HRAST-PRIBOJ

Miomirisni jeremičak

D. Blagayana Freyer je zimzeleni žbunić visine do 30 cm. Stablo je poleglo, a grane su uspravne sa zelenim ovalnim listovima koji su na dodir kožasti. Cvetovi su bele do žute boje, izuzetno intenzivnog mirisa, mnogobrojni i formiraju višecvetnu glavicu Biljku je pronašao grof Blagaj 1837. godine na brdu sv. Lorenca u Sloveniji, a botaničar Freyer je naredne godine opisao i sistematizovao. Stoga, latinski naziv ove biljke nosi njihova imena .

Jeremičak je veoma retka, ugrožena  i zaštićena biljna vrsta koja raste samo na Balkanu, dok ga u Polimlju, naročito u pribojskim selima, ima u izobilju. Njegov prelepi beli cvet opojnog  mirisa  izlaže ga prekomernom branju i  riziku od nestajanja.

 Njegov latinski naziv je Dafne blagayana Freyer, a  u narodu je još  poznat i kao renik, remnik, borika, blagajev likovac. Lepi beli cvet je opojnog intenzivnog mirisa. Kada u šetnji kroz šumu osetite mirise luksuznih parfema, za to su zaslužne Isparljive cvetne supstance, benzil benzoat i linalol,koje se retko zajedno nalaze u prirodi, a  koje njegovom mirisu daju te  slatkaste, tople i osvežavajuće mirisnie  note.

Redak opojan i otrovan

Zbog cveta neobičnog mirisa, jeremičak  se tradicionalno ubirao tokom perioda cvetanja, obično od marta do maja.
Oguljene stabljike mogu sadrže otrovni glikozid dafnin, koji u dodiru sa ljudskom kožom može da prouzrokuje plikove i druga oštećenja  kože, pa je to, pored očuvanja, još jedan razlog da ne kidate ovu retku biljku.

U planinskim područjima, hrabro probijajući se kroz sneg, ovaj cvet predstavlja prvi vesnik proleća i najavu toplih dana,koristio se često kao dekoracija u domu uspostavljajući harmoniju između spoljašnjeg i unutrašnjeg okruženja.

Rasprostranjenost i zaštita

Možemo se smatrati počastvovanim što ova endemska biljna vrsta, poznata po svom retkom statusu, ima svoje stanište u opštini Priboj, posebno u selima  Bučje i Pribojska Goleša. Inače, raste uglavnom  u proređenim mešovitim  šumama,(borovim, jelovim, hrastovim),  na serpentinitskom supstratu u zapadnoj Srbiji, ima ga dosta  još  i na Kosovu i Metohiji.

U slučaju da primetite stanište ove biljne vrste na još nekom lokalitetu unutar opštine Priboj, molimo vas da nas obavestite, radi daljih istraživanja i adekvatnih mera zaštite ove dragocene biljke.

Autor teksta dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur

www.priboj033.com

Ostavite vaš komentar

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.