Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Džip prijepoljskih registarskih oznaka sleteo je jutros sa puta u Zlatarsko jezero, na petom kilometru puta Nova Varoš – Zlatibor. Kako nezvanično saznajemo, dve osobe su tom prilikom izgubile život. Treći putnik je uspeo da ispliva iz vozila i da se spase.
Kako saznajemo, poginula je direktorka Turističke organizacije Prijepolje, kao i jedan radnik te ustanove, dok se spasao direktor jedne privatne turističke firme.
foto D. Gagricic
On je sedeo na mestu suvozača, razbio je staklo i isplivao iz jezera.
Državni tužilac iz Prijepolja Petko Pucarević rekao je da su tela dva nastradala putnika još u Zlatarskom jezeru i da su iz Beograda krenuli ronioci Žandarmerije, koji treba da izvuku tela.
Prijepolje – Na poziv granične policije graničnog prelaza “Jabuka”, cisterna za pražnjenje fekalne kanalizacije JKP “Lim” izašla je na teren kako bi ispraznila septičku jamu, a pri povratku u Prijepolje zbog proklizavanja kočnice na vozilu, došlo je do saobraćajne nezgode, potvrdio je danas GZS direktor tog preduzeća Aziz Hadžifejzović.
Vozilo je, kaoko je rekao, prešlo preko puta i prevrnulo se na prugu, a u njemu su se, u trenutku nezgode nalazila dva radnika, koji srećom nisu povređeni. Prema rečima Hadžifejzovića u pomoć su im odmah pritekli radnici ostalih javno-komunalnih preduzeća, i cisternu su uklonili sa pruge, a radnici su pregledani. On kaže da je cisterna dizalicom sklonjena sa pruge i prebačena u AMSS gde su izvršena potrebna snimanja, a potom je vraćena u garažu JKP “Lim”, gde će njihovi radnici pokušati da je poprave.
“Ona je nabavljena 1973. godine, zapremine pet tona, i ova cisterna je jedino vozilo ovakve vrste na ovom području, pa je često na pozajmici Priboju i Novoj Varoši. Mi nemamo sredstava da nabavimo novu cisternu”, rekao je Hadžifejzović, i dodao da je vozilo bilo osigurano, ali da će tražiti od opštine da im izađu u susret i pomognu u nabavci novog.
Izvor: Glas zapadne Srbije
Prenosimo vam odlomak putopisa Pjera Lefevra sa njegovog putovanja za Carigrad gde je bio sekretar u pratnji Ašila Arlija, barona od Sansija. Ovde su opisi Foče, Boljanića, Taslidže (Pljevalja) a zatim opis prelaska Lima, prolaska kroz Prijepolje i noćenjem u Mileševi. Putovanje iz Dubrovnika do Carigrada se odigralo u avgusta 1611. godine.
Tjentište, Foča, Čajniče
U nedelju, trinaestog avgusta, pomenuti gospodar stiže na ručak u Tjentište, selo na maloj reci koja se zove Sutjeska, kraj Hercegovine, u zemlji Morlakiji. Tu ima još jenda druga reka koja se tri puta prelazi preko malih, drvenih mostova, a onda, kada se počneš penjati levo uz planinu, ona ti dođe sa desne strane. Rastući sve više, ova reka protiče između dve planine, plodne i lepe i najvećim delom obrasle šumom. I posle neka četiri sata puta, na obroncima pomenute planine, prelazi se reka koja se zove Drina (bar to joj je ime upisano u karti) preko jednog velikog drvenog mosta, dugog kao Rialto u Mlecima. Ovaj most izveden je na samo jedan luk sa potporama sa obe strane. Zatim, ostavljajući iza nas most i reku koja je tu zaokretala, prođosmo kroz jedno omanje selo, od nekih pet ili šest kuća, i idući obalom reke, posle nekih sat i po putovanja, sa naše leve ruke ukaza nam se grad Foča, a u rečenoj provinciji Hercegovini. Tu ima još jedan most koji prelazi preko reke koja se zove Ćehotina. Ovaj grad nije opasan nikakvim zidinama i može da ima nekih osam stotina kuća; sve su one od drveta, vrlo niske i bez prozora. Ima veliki broj malih džamija i kraj je dosta lep. U rečenom gradu moj gospodar zanoći u karavansaraju. To mesto je nalik na halu i namenjeno je za konačenje putnika. Tu bez muke može da se smesti tri stotine konja; sagrađen je od kamena i pokriven olovom. U ovom gradu proizvodi se velika količina noževa koji su cenjeni ne toliko zbog njihovog kvaliteta koliko zbog lepe izrade.
U ponedeljak, petnaestog avgusta, rečeni gospodar stiže na ručak u Ustikolinu, jedno mesto u rečenoj provinciji Hercegovini. Kada se napusti Foča penje se uz planinu koja je sva u šumi, voćnjacima, livadama sa žitom i u vinovoj lozi. Sve dovde je zemlja brdovita, sva u hrastovoj šumi, slabo naseljena, ali puna divljači, prepelica i divljih golubova kojih ima u izobilju. Potom rečeni gospodar pade na konak u Brahu, u provinciji Hercegovini. U tom mestu od kuća ima samo karavansaraj, namenjen za skloništa putnika, kakvi se nalaze po svoj Turskoj. Kraj pomenutog mesta, u podnožju planine, na levu ruku, nalazi se selo po imenu Čajniče, u kome se može naći sve što putniku može zatrebati.
Rudolf Otto Ritter von Ottenfeld – Prizor sa ulice na Balkanu (wikigallery.org)
Boljanići i Taslidža
U utorak, šesnaestog dana, avgusta meseca, rečeni gospodar pođe iz pomenutog mesta putem naspram vrata karavansaraja koji se penje uz planinu. I kako smo se polako penjali uz pomenutu planinu ukazivaše nam se brda okolnih planina i okolnih krajeva. I putujući putevima mučnim, krivudavima i neprohodnim stigosmo u mesto koje se zove Boljanići, u istoj provinciji Hercegovini. Kuće su u njemu, jedna od druge na milju razdaljine. U ovom mestu ima jedno pojilo za karavane i groblje u kome su nekada sahranjivani hrišćani, kako to videh po krstovima dignutim iznad grobova. Posle ručka naš gospodar krenu na put i zanoći u Taslidži (stari naziv grada za Pljevlja), gradu u istoj provinciji Hercegovini, koji ima oko četiri stotine ognjišta. U ovom gradu postoje tri džamije, dve su od kamena, i u jednoj od njih se nalazi lep šedrvan, a treća je od drveta. U ovom gradu imaju i dva karavansaraja, dosta prostrana i pokrivena olovom. Od Boljanića do pomenutog grada Taslidže zemlja je dosta obrađena. Na mestima gde nema voćnjaka zasađena je mlada šuma. Kraj je ipak više šumovit nego ogoljen i pun je malih vrela. Otprilike na dve milje pre nego se dođe u pomenuti grad, na vašu desnu stranu, nalazi se rečica koja teče dolinom. To je bio prvi grad u kome naiđosmo na pristojan svet koji se divljaše finoj izradi mačeva koje smo mi i pratnja nosili, a oni primitivniji među njima, podsmevahu se govoreći da su dugi noževi koje nosaše naša pratnja dobri da se od njih prave ekseri. Neki od njih koji seđahu u kafani kraj karavansaraja, pijući kafu, ponudiše nas istom kafom. Ali nađosmo da je vrlo lošeg ukusa.
Dolazak u Prijepolje i dalje prema Mileševi
U sredu, sedamnaestog avgusta, naš gospodar pođe iz Taslidže i napuštajući karavansaraj udari desnom stranom. Nastavismo put brdovitim krajem i skoro potpuno obraslim u čestar. Zatim, posle nekih četiri ili pet sati putovanja, siđosmo niz planinu koja bi duga za silaženje. Na kraju ove planine, sa naše leve strane, naiđosmo na jednu malu reku koja se mogla kamenom prebaciti. Krenuvši putem uz obalu reke,planina nam dođe sa leve a reka sa desne strane. Ta reka se zove Lim. Posle nekoliko sati putovanja, duž ove reke, pređosmo je preko drvenog mosta koji je bio na tri luka. Idući dalje putem, na nekoliko milja odatle, prođosmo kroz jedno tursko groblje i uđosmo u grad od nekih tri stotine ognjišta koji se zove Prijepolje. Ovaj grad nije opasan zidinama, kao ni prethodni gradovi; kuće su im građene od drveta i niske su kao i kuće drugih gradova. Ovaj grad prođosmo ne zaustavljajući se u njemu. Na izlasku iz grada naiđosmo na jedan most, dug oko dve stotine koraka, koji ide preko jedne planinske reke koja u to vreme nije imala mnogo vode, ali korito joj je bilo široko i okomito. Nekada njena voda naraste i ona teče silovito. A gore, na vrhu jedne okomite stene, nalazi se starinski zamak čije se kule nadvijaju nad provaliju. Nastavljajući dalje, posle neka dva sata putovanja, stigosmo u mesto Miloševo (Mileševa). U njemu se nalazi crkva Svetog Save, manastir pravoslavnih kaluđera, kojih ima dvadesetak na broju. Odosmo da ih vidimo.
Po zidinama, u unutrašnjosti manastira, mnogi putnici bejahu napisali svoje ime. Među njima i gospodin od Breva, što nas uveri da je gospodin od Lankoma, polazeći da preuzme poslanstvo, prošao ovuda, jer gospodin od Breva je bio među plemićima u njegovoj pratnji.
Opis manastira Mileševa, kaluđera, i okoline
Ovi kaluđeri su loše obučeni i bedno žive. Imaju samo jednu košulju i mantiju sive boje kao kod francuskih franjevaca, otvorenu spreda sve do pupka. Na njoj nema ni pojasa ni dugmadi, tako da im se vidi ceo stomak. Kod većine njih ova mantija je pocepana na više mesta. Neki idu obuveni a neki bosi. Na glavi svi nose kapu na dva roga, izrezanui spreda i ljubičaste boje, sličnu onim našim kapama sa petlovim perjem. Nose vrlo dugačku kosu, koja im sva raščupana pada niz ramena. Kad se tome još dodaju njihova mršava lica, tuga ih je gledati. Uostalom, u unutrašnjosti njihove crkve dosta je uredno. Crkva je iznutra sva oslikana. Oprema za bogosluženje je u dosta jadnom stanju, većinom stara i islužena. Tu nam dadoše dosta crnih damaskih šljiva vrlo ukusnih. Kravansaraj nije nizašta; ali u njemu ima jedna dobra česma. Pošto smo unutra ostali jedno pola sata i pomolili se Bogu, popesmo se na konje i krenusmo prema planini. Otprilike na milju odatle, pomenuti naš gospodar ostade da zanoći u gradu od nekih sto ognjišta, koji se zove Mileševo, u istoj provinciji Srbiji. Na severu od ovog grada nalazi se ona visoka stena koju sam već opisao. Na njenom vrhu nalazi se zamak sa istim imenom kao rečeni grad ili pak Rocca partita. Utvrđen je dvostrukim zidom, a nema nikakvih opkopa, sem prirodnih, to jest provalije koje ga okružuju sa svih strana. Nad stenama vise, jedna uz drugu, više velikih četvrtastih kula u kojima niko više ne obitava. Zidovi pomenutog zamka su stari i napola srušeni. Čini se da je ovaj zamak davno građen; četvrtastog je oblika, spram njegove istočne strane uzdiže se jedna visoka planina koja ga nadvisuje, ali na koju se ne može izneti top zbog stene i provalija koje se nalaze ispod planine. Tuda protiče i jedan planinski potok.
NOVA VAROŠ – Radnici preduzeća „Putevi Zlatar“ najavili su da će danas pre podne „živim zidom“ i građevinskim mašinama blokirati ulicu u naselju Šanac i put Zlošnica – Amzići. Uz ove dve saobraćajnice, lane su izveli i radove u Rutošima, Ojkovici, Akmačićima i Bistrici, u dužini od 4,5 kilometra, a za dug od 25 miliona dinara tužili su opštinu.
– Prinuđeni smo da jednočasovnom blokadom opomenem Opštinu da izmiri dug, a ako to ne učini za sedam dana – sa mašinama stižemo pred lokalnu upravu i ostajemo u centru grada sve dok nam ne plate zarađeno. Radove smo izveli kvalitetno i u rokovima prema ugovoru sa opštinom – kaže Vojko Purić, vlasnik preduzeća „Putevi Zlatar“. – Preduzeće se zadužilo, treba da vraćamo kredit, plaćamo porez, obezbedimo plate za 87 radnika, da servisiramo kamione i mašine.
U Direkciji za izgradnju u Novoj Varoši ističu da su, kao upravljač puteva, upozorili Purića da ne blokira saobraćajnice i ne krši zakon o saobraćaju. Ovde potvrđuju da su sproveli postupak javne nabavke i izabrali izvođača radova prema ovlašćenju Ministarstva saobraćaja i infrastrukture, na čijem čelu je bio ministar Milutin Mrkonjić.
– Potpisani su ugovori između opštine i „Puteva Zlatar“, ali je izostao potpis ministra. Čekao se rebalans budžeta i Mrkonjić je na sastanku u hotelu „Panorama“ rekao da počnu radovi, kao i u dve susedne opštine – podseća Miroljub Šaponjić, direktor Direkcije. – Opština je krajem prošle godine platila svoju obavezu – 10 odsto cene radova, a u Ministarstvu saobraćaja su nedavno rekli da neće zauzimati stav dok o ovom slučaju reč ne kaže Republičko tužilaštvo.
KOMŠIJE PLATILE
Trstenik, Priboj, Bor i Prijepolje imaju više od deset odsto stanovništva manje u odnosu na 2002. godinu
Bor između dva popisa izgubio više od 10 odsto populacije (Foto D. Jevremović)
„Ja sam još cirka dva sata u Trsteniku i odoʼ preko mosta, a vi vidite kako ćete”, napisao je na Trstenik forumu jedan od korisnika želeći da stavi tačku na dileme treba li ostati u gradu gde je život jeftiniji i sve je blizu, ali posla nema, ili otići u Beograd, plaćati kiriju i krstariti s kraja na kraj grada „za malu platu, ali platu”.
Trstenik je, inače, između dva popisa, 2002. i 2011. godine, izgubio 6.054 stanovnika, odnosno oko 12 odsto. Ne umiru, dakle, samo srpska sela, i gradovi sve više gube stanovništvo. Prema popisu 2011. godine u 73 odsto od ukupnog broja gradskih naselja smanjen je broj stanovnika u odnosu na broj žitelja 2002. godine, a u tom procesu ne postoji region koji se posebno izdvaja, to jest cela zemlja je zahvaćena ovim procesom. Manje žitelja imaju i Subotica na severu, i Negotin na istoku, i Užice na zapadu i Leskovac i Pirot na jugu zemlje. U svim ovim gradovima procenat „manjka stanovništva” je ispod deset odsto.
Uz Trstenik, više od deset odsto stanovništva manje u odnosu na 2002. godinu imaju Priboj, Bor i Prijepolje. Kao što se moglo i pretpostaviti porasli su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, ali i Kraljevo, Obrenovac, Vrnjačka Banja, Jagodina i Novi Pazar koji beleži i najveći porast broja stanovnika, i to od 17 odsto. Grad Beograd statističari tretiraju kao zonu izrazite koncentracije stanovništva: u njemu živi čak 23 odsto stanovništva Srbije.
Za razliku od masovnog odlaska u inostranstvo, koje je i dalje regionalni fenomen, odnosno najizraženije u istočnoj Srbiji ili na jugozapadu zemlje, a u drugim regionima prisutno u manjem procentu, smanjenje broja stanovnika napravilo je od karte Srbije „švajcarski sir”, kaže demograf Vladimir Nikitović.
– Pad u broju stanovnika prvo je zahvatio pogranična i planinska područja, ali sada se to proširilo i rupe se pojavljuju svuda, samo nekoliko čvorišta okuplja stanovništvo. To, međutim, nisu skorašnje pojave. Natalitet je u opadanju još od perioda Drugog svetskog rata, a mi ga registrujemo kao negativan od kraja osamdesetih godina prošlog veka. Uz to, veliki broj mesta u centralnoj Srbiji naglo je porastao migracijom stanovništva u vreme kada je počeo snažan industrijski razvoj tih mesta. Te varošice su „eksplodirale” šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka sa razvojem industrije i dobile tada infrastrukturu kakvu pre toga nisu imale. Međutim, kada su izgubili oslonac razvoja došlo je do naglog demografskog urušavanja – ističe Nikitović.
Za opstanak ovih gradova presudan je društveni, spoljni faktor.
– Veoma je izvesno da će narednih 20-30 godina padati broj stanovnika. Prosek rađanja dece bio je nizak i u prosperitetnije vreme i tu neće biti ni ubuduće većih promena. Opstanak ovih gradova, dakle, najviše zavisi od strateške odluke države. Priča se o reindustrijalizaciji, razvoju poljoprivrede, ali još nema nikakvih jasnih naznaka u kom se pravcu ide. Ako se nastave ove tendencije, nažalost, neće biti nekog pozitivnog ishoda – kaže Nikitović.
Sa druge strane, ekonomski analitičar Goran Nikolić smatra da su unutrašnje migracije, seljenje stanovništva iz jednog u drugi grad u potrazi za poslom, ekonomski poželjne.
– Kada neko promeni mesto stanovanja, on će biti produktivniji, spreman da radi i za manju platu i zbog toga su unutrašnje migracije podsticajne i dobre. Broj stanovnika ostaje isti, jer se migracije dešavaju unutar zemlje, a povećava se ekonomska produktivnost. Nekome ko živi sa roditeljima često je potreban mnogo veći stimulans, od onoga ko je otišao iz roditeljskog doma – napominje Nikolić.
Ipak, više je onih zabrinutih zbog pražnjenja mnogih krajeva Srbije. Radeći serijal „Zadnja kuća Srbija”, novinar RTS-a Milan Popović proveo je stotine sati u razgovoru sa takozvanim običnim ljudima iz sela i gradova na sve četiri strane naše zemlje. Bez mnogo premišljanja daje odgovor na pitanje šta oni najčešće navode kao razlog odlaska: „ne mogu da nađem posao”.
– U javnim službama posla nema ili je teško do njega doći, proizvodnja je stala, a onaj ko bi i želeo da započne sopstvenu proizvodnju ne može da istrpi teret legalnog poslovanja. Gde vi da nađete tržište u Prijepolju, na primer, kad narod nema para i kakav posao vi tu da započnete? Migracije ka inostranstvu su donekle i jasne, ali one ka Beogradu, koji ima jednu od najvećih stopa nezaposlenosti, čini se da su više psihološke prirode. Ljudi odlaze u veliki grad, jer svi odlaze tamo, nadaju se da je veća verovatnoća da će tu naći posao, ali i ovde mnogi sa fakultetskim diplomama rade u kafiću – kaže Milan Popović.
Poseban problem je učmalost koja je zahvatila brojne srpske gradove, navodi on, pa ako nije subota, teško da biste našli sebi drugu zanimaciju osim da od jutra do mraka sedite u lokalnom kafiću.
– Putujući i snimajući po Srbiji, naišao sam na mali procenat onih koji žele da ostanu u svom gradu, onih koji se vraćaju na dedovinu, koji žele da sačuvaju porodično imanje. Ima, doduše, i porodica koje vraćaju decu iz velikih gradskih centara i to su najčešće oni koji imaju sopstvenu, razrađenu proizvodnju i koji su i decu usmerili i školovali za taj posao. Ali češća je paradoksalna situacija da roditelji insistiraju da deca odu iz svoje sredine u potrazi za boljim životom – kaže Popović.
Subvencije davati za Priboj ili Prijepolje, a ne za Staru Pazovu
Ako bi se kao uslov države da investitor dobije novac za subvencionisanje za otvaranje novih radnih mesta postavilo da fabriku mora da otvori u nekoj od nerazvijenih opština, efekat bi bio vidljiv i brz, smatra ekonomista Miroslav Zdravković.
– Apsurdno je da dajete subvenciju od 20.000 do 40.000 evra po radnom mestu nemačkom preduzeću koje otvara fabriku između Beograda i Novog Sada, jer ta je lokacija inače privlačna za investitore. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da oko 90 odsto stranih investitora otvara fabrike na pet do 10 kilometara od Koridora 10 i to su lokacije koje bi i bez subvencije države investitori odabrali za svoju proizvodnju. Država treba da pomaže gradove koji se demografski urušavaju i da novac za subvencije daje investitorima koji se opredele da tu izgrade fabriku. Dakle, apsurdno je davati subvenciju za otvaranje fabrike u Staroj Pazovi, već je treba preusmeriti na Priboj ili Prijepolje, na primer – ističe Zdravković.
Prijepolje – Doskorašnjem direktoru Doma kulture, Ljubiši Savkoviću koji je sa tog mesta smenjen u septembru, od prošlog petka je bez posla kada mu je uručeno rešenje o otkazu. On se na tom mestu nalazio deset godina. Nakon poslednjeg konkursa Upravni odbor Doma kulture predložio je Savkovića za još jedan mandat, međutim, sa tim predlogom se nije složilo Opštinsko veće koje je Skupštini predložilo da se Savković razreši i postavi v.d. direktora Mirko Antonije Malešić, koji se u ovoj ustanovi nalazio od početka ove godine u svojstvu pripravnika.
Ljubiša Savković
Ljubiša Savković: Ostao sam na ulici posle 10 godina rada
Ljubiša Savković potvrdio je za GZS da mu je uručeno rešenje. On je istakao da je deset godina radio u ovoj prijepoljskoj ustanovi kulture najsavesnijie što je mogao i da nije ošekivao da mu uruči otkaz neko ko je primljen početkom tekuće godine kao pripravnik i da pri tom vrši mobing nad zaposlenima.
„Da zlo bude veće glavoseča je čovek kome sam kao pripravniku dao šansu da nauči posao i zaradi koru hleba. U ovoj ustanovi ostavio sam 10 godina radnog veka trudeći se da u jednoj multietničkoj sredini sve kulture budu ravnopravno zastupljene. Politički silnici i njihovi poslušnici rešenjem o mom otkazu pokazali su koliko vrede kao ljudi i varaju se ako misle da su presudom da ja, a time i moja porodica budemo osuđeni na politički progon i ostanemo bez kore hleba, uspeti u svojim namerama. Ubeđen sam da će se zbog ove odluke u budućnosti oni sami stideti”, rekao je Ljubiša Savković, koji je u dva mandata bio direktor prijepoljskog Doma kulture.
Mirko Antonije Malešić
Mirko Antonije Malešić: Savkoviću je otkaz uručen u skladu sa zakonom
V.d. direktora Doma kulture rekao je u izjavi za GZS da je Savković dobio otkaz jer mu je ugovor o radu istekao 26. oktobra i da je rešenje napisano na osnovu toga.
„Ja želim da se.ovde radi samo po zakonu. Ljubiši je ugovor koji je inače tajno zaključen istekao i tu je sve jasno”, istakao je Malešić.
Na pitanje da li je ljudski da neko ko je deset godina proveo u ovoj ustanovi ostane na ulici, on je poručio da ljudski takođe nije i to što je bivši direktor potpisivao prikrivene ugovore i navodno falcifikovao diplome.
Emir Hašimbegović
Emir Hašimbegović, predsednik opštine Prijepolje
Zatražili smo i komentar Emira Hašimbegovića, predsednika opštine Prijepolje u vezi sa ovim slučajem koji je takođe istakao da je smenjenom direktoru Doma kulture više puta sugerisano da ostane u ovoj ustanovi na nekom drugom radnom mestu zato što je zajednički stav da se čoveku nakon toliko godina rada pomogne, ali da do dogovora nije došlo.
“Imali smo razumevanja zbog svih okolnosti, između ostalog Ljubiša Savković je otac dva studenta, pa smo i tešku finansijsku situaciju uzeli u obzir. On je u tom trenutku odbijao ponuđeno zato što se verovatno nadao da je mesto direktora moguće zadržati. Ubrzo će se utvrditi da li je njegova smena u skladu sa zakonom”, kazao je predsednik opštine Prijepolje.
U vezi sa optužbama na račun novog direktora kada je nenamensko trošenje novca u pitanju, Hašimbegović je naglasio da će se napraviti finansijski presek u Domu kulture pre i posle postavljanja Malešića na ovo radno mesto i da će se prema tim podacima preduzeti potrebne mere, kao i to da se ne može reagovati na čaršijske priče bez činjeničnog stanja.
Prema rečima predsednika Skupštine opštine Prijepolje, Vukosava Tomaševića, ne postoji zakonski osnov da Savković ostane u radnom odnosu jer je njegova funkcija izabrana na konkursu.
“Kao čovek smatram i zalagao sam se da se Savkoviću pronađe adekvatno mesto jer sam osetio na svojoj koži šta znači ostati bez posla, ali zakon je jedno, a ovo o čemu pričamo nešto sasvim drugo. Sa njim sam u nekoliko navrata razgovarao i predlagao mu da prihvati neka druga rešenja, ali on je odbijao“, napomenuo je Vukosav Tomašević.
Mobing
Inače, novopostavljeni direktor navodno je vršio pritisak na pojedine zaposlene, zapretivši im otkazom ukoliko ne ispunjavaju naređenja koja im on kao direktor naloži. Navodno, radniku računovodstva naređeno je da izvrši prebacivanje novca na određene račune, što je ona odbila i o tome ga pismeno obavestila tražeći pismeni nalog. Malešić je umesto pismene saglasnosti zaposlenoj dostavio rešenje u kojem joj se izriče opomena pred otkaz. Međutim, ovakve tvrdnje zaposlenih Malešić je negirao tvrdeći da radnice zapravo podržavaju starog direktora.
Povodom ovih optužbi predsednik Skupštine opštine Prijepolje Vukosav Tomašević da nema takva saznanja, ali da neko mora reagovati ako je to tačno i da se direktor mora ponašati u skladu sa zakonom.
Obavešten sam za mobing
Nešto konkretniji u vezi sa tim bio je predsednik opštine, Emir Hašimbegović.
“Ja sam bio obavešten putem telefona i te radnice znam. Direktor nekog javnog preduzeća ili ustanove može rasporediti radnike u skladu sa stručnom spremom. Takođe, izdaje naređenja da se urade neki poslovi, ali on snosi i odgovornost za svoje odluke. Skrenuo sam pažnju prvenstveno zaposlenima u računovodstvu da pismeno komuniciraju sa direktorom i da se on obaveže na svoju odgovornost u vezi sa svim odlukama koje donosi. Čuo sam o navedenim dešavanjima i smatram da obe radnice imaju legitimno pravo da reaguju ako su ugrožene”, izjavio je Hašimbegović.
Lim je danas bio u stalnom porastu i dostigao je kotu 262 koja prelazi granicu reovne odbrane od poplava.Došlo je do izlivanja u pribojskom naselju Banjski Čamac gde je reka u nivou asfaltnog puta na koji se izliva ali kuće još uvek nisu direktno ugrožene. U Prijepolju se Lim izlio u naselju Zalug.
U Odeljenju za vanredne situacije Zlatiborskog okruga koje pokriva Priboj, Prijepolje i Novu Varoš kažu da je njihov Štab doneo odgovarajuće odluke preventivnog delovanja i da se situacija se prati iz minuta u minut, pune se džakovi sa peskom i distribuiraju na kritična mesta.
Kako kažu u štabu, osposobljena lica koja raspolažu mehanizacijom su u pripravnosti, a na terenu se nalaze i pripadnici vatrogasno spasilačkih jedinica i policije koji dežuraju na svim kritičnim tačkama.
Na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije od danas stoji hidrološko upzorenje :
Redovna odbrana od poplava se proglašava kada vodostaj na reci dostigne propisanu granicu (koja je određena za svaki rečni sektor) i ima tendenciju daljeg porasta. Redovnu odbranu od poplava proglašava nadležni vodoprivredni centar i ona podrazumeva neprekidno osmatranje i praćenje stanja odbrambenih nasipa i objekata.
Vanredna odbranaod poplava se proglašava kada vodostaj dostigne propisanu granicu i ima tendenciju daljeg porasta, ili kada to zahtevaju drugi razlozi (dugo trajanje vodostaja iznad granice redovne odbrane, stanje nasipa i objekata, nastupanje opasnosti od nagomilavanja leda i dr.). Vanrednu odbranu proglašava nadležni vodoprivredni centar i ona podrazumeva neprekidno praćenje stanja odbranbenih nasipa i objekata i otklanjanje negativnih pojava na njima. U slučaju da dođe do prelivanja ili nekontrolisanog proboja nasipa kao i kontrolosanog prosecanja nasipa, proglašava se vanredno stanje. Vanredno stanje proglašava nadležna ugrožena opština, a podrazumeva izgradnju lokalizacionih nasipa, evakuaciju stanovništva i dr.
Fudbaleri FAP-a u derbiju kola sa liderske pozicije dočekuju Rađevac. Košarkaši u Kragujevcu brane maksimalan učinak u prvih 5 kola. Rukometaši u komšijskom derbiju gostuju u Prijepolju. Konačno startuje liga za odbojkaše. Karatisti u nedelju nastupaju na međunarodnom turniru u Užicu. Odbojkašice ovoga vikenda slobodne.Настави са читањем „Sportski vikend“
Pozorišna predstava „Noć bogova“ u izvođenju Amaterskog pozorišta prijepoljskog Doma kulture koja je planirana da bude prikazana večeras, iznenada je otkazana zbog sprečenosti glumaca da dođu u Priboj. Настави са читањем „Otkazana predstava „Noć bogova““
Priboj – Skupština opštine Priboj je, na nedavnom zasedanju, usvojila program poslovanja Regionalne sanitarne deponije „Banjica“-DOO Nova Varoš. Ovo preduzeće formirano je pre tri godine kako bi izgradnjom zajedničke deponije bio rešen problem odlaganja otpada u opštinama Priboj, Prijepolje, Nova Varoš i Sjenica.
PRIJEPOLjE/NOVI PAZAR –Atletičar Asmir Kolašinac danas je u Prijepolju bacio kuglu na daljinu od 20 metara i 79 centimetara i tako postavio novi rekord Međurepubličkih omladinskih sportskih igara (MOSI) u toj disciplini.
UPrijepolju je u toku Međunarodna letnja umetnička škola Univeziteta umetnosti u kojoj učestvuje 60 mladih umetnika iz zemlje i inostranstava i ekipa profesora sa četiri fakulteta Univeziteta iz Beograda. Cilj škole pod nazivom „Kroz vrtloge Lima“ je povezivanje studenta umetničkih univerziteta Balkana i Evrope. Настави са читањем „Letnja umetnička škola povezuje studente Balkana“
Vučić najavio dolazak nemačke „Prevent Group“. „Prevent“ posluje na tri kontinenta u 13 zemalja sveta, Srbija četrnaesta.
Najava premijera Srbije Aleksandra Vučića o interesovanju i dolasku nemačke „Prevent Group“ u FAP Livnicu sa nadogradnjom Prijepolje se nalazi u završnoj fazi.
U toku jula meseca očekuje se konkretizacija i ponuda „Prevent Group“ o preuzimanju Livnice.
Nezvanično, stiže potvrda da će se stari programi zadržati, livenje i mašinska obrada uz dobijanje poslova za renomirane proizvođače auomobila (Audi, Porshe, Shoda Peugeot, Seat, WV), a u programu Prevent-a imamo izradu zaštitne odeće i program opremanja luksuznih jahti.
U planu je da se u Prijepolju otvore dva nova pogona autosedišta i autopresvlaka gde bi se zaposlilo 200 novih radnika. Ovo bi za posrnulu prijepoljsku privredu bila „Injekcija“ i najbolja preporuka za dolazak drugih stranih investitora. „Prevent Group“ je prisutna na tri kontinenta u preko 13 zemalja sveta i zapošljava preko 7000 radnika.
Nakon izvesne privatizacije FAP Priboj od strane finskog SISI AUTA koju je najavio i čiji je inicijator i nosilac Aleksandar Vučić ostalo je da se još jedna premijerova najava ostvari, a to je privatizacija FAP Livnica sa nadogradnjom Prijepolje od strane „Prevent Group“.
U okviru aktivnosti na implementaciji projekta “ Mi brinemo o starima “ , koji opština Priboj realizuje zajedno sa opštinom Prijepolje i centrima za socijalni rad iz Priboja , Prijepolja i Nove Varoši , a koji u okviru programa EU EKSCHANGE 4 finansira Evropska unija , danas su opštini Priboj isporučena dva terenska vozila Dačia Duster.
Ilustracija
Jedno od njih će biti korišćeno u Priboju dok je drugo namenjeno Centru za socijalni rad u opštini Prijepolje .
Ideja na osnovu koje su vozila projektom budžetirana bila je da se usluge vaninstitucionalne socijalne zaštite približe korisnicima u seoskim područjim . Imajući u vidu demografsku situaciju u ovom delu zapadne Srbije , pražnjenje sela i starenje stanovništva , lošu ekonomsku situaciju koja je prati , kao i zastarelost i nedostatak putne infrastructure , bilo je neophodno da se usluga pomoći u kući , osnovna kućna i zdravstvena nega , učine dostupnijim starim i hronično obolelim licima koja ne žive u gradskom području . Nabavka ovih vozila bi trebalo da umnogome doprinese ispunjenju osnovnih ciljeva projekta – doprinos unapređenju socijalnog statusa starih lica u opštinama Priboj , Prijepolje i Nova Varoš i unapređenja kvaliteta i dostupnosti usluga vaninstitucionalne socijalne zaštite za stara , invalidna i hronično ovbolela lica u ove tri opštine .
