Аутор: limski

„Moja noga nikada nije kročila u Borču, do 2018. godine Ovim pismom je bačena ljaga na moje ime “ Dokazaću da je to laž .

Suđenje Zoranu Marjanoviću optuženom za ubistvo supruge Jelene Marjanović širom otvorenih očiju pratila je cela javnost. Međutim, pravi haos nastao je kada je sudija pred njega, advokate i zamenika javnog tužioca iznela anonimno pismo pristiglo iz Švajcarske.

Cela sudnica se uzbudila, ali je na kraju ipak otkriveno da je u njemu napisano ko je, navodno, ubica Jelene Marjanović, a ko naodni naručilac istog. Ime navodnog ubice je označeno kao Dragoje Milinković, a Zoranova majka, Zorica, navodno, naručila je od tog muškarca iz Švajcarske brutalnu smrt svoje snaje.

Milinković, koji se u pismu navodi kao svirepi zločinac, za „Telegraf.rs“ objasnio je o čemu je zapravo reč i oštro demantovao te navode.

– Nisam ubio Jelenu, niti sam je poznavao, kao ni tu celu familiju. Moja noga nikada nije kročila u Borču, do 2018. godine. Znam da je to pismo poslala moja bivša supruga, koja želi da mi napravi pakao od života. Razveli smo se, ali mi već godinama smešta. Ovim pismom je bačena ljaga na moje ime, kada budem dokazao na sudu da je to pismo laž, ostaću etiketiran kao ubica do kraja života – počinje svoju priču za „Telegraf.rs“ Dragoje.

Kako navodi ovaj Pribojac koji već 27 godina živi i radi u Švajcarskoj, on se već sudi sa svojom ženom oko podele imovine, njenog pokušaja njegove otmice i navodnog nasilja u sudnici, za koje ga je ona optužila.

 Mi smo bili u braku od 1999. godine do 2012. Godinu dana nakon venčanja dobili smo ćerkicu, ali brak sa njom je bio pakao. U sudu u Kruševcu protiv nje vodim postupak zbog otmice i pokušaja ubistva. Trojica muškaraca su me otela 2015. godine i mučila, udarala pištoljem u glavu, nakon toga sam ležao u bolnici. Ona me je tužila da sam je u sudnici davio šalom, što je potpuna glupost, za to imam svedoke. U četvrtak 7. novembra treba da imamo ročište oko podele imovine i eto šta je pokušala da mi napravi – objašnjava Milinković.

On dodaje da je njega bivša supruga preko raznih Fejsbuk profila optuživala da je ubio i jednog advokata iz Paraćina.

Napomenuo je i to da delovi pisma koje je stiglo u Palatu pravde, jesu istiniti, poput onih da je imao probleme sa zakonom u Švajcarskoj, ali to se odnosi na neplaćanje tamošnjeg poreza, ni govora nema o teškim zločinima.

– Priznajem da sam imao problem u Švajcarskoj zbog utaje poreza, to ne krijem i za to sam snosio posledice. Imao sam preduzeće od 150 radnika, naravno da je i sa njima bilo problema za koje sam ja, kao odgovorno lice morao da, logično, odgovaram, ali tvrdim: nikada nikoga nisam ubio -kaže za naš portal čovek koji je juče nazvan ubicom.

Dalje se u pismu navodi da se on krajem 2015. godine doselio u Beograd, što se poklapa sa vremenom ubistva Jelene Marjanović. Međutim, Dragoje kaže da je on u srpskoj prestonici živeo 2016. godine, ali kratko i to u periodu nakon ubistva pevačice iz Borče.

Kako je Milinković najavio, odlučio je da čitav skandal sa pismom koje ga direktno naziva ubicom, dobije epilog na sudu. Kaže da je siguran da će iz ove priče izaći kao pobednik, čistog obraza, ali samo iz jednog razloga – nije ubica.

Da podsetimo, suđenje Zoranu Marjanoviću optuženom za ubistvo bivše supruge Jelene, juče je trajalo pet sati u Palati pravde. On je izneo nove detalja, a „Telegraf“ je izveštavao o ovom ročištu koje je dugo čekano. Zoran će se na optuženičkoj klupi ponovo naći 25. decembra 2019. godine.

Izvor: „Telegraf“

UBISTVO NARUČILA SVEKRVA! Otkrivamo detalje iz pisma koje je stiglo u Viši sud u Beogradu

Dragoja poznajem iz Švajcarske, gde smo 1998. ubili jednog čoveka. Pre tri godine došao je kod mene u Novi Sad i uz viski mi je priznao da je za pare ubio i Jelenu Marjanović u Borči, po nalogu njene svekrve, vračare Zorice Marjanović

---

Dragoje je ubio Jelenu Marjanović pre tri i po godine u Borči. Priznao mi je to nekoliko meseci posle zločina, dok smo uz viski sedeli u mom stanu u Novom Sadu. Kazao mi je da je Jelenu ubio za pare, po nalogu njene svekrve, vračare Zorice Marjanović!

Ispričao mi je i da je Zorica patološki mrzela svoju snaju i da je Jelena ubijena kako bi se Marjanovići dočepali njenog porodičnog nasledstva.

Pošiljalac je do detalja opisao njegovo poznanstvo sa Dragojem, kao i sve okolnosti pod kojima je pevačica ubijena na nasipu u Borči 2. aprila 2016.

Drago čekić

– Ubio sam čoveka 1998. u Švajcarskoj, a u tome mi je, kao vozač, pomogao Dragoje, koji je poznat po nadimku Drago Čekić. Ja sam tada bio osuđen na 13 godina zatvora, a Dragoje se izvukao. Posle sam ga opet sreo u zatvoru u Cirihu, 2006. i 2007. godine, gde je on došao zbog nekog drugog dela. Mnogo godina kasnije, ja sam se doselio u Novi Sad, kod ujaka, gde me je 2016. posetio Dragoje – navodi se u pismu, koje ukupno ima pet strana.

Prema rečima autora ovog pisma, Dragoje mu je ispričao da je 2012. došao u Srbiju, u Priboj, kako bi izbegao još jednu zatvorsku kaznu u Švajcarskoj.

Ceo clanak u mozete pročitati , na ovom linku , u Informeru …

Vlastimiru komšija uključio ometač, nema nijedan signal na televizoru! Prijavio ga je policiji 

PRIBOJ – Oduvek se znalo da muž pomera antenu, a žena govori kakva je slika, međutim u televizijski program jednog Pribojca izgleda da se umešao i komšiluk.

Naime, Vlastimir Damljanović tvrdi da mu je komšija ugradio ometač signala i da zbog toga ne može da „uhvati“ nijedan program, pa se na njegovom tv ekranu umesto rijalitija i dnevnika koje bi kao svaki Srbin gledao, ne može uhvatiti ni slika ni ton, pa je prinuđen da gleda u plafon.

„Svu tehniku sam kupio novu, al uzalud. Signala nema pa nema i ja umesto da gledam televizor kod sebe kući, idem po komšiluku ili gledam u plafon“, kaže Vlastimir.

On je komšiju na kog sumnja da mu remeti televizijski program čak i prijavio nadležnim organima.

„Suludo je da u vreme kad u svakoj kući ima po nekoliko televizora, ja ne mogu da gledam čak ni jedan jedini, koji sam pošteno kupio. Radnici iz Emisionih tehnika i veza su došli na lice mesta i utvrdile da je sve u redu, tako da jedini uzrok za to što ja nemam signal može biti ometač, iskreno se nadam da će u ovom mom slučaju reagovati policija za tehnološki kriminal“, priča Vlastimir

(Kurir.rs/RINA)

Danas se navršava 27 godina od otmice i ubistva 17 građana bošnjačke nacionalnosti, državljana nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), iz mesta Sjeverin kod Priboja. Njih su iz autobusa oktobar 1992. godine izveli i pobili pripadnici paravojne formacije „Osvetnici“, kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini.

---

Autor: Danica Gudurić Izvor: Radio Slobodna Evropa

---

Za ovaj zločin Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora Milana Lukića i Olivera Krsmanovića, a Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na petnaest godina zatvora. Lukić je kasnije u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločine u Višegradu, ali ne i za zločin u Sjeverinu.

Godišnjica zločina obeležava se ove godine po prvi put nakon što je Sud za ljudska prava u Strazburu odbio predstavku koja mu je bila upućena u ime porodica.

Na komemorativnom skupu u Sjeverinu porodice ubijenih, predstavnici Islamske zajednice u Srbiji, nevladinih organizacija i lokalne vlasti položili su cveće na spomen-obeležje ubijenim meštanima Sjeverina.

Podsećajući na 27 godina agonije porodica ubijenih, 27 godina čekanja da se pronađu kosti ubijenih, direktor Instituta za istraživanje genocida i zločina Admir Muratović je rekao da je nedopustiva šutnja svih onih koji treba da daju odgovore vezane za sve činjenice koje su se desile u Sjeverinu.

„Interesantna je i odluka Evropskog suda za ljudska prava, a svi znamo i kako on funkcionira ukoliko se ne ispune oni formalni uslovi… oni onda uopšte ne tretiraju ono što stoji u sadržaju. Oni, koji su podneli predstavke u ime porodica žrtava, morali su to znati. Naravno, nikakve papirnate odluke neće učiniti da zbog moralnog kapaciteta, koje pokazuju porodice žrtava, odustanemo od tražene istine“, rekao je Muratović.

„Svake godine deo smo jednog bola, deo smo jednog srca, deo smo jednog stradanja“, istakao je predsednik Skupštine Opštine Priboj Boris Mrdović.

„Svakog oktobra deo smo jednog nezaborava i svakog oktobra tražimo izlaz u bezizlazu, ali je pomen žrtvama snaga naše budućnosti i snaga našeg života. Svirepo ubijanje i zločin nije samo bol porodica, to je bol svakog dobrog i poštenog čoveka. Svake godine govorim sa gorčinom i ove godine izražavam saučešće porodicama otetih Sjeverinaca i izražavam veliku tugu. Naša je obaveza da tražimo pravdu i istinu za naše nastradale sugrađane“, rekao je Mrdović.

Porodice ubijenih, predstavnici Islamske zajednice u Srbiji, nevladinih organizacija i lokalne vlasti po povratku iz Sjeverina na mestu otmice kod kafane „Amfora“ bacili su 19 ruža u reku Lim u znak sećanja na žrtve odvedene iz autobusa, kao i dvojicu Bošnjaka ubijenih iste godine.

U Sjeverinu je u avgustu 1992. godine ubijen Ramo Berbo, a u aprilu 1993. godine iz svoje kuće je odveden i Hasan Mujović.

Na mestu zločina

Meštani iz Sjeverina krenuli su u Priboj na posao preko teritorije BiH, jer je to bio jedini put da se dođe u Priboj. Kod kafane Amfora u mestu Mioče u BiH, pripadnici „Osvetnika“ iz autobusa, koji je saobraćao na relaciji Priboj-Pljevlja, izveli su 16 građana bošnjačke nacionalnosti, 15 muškaraca i jednu ženu.

Svi su kamionom odvedeni u Višegrad u motel „Vilina vlas“ gde su ubijeni. Do sada su pronađeni samo posmrtni ostaci jedne žrtve, Medredina Hodžića.

U noći pred otmicu autobusa, otet je i Sabahudin Ćatović, kao 17 žrtva. On je sa ostalih 16 civila odveden u Višegrad. Njegovo ime je naknadno upisano na spomen obeležje u Sjeverinu.

Ni status civilne žrtve rata

Porodice ubijenih Sjeverinaca nisu uspele da dobiju ni status civilnih žrtava rata kao ni da ostvare pravo za naknadu štete.

U ime porodica žrtava Fond za humanitarno pravo (FHP) je pred pravosudnim organima Srbije 2007. godine podneo tužbu za naknadu štete, koja je odbijena, uz obrazloženje da odgovornosti države Srbije u njihovom slučaju nema jer se otmica dogodila na teritoriji Bosne i Hercegovine.

I Ustavni sud Srbije je pre tri godine odbio ustavnu žalbu članova porodica ubijenih žrtava.

Srbija odbija odgovornost za Sjeverin

Poslednja nada im je bila Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, pa se FHP, nakon što su iscrpljena sva pravna sredstva pred pravosuđem u Srbiji, obratio ovom sudu smatrajući da porodice nisu imale pravičan postupak u Srbiji.

U februaru ove godine Evropski sud za ljudska prava odlučio je da je predstavka FHP u ime porodica žrtava iz Sjeverina neprihvatljiva, podseća Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP:

„Evropski sud za ljudska prava odlučio je da je predstavka Fonda za humanitarno pravo u ime porodica žrtava iz Sjeverina neprihvatljiva jer su se otmica i ubistvo dogodili pre nego što je Evropska konvencija o ljudskim pravima postala obavezna za Srbiju. Evropski sud za ljudska prava doneo je proceduralnu odluku i uopšte nije ulazio u sadržinu predstavke Fonda za humanitarno pravo.“

Nakon saznanja da je i Evropski sud u Strazburu odbio zahtev Omer Hodžić, kome je ubijen otac Medo, za RSE je rekao:

„Ne postoji za nas adekvatna pravda na ovom svijetu. Postoji žrtva, postoji zločinac, jedino ne postoji pravda.“

Žanić: Ignorisanje se nastavlja

„I po sada važećem zakonu u Srbiji i po novom Nacrtu zakonu koji će da reguliše prava civilnih žrtava rata, oni taj status ne mogu da ostvare, jer su oteti na teritoriji BiH. Oteti su od strane Vojske Republike Srpske, koju Srbija ne percipira kao neprijateljsku vojsku. Time se zapravo nastavlja dugogodišnje ignorisanje institucija Srbije da članovima porodica žrtava nadoknadi štetu, prizna status civilnih žrtava rata i ono što je najznačajnije da konačno otkrije gde se nalaze tela stradalih, jer se većina ubijenih Sjeverinaca i dalje vode kao nestala lica“, zaključuje Žanić.

Priboj – Ministar odbrane Aleksandar Vulin obišao je privredno društvo „FAP Korporacija” a.d. Priboj, gde je između tog preduzeća i Uprave za odbrambene tehnologije Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbranne danas potpisan ugovor o modernizaciji borbenog oklopnog vozila Vojske Srbije, poznatijeg kao BOV, prenosi Tanjug.

Nakon obilaska pogona montaže, gde su prikazane aktivnosti koje se vrše na vozilima za potrebe Vojske Srbije, ministar Vulin je rekao da su FAP i Priboj strateško opredeljenje Srbije i da je FAP ušao u jednu novu tehnološku ligu.

„Vojska Srbije se intenzivno oprema i jača. Ona čuva svoje postojeće kapacitete, svoje postojeće sposobnosti, ali ih i značajno unapređuje. Predsednik Republike Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić je bio veoma jasan – vojska mora da bude snažnija, mora da bude jača, naši vojnici moraju da rade na novim i savremenim sredstvima, a za to nam je itekako potreban FAP”, kazao je Vulin.

On naglašava da Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem neće dozvoliti da FAP prestane da postoji, niti da se u Priboju ne živi dobro, da se ne razvija, i ne unapređuje.

Sa velikim ponosom moram da kažem da je FAP ušao u jednu potpuno novu tehnološku ligu. To je veliki napredak za nas da je FAP u stanju da se modernizuje i da, u onom što je do njega, u potpunosti unapredi borbeno oklopno vozilo pešadije, da je u stanju da remontuje naše „ognjeve”, da na veoma zahtevnom tržištu uvek bude prvi i da uvek bude u stanju da ispuni svaki zahtev Vojske Srbije, rekao je ministar.

Vulin je najavio da će do kraja godine FAP samo sa Vojskom Srbije ugovoriti poslove za oko četiri miliona evra, što garantuje i opstanak FAP-a i ljudi u Priboju.

Prednost ima domaća pamet

Na FAP-u je da radi, a na nama je da obezbedimo sredstva, da obezbedimo da ova fabrika postoji i funkcioniše. Vojska Srbije će nastaviti da se intenzivno oprema, intenzivnt ima domaća o jača i uvek, na prvom mestu, od domaćeg proizvođača. Uvek ćemo birati, kad možemo da biramo, domaću pamet i domaće znanje, jer samo ono što sami proizvedemo to je zaista naše i to niko ne može da vam oduzme. Vojska Srbije u najvećoj meri mora da bude oslonjena na domaće proizvođače, istakao je ministar Vulin.

Prema rečima v.d. pomoćnika ministra za materijalne resurse Nenada Miloradovića, FAP sa Ministarstvom odbrane ima sedam potpisanih ugovora, a danas potpisani – osmi ugovor, najznačajniji je u tehnološkom smislu.

Tim ugovorom FAP ulazi u sistem integratore borbenih oklopnih vozila – naglašava Miloradović i dodaje da su osnovna konstrukciona rešenja koja su primenjena na BOV vozilima intenzivno testirana, isprobana i da su zadovoljila sve kriterijume Vojske Srbije.

Miloradović je najavio planove da se sve što je potrebno u širokom dijapazonu oklopnih točkaških vozila za potrebe Vojske Srbije izrađuje u FAP-u i da će to društvo imati priliku da integriše radove brojnih drugih kooperanata širom Srbije, pre svega stručnjaka Vojnotehničkog instituta i drugih razvojnih institucija u Srbiji.

Za modernizovano borbeno oklopno vozilo BOV-KIV, koje treba da bude jedno od osnovnih sredstava komandanata pešadijskih, artiljerijskih i izviđačkih jedinica, Miloradović naglašava da je jedan od najznačajnijih projekata Vojske Srbije i da će ta vozila biti opremljena skupocenom komandno-informacionom opremom, koja svojim sistemima treba značajno da unapredi sposobnosti Vojske Srbije.

Generalni direktor „FAP Korporacije” Ranko Vuković istakao je da će danas potpisanim ugovorom između FAP-a i Uprave za odbrambene tehnologije, čija je vrednost 220 miliona dinara, Vojska Srbije dobiti modernizovana vozila, a FAP posao.

Vuković podseća da je FAP do sada radio brojne modernizacije na vozilima Vojske Srbije i po pitanju kvaliteta i sigurnosti, ali da je od danas, prvi put u istoriji FAP-a, dobijeno integrisanje i modernizacija borbenog sistema.

Kako kaže, za radnike FAP-a je veliko priznanje što su stekli poverenje Vojske Srbije da urade jedan veoma složeni posao.

Priboj strateko opredeljenje Srbije

Predsednik Opštine Priboj Lazar Rvović istakao je da je FAP osnov za opstanak i razvoj Priboja i da svojim posetama tom preduzeću ministar Vulin pokazuje svoje, ali i opredeljenje države da se pomogne Priboju.

Novi ugovor ohrabrujuća je vest za građane Priboja, poručuje Rvović i kaže da i kada su Pribojci izgubili veru u Priboj, predsednik Srbije nije, već je insistirao da Priboj mora biti strateško opredeljenje Srbije, da mora opstati i biti dobro mesto za život.

Narodni poslanik iz Priboja Krsto Janjušević zahvalio je predsedniku Republike i Vladi Srbije na stalnim naporima da FAP bude bliži namenskoj industriji, konkurentna firma koja isporučuje kvalitet i da radnici FAP-a imaju pristojne plate.

On je rekao da je opremanje borbenih oklopnih vozila Vojske Srbije visoko sofisticiranom tehnologijom za FAP zadatak koji je na novom tehnološkom nivou i da će ako FAP položi taj ispit uslediti i novi ugovori.

Obilasku „FAP Korporacije” prisustvovali su i načelnik Uprave za odbrambene tehnologije general-major Mladen Vuruna, koji je u ime Ministarstva odbrane potpisao današnji ugovor i načelnik Kabineta ministra odbrane brigadni general Siniša Kresović.

Izvor:www.politika.rs

U noći između subote i nedelje, na parkingu ispred porodične kuće, oštećeno je vozilo volksvagen ”jeta” službenika Dragoljuba Berlića

Priboj – U noći između subote i nedelje u Priboju, na parkingu ispred porodične kuće, oštećeno je vozilo volksvagen ”jeta” policijskog službenika Dragoljuba Berlića. Na autu je, kako se sumnja bejzbol palicom, polomljeno prednje vetrobransko staklo i staklo na zadnjem delu vozila.

Naime, nakon korišćenja vozila Dragoljub je oko ponoći auto parkirao ispred porodične kuće. U jutarnjim satima od strane prolaznika obavešten je da su na kolima razbijena stakla. Ovo je drugi put da se na meti vandala nađe vozilo ovog policijskog službenika. Razbijanje kola osudili su iz Nezavisnog sindikata policije.

 Krajnje je vreme da se zapitamo koliko su policijski službenici zaštićeni zakonom i dali je ovo nagrada kolegi za sve ono što čini u zaštiti građana njihove lične i imovinske sigurnosti, ako se zna da je kolega do sada profesionalno obavljao poslove iz delokruga rada službe bezbednosti i da je korak do zaslužene penzije – naveli su iz Nezavisnog sindikata policije.

Inače u gradu na Limu nije retkost da se policajci ili njihovi bližnji nađu na meti huligana, nedavno je pretučen otac policijskog inspektora a bilo je i više fizičkih napada na policijske službenike.

Na sednici Opštinskog veća u Priboju, našlo se 11 tačaka a po značaju se izdvojila Odluka o izmenama i dopunama i Odluke o budžetu opštine za tekuću godinu, odnosno drugi rebalans budžeta u 2019. Ovim predlogom Odluke izvršeno je usklađivanje prihoda i rashoda budžeta prema potrebama, koje se očekuju do kraja godine, tako da sada budžet opštine Priboj iznosi 1 362 659 508 dinara.

Prihvaćen izveštaj revizora

Članovi Opštinskog veća prihvatili su i izveštaj nezavisnog revizora o izvršenoj eksternoj reviziji, završnog računa opštine Priboj za 2018. godinu. Doneta je i odluka da se shodno zakonu o teritorijalnoj organizciji Srbije, pokrene inicijativa da se u naseljena mesta u opštini kojih sada ima 34, uvrste još dva, Krajčinovići i Sastavci, kao centri dve mesne zajednice. Da se briše KO Zaostro, jer se više ne nalazi u katastarskoj evidenciji, i da se ispravi slovna greška u nazivu naseljenog mesta Požegrmac.

Bez rasprave, a u skladu sa zakonskim rešenjima, prihvaćena je i odluka o uređenju i organizaciji, kao i Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u Opštinskom pravobranilaštvu.

Opštinski većnici dali su pozitivno mišljenje o Strategiji bezbednosti saobraćaja na putevima u opštini Priboj, kao i Akcionom planu za njeno sprovođenje do 2024. bez ijednog poginulog, posebno dece, uz što manji broj teško povređenih u saobraćajnim udesima.

Projekti energetske efikasnosti

Opštinsko veće razmatralo je i Izveštaj o radu PU „Neven” i plan rada za tekuću godinu ove vaspitne obrazovne ustanove. Ohrabruje činjenica da se broj dece, kao korisnika ove ustanove, povećava, o čemu govori i lista čekanja, da se stvaraju i novi prostorni uslovi, kao i povećavanje energetske efikasnosti, kroz realizaciju nekoliko značajnih projekata, uz finansijsku podršku donatora i lokalne samouprave. Sugerisano je i kadrovsko jačanje, odnosno stvaranje individualnih timova za pomoć deci sa smetnjama u razvoju, ali stalnije prisustvo sturčnih saradnika, poput logopeda, jer se radi o značajnom razvojnom periodu dece od jedne do sedam godina starosti.

Članovi Opštinskog veća podržali su i ideju o nastavku rekonstrukcije i modernizacije javne rasvete u Priboju, primenom mera uštede energije sa Led tehnologijom, kroz Ugovor o javno – privatno partnerstvu, na koji saglasnost daje i Ministastvo privrede i lokalna samouprava.

Izvor: www.priboj.rs

Od 1. marta startuje novi zakon

Novi Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačkoj, koji će primenjivati od 1. marta 2020. godine, olakšaće građanima koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije da se zaposle u toj zemlji. To znači da će i stanovnici Srbije moći da dođu do posla u Nemačkoj pod istim uslovima kao i njeni građani, za ona zanimanja koja su označena deficitarnim.

Kako su za „Blic Biznis“ rekli u ambasadi Republike Nemačke u Srbiji, građani Srbije već sada imaju prednost privilegovanog pristupa nemačkom tržištu rada, kao državljani zemlje kandidata za članstvo u EU. Međutim, novi Zakon uvodi nekoliko novina koje će olakšati zaposlenje naših ljudi u toj zemlji, a jedna od njih je da će zahtevi za izdavanje vize stručne radne snage ubuduće biti obrađivani po ubrzanom postupku.

Prema ranijim iskustvima na termin u ambasadi se čekalo oko šest nedelja, dok se na odluku o odobrenju vize čeka između sedam i devet nedelja. Ovim Zakonom, kako poznavaoci tvrde, trebalo bi da ambasade dodeljuju termine najduže u roku od 14 radnih dana od podnošenja zahteva za termin, dok bi odluka o odobrenju vize trebalo da se donese u roku od tri nedelje nakon termina.

Ukida se ispit prednosti

Takođe, kako navode, jedna od novina koju donosi jeste ukidanje ispita prednosti, što podrazumeva da se pre svakog zapošljavanja stručnjaka iz treće zemlje zaposli domaći ili evropski kadar. Time će već za pola godine građanima zapadnog Balkana biti olakšano zapošljavanje u Nemačkoj.

Ceo članak pročitajte u „Blic“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i članovi Predsedništva BiH položili su kamen temeljac za izgradnju auto-puta koji će povezati Srbiju i BiH.

Predsednik Vučić je rekao da je početak radova na autoputu Beograd–Sarajevo istorijski događaj, važan za ceo region, jer počinjemo jedan prostor da povezujemo, otvaramo i spajamo.

„Za nas ovo jeste istorijski događaj, od 1945. godine svi putevi sa BiH uglavnom su bili loši kao da je neko narode na ovom području kažnjavao i danas je prilika da pokažemo da sami možemo da uređujemo svoje odnose i zato danas počinje jedan od najvažnijih događaja u regionu“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nakon što je tražio od okupljenih da „velikim aplauzom pozdrave Erdogana i kako je rekao sve prijatelje iz BiH“.

Vučić je ocenio i da je „ovo je prostor sumnji, strahova, mržnji i danas taj prostor počinjemo da povezujemo otvaramo i spajamo i ništa na Balkanu nije toliko potrebno kao putevi, a to su način da idemo dalje ka budućnosti“.

„On nam daju mogućnost da se razumemo i oprostimo bez jeda i zazora. Nemati put sa komšijom znači ili veliki zid ili provalija i razlika sumnji i mržnji. Hoćemo da nam budu brži i Bjeljina i Brčko i Sarajevo i Višegrad. Hoćemo da Bošnjaci iz Novog Pazara lako dođu do Sarajeva, ali i da Srbi iz Beogra dođu do Gackog i Nevesinja“ , rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Vučić se obratio vlasniku Tašjapija koji je na ceremoniju doveo unuku rečima da „završi autoput na vreme i da ubrza radove“.

„Predsednik Erdgan je obećao da nećeš da zakasniš“, rekao je Vučić.

Nije bitno ko je kakve vere

„Nije u našem odnosu bitno ko je koje vere i ko je veliki, a Turska je mnogo veća, i zato hvala predsedniku Erdoganu. Bitna je želja da se još više povežemo i bitan je zajednički interes. O ovom putu će se pisati i biće on obeležen kroz istoriju, a razlog je što danas radimo nešto što smo morali mnogo ranije. Nemamo više prava na grešku i moramo da uradimo sve da bi nam budućnost bila bolja od prošlosti“, rekao je Vučić i zaključio rečima da je ponosan na sve okupljene jer su pokazali kakvo gostoprimstvo imaju.

Početak radova označen je od strane prisutnih zvaničnika pristikom na taster.

Erdogan: Most preko Save je most prijateljstva

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan obratio se okupljenima rečima da „most preko Save vidi kao most prijateljstva za ceo region“.

„Mi smo danas svi zajedno svedoci jednog istorijskog trenutka među našim zemljama. Veoma sam ponosan jer se danas okončava 12 važnih projekata. Početkom 2018. u Istanbulu sam imao sastanaka sa mojim dragim prijateljem Vučićem i gospodinom Izetbegovićem i taj sastanak je otvorio put za realizaciju ovog projekta. Odmah nakon tog sastanka smo uložili velike napore kako bi realizovali projekat mira na Balkanu“, rekao je Erdogan.

Erdogan je rekao i da ima velika očekivanja od turske kompanije Tašjap kao izvođača kada je u pitanju realizacija projekta.

„Nadam se da će ova naša kompanija uraditi projekat i pre predviđenog roka. Ubeđen sam i da će ovaj projekat dovesti i povećanju turističkog potencijala u regionu“, rekao je Erdogan, dodajući da su u obavezi da izgrade budućnost koristeći moć i inspiraciju koju crpe iz svoje bogate prošlosti.

„U obavezi smo da izgradimo budućnost tako da svoje različitosti nećemo videti kao faktor nekakvih sukoba već kao svoje bogatstvo. Zbog toga treba da unapredimo našu saradnju. Ubeđen sam da se nećemo zadovoljiti samo sa dosadašnjim projektima, već da ćemo nastaviti da uvećavamo broj zajedničkih projekata“, rekao je Erdogan zahvaljujući se Vućiću na gostoprimstvu.

Svoje obraćanje Erdogan je završio rečima da će Tuska nastaviti da uvećava svoje investicije širom Srbije, kao i da Tuska u Srbiji danas otvara šest novih fabrika u nekoliko delatnosti između ostalog u sektoru tekstila.

„Želim da svi ovi projekti budu od koristi za sve nas. Jedini cilj Turske je uspostavljanje mira i prosperiteta na Balkanu“, rekao je Erdogan.

• 

Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik je rekao je da je ovo vraćanje duga ovim narodima i regionu.

„Danas počinje izgradnja mosta i trase koja povezuje Srbiju, BiH i Republiku Srpsku. Ovo je vraćanje duga ovim narodima i regionu. Ovo je način da se bolje živi, komunicira i sarađuje i to ne bi bilo moguće da predsednik Vučić nije otpočeo pregovore sa Republikom Turskom i njenim predsednikom“, rekao je predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik otvarajući početak radova na auto-putu Beograd- Sarajevo u Sremskoj Rači.

Predsedavajući BiH Željko Komšić ocenio je da je samo pre dve godine izgledalo nemoguće da se dešava ovako nešto između Srbije i BiH.

„Bilo je nemoguće da se nakon decenija krene u izgradnju jednog velikog infrastrukturnog projekta koji je nešto normalno u razvijenom svetu. Ovaj put i komunikacija imaju i konkretan i simbolički značaj, on je simbol budućih i boljih odnosa između ljudi u regionu“, kazao je Željko Komšić.

Član Predsedništva BiH Šefik Džaferović je izrazio zadovoljstvo što ima priliku da prisustvuje svečanom i zaista značajnom činu. „Ovaj današnji trenutak je zapravo trenutak izgradnje nečega što kompletan region vodi u mir i stabilnost, prosperitet i razvoj. Hvala Republici Turskoj, predsedniku Erdoganu što su prepoznali da mogu da pomognu ovaj region“, istakao je Džaferović.

Džaferović se zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Srbiji što je rešila sva pitanja za izgradnju ovog objekta. „Nadam se da ćemo i BiH što pre okončati procedure kako bi izgradnja autoputa krenula i kroz BiH“, dodao je.

Autoput Beograd-Sarajevo prvi je autoput koji će direktno povezati Srbiju i BiH, odnosno Republiku Srpsku, a od velikog je značaja i za povezivanje u regionu.

Početak radova ozvaničen je deset meseci nakon potpisivanja komercijalnog ugovora vrednog 250 miliona evra za izradu planova detaljne regulacije, projektovanje i izgradnju ove saobraćajnice.

Autoput Beograd-Sarajevo gradiće se kao prsten, u dva pravca: Kuzmin – Sremska Rača (granica sa BiH) – Bijeljina i Požega – Kotroman (granica sa BiH). Deonica Sremska Rača – Kuzmin ima dužinu od oko 18 kilometara, a trasa Požega-Užice-Kotroman je dugačka oko 60 kilometara.

Ukupna vrednost izgradnje obe deonice na teritoriji Srbije je oko 1,05 milijarde evra, od čega je oko 220 miliona evra vrednost izgradnje deonice Sremska Rača – Kuzmin, a oko 830 miliona evra deonica Požega-Kotroman.

Gradnja autoputa Beograd-Sarajevo zvanično je počela krajem avgusta otvaranjem gradilišta na deonici Sremska Rača-Kuzmin, a rok za izgradnju je dve i po godine. Inače, na putu iz Srbije prema BiH, kroz naseljena mesta Kuzmin, Bosut i Sremsku Raču dnevno prođe nekoliko hiljada vozila.

Udarali ga pesnicama dok je vozio, izbacili, pa isprebijali . Ostavili ga onesvećenog na ulici.

Žarka Sparića (65), taksistu iz Priboja, u noći između petka i subote brutalno su pretukla dvojica klijenata, najpre ga udarajući tokom vožnje, a zatim i na ulici na koju su ga izbacili pošto su zaustavili automobil.

Zbog teških povreda glave Sparić je hospitalizovan na neurohirurškom odeljenju Opšte bolnice Užice, a kako priča njegov sin Milanko tukli su ga R. V. zaposlen u Domu zdravlja u Priboju, i njegov brat D. V. koji radi u pribojskoj Opštinskoj upravi.

Prema onome što mu je ispričao otac, Milanko Sparić kaže da je Žarko te noći na taksi stajalištu u novom delu Priboja primio jednog mladića koji je naručio vožnju u stari deo deo grada.

– U tom trenutku su se kraj vozila pojavili R. V. i D. V. i tražili od mog oca da i njih poveze u Novi Priboj. On ih je primio u kola. Išli su uzanim ulicama naselja Jarkovac kraj Lima prema delu grada zvanom Luka. Jedan od braće, koga Žarko poznaje, pokušao je mom ocu da objasni gde da ga vozi, a on mu je odgovorio: „Znam gde Vam je kuća. Često vozim Vašu ćerku“. U tom trenutku ovaj drugi je odbrusio: „Šta ti imaš da spominješ njegovu ćerku, znaš li ti ko sam ja“ – priča Milanko Sparić.

Tada je jedan od braće, prema svedočenju taksiste, počeo sa zadnjeg sedišta da ga pesnicama tuče u glavu. Pridružio mu se i brat, takođe udarajući Sparića.

– Momak koga je moj otac prvog primio u vozilo, i koji je sedeo na mestu suvozača, je vikao: „Prestanite da ga bijete, izginućemo“. I Žarko ih je molio da ga ostave, ali nisu prestajali da ga pesniče. Zatim su podigli ručnu kočnicu i zaustavili automobil na jednom proširenju i mog oca izbacili na ulicu. Tu su nastavili da tuku, šutirajući ga nogama u glavu – prepričava Milanko Sparić.

Mladić sa prednjeg sedišta je pobegao, a pretučenog taksistu napadači su ostavili onesvešćenog da leži na ulici.

– Kada je moj otac došao sebi, krenuo je prema bolnici i telefonom o svemu obavestio moju majku i sestru. U bolnici, a njega osoblje dobro poznaje s obzirom da dugo radi kao taksista, od modrica i podliva po licu nisu mogli da ga prepoznaju. Nedugo zatim tu se pojavio i R. V., radnik Doma zdravlja, i rekao da je i njega tukao moj otac. Otac mi je ispričao da on nikoga nije udario i da je D. V. u bolnicu došao sa flasterom na glavi – kaže sin teško povređenog taksiste.

Usled zadobijenih povreda Žarko Sparić je u subotu ujutro prevežen u bolnicu u Užicu, dok je na lečenju u pribojskoj bolnici primljen R. V. Njegov brat je uhapšen i određeno mu je zadržavanje do 48 sati.

Kako je rečeno u Osnovnom javnom tužilaštvu, jedno lice koje je osumnjičeno za napad na Žarka Sparića je na slobodi, premda je Osnovni sud u Priboju odbio zahtev da mu se odredi pritvor. Drugi osumnjičeni je, rekli su u tužilaštvu, u pribojskoj bolnici i čuva ga policija. Na teret im se stavlja teška telesna povreda u saizvršilaštvu.

Porodica Sparić, mada Žarko ne zna ko je treći putnik, moli mladića koji je sedeo na mestu suvozača i pobegao tokom tuče da se javi policiji i posvedoči o nemilom događaju.

Žarko Sparić, rečeno nam je iz užičke bolnice, je primljen u ovu ustanovu sa teškim povredama lica maksilofacijalne prirode

Izvor „Blic“