Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6170
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6170
Osnovni sud u Višegradu donio je presudu po kojoj su Srednjoškolski centar Rudo i Ministarstvo prosvjete Republike Srpske prekršili zakon i prava dječaka sa autizmom Slavka Mrševića iz Rudog te je naloženo njegovo vraćanje u školske klupe.
Radi se o dječaku koji je mjesecima nakon udaljavanja s nastave dolazio pred školu kako bi svoje vršnjake vidio barem za vrijeme odmora. Prvostepenom presudom, nakon parničnog postupka, tuženi su obavezni da isplate i odštetu.
“Naložili su hitni povratak u školske klupe i izrekli finansijsku odštetu. Odšteta je simboličnih 11.000 KM, ali istina i pravda su važniji. Prije dvadesetak dana Školski odbor je donio odluku da Slavko bude vraćen u svoj razred i očekujemo da se to sada i desi da bi sa svojim drugarima prisustvovao maturi. Čekamo još okončanje krivičnog postupka. Šteta koju su napravili brutalnim kršenjem zakona i neljudskim ponašanjem, koje gradić Rudo nije zabilježio u svojoj istoriji, nepopravljiva je i teška. Ali samo naprijed, hrabri dječače, za tebe je budućnost osigurana, a njihova po zaslugama”, rekao je Bojan Bajić, javni zastupnik dječaka, prenosi Avaz.
Nije uvažen nalaz Stručne komisije
Postupci rukovodstva škole zgrozili su javnost kada je Slavku Mrševiću, nakon polugodišta 2015./2016. godine, onemogućen nastavak školovanja. Nisu uvaženi nalazi Stručne komisije za procjenu potreba i usmjeravanje djece i omladine sa smetnjama u razvoju, kao ni preporuke Pedagoškog zavoda RS, obudsmena za djecu RS i ombudsmena za ljudska prava BiH. Učenici škole peticijom su tražili Slavkov povratak, ali je Ministarstvo prosvjete RS podržalo odluku rukovodstva ustanova i Slavka svrstalo u kategoriju djece s mentalnom retardacijom te ga u momentu kada je sa svojim drugarima trebao pohađati četvrti, uputilo da se upiše u prvi razred po prilagođenom programu za zanimanje bravar.
Optužnice protiv direktora i još 9 osoba
Zbog kršenja zakona o srednjem obrazovanju, koji propisuje da je srednje obrazovanje dostupno svima, Okružno tužilaštvo Istočno Sarajevo podiglo je optužnicu protiv deset osoba, među kojima je i bivši direktor škole. I ovaj proces je, kako saznajemo, u završnoj fazi.
Pobednik 41. Limskih večeri dečje poezije poezije je Uroš Tirnanić učenik VIII razreda OŠ „Ratko Mitrović“, iz Beograda . Njegova pobednička pesma nosi naslov „Negde gde nisam bio“.
Na konkurs 41. Limskih večeri dečje poezije ove godine pristiglo je 386 radova učenika od V do VIII razreda iz 30 gradova Srbije i Crne Gore. Žiri u sastavu Tode Nikoletić, Nataša Ivanović i Jadranka Đerković odabrao je pet finalista koji su nastupili na finalnoj večeri manifestacije 22. marta u velikoj sali Doma kulture. U tradicionalnom segmentu manifestacije „Gost pesnik“nastupijo je dečji pesnici Miroslav Kokošar i Tode Nikoletiđ,Program je vodio Miki Damjanović, glumac Beogradskog dramskog pozorišta.
Drugog dana manifestacije, 23. marta (subota) finalisti i gosti imali su književni susret u OŠ „Vuk Karacić“ u Priboju.
Posle nastupa finalista žiri je saopštio svoje odluke :
NAGRADA:
Vasilisa Ilinčić, učenici 9.razreda OŠ: „Vuk Karadžić“ iz Podgorica, za pesmu „Oprosti majko“. Nagradu obezbedile „Zmajeve dečje igre“ iz Novog Sada;
NAGRADA:
Laura Bilafer, učenica 6. razreda iz OŠ “ Narodni heroj Savo Ilić“ iz Kotora, za pesmu: „Šta sam ja tvoje bako“;Nagradu obezbedila OŠ „Vuk Karadžić“ iz Priboja;
NAJVEDRIJA PESMA je pesma „Jednom davno“ Davida Milenkovića, učenika 8. razreda OŠ „Rada Milјković“ iz Jagodine. Nagradu obezbedio „Zvod za udžbenike i nastavna sredstva“ iz Podgorice.
NAJMAŠTOVITIJA PESMA: je pesma „Dobrota“, a nagrada pripada, Anastasiji Roganović, učenica 6. razreda. iz Nikšića. Nagradu obezbedio„Prosvetni pregled“ iz Beograda
Priboj- 41. Limske velčeri dečje poezije
DESET RAVNOPRAVNIH POHVALA :
Katarina Kanazir,
OŠ „Rade Končar“ Zemun
Sara Milјković, OŠ“ 8. septembar“ Pirot
Andrija Roganović, OŠ“ Olga Golović“ Nikšić
Andrea Vukčević, OŠ“ Vuk Karadžić“ Podgorica
Jelena Bojović, OŠ“ Hajro Šahmanović“ Plav
BeNјamin Mahmutović, OŠ “ Dušan Korać“ Bijelo
Polјe
Odbojkaši priojske gimnazije osvojili su prvo mesto u Užičkom okrugu, i plasman na republičko, (međuokružno) takmičenje. Pobedili su Užičane, najveće favorite, a kasnije u finalu i odbojkaše Prijepolja.
Pribojske policajce ujeo kriminalac i napadao njegov pas
Još jedan u nizu napada na policajce u Priboju desio se u ponedeljak, kada je, prilikom privođenja, U. M. na patrolu pustio agresivnog psa, staforda, a njegov drug D. A.kod koga se ovaj duže vreme krio , jednog od policajaca ujeo za ruku.
Policajci su se zbog ovog i nedavnih napada, obratili Policijskom sindikatu Srbije, u kome kažu da daeo odgovornosti za ovako učestale napade na policajce snosi tužilaštvo i sud u Priboju i Prijepolju , koje se, kako kažu, blagonaklono i neadekvatno odnosi prema napadačima. U tužilaštvu u Priboju kažu da će protiv napadača biti pokrenute krivične prijave i da se, u navedenom slučaju, postupalo po zakonu i proceni dežurnog tužioca.
Kako saznajemo u policiji, U. M. iz Priboja, koji je već godinu dana na poternici, višestruki je povratnik u činjenju krivičnih dela, a registrovan je i kao zavisnik od psihoaktivnih supstanci . Patrola je njega i drugog napadača, uspala da ga savlada i privede, ali su oni ubrzo pušteni na slobodu jer , kako kažu u policijskom sindikatu, njihovo delo od strane tužilaštva, nije tretirano kao napad na policiju, već kao ometanje službenog lica u vršenju službene delatnosti.
O problemima zbog kojih su pribojski policaci zatražili zaštitu od svoje sindikalne organizacije, za naš list govori policajac Ivan Gudurić, predstavnik Policijskog sindikata Srbije za zapadnu Srbiju i član upravnog odbora ove organizacije .
– Naše kolege su, i pored ujeda i napada uspele da privedu lice koje je godinu dana u bekstvu, i na
poternici , ali je on ubrzo, posle saslušanja, pušten- došao je kući pre nego napadnuti policajci. Napad je
okarakterisan kao ometanje, a mi mislimo da tužilaštvo ne postupa ispravno , a
i sud,
„Čovek koji je jesenas na ulici sa leđa napao našeg kolegu iz Priboja, osuđen je veoma blagom kaznom , nosi nanogicu. Iz tih razloga kriminalci se ne plaše da će biti kažnjeni kad napadnu policajce , pa to učestaloi čine“ , kaže Gudurić ,i objašnjava da je verovatno razlog takvog postupanja tužilaštva i sudstva, to što se plaše da će oni sutra biti napadnuti , ako strožije postupe, “ Šta bi bilo da i mi iz tog razloga okrećemo glavu , ako se plaše ne treeba da rade taj posao“ dodaje Gudurić.
Jasminka Bošković, zamenik tužioca u Sudu u Priboju, koja je saslušala privedene
Jasminka Bošković, zamenik tužioca u Sudu u Priboju, koja je saslušala privedene kaže da je njena odluka da privedene pusti na slobodu, a da od nadležnih nije dobila sugestiju da je preinači. – Lišavanje slobode se određuje samo u ekstremnim slučajevima . Pritvoriti nekoga nije baš tako jednostavno kao što se smatra. Takva je odluka a ja nisam dobila naredbu nekog ko je iznad mene da tu odluku preinačim, kaže , za naš list Jasminka Bošković, i dodaje da će protiv ovih lica biti podnete krivične prijave za ometanje lica u vršenju službene dužnosti .
„Tužilaštvo osumnjičene pusti kućama, bez određivanja pritvora, te ove kriminalce treba da tražimo ponovo godinu dana. Zašto MUP ne reaguje, da se učini nešto kako bi se policajci zaštitili. Zašto se kaznena politika ne pooštri? Ovo nije prvi put da se u Prijepolju dešavaju ovakvi napadi na policajce poslednjih godinu dana, a slično je i u drugim Policijskim upravama po Srbiji “ kaže Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.
ZA HRKALOVIĆ DRUGI ARŠINI Napad na policajce u Priboju nije usamljen slučaj.
„Imali smo skoro slušaj gde su ljudi bili kod tužioca sa kompletnim dokazima, ali onda je usledio telefonski poziv pa se tužilac povukao . Na taj način policajci dolaze u situaciju da rizikuju živote a onda se Država pravi nema.Imali ste i skorašnji slučaj gde su pripadnici policije bili napadnuti od strane navijačke grupe „Alkatraz“, povređeno je više od 10 policajaca a niko iz MUP-a nije reagovao, zato što je ta grupa“Alkatraz“ bliska režimu, tvrdi on.
– Ali zato svi ustali kad je verbalno napadnuta Dijana Hrkalović. To da se politika meša u rad policije ne sme da se dešava, jer se na taj način policajci teraju da ne rade svoj posao, što vodi tome da građani ostaju nezaštićeni. Mi se, kao sindikat, protiv takvog stanja borimo pa smo zato u situaciji da nam se na potpuno nezakonit način i na silu oduzima reprezentativnost. To rade da mi ne bi mogli da učestvujemo u novom kolektivnom ugovoru kojim će, u saradnji sa poslušnim sindikatima i njihovim predstavnicima koji su dobili privilegije , policajci biti desetkovani i pušteni niz vodu – kaže za naš list Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.
Poreska inspekcija zatvorila porodični lokal u Priboju
Da inspekcija zatvara lokale i trgovinske radnje zbog neizdavanja fiskalnog računa odavno je uobičajena pojava u Srbiji, ali vlasnici porodičnog restorana „Amadeo S“ u Priboju, tvrde da su zatvoreni na tri meseca zbog doručka koji je pojeo njihov zaposleni.
Inspektorka iz poreske inspekcije iz Kragujevca je, nakon kontrole krajem februara, u rešenju ipak konstatovala nepravilnosti oko izdavanja fiskalnog računa. Svetlana Radovic, ćerka vlasnika ovog porodičnog restorana svoje negodovanje je izrazila na društvenim mrežama, objavljujući fotografiju postavljenu na ulazna vrata lokala, ispod koje piše: „Ovaj lokal je zatvoren na 90 dana zbog dva jaja i dve kriške hleba koje su pojeli radnici. Ovo je poštena Srbija“
U porodici vlasnika ovog restorana smatraju da je ova kazna nepravedna i drakonska, jer se utvrđene nepravilnosti odnose na, kako kažu , dva jaja i dva parčeta hleba, koje je pojeo radnik.
– Da, dobro ste pročitali zbog dva jaja, koja su u subotu 23. februara pojeli zaposleni za doručak, dovedeno je u pitanje šta ćemo svi mi jesti naredna tri meseca, tokom kojih će restoran biti zatvoren po nalogu poreske inspekcije. Pošto je proverom utvrđeno da su sve porudžbine izdate tog jutra uredno kucane na fiskalnoj kasi, inspektorka, prilično neprijatna i drska, utvrdila je da smo ipak oštetili budžet Republike Srbije za dva jaja koja je pojeo konobar, a za koja nije imao fiskalni račun uz direktnu pretnju:“Proći ćete gore nego da ste ubili čoveka“. I prošli smo izgleda, pošto se u ovoj zemlji takvima i ne sudi nego se koplja lome o leđa građana koji pokušavaju da žive život dostojan čoveka. Kao student četvrte godine farmacije, koji do sada nije razmatrao opciju odlaska u inostranstvo nakon završetka studija, uviđam da sam 23 godine živela u iluziji da se u Srbiji može živeti od svog rada, a da ti tata pri tom nije obezbedio posao, kad je prodao dušu đavolu i zavalio se u partijsku fotelju., napisala je na stranici „Priboj“ Svetlana Radović „Ogorčena i razočarana građanka Republike Srbije“.
Negodovanju su se pridružili i zaposleni u lokalu zabrinuti za izdržavanje svojih porodica, a bilo je i konstatacija da razne inspekcije pribojske lokale kontrolišu vrlo selektivno i da postoje oni u koje se, kako kažu, ne ulazi. U pokušaju da povodom ovog slučaja, dobijemo izjavu inspektorke koja je bila u kontroli, zaposlene u Poreskoj upravi u Regionalnom odeljenju Kragujevac, pozivali smo telefonski broj centrale ovog odeljenja. Niko se nije javljao, a na jednom od ostalih telefona, čiji su brojevi navedeni u kontaktima na sajtu Ministarstva finansija, rečeno nam je da operater ovih dana ne radi. Na telefon se javio šef terenske kontrole odeljenja, u kome je ova inspektorka angažovana i rekao da nije praksa da inspektori telefonom daju izjave novinarima, već da treba da se inspektorki obratimo pisanim putem i zatražimo informacije. Pitanja smo uputili mejlom i dobili obaveštenje od Poreske uprave Srbije „da su primili obraćanje pismenim putem na koje će biti odgovoreno u narednih nekoliko dana“. Do zaključenja ovog broja odgovor nije stigao.
Žalili se na rešenje Od članova porodice vlasnika porodičnog restorana „Amadeo S“ u Priboju“ dobili smo informaciju da su se žalili na rešenje kojim im se lokal zatvara na 90 dana. Očekuju odgovor.
Izgradnja hidroelektrane u Priboju opet pokrenula klizište.
U Priboju je, na mestu iznad koga se izvode radovi na izgradnji hidroelektrane „Rekovići“, na reci Lim, po drugi put od početka gradnje, pre oko mesec dana, aktivirano klizište koje ugrožava put i stambene objekte.
Nikola Petrović, bivši direktor Elektromreže Srbije sadašnji je direktor firme „Mini hidro investments“, koja je investitor na izgradnji ove hidroelektrane. Predstavnici instituta „Jaroslav Černi“koji izvode stručni nadzor kažu da su oni uradili privremene mere sanacije u toku radova, a da će definitivna sanacija terena biti moguća kada se završi hidroelektrana .
Zbog klizišta se put svakodnevno popravlja
Zbog novih aktivnosti klizišta, koje su počele pre oko mesec dana, povremeno se prekida saobraćaj na lokalnom putu za gradsko groblje „Dobrilovići“. To mesto prekida se skoro svakodnevno nasipa . Konture rascepa klizišta u obliku potkovice, na površini od oko 10 hektara, najbolje se vide iz Pribojske Banje, koja se nalazi na brdu sa druge strane Lima, naspram onog gde je klizište koje ugrožava stambene objekte. Meštani Banjskog čamca, prigradskog naselja, na kome se izvode radovi kažu da su zbog klizišta nedavno dolazili neki geolozi, koji su rekli da su promene izazvane gradnjom hidroelektrane dubinske i da će najverovatnije stambeni objekti morati da se isele. Stanari tih objekata ne žele da govore za medije jer se boje da zbog toga od investitora neće moći da naplate odštetu.
Kada je klizište prvi put, pre oko godinu dana, aktivirano došlo je do pomeranja stubova koji nose dalekovod, što je uzrokovalo kidanje visokonaponske mreže. Tada je urađena prva sanacija, postavljena je betonska mreža šipova, a to je, kako kažu u institutu „Jaroslav Černi“ prilično skupo rešenje. I pored toga nove aktivnosti klizišta koje su vidljive na betonskim stubovima, čak i sa suprotne strane reke, gde su katastarske parcele koje pripadaju Pribojskoj Banji , uznemiravaju građane . Studija procene uticaja na životnu sredinu koju je radio isti institut koji nadzire radove nije predvidela ovakve geološke nestabilnosti
– Geologija, majka priroda, uvek su moguća iznenađenja, jer ako vi hoćete da baš svaku eventualnost predupredite i da pokušate da se osigurate, onda su potrebni silni radovi i novac, kaže za naš list izvršni direktor Instituta „Jaroslav Černi“ Dejan Vučković i dodaje da će definitivna sanacija terena biti urađena po završetku objekata.
U pokušaju da telefonom razgovaramo sa predstavnicima investitora i glavnog izvođača, firme „Mini hidro investments“, dobili smo sekretaricu koja je rekla da će nam se na ostavljeni broj telefona javiti neko ko je upućen. Do zaključenja ovog izdanja nije se niko javio.
Slaviša Mlađenović, na tabli izvođača radova istaknut kao odgovorni izvođač ne javlja se na telefon, a kontakt nismo uspeli da uspostavimo ni sa drugim izvođačem radova „Hidrotehnika-Hidroenergetika“, koga smo takođe kontaktirali i od sekretarice dobili uveravanja da će nas pozvati.
„Mini hydro investments“ je na osnovu ranije dobijene energetske dozvole još 2012. godine angažovala firmu „Geo- sfera“ , iz Čačka i započela bušenje korita Lima, koje je, na osnovu prijave Dejana Puzovića, predstavnika udruženja „EKo LIM “ tadašnje nadležno Ministarstvo proglasilo nelegalnim. To je bio povod za pokretanje peticija građana protiv izgradnje ove hidroelektrane kao i protesta i pisanja prigovora na planove za izgradnju i Studiju procene uticaja na životnu sredinu. Stručna služba FAP-a je u aprilu 2013. godine sačinila izveštaj , u kome piše da bi se izgradnjom takve hidroelektrane ozbiljno ugrozila bezbednost objekata pogona „Montaža“, jer bi on jednim delom bio poplavljen.
Za uspeh inicijative za raspisivanje referenduma, za i protiv izgradnje hidroelektrana na Limu u Priboju , koju je u toku izborne kampanje , 2014. godine raspisao LDP Priboj, falilo je stotinak potpisa, ali je prikupljanje naprasno prekinuto. Svi prigovori su odbijeni, a Studija procene uticaja na životnu sredinu je 2014. godine izmenjena. Izmenjen je i plan izgradnje hidroelektrane, čija je visina, a time i zapremina hidroakumulacije povećana pa je tako nadležnost za dobijanje građevinske dozvole sa lokalnog prešla na republički nivo.
Pre nego što se to desilo u lokalnoj skupštini su vođene rasprave o izgradnji hidroelektrane a to je bio razlog da neki odbornici podnesu ostavke, iz moralnih razloga , kako su sami obrazložili. Lokalna skupština je ipak većinom glasova potvrdila sve planove i odobrila gradnju hidroelektrane.
Radovi na izgradnji hidroelektrane „Rekovići“ izvode se na osnovu Rešenja o građevinskoj dozvoli koje je 9. juna 2018. izdalo Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, trebalo bi , na osnovu plana da budu završeni 21. oktobra 2019. godine.
Priboj – „Hej bratac, koliki je taj Priboj, je li veći od Beograda?“, pita Rus svog kolegu iz Priboja, na jednom gradilišta u Sibiru. Kada mu ovaj kaže da je to malo mesto, Rus gladi injem prekrivenu bradu i u čudu vrti glavom. Pribojaca na ovim gradilištima ima na hiljade i bio je ubeđen da je Priboj milionski grad. U potrazi za zaradom u Sibiru, za razliku od ostalih kontinenata i mesta i gde su se naši rasejali, najviše je porodičnih ljudi. Odlaze tamo povremeno, ostanu od tri do šest meseci, retko duže, a skoro celu zaradu šalju porodicama u Srbiji. Gradilišta su razbacana svuda po Rusiju, od severapolarnog arktičkog kruga, centralnog Sibira, Jakutije, preko istoka , do granica sa Kinom. Ima i gradilišta po gradovima: rafinerije, koksare, zgrade, tržni centri… Naš sagovornik je poslovođa Dobri, nadimak su mu dali radnici zbog korektnog odnosa prema njima (ime poznato redakciji). Nije baš tipičan predstavnik radnika u Sibiru, nešto je mlađi i još uvek nema porodicu, ali ima dugogodišnje iskustvo.
U potrazi za zaradom i na kraj sveta
U jednom trenutku, u Rusiji je, po njegovoj proceni , radilo više od 4000 radnika iz Priboja, uglavnom farbari I skelari. Sad je taj broj značajno manji, jer se smanjila cena radnog sata zbog pada vrednosti rublje. Otišao je u Sibir dva meseca nakon završetka fakulteta, preko prijatelja koji je rukovodilac gradilišta. Nije znao ni reči ruskog jezika, a krenuo je malo avanturistički u celu priču , sa 40 dolara u džepu. Prvo radno mesto mu je bilo nalaziste nafte Moesojaha, 250 km severno od grada Novi Urengoj, poluostrvo Jamal. Leteo je avionom Beograd – Moskva – Novi Urengoj, a zatim se na 35 stepeni u minusu, 12 sati vozio nečim što samo liči na autobus, a u stvari je, kako kaže, furgon sa prozorima i vratima, postavljen na šasiju kamiona „Kamaz“. Do prvog grada, Tazovski, vozio se po putu koji je napravljen od betonskih ploča, prešao zaleđenu reku Taz, široku dva kilometra. Zatim je odatle do gradilišta putovao satima, putevima koji se zovu zimnik , kroz tundru, preko zaleđenih močvara i reka. Skoro potpuna odvojenost gradilišta od civilizacije, kao drugi svet na istoj planeti, kako kaže Dobri, jeste i najveći problem radnicima tamo .
Mušice otkidaju komade mesa
Nije lako ni zimi ni leti
„Teški su i uslovi za rad zimi , svakodnevno se i neprekidno radi na ekstremno niskim temperaturama. Jedan broj ljudi nastrada od srčanog udara jer se na – 40 C naglo pove- ćava i krvni pritisak. Nije bolje ni na proleće, ako se to tako može nazvati , tada počne da se otapa ilovača i zbog tog silnog lepljivog blata svaki transport , osim helikopterskog , nije nemoguć“, priča Dobri. Dodaje da je transportni helikopter ustvari obična metalna šklopocija sa parkovskim klupama koje se tokom leta tresu zajedno sa putnicima. Najveća nedaća letnjih dana su neke posebne mušice, koje su, objašnjava Dobri, neuništive. Ima ih u neverovatnom broju, a za razliku od komaraca ne piju krv, nego otkidaju sitne komade mesa. Leto 2016. je bilo jedno od najtoplijih pa se desilo da se otope fosili životinja, irvasa zaraženih antraksom . – Srećom na našem gradilištu nije bilo zaraze, ali je bio prisutan veliki strah uz saznanje da na hiljade ljudi dolazi jedan lekar čiji se arsenal lekova svodi na brufen i paracetamol, po koju gazu i jod, a da je civilizacija kilometrima daleko, kaže naš sagovornik i dodaje da ni hrana na većini gradilišta nije neka. Jednolična je, makaroni , krompir, malo piletine i bljutava. Glavni razlog, pored nemaštine u rodnom kraju, što i pored svega toliki broj ljudi radi u Sibiru je što sve pare koje zarade ostaju. Jednostavno novac nema gde da se potroši, pa tih , u najboljem slučaju par hiljada dolara ostaje čista zarada.
Teški i rizični poslovi
Po Sibiru se uglavnom grade naftno-propusne stanice. One primaju naftu koja dolazi direktno iz bušotine, u njima se proverava njen kvalitet, skladišti se i šalje dalje prema rafinerijama koje se nalaze po većim gradovima. Grade se i i cevovodi dužine po nekoliko stotina kilometara, koji spajaju te stanice. Takođe se grade i ogromne elektrane, dalekovodi, dužine par stotina kilometara, rafinerije, fabrike za proizvodnju koksa i fabrike za preradu prirodnog gasa. Ne mogu reći da kompanije koje vode gradilišta ne ulažu brigu oko zaštite na radu, ali jednostavno ogroman broj radnika , teški uslovi rada i popuštanje koncentracije, dovode do raznih katastrofa kojih sam se nagledao za ovo vreme, a kojih se nerado sećam, kaže naš sagovornik i opisuje jedan strahotan slučaj pogibije radnika.
Velika usilica na gradilištu Sibiru
– Ogromna pokretna bušilica na specijalnom vozilu od preko 80 tona bušila je rupu na dubini od 20 metara. Radnik koji asistira rukovaocu je nepažnjom upao u tu rupu, ovaj nije video da čoveka nema, nanovo je spustio burgiju unutra i zabušio. Kad je izvadio burgiju, oko nje je bila umotana ljudska utroba
Bela mečka pojela kuvaricu
„To se desilo na jednom od naših gradilišta u Sibiru. Bila je snežna oluja, koja je verovatno donela mirise iz kuhinje. Mečka je pratila taj miris i došla blizu smeštaja. Kuvarica je izašla van kruga, da ispali cigaretu. Stalno se novajlije upozoravaju da je to opasno i zabranjeno. Na žalost ovo nije usamljen slučaj. Od divljih zveri, nastradali su i radnici , koji su mimo upozorenja na početnim treninzima, otišli da beru gljive“.
Prema nezvaničnim rezultatima Lista „Samoopredeljenje“, Sulejmana Ugljanina, osvojila je najveći broj glasova na izborima za Bošnjačko nacionalno veće. „Samoopredeljenje“ će u budućem sazivu imati 15 članova, lista „Matica bošnjačka“ Muamera Zukorlića 13 članova, lista nezavisnih intelektualaca „Vakat je“ sedam dok lista „Stari dedo“ nije prešla cenzus.
Muftija osvojio najviše glasova u Priboju , Prijepolju i Novoj Varoši.
Rezultati izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće u Priboju , Prijepolju i Novoj Varoši
BNV ima 35 većnika a za većinu je potrebno 18 članova. Lista ,,Samoopredeljenje“ zajedno sa listom intelektualaca „Vakat je“ broji za sada 23 većnika, i prema ranijem sporazumu te dve liste imaće apsolutnu većinu u Bošnjačkom nacionalnom veću.
Članovi rafting kluba „Eko-Lim“ pronašli su juče telo Veroljuba Simovića koji se 20. oktobra utopio u Limu dok je lovio ribu. Posle desetodnevne potrage u kojoj su učestvovali i ostali rafting klubovi iz Priboja, Simovićeva rodbina, ronioci žandarmerije, i fočanski ronioci, telo utopljenika je pronađeno pri desnoj obali Lima, kod mesta „Jelića bukovi“ u neposrednoj blizini granice sa BiH.
Apelacioni sud u Beogradu je nakon tri i po godine potvrdio optužnicu Tužilaštva za ratne zločine protiv petorice pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske za zločin koji je počinjen u Štrpcima, kada je iz voza koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar oteto, a kasnije i ubijeno 20 civila nesrpske nacionalnosti.
Za deset dana nacionalne manjine će izaći na birališta da izaberu nove sazive svojih nacionalnih saveta. Republička izborna komisija (RIK) proglasila je 58 izbornih lista, među njima su i četiri bošnjačke.
Film „Beyond Our Mountains“ u kome igra Gala Šalipur, glumica iz Priboja , a koji je režirala američka rediteljka Madeline Johnson, na filmskom festivalu „Austin Revolutionu“ u Teksasu , osvojio je nagradu za najbolju režiju.
Na istom festivalu Gala je nominovana za najbolju žensku ulogu. Ona u tom filmu igra Srpkinju Milenu, a ovaj kratki film za temu ima prepreke na koje nailazi ljubav između Albanca i Srpkinje koji žive u gradu na Kosovu koji razdvaja reka.
Film je prikazivan i na drugim značajnim festivalima kratkog filma – Edmonton International Film Festival (Alberta- Canada) , Crown Heights Film Festival (NYC), a ovih dana biće prikazan i na Portland Film Festivalu u Oregonu . U filmu, pored Gale, glavnu ulogu igra i Vali Krasnići.
Pogledajte trejler:
[tabs][tab title =“Gala Šalipur u filu „Beyond Our Mountains““]
PRIBOJ – Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić danas je sa svojim saradnicima boravio u poseti Opštini Priboj i tom prilikom obišao završene radove u Nemanjinoj ulici koji su finansirani preko konkursa iz Fonda za lokalnu samoupravu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Obećao sam svima i svojoj deci, u ponedeljak u 10 sati počinjem štrajk glađu ispred TO koji će trajati do petka, u petak se spaljujem, kazao je direktor TO Prijepolje Nebojša Svičević na današnjoj konferenciji za novinare.
