Pre nekoliko trenutaka završen je zajednički sastanak roditelja, nastavnika i direktora Pribojske gimnazije. Tema je opet bila najavljeno ukidanje jednog odeljenja prvog razreda. Настави са читањем „I-4 za sada ostaje“
I-4 za sada ostaje
Nije bilo kvoruma za 7. sednicu SO Priboj
Za juče zakazana , Sedma sednica SO Priboj, nije održana zbog nedostatka kvoruma . Na sednici se nisu pojavili odbornici onih odborničkih grupa koje učestvuju u opštinskoj vlasti. Za sednicu je bio zakazan sledeći dnevni red:
1. Predlog Odluke o stavljanju van snage Odluke o mreži osnovnih škola na području opštine Priboj;
2. Pitanja i predlozi odbornika;
Zbog neodržavanja sednice još uvek neće doći do ukidanja sporne Оdluke o pripajanju Škole u Kratovu Školi u Pribojskoj Banji .
Predsednik Skupštine opštine Priboj, Saša Vasilić detaljno je i sa više aspekata sagledao ovo, kako kaže, „neodržano zasedanje lokalnog parlamenta“, u svom Saopštenju za javnost koje u integralnoj verziji možete pročitati na zvaničnom Sajtu opštine Priboj.
www.priboj033.com
RH centar pred gašenjem?
Kako nezvanično saznajemo od zaposlenih u RH centru na Pribojskoj Banji, ova ustanova će morati da prekine sa radom i napusti zgradu u kojoj je do sada obavljala delatnost.
Naime njihova zgrada je u procesu vraćanja imovine crkvi pripala Mileševskoj eparhiji, čiji predstavnici insistiraju da im se zgrada oslobodi za deset dana. Ovakav razvoj situacije iznenadio je zaposlene u RH centru i izazvao zabrinutost za radna mesta.
Onu su očekivali da će pre napuštanja zgrade biti napravljen dogovor izmedju Eparhije i Ministarstva zdravlja o tome u kojim uslovima će onu nastaviti sa radom.
Da li neko raspolaže sa još nekim informacijama?
Ovde možete pročitati tekst iz dnevnog lista Danas nakon vraćanja zemljišta Mileševskoj eparhiji.
Fušeraj plus obest – ostasmo bez igrališta.
Nisu prošla ni dva meseca od kada je „Igraonica za decu i vežbaonica na otvorenom“ svečano otvorena , a već je potonula u blato i skoro potpuno uništena .
Настави са читањем „Fušeraj plus obest – ostasmo bez igrališta.“
Kako je sarajevskim gimnazijalcima govorio Zaratustra
Prenosimo vam danas tekst iz nedeljnika „Vreme“ koji je pre dve godine napisao Muharem Bazdulj, književnik, a posvećen je priči o prijateljstvu između Miloša Vidakovića i Ive Andrića. Vidaković je rođen u Štrpcima, iako Štrpca ne pripadaju opštini Priboj, smatramo da ipak treba da znamo da je jedna takva pesnička veličina rođena u našoj blizini.
Piše: Muharem Bazdulj
NASTUPAJUĆE, 2011. GODINE NAVRŠAVA SE POLA VEKA OTKAKO JE IVO ANDRIĆ DOBIO NOBELOVU NAGRADU. TIM SU POVODOM VEĆ NAJAVLJENE RAZLIČITE KONFERENCIJE I MANIFESTACIJE. NEKAKO U SENCI PEDESETOGODIŠNJICE NOBELOVE NAGRADE, OSTAJE ANDRIĆEVSKA – STOGODIŠNJICA. ISTE GODINE SE, NAIME, NAVRŠAVA TAČNO JEDNO STOLEĆE OTKAKO JE ANDRIĆ UŠAO U SVET KNJIGE I KNJIŽEVNOSTI. U BROJEVIMA 18 I 20 SARAJEVSKE BOSANSKE VILE1911. GODINE OBJAVLJENE SU ANDRIĆEVE PESME; IZMEĐU OVA DVA IZDANJA, U BROJU 19, DAKLE, OBJAVLJENA JE PESMA MILOŠA VIDAKOVIĆA U KOJOJ SE ZAZIVA ANDRIĆ
Pišući u svojoj knjizi Rani Andrić o sarajevskim gimnazijalcima koji su se okupljali oko Dimitrija Mitrinovića, Miroslav Karaulac kaže: „Andrić je u ovoj družini već imao nešto slave i zvuka. Bosanska vila koja je u ono doba važila za samo meru duhovnih vrednosti objavila mu je 1911. dve pesme – U sumrak i Blaga i dobra mesečina, promovišući prva njegov rani pesnički dar. Te godine njegovo ime je već prepoznatljivo barem u sarajevskom duhovnom vilajetu.
‘Gle, Ivo, već su jablani žuti
I sve je sumorno – sumorno…’
obratiće mu se Miloš Vidaković pesmom objavljenom te iste, 1911. godine uBosanskoj vili, koja je sačuvala nešto od tih šetnji i te jeseni, od teme i razgovora i gimnazijske ustreptalosti pred putevima života.“
Настави са читањем „Kako je sarajevskim gimnazijalcima govorio Zaratustra“
Tekstilci traže pomoć države
Momir Spajić iz kompanije „Kompateks Priboj“ kaže da su jeftiniji samo Tunižani i Indonežani i da je kada je počeo da radi 2003. godine bilo nekih subvencija, ali ih on nije dobio, a već naredne godine one su ukinute. Настави са читањем „Tekstilci traže pomoć države“
Pribojski sportski ribolovac
U vremenu kad od Lima mnogi samo otimaju lepo je videti ovakav gest .
Proleće u februaru
Zajednički tim NVO iz Srbije i Crne Gore protiv elektrana na Limu
Nekoliko nevladinih organizacija iz Bijelog Polja, u Crnoj Gori, i Prijepolja, u Srbiji, osnovale su zajednički tim za odbranu reke Lim, zbog namere srpske vlade da u Brodarevu, na granici između dve zemlje, podigne hidrocentrale.
Predstavnici NVO su se na sastanku u Bijelom Polju, kako su preneli crnogorski mediji, dogovorili da zajedničkim akcijama spreče gradnju hidrocentrala na Limu.
Na sastanku je ocenjeno je da bi podizanje dve hidroelerane na Limu imalo negativni uticaj po životnu sredinu u tom pograničkom pojasu između Crne Gore i Srbije, ali i loše posledice za poljoprivredu u dolini te reke.
U Srbiji su se povdom najave izgradnje brana na dve javne rasprave desili incidenti.
Javna rasprava održana u avgustu prošle godine prekinuta je zbog tuče učesnika, dok su javnu raspravu, održanu u Beogradu početkom januara ove godine, nakon burnog negodovanja napustili predstavnici NVO koji su protiv izgradnje hidrocentrala.
Dve hidroelektrane na Limu, ukupne snage 58 megavata, trebalo bi da gradi kanadska kompanija REV, koja je spremna da uloži 145 miliona evra i koja je do sada u geološka istraživanja, potrebne projekte i otkup privatnog zemljišta, investirala više od 10 miliona evra.
*Izvor: Beta
„48 sati – svadba“ u Priboju . Šta misle drugarice ?
U novom serijalu 48 sati svadba, u jednoj od emisija glavni junaci su naši sugrađani . Evo kako đininu odluku da se sa 17 godina uda za skoro duplo starijeg dečka promišljaju njene najbolje drugarice.
Šta misle o školi, frizerskom pozivu, idealnom vremenu za udaju…
Настави са читањем „„48 sati – svadba“ u Priboju . Šta misle drugarice ?“
Proleće koje miriše na preživljavanje
AUTOR: DANIJELA ZEC KRUNIĆ
Došlo je proleće i hiljade misli o radosnom buđenju i treptajima novog talasa života većse razvlače po mislima, džepovima , ćoskovima, nedrima, fiokama…I opet nesto od one prve fraze -“polako se prikralo na vrhovima prstiju, zeleno i rumeno“, na koju sam nahvatala prve petice… FRAZE… Eto , nekako mi ove godine proleće ne miriše isto, više na neko preživljavanje.
Suživot u Priboju
AUTOR: DANILO GAROVIĆ
Zbog svog geografskog položaja, Priboj je kroz istoriju prelazio u ruke različitih država i vladara i to mu je ostavilo jednu karakteristiku po kojoj je bio, a i dan danas je poznat-multietničnost. Da sad ne bih prepričavao istoriju Priboja osvrnuću se na poslednje najburnije i najznačajnije godine u razvoju Priboja i njegove multietničnosti. Te burne godine proživljavali su zajedno Srbi i Bošnjaci, muslimani i hrišćani, sudbina ih nije razdvajala, a ni štedela. Настави са читањем „Suživot u Priboju“
Užičanin među elitom
Dr Vladimir Reković, rođeni Pribojac, fizičar koji je učestvovao u otkriću Higsovog bozona. –
Nekadašnji učenik Užičke gimnazije, a danas ugledni naučnik i istraživač na državnom Univerzitetu Rutgers u Nju Džersiju, već pet i po godina angažovan je na planetarnom projektu u Cernu Настави са читањем „Užičanin među elitom“
Škola klasične gitare „Ljubodrag Duci Simonović“
Škola klasične gitare u Priboju „Ljubodrag Duci Simonović“ osnovana je u jesen 2012. godine. Osnivači su dva divna dečaka, košarkaša, Bogdan i Aleksa, koji su tada sa dečjom strašću izrazili želju da krenu na časove gitare i danas oni već sviraju Karulijeve i Taregine etide. Škola sada ima deset učenika i dve učenice, Dinu i Atinu, u čijoj se lepoti i imenima zapravo krije njen smisao.
U odnosu na standardne muzičke škole naša ima i prednosti i mane. Ona ni u kom slučaju ne može ponuditi onu visinu znanja koju nude državne škole: ni disciplinu, ni ozbiljnost, ni približan kvalitet nastavnika. Sa druge strane, prednosti su to što ne postoji uzrasni uslov za priključenje (uzrast polaznika se kreće od sedam do preko dvadeset godina), kao i to što je potpuno besplatna. Njen cilj nije da učenike usavršava i priprema za takmičenja nego da se ljudi približe kulturi klasične muzike. Tako da svako uči i svira po slobodi srca. Ne postoji selektivnost po principu talentovanosti; svi koji žele da se priključe dobrodošli su.
Posebno naglašavamo da je škola besplatna, a u tom isticanju ne treba videti antistenovsku gordost, nego želju da se uputi na esencijalnu ljudskost u pedagogiji, da se kaže ne samo da je to moguće i da je realno, nego da je to nužno. Ljubav, lepota i znanje se ne smeju prodavati. I muzika, da bi bila ono što joj samo ime govori – božanska, ne sme biti zasnovana na komercijalnim interesima.
Cilj ove škole, takođe, nije samo da učenici nauče da sviraju Albenizov Asturijas i Pahelbelov Kanon u De-duru; sastavni deo obrazovnog programa čine i lektira i zajedničko gledanje filmova. Primera radi, do sada su (stariji) polaznici čitali Puškinovu malu tragediju Mocart i Salijeri, gledali Amadeusa Miloša Formana i Tri boje – Plavo Kšištofa Kješlovskog.
Prvi koji su u nama prepoznali prijatelje bili su ljudi iz „Udruženja MNRO.“ Oni su nam posudili svoju izvanrednu klasičnu gitaru, a za uzvrat mi idemo i sviramo za njih i sa njima. Naša škola je poziv svima koji vole i znaju da po sličnom principu pokrenu druge sekcije; ne samo da nam treba klavir, čelo, flauta: treba nam slikarstvo, pozorište, strani jezici…
Dečja strast, lepota, vera, mudrost, sloboda srca, ljubav, sve su to odlike ličnosti čije ime nosi ova škola.
Radoslav Dokmanović
www.priboj033.com
Moguć bojkot nastave u Pribojskoj gimnaziji
http://www.youtube.com/watch?v=M9FHxFMetlI
Danas je sa početkom u 17 časova u Svečanoj sali Gimnazije u Priboju održan zajednički roditeljski sastanak , ( učenika, roditelja i razrednih starešina ), svih odeljenja prvog razreda , zbog naredbe Ministarstva prosvete da se rasformira jedno odeljenje . Sastanku je prisustvovao i direktor Vasilije Dragojlović kako bi upoznao prisutne sa načinom raspoređivanja učenika iz I-4 odeljenja u druge razrede . Roditelji i učenici se ne slažu sa odlukom o raspuštanju odeljenja a najavili su mogućnost bojkota nastave ako do raspuštanja dođe.
Настави са читањем „Moguć bojkot nastave u Pribojskoj gimnaziji“
Planinarenja oko Priboja
Pribojski kraj obiluje lepim planinama, lepšim od turističkih centara, ono što je nepoznato velikom broju ljudi, jesu prirodne lepote kojima naš kraj obiluje. Stara četinarska, borova šuma, sa stoletnim borovima na Crnom Vrhu, sa lepim visoravnima (Ljeskovac i selo Brezna), Sa severne strane Crnog Vrha protiče reka Uvac i čini prirodnu granicu između opština Priboj i Čajetina. Crni Vrh je idealan za pešačke ture od Rače do Brezana, staza može tokom proleća da posluži za planinski biciklizam, tu je i Banjsko Brdo.
Sa druge strane, jedan od bisera, Lisna Stena, i mešovita listopadno – četinarska šuma. To je i fantastična litica koja ima oblik trougla, kojoj možete prići tokom zimskih i prolećnih dana. Iznad Lisne Stene možete nastaviti put Pobijenika (gde je i granica između opština Priboj i Prijepolje). U stenama Lisne Stene se nalazi i mala pećina, koja za sada nije dostupna običnim ljudima. Na Lisnoj Steni je i jedan od najpitkijih izvora vode – Sokolova česma.
Nizvodno Limom, sa desne strane se nalaze Mali i Veliki Bić. Na Velikom Biću u letnjim danima možete sresti konje koji slobodno lutaju vrhom, i inače nisu agresivni prema ljudima. Južno u našoj opštini, nalazi se i najveći vrh na Javorju – Ober sa 1486 metara nadmorske visine.
Hodanje planinama može da bude i zanimljivo zbog susreta sa drugim sugrađanima, kao i upoznavanja sa zanimljivim životnim pričama. Tokom leta možete na branje divljih malina i kupina na Crnom Vrhu (tokom jula i avgusta), kao i branje sremuša (s proleća), ili drugih lekovitih biljaka.
Više o svim rutama i putevima, kao i susretima tokom planinarenja, uskoro na ovom sajtu.
Ako budete zainteresovani za planinarenje, javite nam se, a mi ćemo vas obavestetiti o akcijama koje se prvom prilikom s proleća budu izvodile.