прибоју.
Прослава је организована у школи у школи- капели – метоху манастира Бање .
Испод копије странице из часописа која није најбоље читљива следи препис који покушава да задржи оригиналност чланка .
Vlasnik SPA centra u Pribojskoj Banji, a od nedavno i hotela Priboj (Bić) u Starom Priboju, organizuje nagradnu igru za izbor imena koje bi bilo prepoznatljivo i povezalo ova dva objekta u jedinstven kompleks .
Nagrada za najkreativniji naziv je 20.000 dinara.
Objavu na njihovoj zvaničnoj stranici možete pogledati na linku ispod.
www.priboj033.com
Prenosimo putopis pisca Grigorija Božovića iz Pribojske Banje objavljen u Politici, u avgustu 1933. godine.
Kad čovek dođe danas iz brda na Pribojsku Banju, a zna je iz ranijeg vremena, odista se prijatno iznenadi. Jer je to danas već prilično živa i vesela banja, glavno lečilište kraja i privlačna razonoda čak i za Bosnu. Iako je to banja, kao što rekoh za kraj, za mali svet, za okolna seljaka, ipak sam u njoj sreo gospodu iz Sarajeva i Srbije koja bi po svojim sredstvima i navikama mogla ići u mnogo skuplje i gromkije banje. Divan položaj, lekovitost toplih izvora i počeci uređenja privlače goste, željne planinskih lepota i svežine.
Na Limu, sasvim blizu do Priboja, u nekadašnjem starodrevnom Dabru, na jednoj uzvišenoj i čudesnoj zaravni, nahodi se Manastir Banja, zadužbina Uroša Hrapavoga. Po priči, a vrlo verovatno i po istini, kralj je tu podigao ovaj manastir naročito zbog ovih toplih izvora, koji izbijaju iz krša neposredno iznad manastirskih ograda. Ta umereno topla voda leči kostobolju, malokrvnost i kožne bolesti. Jer ima i joda i gvožđa. Hrapavi kralj možda se tu samo po priči lečio od krasta, ali je nesumnjivo i u stvari ovde našao najugodniju vodu za kupanje iz obične potrebe i uživanja. Imao je on u blizini još dve poznate terme: onu u Milutinovoj Banjsci kod Zvečana i onu u Deževi kod nekadanjega Rasa. Ali su obe te lekovite vode jako tople, te se u njima bez opasnosti ne može ostati više od pola časa. Naprotiv, ova ovde je sasvim umerena (na izvoru 36 stepeni), te se u njoj ugodno moglo ostajati i više kao nekada po rimskim kupalištima.
Rekao sam jednom pre nekoliko godina da su Nemanjići s ukusom izabirali mesta za svoje zadužbine. U ovom pogledu se naročito odlikovao Uroš Hrapavi. Može biti po urođenom ukusu, možda pod uticajem svoje neobično kulturne žene Kraljice Jelene. Drugi su obično tražili pitoma tiha mesta u šumi, na ravni, u zelenilu i zavetrini. Primeri: Žiča i Dečani, Mileševo i Studenica. Kralj Hrapavi, naprotiv, polagao je pažnju prvo na visine, na velike vidike, na dobre izglede. Bilo mu je mnogo stalo do teferiča i kada čovek posmatra mesta njegovih zadužbina ne može da se otme slici kako taj kralj, hrapav i krupan, u ondašnjoj skromnoj i možda gruboj sredini, latinski uživa u predvečernjim lepotama koje je sunčev zalazak raskošno pisao po šumovitim brdima na Limu ili surim krševima dinarskoga krasa, koji se na čudo završuje baš kod Sopoćana. Prostran je i lep vidik i Sopoćana, koji su takođe na uzvišenoj zaravni. Ali je banjski nesravnjiv, te čini da se smelo može ustvrditi da posle Dečana Manastir Banja ima najlepši položaj od svih naših srednjevekovnih manastira.
Nad Limom, u dubokom koritu izdiže se šumovita obala, prošarana livadama i proplancima. Pri vrhu je to ne sasvim odvesno prisoje zasečeno gotovo pravim potezom, te se iza njega načinila ravna terasa, koju sa severa polukružno ograđuju zelena brda sa sitnogoricom. Ta je zaravan taman tolika koliko je mesta potrebno za jedan dobro uređen manastir i letovnik. Izgled prema jugu na brda i dolove ispod romantične župe Babina, koje se protežu onamo daleko do Čemerna iznad Pljevalja. Taj izgled daleko seže i uz Lim i niz njega koliko da bi slika bila punija: od kanjonskih neprekidnih poteza i sve drukčijih i drukčijih brdskih kupa i planinskih povijaraca oko se ne umara ni kad se veoma dugo posmatra. Ne znate kad je taj vidik čudesniji i igriviji: da li u zore, kad sunce počinje da igra sa gotovo svakidanjim lakim maglama limskim, da li kad ono zalazi tamo negde gde Lim svoju brzinu i prkos predaje drugoj plahovitoj reci, ili opet kad celu noć mutna mesečina šeretski, starovlaški, obasjava doline i reku. Takvih mesečnih noći, kroz koje se beli dvokubni manastir kao zaloga nepatvorene lepote, čovek ne može drugde po brdima videti.
Crkva je gotovo na sredini zaravni. Po porti su mnoge lipe i nešto skromnih zgrada za školu i manastirske konake. Iznad ograde je gostionica, nekoliko dobro podignutih drvenih baraka za banjske posetioce i u uglu dva kupatila: staro sa jednim velikim basenom na šljunku i novo sa tri u betonu, sa posebnim potrebnim prostorijama za razdevanje. U starom kupatilu se kupa po grupama i u određene časove i za grupe i za muške i ženske posetioce. Vode ima dosta i ona se pažljivo menja posle svake smene, jer se basen puni do vrha za svega sedam minuta. Druga tri nova basena služe za pojedince, za porodice ili manje grupe bližih poznanika ili prijatelja. Naravno da bi bolje bilo kad bi se kupatilo uredilo, kad bi se ozidale kade, jer bi vode bilo dosta, ali se opet i pod ovakvim pogodbama uprava banje trudi da redom zadovolji i goste i pripazi na čistoću i higijenu.
A teška je i čudna prošlost ovoga manastira. Podigao ga je, kao što se zna, Uroš Hrapavi. Carski kao i Sopoćane. Vizantijsko obličje slično Studenici ili Mileševu, izvodili su dalmatinski neimari. Ko zna koliko je to lepa građevina bila i sa kakvim živopisom, kad se imaju na umu lepote Sopoćana. No pretendent Vladislav Drugi hteo je da se osveti stricu-ktitoru, koji je sedeo na prestolu njegova oca: najmio je bosanskoga vladara, njegovu vojsku, možda Mađare i Tatare, udario na strica i srušio mu manastir. Izgleda do osnova. Jer ga je docnije obnovio Kralj Dečanski sa sinom Dušanom i da je to bila obična obnova, ne bi ovaj kralj na fresci u glavnoj crkvi sebe proglasio za ktitora, držeći sa sinom sliku crkve čija je glavnina i danas. Zatim manastir je ograbio i spalio Sinan-paša, kad i Mileševo. Obnovio ga je tek patrijarh Antonije, poslednik Makarijev, da opet docnije bude rušen i paljen. Šezdesetih godina (prošlog veka) obnovili su ga sa narodom Borisavljevići i ostali prvaci kraja, dokle ga Turci 1875. nisu opet pretvorili u razvaline, da bi se obnovio tek 1900. godine pod starateljstvom arhimandrita Gedeona Marića, koji je, večan mu spomen, vek proveo u obnavljanju starih zadužbina. Ali se ta obnova vodila na brzu ruku i nevično za starine: u crkvi je gotovo sve zamazano i u pod i zidove metnuti mnogi značajni nadgrobni spomenici i drugi zapisi na kamenu. Propao je, verovatno za svagda, čitav jedan i muzej i bezbroj zapisa…
Manastir se trudi da ostane živ i da njegova banja bude od koristi okolini, i dođe do većega značaja no što ga danas ima. Mladi i vredni sveštenik Jevđević čini sve što može. Ali su ti napori uzaludni dok crkva ne raščisti agrarne sukobe i ne obeleži tačno granice potrebne manastiru i banji, jer ovako kako je danas – nezgodno je i za banju i za manastir i za stare čipčije. A posle toga crkva treba da uloži novce iz svojih opštih ušteđevina kao zajam manastiru, da bi se ovde potpuno i savremeno uredila banja, toliko potrebna kraju, a naročito malom svetu i seljaku. Na ovaj način crkva bi povratila značaj i opravdanje manastiru. Pri pametnom uređenju banja bi bila vrlo dohodna, ne bi se izgubio ni dinar, a manastir bi mogao davati ili olakšana lečenja sirotinji i građanskoj i svešteničkoj kao i invalidima uopšte. Tako bi se najzgodine pružio od strane crkve razlog da se na manastire ne viče kao na preživelu ustanovu i da pravoslavac ne bude toliko pohlepan na njene proplanke i gajeve. U takvom slučaju i on bi se, valjda, ubio malo s obrazom…
Inače, pored sve skromnosti, banja je ovoga leta bila vrlo živa i vesela. Manastirska uprava izlazila je malom čoveku i seljaku u susret do krajnjih mogućnosti. Ono skromnih sobica nije zatvarala ni ispred koga, podizala venjake i poljske kuhinjice, stavljala na raspolaganje svu svoju portu i voćnjake za šetnje i dnevni odmor. Opet zakupac banje Rajko Cuca nije žalio truda: on kao i svaki Starovlašanin ponosno gleda na ovu banju i ne misli samo o dinaru kao takvom. Uredio je u gostionici i barakama priličan i snosan hotel, sa skromnim pansionom: za pedeset dinara sve. Dobre jagnjetine, mleka, sira, jaja, piletine. Uslužan i pažljiv. Uredio je sam poštu i stara se za prevoz gostiju do željezničke stanice u Priboju.
Tu se čovek može lepo odmoriti i polečiti ako je slab i umoran.
Настави са читањем „U Pribojskoj Banji praški turisti opljačkali američku novinarku“
Otputovao sam u Priboj na pete „Dane Danila Lazovića“. I prisustvovao tako jednoj divnoj manifestaciji koja vraća veru u lepu reč u umetnost. Настави са читањем „Volim dobro u ljudima“
A.T. iz sela Karan kod Užica, učenik drugog razreda, dovezen je noćas u bolnicu sa jakim bolovima u stomaku. Ultrazvučnim pregledom ustanovljena je jaka upala slepog creva.
– Dete su uputili na hirurgiju, pošto na dečjoj hirurgiji nije bilo dežurnog doktora jer su sva trojica bolesna. Mališan je imao visoku temperaturu, bio je pun vode, upala je bila toliko jaka da mu je pretilo pucanje creva, sepsa i smrt. Dovezli su ga otac i majka koja je u drugoj ruci držala i dojila bebu – priča za „Blic“ dr Edin Mutevelić.
Ovaj lekar kaže da je hitno konsultovao jednog od trojice dečjih hirurga koji su na bolovanju.
– Kolega mi je, kada sam mu predočio o čemu se radi, odgovorio da dete ne šaljemo u Čačak ili Kragujevac, već odmah u Beograd u Tiršovu. Tražili smo sanitet ali nam je u Domu zdravlja rečeno da nemaju nijedno vozilo i da su svi tranzitni saniteti na putu, pošto je više pacijenata juče upućeno u Beograd. Imali smo mogućnost da tražimo sanitet iz Čačka, ali dok bi on došao do Užica, pa odavde za Beograd, bilo bi izgubljeno puno vremena a dečak ga nije imao – nastavlja poznati užički hirurg.
Teška odluka
Našao se, kaže u jednoj od težih situacija u dugoj karijeri. Imao je dva izbora da operiše dete kome je život visio o koncu, iako nije dečji hirurg, ili da kupuje vreme dok iz Doma zdravlja ne pošalju sanitet.
– Ispričao sam njegovom ocu da, iako sam stručno osposobljen, nerado i retko operišem decu jer dečja hirurgija nije isto kao hirurgija koju ja svakodnevno radim jer je anatomija deteta drugačija i za zahvat su potrebni manji instrumenti koje ja nisam imao. Takođe sam mu rekao da bi svako odugovlačenje bilo kobno i da dečak možda ne bi preživeo do Beograda. Molio me je da mu operišem sina, pa kakav god bio ishod zahvata, i potpisao da to uradim uz njegovu saglasnost. Nisam imao izbora. Morali smo dete da trljamo alkoholom da bi mu oborili visoku temperaturu pre nego što smo ga uveli u anesteziju. Srećom, sve se dobro završilo, da smo okasnili još koji minut izgubili bi dete – priča dr Mutevelić.
On pojašnjava da intervenciju nije smeo da uradi jer hirurg sme da operiše dete samo u zdravstvenoj ustanovi u kojoj nema dečjeg hirurga, a užička bolnica ih ima trojicu.
Pre nekoliko godina u centru skandala
– Pre četiri godine našao sam se na udaru pošto sam u Priboju fotografisao pacijenta na operacionom stlou koji je sam sebi zario nož u telo, par centimetara od srca. Mesecima sam bio sam na udaru medija, kolega i kojekakvih komisija, sve dok nisam dobio podršku lekarskih komora iz inostranstva – kaže dr Mutevelić.
Podseća i da je fotografiju objavio zbog tadašnjeg stanja u pribojskoj bolnici.
– Ja sam tu fotografiju objavio samo da bih obznanio u kakvim uslovima radi a bolnica. Ko zna šta bi se desilo i kakva bi bio meta kritike da je dete preminulo na operacionom stolu, ili tokom puta za Beograd. U oba slučaja ja bih bio kriv, a ne bolnica koja nema dovoljno dečjih hirurga – kaže dr Edin Mutevelić.
Posle sinoćnog svečanog predstavljanja učesnika na platou ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, danas kreće karavan 56. trke „Kroz Srbiju“ koja će imati šest etapa. Cilj druge i najteže etape je u sredu posle 15 časova u Pribojskoj Banji, dok je start treće etape od Priboja do Novog Pazara u četvrtak u 10 časova ispred Kifle u Naselju. Настави са читањем „Startuje biciklistička trka „Kroz Srbiju““
Настави са читањем „Opet aktivno klizište u Pribojskoj Banji“
Настави са читањем „Počela sanacija klizišta u Pribojskoj Banji“
Настави са читањем „Intervju sa Predsednikom opštine Priboj“
Ovog leta je konačno rešen višedecenijski suštinski problem kada je u pitanju putna infrastruktura u gradu na Limu asfaltiranjem još 4,8 km ovog putnog pravca u Sastavcima, čime je u potpunosti završena putna deonica duga 14 km. Put koji je danas zvanično otvoren, širine je 4 m i alternativa je putnom pravcu sa graničnim i administrativnim prelazima, a osim zaobilaženja administrativnih procedura i zadržavanja na graničnim prelazima, građani će do svojih sela dolaziti putnom deonicom koja je za kilometar kraća od postojeće koja je bila jedino rešenje.
Asfaltiranje je počelo nedugo nakon posete direktora „Putevi Srbije“ Zorana Drobnjaka, kada je konstatovano da je ovo istorijski projekat za opštinu Priboj. Revitalizacijom i asfaltiranjem ovih putnih pravaca u pograničnom području pomaže se razvoj ovog kraja, što je i država prepoznala kao prvorazredni problem, pa će samo u ovoj godini za puteve u opštini Priboj iz republičkih sredstava biti izdvojeno oko 80 miliona dinara. Za revitalizaciju ovog putnog pravca, prošle godine je izdvojeno 20 miliona dinara, a vrednost ovogodišnjih radova je 40 miliona dinara.
Inače, ranije su meštani pojedinih sela da bi stigli do svoji kuća morali ići zaobilaznim putevima, prelazeći čak dva puta granicu sa Crnom Gorom.
priboj.rs
Прибој – Протокол о међуграничној сарадњи општина Прибој и Рудо ради заједничког аплицирања за европске фондове
potpisan je juče u opštini na Limu. Ove opštine iako se nalaze u dve različite države udaljene su manje od jednog kilometra i dele prirodne resurse.
“Današnji protokol je potpisan u sklopu projekta Podrinje koji sprovode Vlada Republike Srpske i naša državna vlast o uspostavljanju specijalnih veza ka boljoj institucionalnoj i regionalnoj saradnji. Ovaj projekat je u skladu sa svim evropskim tendencijama kada je reč o prekograničnoj kooperaciji i glavni akcenat u ovom projektu je razvoj privrede”, ističe zamenik predsednika ovog poduhvata, Krsto Janjušević.
Janjušević dodaje da postoji zajednički pristup u promociji slobodne industrijske zone Priboj koja se graniči sa teritorijom opštine Rudo i izrazio nadu da će uspeti da reše mnoge probleme koje muče ove susedne opštine.
“Učinićemo sve da relativizujemo granice i da povežemo naš narod na polju turizma, kulture, obrazovanja. Opština Priboj ima apsolutnu podršku Vlade Republike Srbije koja pokazuje kako se suštinski rešavaju problemi jerje shvatila da FAP-a nije pitanje jednog industrijskog subjekta već čitavog kraja, ne samo naše opštine već i opštine Rudo i okruženja” rekao je predsednik opštine na Limu Lazar Rvović.
Prema Rvovićevoj oceni pitanje ove kompanije nije samo ekonomsko već i političko, a zahvaljujući naporima državne vlasti, za ovo područje dolaze bolji dani.
“Najveće napore ulažemo da zaustavimoo narod, a u tome možemo uspeti ako mu stvorimo uslove za ekonomski opstanak odnosno ako ima gde radi i pristojno živi. Zatim imamo i infrastrukturne probleme, jer se do 70% naše opštine ne može doći, a da se ne pređe državna granica.
Vlada je prepoznala naše probleme i Putevi Srbije privode kraju radove na saobraćajnici koja će nam omogućiti da nesmetano kretanje u svakom delu naše teritorije”, napomenuo je Rvović.
Načelnk opštine Rudo, Rato Rajak kaže da iako su ekonomija i privreda prioritet, imamo priliku da iskoristimo mogućnost zajedničkog nastupa pri dostupnim fondovima EU u prekograničnoj i regionalnoj saradnji.
“U svakoj oblasti života pokušaćemo da unapredimo naše partnerstvo, a tog prostora ima zaista puno. Sve što je bilo prepušteno samoinicijativi određenih resora, sada je na zvaničan način kanalisano nekimputem koji će sigurno biti uspešniji i produktivniji”, naglasio je Rajak.
Glas zapadne Srbije
Prethodnih nedelja održana su Opštinska takmičenja osnovaca sa područja pribojske opštine u stranim jezicima, engleskom, nemačkom i ruskom, kao i takmičenje iz informatike i računarstva. Настави са читањем „Opštinska takmičenja osnovaca iz engleskog, nemačkog i ruskog jezika, informatike i računarstva“