Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Preksinoć oko 1 sat i 30 minuta posle ponoći, na području Dajevića Hana nestao je Haračić Alem iz Pljevalja, star 22 godine. Zadnji put je viđen sinoć u 21 čas u selu Rudnica i od tada mu se gubi svaki trag.
Na sebi je imao žuti duks a visok je oko 2 metra
Molimo sve oni koji nešta znaju o njemu da jave u najbližu stanicu policije ili na broj telefona 068 316 620
Za laskavu titulu najlepše devojke, koja će predstavljati Srbiju na svetskom izboru za Miss, boriće se 21 finalistkinja .
Valentina je od prošle godine učesnica više takmičenja na kojima je privukla pažnju svojom jedinstvenim šarmom i prirodnim izgledom. Na prvom takmičenju u Sunčanoj reci osvojila lentu miss fotogenišnosti zapadne Srbije .
Ove godine je učestvovala na više polufinalnih takmičenja i osvojila dve lente. Prvu lentu, druge pratilje, je osvojila u Ubu, drugu lentu je osvojila u Kruševcu, takođe kao druga pratilja. Na kraju, u velikoj konkurenciji devojaka , na završnom kastingu u Beogradu, ušla je u finalni izbor za Miss Srbije .
Valentina Vasilić rođena je 2002. godine u Priboju.Učenica je treće godine ekonomskog smera, Mašinsko-elektrotehnicke škole u Priboju. Školovanje planira da nastavi na fakultetu za projekt i menadžment kao dobitnica stipendije koju kompanija MISS YU dodeljuje svim finalistkinjama .
U toku finalne večeri biće organizovano i internet glasanje za izbor Miss interneta Srbije .
www.priboj033.com
U neposrednoj blizini mesta gde su već postavljeni temelji male crkve , u šumarku iznad, nalaze se ostaci srednjovekovnog manastira.
Na tom području postoji i veliki broj srednjovekovnih nadgrobnih spomenika – mramorova .
Selo Crnuzi udaljeno je sedam kilometara od Priboja, nalazi se na obroncima planine Bić, na čijem je vrhu „Mali Bić“, utvrđeni srednjovekovni grad Jagat , čija je rekonstrukcija u toku , a koji se smatra pretečom Priboja koji se kasnije, u novijoj istroriji, razvijao na suprotnoj obali Lima.
Inicijativu meštana koji su za izgradnju crkve izdvojili deo svojih imanja , podržala je lokalna samouprava,koja je obezbedila početna sredstva, a blagoslov je dao i episkop Mileševske eparhije Atanasije Rakita . Meštani se nadaju da će ostatak sredstava prikupiti kroz donacije.
– Nemamo nameru da gradimo neki veliki objekat , ukupna vrednost radova po našim proračunima je 42.000 evra. Želja nam je da obeležimo ovo sveto mesto na koje smo i ranije, pamteći tradiciju predaka, dolazili o seoskoj slavi, zavjetini , za Spasovdan . Tako će i crkva biti posvećena Vaznesenju Gospodnjem koje se obeležava na Spasovdan, kaže Željko Veljović, jedan od meštana koji su inicirali gradnju crkve.
U nedelju je na mestu gradnje crkve održan zbor meštana na kome je odlučeno da se 12. oktobra osveštaju izgrađeni temelji crkve , svečanim ručkom obeleži taj čin. Meštani na svečanost pozivaju i sve one koji žele da daju svoj prilog za gradnju crkve.
Savo Derikonjić, arheolog, direktor zavičajnog muzeja u Priboju, za naš list kaže da se iznad mesta na kome je započeta crkva nalaze ostaci srednjovekovnog manastira.
– Jako su zanimljivi ostaci tog starog manastira i crkve, ona je verovatno, sudeći po temeljima, bila trolisna u osnovi , što ukazuje na period ranog srednjeg veka, isti period potvrđuju i kameni nadgrobni spomenici , mramorovi , kojih ima dosta u blizini. Sve to govori da su srednjovekovni grad Jagat i ovaj lokalitet sa manastirom i nadrgrobnicima bili deo jedne celine na kojoj se intenzivno živelo. On još dodaje da bi bilo najbolje da se u isto vreme krene i sa arheološkim radovima na iskopavanju zidina starog manastira.
Zavičajni Muzej iz Priboja u zadnjih par godina vrši arheološka istraživanja Jagata, utvrđenog srednjovekovnog grada na Biću, koji se nalazi iznad mesta gde se gradi crkva u čijoj su blizini ostaci srednjovekovnog manastira.
Prema postojećim istorijskim spisima, grad Jagat je imao
značajan goegrafski i strateški položaj.
Kontrolisao je put duž reke Lim, štitio prilaz manastiru Banji, i nekoliko puta
bio granično utvrđenje. Polovinom XV veka nalazio se u prograničnoj zoni između
Hercegovine i Srbije, a početkom XIX, prema turskim dokumentima iz 1808. ,
korišćen je kao tursko uporište u borbama sa Srbima za vreme prvog srpskog
ustanka.
Zavod za zaštitu spomenika
kulture iz Kraljeva zaštitio je 1982. godine ovaj lokalitet ka nepokretno
kulturno dobro.
Izvor „Danas“ Autor: S. Bjelić
U ribočuvarskoj službi preduzeća koje gazduje tokom Lima kroz Srbiju kažu da u donjem toku nije primećen veći pomor ribe.
Veće količine uginule ribe primetili su i fotografisali sportski ribolovci u Ribolovnom društvu „Sinjavac“iz Bijelog Polja. Istraživanje kvalitetu vode, na osnovu prisustva ribljih vrsta je rađeno četiri dana nakon ekološkog incidenta. Profesori fakulteta u Podgorici u izveštaju saopštavaju da u Limu nije nađen ni jedan primerak plemenite salmonidne ribe: pastrmke, mladice, lipljena, koje su ranije bile prisutne u tim vodama.
Ribolovnim područjem „Zapadna Morava“, kome pripada i Lim u donjem toku, kroz Srbiju, (Prijepolje, Priboj), gazduje „Balkan Eco Team“ doo, Prijepolje . NJihovi predstavnici kažu da nisu primetili pomor ribe.
„U redovnom monitoringu na području Lima, jezera Potpeć , Priboja i Prijepolja, kojim gazduje naše preduzeće, takođe nije zabeleženo prisustvo salmonidnih vrsta, ali nismo primetili ni pomor ribe u poslednjih 15- tak dana“, kaže za naš list Milan Milošević, jedan od poslovođa „Balkan Eco Team“. On još dodaje da je moguće da je zabeleženi ekološki incident u gornjem toku Lima možda lokalnog karaktera.
Pomor ribe u rijeci Lim je ekološka katastrofa, koja je i ovog puta pokazala svu neodrživost postojećeg stanja i njegovu štetnost za razvoj Crne Gore kao ekološke države. Pozivamo nadležne institucije da hitno pronađu počinioce i javno saopšte građanima ime fabrike koja je direktno odgovorna za ovaj ekocid“, ističe se u saopštenju kluba odbornika Demokrata u SO Bijelo Polje. Oni zahtijevaju od tužilaštva da preduzme sve potrebne mjere i pokrene postupak protiv odgovornog lica koje je izazvalo ovu ekološku katastrofu.
„Uginula riba je pronađena nizvodno od Industrijske zone do mjesta Sutivan. Voda je danima bila bijele boje. Tri dana nakon pomora, površinom rijeke Lim su plutale velike količine ribe. Prilikom ispitivanja, primjerci pastrmke mladice i lipljena nijesu pronađeni u rijeci. Više ih nema. Ovo je krajnje nedopustivo za jednu ekološku državu. Ko i zbog čega je dozvolio da dođe do ovoga? U čijem interesu se dešavaju ovakve stvari? Uginulo je na stotine tona ribe i nije dovoljno reći građanima da je uzrok u povećanom sadržaju nitrita i da je deficit rastvorenog kiseonika vjerovatno uzrok pomora ribe“, napominju Demokrate.
Podsjećajući da se i ranije dešavalo da ribolovci ulove ribe na kojima su vidljive promjene u vidu oteklina, izraslina i slično, dodaju da Centar za toksikološka ispitivanja hitno mora da izvrši ispitivanja.
„Mora se otkriti i javno objaviti koji je glavni uzrok i ko je počinilac i neophodno je podnijeti krivičnu prijavu i preduzeti sve potrebne mjere kako se ovaj ili sličan ekocid više ne bi ponovio“, upozoravaju bjelopoljske Demokrate.
Na deponiji Stanjevine vije se gust dim. Požar je juče u ranim popodnevni satima zahvatio prednji deo deponije, onaj na kome se lageruje smeće nakon detaljnog presipanja zemljom posle poslednjeg velikog požara koji je pre mesec i po dana doveo do proglašavanja vanredne situacije na delu opštine.
-Ekipa Sektora za spašavanje i protivpožarnu zaštitu je odmah otišla na teren i tamo su i sada naše cisterne koje posipaju vodom mesto gde je došlo do požara kao i komunalci koji presipaju zemljom tu lokaciju ,rekao je za „Polimlje“ komandir vatrogasne jedinice u Sektoru za vanredne situacije PU Prijepolje Vujadin Kovačević. Ima nekih indicija da je požar podmetnut, ali to će se utvrđivati u posebnom postupku. Na nama je da što pre lokalizujemo požar, dodao je on.
Tokom jučerašnjeg dana vatrogasci i komunalci stavili požar pod kontrolu, jutros sa po jednom cisternom nastavljaju gašenje.
Prema informacijama koje smo dobili u JKP „Lim“ stanje na deponiji smeća Stanjevine na kojoj je juče izbio požar se popravlja. Sa po jednom cisternom vatru i jutros gase vatrogasci i komunalci.
-Mi smo sinoć i juče delimično zemljom nasuli deo deponije koji je zahvaćen požarom, rekao je za „Polimlje“ direktor JKP „Lim“ Enis Memišahović. Sa vatrogascima nastavljamo i danas gašenje vatre. Stanje na deponiji zahvaćenoj požarom se polako popravlja tako da verujem da će danas i sutra požar biti zaustavljen, rekao je on.
Vatrogasno-spasilačka jedinica Sektora za vanredne situacije PU Prijepolje je i jutros na deponiji. Vodom se presipa deo zahvaćen požarom a komandir Vatrogasno-spasilačke jedinice Vujadin Kovačević izražava optimizam u pogledu ishoda.
-Na ruku nam ide i vremenska situacija, a ako bi kiša počela intenzivnije da pada to bi umnogome olakšalo posao. Za razliku od avgustovskog požara, ovoga puta imamo oblačno vreme i retku kišu. Naša jedna cisterna nastavlja i jutros gašenje požara a na deponiji je i ekipa komunalaca sa svojom cisternom i kombinovanom mašinom koja zemljom delimično zasipa deo deponije zahvaćen požarom, kaže Kovačević.
Požar je zahvatio, juče popodne, prednji deo deponije, onaj na kome se lageruje smeće nakon detaljnog presipanja zemljom posle poslednjeg velikog požara. Gust dim je zahvatio kompletnu dolinu kao i najveći deo grada. Jutros je mnogo manje dima, posebno u gradskoj zoni.
Depoonija Stanjevine gorela je početkom avgusta kada je, na predlog Štaba za vanredne situacije predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović proglasio vanrednu situaciju na delu teritorije koja gravitira nesanitarnoj deponiji „Stanjevine“.
Izvor : Polimlje Autor: M.M.M.
Za izgradnju tri startap centra u Užicu, Priboju i Arilju, Vlada Srbije je izdvojila 139 miliona dinara, a ugovore o dodeli tog novca danas je u Užicu čelnicima tih lokalnih samouprava uručio Nenad Popović, ministar bez portfelja, zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.
Otvaranjem tih centara, čija gradnja će, kako je rečeno, biti završena u martu, Vlada Srbije, kako je istakao Popović, želi da stvori uslove da se mladi inženjeri, po završetku studiranja, vrate u Užice, Priboj i Arilje, da osnuju svoje kompanije i da, umreženi sa ostalim inovacionim preduzetnicima u Srbiji i celom svetu, prozvode za ceo svet“.
„Vlada Srbije obezbediće im prostor, najnoviju opremu, umrežiće ih sa ostalim startap centrima u Srbiji , a pružiće im pravnu, finansijsku, računovodstvenu i marketinšku podršku“, poručio je ministar Popović.
Navodeći da su „srpski inženjeri najveće blago ove zemlje i zamajac njenog budućeg ekonomskog razvoja“ , Popović je rekao da je Srbija, prošle godine, od izvoza usluga IT sekotora zaradila 1.150.000.000 evra i da će taj iznos u ovoj godini dostići 1,5 milijardi evra.
B. B. (28) se tereti da je od više osoba uzeo 28.450 evra i 250.000 dinara, dajući im lažna obećanja da će oni dobiti posao. Privedeno još devet osoba povezanih sa njim
U ZDRAVSTVENOM centru Užice, najvećem javnom sistemu u zapadnoj Srbiji, u sredu je zavladao muk, kada se proširila vest o hapšenju B. B. (28), starijeg sina direktora Zdravstvenog centra. Privedeno je još devet osoba povezanih sa njim. Kako navode iz MUP, osumnjičeni se tereti da je od više osoba uzeo 28.450 evra i 250.000 dinara, dajući im lažna obećanja da će oni dobiti posao u ustanovi – na čijem je čelu njegov otac.
Hapšenje su sproveli pripadnici Odeljenja za borbu protiv korupcije MUP Srbije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, gde će B. B. biti saslušan. On je, navodno, tokom dve godine, tokom 2018. i 2019, u sedam navrata od više osoba uzeo pomenutu sumu novca, pa će mu na teret biti stavljeno krivično delo trgovine uticajem.
U gradu na Đetinji se govori da direktor Zdravstvenog centra nije znao za kriminalne aktivnosti svog sina, odnosno, da on nije umešan u nezakonite radnje. Nije obelodanjeno da li je B. B. svoja obećanja o uhlebljenju pokušavao da sprovede preko drugih zaposlenih u ovoj ustanovi.
Da je uhapšeni bio i ranije problematičan, kao i da je roditeljima, inače uglednim lekarima u Užicu zadavao nevolje, govorilo se i ranije, pre ove akcije MUP.
Uhapšeni su još N. Ć. (32), Z. D. (53) i N. D. (31) iz Prijepolja, I. I. (40), A. I. (33) i A. R. (33) iz Užica, M. M. (35) i D. P. (32) iz Kosjerića i M. V. (32) iz Bajine Bašte. Oni su, kako se sumnja, davali novac da bi na nezakonit način došli do posla.
OSUMNjIČENI B. B. je sa ostalim uhapšenima, kako se sumnja, sklapao ugovore o pozajmici, kao garanciju da će on uticati na svog oca prilikom zapošljavanja, saznajemo u MUP. Osumnjičenom B. B. je određeno zadržavanje do 48 časova, on će uz krivičnu prijavu biti sproveden Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu. Ostali osumnjičeni biće privedeni nadležnim tužilaštvima
Osnovno tužilaštvo u Prijepolju našlo je da ne postoji krivica lekara za smrt porodilje Biljane Slović (31) iz Priboja koja je 1. januara prošle godine, u pribojskoj bolnici, na svet donela dečaka, a zatim 3. marta iste godine preminula u Kliničkom centru u Beogradu.
Biljanin otac Milanko Grozdanić, koji godinu i po dana čeka istinu o smrti svoje ćerke, i za to krivi pribojske lekare, ne miri se sa ovom odlukom i najavljuje dalju pravnu borbu „da se istina sazna“.
Par dana posle porođaja Biljana je dobila temperaturu zbog koje je 25. januara u teškom stanju iz pribojske bolnice prebačena u Užice. Pet dana kasnije odande je upućena u GAK u Višegradsku u Beogadu gde je kasnije preminula.
– Ginekolozi u Priboju su sve vreme govorili da je temperatura uzrok infekcije rane i da je pitanje dana kada će proći. Konstantno se žalila na bol u plućima. Tek posle ne znam koliko molbi da je pošalju u Užice oni su to učinili. Lekari koji su se je primili u GAK odmah su mi rekli da je kasno upućena u Beograd, da je zapuštena i da su je lekari u Priboju upropastili. Lekari u Beogradu su joj dijagnostikovali sepsu – pričao je tada otac nesrećne Pribojke.
Sedam dana posle smrti ćerke Milanko Grozdanić je podneo krivičnu prijavu protiv trojice lekara pribojske bolnice, tereteći ih za nesavesno lečenje.
Grozdanovićeve nade pogrejala je izjava ministra zdravlja Zlatibora Lončara u Užicu leta prošle godine koji je o slučaju preminule porodilje rekao da će „najverovatnije biti pokrenut postupak protiv zdravstvenih radnika jer se nije postupalo po pravilima“.
Međutim, više od godinu dana posle izjave ministra, Milanko Grozdanić dobio je odgovor Osnovnog javnog tužilaštvu Prijepolju da se u konretnom slučaju ne radi ni o jednom krivičnom delu za koje se goni po službenoj dužnosti.
– Smrt pacijentkinje Slović Biljane nije u uzročno-posledičnoj vezi sa „primenom očigledno nepodobnog sredstva i očigledno nepodobnog načina lečenja… Higijenskih mera ili uopšte očiglednog nesavesnog postupka lekara koji su joj pružali pomoć“. Dakle, tokom celokupnog lečenja Slović Biljane koje je trajalo od 1. januara 2018. do 3. marta 2018. primenjene su adekvatne i pravovremene mere lečenja, a koje su u skladu sa medicinskom naukom i ginekološko-akušerskom praksom – navodi se u odgovoru Tužilaštva na krivičnu prijavu, sačinjenom na osnovu dobijenih izveštaja.
U istom dokumentu Tužilaštvo navodi da je „neverovatna činjenica da pacijentkinja nije obdukovana, iako je prema dokumentaciji, obdukcija tražena, onemogućila je komisiju da donese validan zaključak o uzroku smrti.
– Smatrali smo da nema razloga da se vrši odbukcija jer se zna da je Biljana lečena od sepse i da je od nje umrla. Zatim, odbukcija se vrši najduže 24 sata od smrti, a nama je dozvoljeno da mrtvu Biljanu vidimo posle 40 sati, jer je bio vikend – kaže Grozdanić.
On napominje da će posle ovakvog odgovora Osnovnog javnog tužilaštva podneti žalbu višoj instanci.
Izvor: Blic / Vladimir Lojanica
Za njega je to više od hobija, Nermin je zaljubljenik i kolekcionar svih onih patika koje ćete retko videti na ulicama grada. Sakupljanje patika nije samo skup hobi, to je i neopisiva sreća, posebno onda kada dođete do željenog para. Ljubav prema patikama njemu se jednostavno desila, još sredinom devedesetih kada su drugari u komšiluku počeli da skupljaju sličice za „Michael Jordan“ album.
– Osim sličica sa Džordanovim zakucavanjima, morao si i da popuniš i deo sa patikama. Naravno da sam većinu vremena proveo gledajući te iste modele i maštajući o tome kako bi bilo lepo da imam baš taj i taj model nekada, što se kasnije i ostvarilo – objašnjava Nermin Fazlić za Direktno.rs.
Interesovanje prema patikama postalo je intenzivnije nakon što je počeo da trenira košarku kada je nekako bilo obavezno da se ima što bolji par na terenu iza zgrade. Umesto da prati trigonometrijske i inverzne trigonometrijske funkcije na časovima matematike, Nermin je crtao i „dizjanirao“ svoje modele. Danas je okružen patikama, i sam poseduje preko 30 ekskluzivnih parim šta je potrošio više od 3.000 evra, što znači da je mogao i da kupi jedan solidan automobil.
Prvi model patika koji mu se urezao u sećanje bio je model „jordan 12 flu game“, koji je dobio naziv po utakmici Čikaga i Jute u finalu Nba lige 1997. godine, gde je Majkl Džordan pod temperaturom odveo Čikago do pobede. U toj utakmici „Leteći Majk“ nosio je upravo taj model u prepoznatljivoj crno-crvenoj boji, a on je neizmerno srećan jer poseduje reizdanje tog modela iz 2016.godine.
Kolekcionari patika, poznatiji kao sneakerheads, u Beogradu su malobrojni, ali svako od njih nalazi svoj način kako bi stigao do željenog para.
Najuspešniji kolekcionari pre ili kasnije od svoje strasti naprave karijeru, što im omogućava da lakše, jeftinije i brže dolaze do novih limited edition patika kao što je i Nerminu pošlo za rukom.
– Imam sreću pa mi je to posao, i mogu da ih imam po prodajnoj ceni. Ali određeni modeli zbog velike potražnje, a malih količina u prodaji se mogu naći ponekad i po duplo većoj ceni od prodajne. Recimo model „jordan 1 bred“ iz 2016. godine u mojoj veličini se može naći za 475 dolara na sajtu stockx.com – dodaje Nermin.
Da biste došli do nekih online stranica na kojima možete naći raritete, služite se sajtovima Stockx, Ebay, Farfetch, Kickz, Zalando, Overkill… Ali opet, u poslednje vreme Srbija postaje veoma razvijena Sneaker zajednica, tako da u Beogradu postoje radnje poput koje mogu da zadovolje ukus ovih kolekcionara.
Kao što se nekada putovalo u inostranstvo po najbolje farmerke i kožne cipele, ili za najnoviju ploču omiljenog benda, tako je i mladi Nermin sa 17 godina krenuo na svoj prvi put, sa kojim je i počela njegova kolekcionarska strast.
- Sećam se da smo kao tinejdžeri išli iz Priboja (gde sam rođen) u Užice po par „nike air Force mid“ modela, tih sat i po vremena putovanja vozom sa 17 godina je delovalo kao odiseja, danas je to dosta lakše, jer većina radnji ima online službu, tako da iz fotelje možete poručiti svoj omiljeni par.
Strastveni hobi iziskuje dosta novca i vremena, a ono što je obavezno jeste čekanje u redovima, stres i nervoza da li će od tih limitiranih biti baš za njih i njihovom broju.
– Opet ja i moj „luksuz“ posao sa patikama. Nisam stajao u redu, ali nekada imam informacije o modelima koji tek trebaju da se pojave u prodaji, i to za po nekih pola godine unapred, tako da ako saznam da će se neki model pojaviti u prodaji negde u februaru, onda nema tog čekanja u redu koji može da se poredi sa agonijom iščekivanja po pola godine do tog i tog datuma.
Iako ne i njegov najskuplji, Nerminov omiljeni par jeste „jordan 1 bred“ za koje ima posebno mesto na polici. Iščekivao je ovaj par duži vremenski period pa je konačno postao i njihov vlasnik. Ne planira da „uspori“ kada je saklupljanje patika, i dalje mašta o pojedinim retkim modelima za koje je siguran da će jednog dana biti baš njegove.
Na prilično popularnom tviter nalogu „Caesar“, koji prati i objavljuje fotografije i video snimke retkih samohodnih artiljerijskih vojnih vozila i vojnih aviona, nedavno su objavljene fotografije vozila koje je, kako se tvrdi u objavi, nastalo u Fabrici automobila u Priboju.
Ministarstvo je ocenilo danas da inicijativa Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) za rešavanje statusa Bošnjaka i regije Sandžak nije u skladu sa Ustavnim i zakonskim odredbama kojim se uređuju oblasti delovanja nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
To ministarstvo je u odgovoru BNV-u navelo da je Ustavom Srbije propisano da pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati nacionalne savete, radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službeno upotrebi jezika i pisma, a da je Zakonom o savetima uređeno ostvarivanje ovlašćenja u tim oblastima.
„Uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno je da Inicijativa sadržinom izlazi iz okvira Ustavom propisanih oblasti u kojima nacionalni saveti mogu da deluju i u kojima predstavljaju nacionalni manjinu, kao i zakonom poverenih ovlašćenja u tim oblastima i po svojoj prirodi je politički akt“, navodi se u odgovoru koji je potpisao ministar Branko Ružić.
Ministarstvo navodi da Inicijativa ima i formalne nedostatke i to jer ju je doneo Izvršni odbor kojem nacionalni savet nije poverio mandat za donošenje takvih odluka.
Navode i da Inicijativa nije razmatrana, niti usvojena na prvoj narednoj sednici BNV.
Ministarstvo zbog toga smatra da Inicijativa nema pravno dejstvo i ne može se smatrati odlukom koja ostaje na snazi, a zbog nepravilnosti u radu Izvršnog odbora ministarstvo je donelo rešenje o prestanku mandata članovima tog organa.
Bošnjačkom nacionalnom vijeću je predloženo da na prvoj sledećoj sednici konstatuje prestanak mandata članova IO i izabere nove.
Osporenom Inicijativom IO BNV tražio je specijalni status za Sandžak, koji bi dobio Ustav u čijoj izradi bi učestvovali stručnjaci Evropske unije.
Tim dokumentom bilo je predviđeno da Sandžak dobije skupštinu, vladu, policiju, sudstvo i guvernera, da donosi zakone i druga opšta akta, a Albancima, Bošnjacima, Crnogorcima i Srbima bio bi priznat status konstitutivnih naroda.
Teritorija Sandžaka na kojoj bi se uspostavio specijalni status obuhvatala bi područja sadašnjih opština: Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Andrijevica, Petnjica, Gusinje, Plav i Rožaje.
Predsednica Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) Jasmina Curić izrazila je danas protest zbog „pokušaja ministra državne uprave i lokalne samouprave Branka Ružića da onemogući Bošnjacima i BNV da koristi Ustavom i zakonima garantovana prava“.
Ona je odluku Ministarstva da inicijativa o Sandžaku nije u skladu sa Ustavnim i zakonskim odredbama ocenila kao „krajnju nameru da se, suprotno izbornoj volji Bošnjaka, BNV stavi u službu velikosrpskih nacionalnih interesa“.
Izvor: Mondo/agencije
Da bi autobusi mogli da promene trasu i voze novim autoputem Miloš Veliki, moraće da sačekaju sledeću godinu, jer se prema važećim propisima novi redovi vožnje odobravaju jednom godišnje.
Putnicima koji idu do Zlatibora, Nove Varoši i dalje ka Crnoj Gori, novi put bi znatno skratio vreme putovanja, ali prevoznici ne smeju da koriste novu saobraćajnicu jer bi na odredišta stizali mnogo ranije, i morali bi da čekaju i po pola sata da bi ispoštovali polazak po aktuelnom redu vožnje.
Mirko Vučinić iz poslovnog udruženja drumskog transporta Panontransport, kaže da nije moguće usaglasiti nove redove vožnje do proleća naredne godine, a da je početak obavljanja prevoza po njima moguć tek od oktobra 2020. godine.
„U skladu sa Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Privredna komora Srbije usaglašavanje predloga redova vožnje radi jednom tokom kalendarske godine, po zahtevima prevoznika“, pojašnjava Vučinić.
Kamioni izbegavaju Koridor 11 i koriste i dalje Ibarsku magistralu, zbog čega u Putevima Srbije razmatraju da i na tom putu počnu da naplaćuju putarinu za teretnjake.
Izvor : Večernje novosti
Most preko rijeke Lim, na regionalnom putu koji predstavlja najbližu vezu Srpske sa zapadnom Srbijom i sjevernom Crnom Gorom, i dalje je jedan od najvećih infrastrukturnih problema za opštinu Rudo. Prije sedam godina započeta rekonstrukcija, do danas nije završena, a sve je izvjesnija mogućnost gradnje novog mosta.
Most metalne konstrukcije, koji je pod imenom kralja Aleksandra 1938. premostio Lim na putu Rudo-Priboj, danas je zbog agresivne višedecijske korozije i više nego ugrožen, dok je drvena kolovozna površina u katastrofalnom situaciji.
Rato Rajak, načelnik opštine Rudo, je istakao da je rekonstrukcija ovog mosta započeta prije sedam godina, ali do danas nikad nije urađena. Napuštena je, kaže, poslije nekoliko mjeseci rada i nikad nije nastavljena.
Dok most propada, u opštini Rudo godinama očekuju reagovanje nadležnih, kada je riječ o ovom velikom problemu.Most ugrožava normalno funkcionisanje saobraćaja, i pješaka i motornih vozila, i vrlo često se dešavaju havarije na mostu.
Godinama pokušavamo da privolimo nadležne da nešto odrade po tom pitanju, ali nikada još nismo dobili adekvatan odgovor – istakao je načelnik Rajak.
Umjesto rekonstrukcije o kojoj se godinama pričalo, sada je izvjesnija izgradnja novog mosta. Bar se tako zaključuje iz odgovora Puteva Republike Srpske, koji ističu da je planom poslovanja za ovu godinu planirana izrada glavnog projekta i urbanističko-tehničkih uslova za izgradnju novog mosta preko rijeke Lim u Rudom.
Realizacija ovog projekta zavisi od obezbjeđenja finansijskih sredstava, a planira se finansiranje iz kredita Svjetske banke u okviru projekta rehabilitacije puteva i putnih objekata u Republici Srpskoj. Projekat Svjetske banke planiran je za realizaciju u periodu od četiri godine, a pregovori sa Svjetskom bankom su u toku – stoji u saopštenju Puteva Republike Srpske.
U kratkom telefonskom razgovoru, direktor Puteva Srpske Nenad Nešić nam je rekao da će na prvoj sjednici Uprave i kod Vlade Srpske, inicirati da se započene rješavanje navedenog problema.
Graditelji su most „kralja Aleksandra“ u Rudom, prema određenim podacima, završili za 1.100 dana. Koliko će još dana trebati za gradnju novog ili rekonstrukciju postojećeg, s pravom bi se mogli pitati i vozači i pješaci.
Izvor: RTRS
Izvor: „Blic“ Autor: A. Milutinović
Do sada se saobraćaj na Koridoru 11 odvijao samo u dužini od 40,3 kilometra na potezu Ljig-Preljina (Čačak) koji je otvoren pre dve i po godine, no već od danas putnici će od Obrenovca imati autoput, umesto tek od Ljiga.
Tri spojene deonice, zajedno sa deonicom Ljig-Preljina (otvorena kajem 2016. godine) duge su ukupno 103 kilometra i mogu da se pređu za nešto više od 45 minuta ako se vozi 130 na sat, koliko je ograničenje.
Pored uštede vremena, otvaranje ove deonice je posebno značajno za bezbednost saobraćaja u ovom regionu pošto će vozači konačno većim delom imati alternativu za ozloglašenu Ibarsku magistralu, najveću crnu tačku u Srbiji.
Samo je tokom poslednjih nedelju dana na tom delu Ibarske magistrale poginulo petoro ljudi.
ceo članak pročitajte ovde
Na 21. sednici Skupštine opštine Priboj, doneta je odluka kojom se daje saglasnost JP „Toplana Priboj“ da uđe u projekat „Podsticanje obnovljive energije i razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji“.
Ovaj projekat podrazumeva izgradnju toplane na biomasu snage osam MV, a sredstva u iznosu oko pet miliona evra biće obezbeđena kroz realizaciju povoljnog razvojnog kredita nemačke razvojne banke KfW .
Izgradnjom nove gradske toplane sa dvadesetčetvoročasovnim režimom rada, trebalo bi da bude rešen dugogodišnji problem neefikasnog i skupog daljinskog grejanja. Toplana na biomasu koja treba da zameni sadašnju, koja radi na mazut značajno će smanjiti i zagađenje vazduha u grejnoj sezoni. Od ukupnog iznosa, milion i po evra će biti uloženo u rekonstrukciju toplovoda i podstanica.
– Želim da pozovem građane u stambenim zajednicama koji trenutno nisu priključeni na sistem daljinskog grejanja da iskoriste ovu mogućnost i priključe se, a ja mogu da obećam ispred lokalne samouprave da Opština Priboj može da finansira besplatne priključke za daljinsko grejanje, rekao je, obrazlažući predlog na sednici SO, Saša Vasilić, zamenik predsednika Opštine Priboj.
On je još i dodao da će emisija štetnih gasova SO2 i CO2, izgradnjom nove toplane, biti smanjena za oko 90 odsto. Realizacija razvojnog kredita od nemačke razvojne banke KfW na period od 20 godina, uz grejs period od dve godine i uz kamatnu stopu od oko jedan odsto pribojskoj toplani odobriće Republika Srbija uz trilateralni ugovor koji će potpisati ministri finansija i energetike u Vladi Srbije, JP „Toplana Priboj“ i Opština Priboj.
Izgradnja pribojske toplane na biomasu je deo ….ceo članak u „Danas“
Autor: S. Bjelić
Prvi dan VoLim eskpedicije obeležila je atraktivna i nezaboravna regata na živopisnom Zlatarskom jezeru, gde su učesnici mogli da se osveže na nestvarnim mestima za kupanje ispod zaseoka Drulovići, dok su posmatrali let retke vrste orla lešinara, Beloglavog supa.
Sledećeg dana, u subotu 10. avgusta, nakon okupljanja i prezentacije u domu u Kratovu, više od 150 turista iz Srbije, Slovenije, Češke i Kanade krenulo je sa VoLim ekspedicijom niz egzotični kanjon Kratovske reke. Cilj pešačke ture je bio novoizgrađeno Ribarsko selo na Potpećkom jezeru na kome su održane „Igre bez granica“ uz degustaciju proizvoda VoLim dobro u ljudima (hrana našeg kraja).
“Igrama bez granica” je prethodila akcija čišćenja Potpećkog jezera koju su zajednički sproveli pribojsko udruženje Discover Serbia i Kancelarija za mlade Priboj.
Opšte mišljenje turističkih radnika koji su pratili dešavanja na Potpećkom jezeru i Kratovskoj reci, je da je ovaj koncept promocije turističkih potencijala, uz zanimljive turističke sadržaje i hranu ovog kraja dao izuzetne rezultate kroz direktni marketing putem društvenih mreža kao i kroz planirani receptivni turizam agencija koje su vec počele da promovišu programe sa ova dva nova turistička proizvoda.
VoLim ekpedicija je i u nedelju 11.08. odabrala Priboj za cenatar aktivnosti. Održan je „Pribojski rafting“, sa preko 200 direktnih učesnika. Rafting na reci Lim predstavlja pravi izazov i pruža vrhunski doživljaj, kako ljubiteljima raftinga, tako i zaljubljenicima u prirodu. Veličanstveni predeli kroz koji prolazi ova reka, ostavljaju bez daha.
Startovalo se sa gradske plaže u novom delu Priboja, dok je cilj bio na plaži u Setihovu na kojoj su rafteri uživali u VoLim proizvodima i ručku u prirodi.
Organizator Discover Serbia se zahvalio Ministarstvu turizma, trgovine i telekomunikacija na poverenom zadatku realizacije projekta VoLim ekspedicija, takodje je upućeno izvinjenje Pribojcima zbog limitiranog broja čamaca za rafting uz obećanje da će Pribojci u narednoj godini moći aktivnije da učestvuju u raftingu.
